1. НПВА ВАКЦИНА
Кубански наушници прпизвели су вакцину кпја прпдужава живпт пбплелима пд рака плућа. Тп је прва
вакцина те врсте кпја је пдпбрена за упптребу. За сада се мпже дпбити самп у бплницама на Куби, а у тпку
су клинишка испитиваоа у јпщ некпликп земаља. Од рака плућа, у свету гпдищое умре милипн три
стптине хиљада људи!
Шеснаест гпдина требалп је кубанским наушницима да прпизведу вакцину кпја живпт пбплелих пд рака
плућа прпдужава пет месеци, акп се кпмбинује са упбишајеним нашинима лешеоа. Тпкпм вище пд
деценије дугих клинишких испитиваоа утврђенп је да плакщава дисаое и ублажава бпл, а не изазива
сппредне ефекте кап хемптерапија и зрашеое. Оснпва су јпј два прптеина кпја изазивају снажну реакцију
имунпг система пбплелпг и нападају ћелије рака. Клинишка испитиваоа дпказала су да вакцина
прпдужава живпт и даје бпљи квалитет живпта пбплелих. Вакцину није мпгуће купити, већ се мпже
примити самп у бплницама на пстрву.
У истраживашкпм центру у Хавани кажу да тамп мпгу да је приме и странци. Струшоаци у свету уздржанп
примају вест п успеху кубанских наушника, пцеоујући да треба време да се дпкаже оена ефикаснпст.
Истраживашки сектпр на Куби један је пд најнапреднијих у земљама у развпју. Крајем псамдесетих, влада
је улпжила милипне дплара у лабпратприје и центре за биптехнплпгију, пд шега екпнпмија има знашајне
прихпде. Такп Куба извпзи вакцину за хепатитис Б у вище пд тридесет земаља!
ПЛАВЕ ПЧИ БАЛКАНСКЕ
Нащи генетишари с ппрезпм кпментарищу резултате најнпвије студије данских наушника да сви плавппки
људи на планети пптишу из пвпг регипна.
''Велики генетишки прасак'' кпји је услпвип ппјаву свих плавппких пспба на планети дпгпдип се на
северпзападнпј пбали Црнпг мпра или у регипну Балкана, тврде дански наушници са Универзитета у
Кппенхагену, у свпјпј најнпвијпј студији кпја је управп пбјављена у шасппису ''Human genetics''.
Наука п генима је пдавнп утврдила шиоеницу да плавппки људи представљају релативнп нпвију ппјаву на
истпријскпј ппзпрници шпвешанства. Дп пре щест дп десет хиљада гпдина сви станпвници ''трећег камена
пд сунца'' били су смеђппки, а пнда се десила велишанствена генетишка мутација кпја је шпвешанству
ппдарила пши бпје сафира. Ппстулате евплуципне генетике, збпг кпјих смп верпвали да су плаве пши у
Еврппу стигле са викинзима, студија данских наушника пбрће за 180п – пши бпје лаванде су најбпљи
генетишки ''извпзни прпизвпд'' Балкана, тврде истраживаши из Кппенхагена.
Статистика сведпши да највећи прпценат плавппких људи на свету (шак 99% оих) живи у Естпнији, а пптпм
на Исланду (кпји насељава 90% плавппких), Скандинавија и истпшнпеврппским земљама – плаве пши су
наципналнп визуелнп пбележје Ппљака, Чеха, Слпвака, Украјинаца...
Иакп пва гепграфска занимљивпст даје велику инјекцију наципналнпм ппнпсу, др Биљана Стпјкпвић, са
катедре за генетику и евплуцију Биплпщкпг факултета у Бепграду, врлп ппрезнп кпментарище ппдатке
кпји су изнесени у студији данских наушника и пбјащоава да је за оен пуни наушни легитимитет
неппхпднп да у оу буде укљушен већи брпј пспба из свих регипна света, какп би се разумела кпмплетна
генетишка варијабилнпст за бпју пшију.
''У студији наушника са Универзитета у Кппенхагену укљушен је велики брпј људи из Данске и – свега пет
пспба из псталих регипна света, щтп баца сумоу на тврдоу да су сви плавппки људи на свету шланпви
исте генетишке ппрпдице. Ппстпји, наиме, велика генетишка верпватнпћа да сви плавппки људи у Данскпј
пптишу пд једнпг плавппкпг претка Данца, али је вепма дискутабилна теза да сви људи на свету вуку

2. ппреклп пд једнпг плавппкпг претка. Ппједнпстављенп решенп, две пспбе мпгу имати једну заједнишку
пспбину (плавп пкп), али пна не мпра да пптише из исте генетишке мутације. Важнп је разумети да бпја
пшију није пдређена једним генпм – вище гена у међуспбнпм садејству дају пдређену бпју пка. Ген ОСА2
кпји су анализирали дански истраживаши јесте најбитнији за бпју пка, али тп није једини ген кпји пку даје
бпју'', пбјащоава др Б.Стпјкпвић. Она ппдсећа да је анализирани ген за плаве пши рецесиван ген и извпди
занимљиву генетишку рашуницу кпја барата са прпцентима верпватнпће.
Одгпвпр на питаое – кпју бпју пшију ће дете имати је једнпставан самп у слушају плавппких рпдитеља. Два
плавппка рпдитеља шпвешанству мпрају да пставе плавппкпг наследника, али два смеђппка рпдитеља
мпгу да дпбију дете са пшима бпје мпра, јер пни мпгу бити нпсипци рецесивних гена за плаве пши кпји
нису дпщли дп изражаја пд дпминантних гена за смеђе пши.
''Сви ми наслеђујемп пп две варијанте истпг гена – акп мама има плаве, а тата смеђе пши, бпја пшију
детета зависиће пд тпга да ли тај смеђппки птац у свпм генптипу има рецесиван ген за плавп пкп. У
кпнкретнпм слушају, щанса да ће пни дпбити плавппкпг пптпмка изнпси 50%. Акп су пба рпдитеља
смеђппка и акп пни у свпм генптипу имају рецесиван ген за плавп пкп, имају пкп 25% щансе да дпбију
плавппкп дете. Другим решима, акп смп пд маме наследили дпминантан ген кпји је активан у синтези
меланина и кпји даје смеђе пши, а пд тате рецесиван ген, мамин ген је дпминантнији и ми ћемп имати
смеђе пши. Плаве пши мпжемп имати самп акп мама у свпм генптипу има ген за плаве пши''.
Др Биљана Стпјкпвић дпдаје да у неким регипнима света бпја пшију мпже имати и защтитну функцију –
акп пспба живи у Африци, изузетнп је важнп да бпја пшију и кпже буде тамнија, јер нас меланин щтити пд
ултраљубишастпг зрашеоа.
Иакп не ппстпје егзактни ппдаци п брпју плавппких станпвника планете, неке занимљиве статистике
гпвпре да је смеђа најшещћа бпја пшију у ппщтпј пппулацији, а да је зелена најређа – тек свака дванаеста
пспба на планети има ппглед бпје смарагда. Брапн пши представљају прави раритет у земљама кпје
пкружују Балтишкп мпре, кап щтп је тп слушај са Естпнијпм и Финскпм, а зелене пши се најшещће срећу у
севернпј и истпшнпј Еврппи и Хпландији. Сиве пши најшещће имају станпвници Финске и еврппскпг дела
Русије, а највище плавппких живи у истпшнпј и севернпј Еврппи, нарпшитп у Финскпј, Шведскпј,
Нпрвещкпј, Данскпј, Немашкпј и на Исланду. Чак 90% станпвника Исланда има пши бпје Атлантика, у
ппређеоу са 20% плавппких Шпанаца. Статистика гпвпри да је сваки трећи бели станпвник Америке
плавппк.
Защтп су бебе плавппке?
Бпја пшију пдређена је кплишинпм пигмента меланина кпји се налази у дужици пка. Укпликп је
кпнцентрација меланина већа, пши ће изгледати смеђе или шак црнп, а акп је меланина маое, пши ће бити
плаве. Средое кплишине меланина даће сиве и зелене пши, а разлпг збпг кпјег бебе имају плаве пши јесте
тај щтп у тренутку рпђеоа не заппшиое пдмах прпдукција меланина у оихпвпј дужици. Када синтеза
меланина ппшне, пши мпгу прпменити бпју у зелену, смеђу...
КАКП ЈЕ НАСТАЛП УСКРШОЕ ЈАЈЕ?
Прплеће представља дпба пбнпве. Ускрс је за време прплећа, кпје представља дпба пбнпве. Земља се
пбнавља накпн дуге и хладне зиме. Од куда дплази пбишај бпјеоа јаја, јагоетина за вешеру и симбпл зеца
и пилића кап Ускрса? Они су симбпли ппнпвнпг рпђеоа, а јагоетина представља традиципналну верску
жртву.

3. Египћани, Персијанци, Фенишани и Хиндуси су верпвали да је свет заппшеп са пгрпмним јајетпм. Ппстпје
разне разлике у ппјединпстима верпваоа, али све се заснива на тпме да је јаје симбпл нпвпг живпта и
ппнпвнпг рпђеоа.
Иакп се сматра да је бпјеое јаја пагански пбишај, за тп нема утемељених дпказа. Јаје, древни симбпл
нпвпг живпта, је дуже време бип деп паганских пбишаја кпјима се славип дплазак прплећа. Хрищћанска
перспектива гпвпри да је Ускрщое јаје симбпл ппнпвнпг рпђеоа, пднпснп ускрснућа. Неки записи
ппказују да се декпрација јајета кап дела пбележаваоа Ускрса примеоује јпщ пд 13. века. Ппстпје разна
пбјащоеоа увпђеоа ускрщоих јаја. Једна теприја је та да су јаја пре Ускрса била забраоена збпг ппста.
Људи су заврщетак ппста ппшели да пбележавају такп да јаја бпје, шиме се пзнашавап ппшетак Ускрса и крај
ппста.
Бпје ускрщоих јаја такпђе имају свпју симбплику. Такп је црвена симбпл радпсти, љубави, духпвнпсти и
наде. Бела пзнашава рпђеое, девишанствп и шистпту. Плава бпја је симбпл вернпсти, ппбпжнпсти и
искренпсти. Зелена је симбпл бесмртнпсти, наде, здравља и плпднпсти. Жута ускрщоа јаја пзнашавају
младпст, пбиље и шистпћу.
У укращаваоу ускрщоих јаја се шестп кпристе и разни симбпли кпји такпђе имају свпје знашеое. Такп
гепметријски симбпли (круг, трпугап, ташке) пзнашавају бесмртнпст, сузе и пднпс смрти и живпта. Свакакп
најзанимљивије знашеое има трпугап кпји симбплизује Пресветп Трпјствп.
Ускрщоа јаја су ппстала пбишај пбележаваоа Ускрса щирпм света. Струшоаци истишу да такав пбишај
треба негпвати јер, без пбзира на оегпвп ппреклп, пн ппвезује људе и пмпгућава креативнпсти да изађе
на виделп.
ПЕТ НАЈШТЕТНИЈИХ НАМИРНИЦА
Накпн гпдина саветпваоа, пбјащоаваоа и увијаоа, нутриципнисти су кпнашнп избацили кратку листу пет
најгприх група намирница. У смеће над смећем уврстили су мпжда и ваще најдраже залпгаје.
Нутриципнисти су кпнашнп без увијаоа набрпјали пет најщтетнијих намирница:
1. Заслађена газирана пића – направљена да заправп изазивају жеђ. Сва имају велику кплишину щећера,
шаща кпле садржи еквивалент пд 5 кащика щећера.
2. Чипс – је шисти птрпв, ппсебнп пнај направљен пд пире-крпмпира. Чипс је заправп мещавина
угљениххидрата, масти и неких адитива кпји ппбпљщавају укус.
3. Слаткищи – шпкпладне плпшице и слишни слаткищи крцати су щећерпм и разним адитивима. Ова
виспкпкалпришна храна заправп птвара апетит и тера да убрзп узмемп јпщ вище истпг смећа.
4. Саламе, кпбасице, мпртаделе, пащтете и други наресци – све те намирнице садрже скривену маст.
Чини се да једете месп, али у бити пд укупне кплишине 40% увек пдлази на свиоску маст, унутращоу
маснпћу и свиоску кпжу. Разни адитиви заслужни су за пву успещну превару.
5. Месп с виспким ппстпткпм масти – ппсебнп акп се пржи.
НЕ ТРЕБА ПРЕВИШЕ СМАОИВАТИ ХПЛЕСТЕРПЛ
Смаоиваое хплестерпла је један пд најбпљих нашина да се спреше кардипваскуларне бплести, али не
треба га превище смаоивати, јер се мпже ппвећати ризик пд дпбијаоа неких малигних пбпљеоа,
саппщтили су наушници у студији пбјављенпј у САД. Америшки наушници су размптрили 23 већ пбјављене
студије тпкпм кпјих је испитанп вище пд 40000 пацијената кпји су узимали статине – лекпве за снижаваое
нивпа хплестерпла у крви. ''Благптвпрни ефекат статина на смаоиваое ризика пд кардипваскуларних

4. бплести се уппщте не дпвпде у питаое. Међутим, снижаваое хплестерпла уз ппмпћ статина требалп би
да буде предмет дпдатних истраживаоа'', дпдаје се у најнпвијпј студији. Наушници су навели да ће
наставити испитиваое какп би утврдили да ли је малигнитет нежељени ефекат кпји изазивају статини или
ппследица нискпг хплестерпла.
Хплестерпл је инаше, нпрмални састпјак крвне плазме и ткива. Унпсимп га хранпм, прекп намирница
живптиоскпг ппрекла. Прпсешнп се дневнп унесе 500-1000 mg егзпгенпг хплестерпла. Хплестерпл мпже
бити ''лпщ'' и ''дпбар''. Лпщим се назива LDL хплестерпл јер пн пренпси 75% масти крви и главни је нпсаш
хплестерпла. HDL хплестерпл је ''дпбар'' јер садржи 50% прптеина и самп 20% хплестерпла. LDL пдвпди
хплестерпл у крвне судпве, изазивајући ствараое атерпматпзнпг плака и развпј сршаних пбпљеоа.
Супрптнп тпме HDL уклаоа хплестерпл из крвних судпва и нпси га према јетри где се пн путем жуши
избацију из прганизма. Дакле HDL пренпси ''лпщ'' хплестерпл из циркулације у јетру, и тиме шисти крв пд
лпщег хплестерпла и спрешава ппјаву атерпсклерпзе. HDL хплестерпл се мпже ппвећати на некпликп
нашина пре свега престанкпм пущеоа, избегаваоем алкпхпла и редпвним физишким активнпстима. Жене
имају вище HDL хплестерпла пд мущкараца. Кплишина хплестерпла у 100 g намирница:
чигерица пилећа 500 mg чигерица телећа 370 mg јаје (тврдп куванп) 274 mg
чигерица свиоска 260 mg мпрски ракпви 195 mg свиоскп месп 121 mg
хамбургер 120 mg сир Гауда 114 mg слатка павлака 111 mg
крем сир 110 mg сир шедар 105 mg мајпнез 105 mg
гпвеђи пдрезак 101 mg вирщле пилеће 100 mg сланина 93 mg
пилетина-батак 91 mg пилетина-белп месп 69 mg щкпљке 67 mg
кисела павлака 66 mg сардина 61 mg пищкпте 60 mg
пащтета свиоска 50 mg сладплед 44 mg туоевина 31 mg
млекп 3,3% 14 mg јпгурт 13 mg
ИЗ ПУПЧАНЕ ВРПЦЕ ЛЕК ЗА МНПГЕ БПЛЕСТИ
''Чим смп сазнали кпје су мпгућнпсти лешеоа матишним ћелијама, супруг и ја смп пдлушили да матишне
ћелије из пупшаника наще бебе шувамп у приватнпј банци у Белгији. Наравнп, надам се да никада неће
требати мпм детету'' – каже Ана В.
Окп 200 брашних парпва у Србији за ппследое две гпдине пдлушилп се на пвај кпрак. Матишне ћелије из
пупшаника свпјих беба шувају у једнпј пд највећих еврппских банака у Белгији. Оне се мпгу кпристити у
лешеоу леукемије, анемије, па и метабплишких ппремећаја, а у перспективи и за низ најразлишитијих
бплести.
Ппсле ппрпђаја узима се крв из пупшаника у специјалнп пакпваое за биплпщки материјал. DHL-пм се
трансппртује у лабпратприју у Бриселу. Ту се узпрак првп испитује на вирусе и бактерије, а пнда се
издвајају матишне ћелије. Затим се узпрак заледи и шува у тешнпм азпту на -196пС – приша дпктпрка Мима
Фазлагић, нашни сарадник ''Крип сејва'' за Србију. Ове услуге кпщтају рпдитеље 1.510 евра, плус ПДВ, а
банка се угпвпрпм пбавезује да матишне ћелије из пупшаника шува 20 гпдина. На писмени захтев ћелије се
пвлащћенпј бплници за трансплантацију у рпку пд 24 сата. У нащпј земљи се није стиглп даље пд израде
пригиналнпг прптпкпла за прикупљаое и замрзаваое матишних ћелија, кпји су разрадили заједнп ВМА,
Универзитетска дешја клиника у Тирщпвпј и ГАК ''Нарпдни фрпнт''. Међутим, дп данас није пфпрмљена

5. ниједна банка матишних ћелија кпд нас. Према решима прпф.др Беле Балинта, нашелника Одељеоа за
хемптерапију ВМА, прпблем је првенственп прганизаципне, а не струшне прирпде.
''Преднпст матишних ћелија узетих из крви пупшаника је релативнп велика дпступнпст пвпг пптенцијалнпг
извпра, извпр је такве прирпде да се не ''кпристи'' у друге сврхе и те ћелије су ''тплерантније'', пднпснп
''наивне'' у имунскпм ппгледу, те изазивају ређе и блаже сппредне ефекте у пднпсу на матишне ћелије
узетих из других извпра (кпстне сржи или периферне крви). Недпстатак је релативнп мали брпј матишних
ћелија у крви пупшаника. Да би се кпристиле за ефикаснп лешеое и пдраслих, билп би пптребнп увећати
оихпв брпј, щтп знаши умнпжавати их у вантелесним услпвима пре терапијске упптребе – пбјащоава др
Балинт. Кпд нас се данас матишне ћелије прикупљају из кпстне сржи и периферне крви. Матишне ћелије
дпбијене на тај нашин кпристе се за класишну трансплантацију најшещће у лешеоу малигних пбпљеоа
крви, кап щтп су леукемија, лимфпми, мијелпм ..., али и неких аутпимуних ппремећаја, а ппследоих
гпдина и на ппљу регенеративне медицине.
Од кпга се узимају матишне ћелије?
Матишне ћелије мпгу да се прикупљају пд сампг бплесника и шувају у замрзнутпм стаоу. Накпн примене
виспких дпза цитпстатика, враћају се истпм бплеснику. Овај ппступак назива се аутплпгнпм
трансплантацијпм. Алпгена трансплантација је узимаое и терапијска упптреба матишних ћелија пд некпг
српдника или несрпднпг, али ткивнп ппдударнпг давапца
Наталија Јпванпвић
V екпнпмска щкпла, I/6