Rezultati istraživanja su deskriptivnog karaktera. Pojava koju smo ispitivali (zavisna promenljiva) je nivo adaptacije učenika prvog razreda na našu školu u toku prvog polugodišta. Glavna zavisna varijabla je ostvareni nivo adaptacije. Pretpostavili smo da se ostvarenost procesa adaptacije može pratiti preko sledećih varijabli: 1. prvi lični doživljaj škole; 2. dominantna osećanja u toku prvog tromesečja; 3. objektivnost predikcije školskog uspeha na kraju prvog polugodišta i 4. realno ostvaren uspeh u učenju na kraju prvog polugodišta prvog razreda. Rezultati koje smo dobili ukazuju na sledeće: Najčešći prvi lični doživljaj škole učenici definišu kao: teško, strašno, razočarano i tužno, ali vremenom sam se navikao-la, zadovoljstvo, strah, nesigurnost, uzbuđenje, zanimljivo i odlični utisci. Među dominantnim osećanjima u toku prvog tromesečja ističu se: zabrinutost, zainteresovanost, nesigurnost, radost i uzbuđenost.

1. Аутор истраживања: Сања Обренић, психолог
Обрада података: Ђорђе Јеремић, проф. историје

2.  Праћење адаптације ученика првог разреда је редовна активност
психолога током сваке школске године, а посебно због
специфичности популације наших ученика, где велики број деце
долази из других градова и први пут се одваја од примарне породице,
или путује свакога дана у школу. Због узраста и развојних
карактеристика адолесценције, које су додатно отежане процесом
ранијег одвајања, ови ученици чине посебно вулнерабилну
категорију, којој се поклања посебна пажња кроз превентивни,
саветодавни и психотерапијски рад.
 У складу са тим, а са циљем организовања активности на нивоу
школе ради пружања помоћи ученицима у адаптацији, психолог је
реализовао ауторско истраживање са темом: «Адаптација ученика
првог разреда на нашу школу».

3.  Дакле, појава коју смо испитивали (зависна променљива) је
ниво адаптације ученика првог разреда на нашу школу. Главна
зависна варијабла је остварени ниво адаптације.
Претпоставили смо да се оствареност процеса адаптације може
пратити преко следећих варијабли:
1. Први лични доживљај школе;
2. Доминантна осећања у току првог тромесечја;
3. Објективност предикције школског успеха на крају првог
полугодишта и
4. Реално остварен успех у учењу на крају првог полугодишта првог
разреда.

4.  Независне варијабле, чији смо утицај на ниво адаптације ученика
пратили, су:
1. Место сталног боравка (одвојеност од породице);
2. Смештај ученика (живот у породичном стану/кући у нашем
граду без одвајања од породице, свакодневно путовање у школу из
неког другог места, подстанарски статус, становање у Дому
ученика);
3. Базични ослонци ученика (на кога се ослања и коме се обраћа за
помоћ);
4. Процена сопствених предзнања неопходних за успешно праћење
наставе;
5. Очекивана помоћ од стране школе – предлози ученика у вези са
тим шта би им највише могло помоћи у адаптацији.

5. Истраживањем је обухваћено 120 ученика првог разреда који су
на дан испитивања били у школи.
Техника психолошког истраживања која је примењена за
прикупљање података је анкета, а сам инструмент био је упитник,
посебно припремљен за ово истраживање. Испитивање је било
анонимно.

6. На нивоу читавог првог разреда, као најчешћи први лични доживљај појављује се
следеће:
1.разочарано и тужно, али временом сам се навикао-ла – 13%
2.тешко – 12,50%
3.страшно – 12,50%
4.задовољство – 11,67%
5.страх, несигурност – 11%
6.узбуђење – 9%
7.занимљиво – 8%
8.одлични утисци – 8%.

7.  По образовним профилима, највећи број ученика који први доживљај
дефинишу као страх и несигурност (26,09%) су ученици образовног
профила фармацеутски техничар.

8.  Највећи проценат ученика образовног профила медицинска сестра-
васпитач први доживљај дефинише као узбуђење (36%),
задовољство (28%), али и страшно (24%).

9.  Ученици образовног профила гинеколошко-акушерска сестра слабо
дефинишу своје доживљаје. Највећи број њих наводи разочарано и
тужно, али временом ми се допало (18,52%), страшно (11,11%),
страх и несигурност (11,11%), задовољство (11,11%) и лепа,
модерна школа (11%).

10.  Ученици образовног профила лабораторијски техничар први
доживљај описују као занимљиво (26%), разочарано (21,74%),
тешко (17,39%), страх и несигурност (13,04%), као и разочарано и
тужно, али временом ми се допало (13,04%) и страшно (13,04%).

11.  Ученици образовног профила медицинска сестра-техничар први
доживљај дефинишу као одлични утисци (22,73%) исто као и тешко
(22,73%), разочарано и тужно, али временом ми се допало (9,09%),
страшно (4,55%) и задовољство (4,55%).

12.  Генерално, на нивоу целог првог разреда, као доминантна осећања
истичу се забринутост, заинтересованост, несигурност, радост и
узбуђеност:

13.  Ученици образовног профила медицинска сестра-техничар као
доминантна осећања наводе забринутост, несигурност, изненађење,
али и заинтересованост и радост:

14.  Ученици образовног профила лабораторијски техничар као најчешћа
осећања наводе забринутост, несигурност, страх, узбуђеност и
заинтересованост:

15.  Ученици образовног профила гинеколошко-акушерска сестра истичу
забринутост, страх, заинтересованост и несигурност:

16.  Ученици образовног профила медицинска сестра-васпитач као
доминантна осећања наводе узбуђеност, радост, забринутост и
заинтересованост:

17.  Ученици образовног профила фармацеутски техничар истичу радост,
заинтересованост, узбуђеност, несигурност и забринутост:
Евидентне су значајне разлике у доминатним осећањима
код ученика различитих образовних профила.

18.  На нивоу целог првог разреда највећи број ученика предвиђа да ће
остварити врло добар, а потом и одличан успех на крају првог
полугодишта.

20.  Ученици образовног профила фармацеутски техничар истичу се по
својим аспирацијама – највећи број њих очекује одличан, а нешто
мање врло добар успех:

21.  Већина «васпитача» очекује врло добар успех, а нешто мање одличан:

22.  Највећи број ученика образовног профила гинеколошко-акушерска
сестра очекује врло добар, а затим одличан успех:

23.  Највећи број «лабораната» очекује, такође, врло добар, а затим и
одличан успех:

24.  Слично, највећи број ученика на смеру медицинска сестра-техничар
очекује врло добар, а потом и одличан успех:
Евидентна је значајна разлика
између очекивања ученика и
реално оствареног успеха. Разлоге
за то тражили смо у независним
варијаблама.

25.  Популација ученика наше школе специфична је по томе што скоро
половина ученика долази из других општина Србије. Наиме, на нивоу
целог првог разреда из Чачка и околине је 54% ученика, док 45%
долази из неког другог места:

26.  Највећи број ученика из Чачка и околине налази се на образовном
профилу медицинска сестра – васпитач:

29.  Од укупног броја ученика 40% њих путује у школу свакодневно, 24%
живи као подстанар, а 13% станује у Дому ученика:

30.  Највећи број ученика који путује свакодневно налази се на
образовном профилу медицинска сестра – васпитач, потом
медицинска сестра – техничар, а из њих су ученици образовног
профила лабораторијски техничар:

33. Одвојеност од примарне породице и свакодневно путовање у школу
могу бити фактори који значајно умањују капацитет ученика за
учење и рад, па их посматрамо као један од узрока тешкоћа у
адаптацији ученика. Имајући то у виду, школа може предузети
различите активности ради пружања помоћи овој групи ученика у
адаптацији.

34.  Анализом података о томе на кога се ученик ослања и коме се обраћа
за помоћ, добили смо следеће резултате:

37. Евидентно је да се у укупном броју највећи број ученика
ослања на своје родитеље и њима се обраћа за помоћ, али
постоје интересантне разлике када исту варијаблу посматрамо
на различитим образовним профилима. Овај податак свакако
треба узети у обзир у процесу пружања подршке ученицима у
адаптацији.

38.  Анализом процене сопствених предзнања од стране ученика долазимо
до интересантних закључака – 73% од укупног броја ученика мисли
да има довољно предзнања, док 25% ученика сматра да нема довољно
предзнања која су потребна за савладавање градива из предмета у
нашој школи:

41.  Међутим, и овде има значајних одступања по образовним
профилима ученика, што је, такође, важан фактор у предикцији
успеха, као и планирању пружања помоћи ученицима у
адаптацији.

42.  Највећи број ученика који су се изјаснили о томе има проблема у
савладавању градива из хемије, латинског језика, анатомије и
физиологије и математике:

46.  Од укупног броја анкетираних ученика, 63% нема никакав предлог у
вези са тим како би школа могла да им помогне. 8% ученика каже да
им није потребна никаква помоћ, док других 8% жели да професори
имају више разумевања, 7% њих види као помоћ смањење броја
часова, а других 7% као помоћ види разговоре са педагогом и
психологом:

52. Резултати истраживања су дескриптивног карактера.
Појава коју смо испитивали (зависна променљива) је
ниво адаптације ученика првог разреда на нашу школу у
току првог полугодишта. Главна зависна варијабла је
остварени ниво адаптације.
Претпоставили смо да се оствареност процеса
адаптације може пратити преко следећих варијабли:
1. први лични доживљај школе;
2. доминантна осећања у току првог тромесечја;
3. објективност предикције школског успеха на крају
првог полугодишта и
4. реално остварен успех у учењу на крају првог
полугодишта првог разреда.

53. Резултати које смо добили указују на следеће:
Најчешћи први лични доживљај школе ученици дефинишу као:
тешко, страшно, разочарано и тужно, али временом сам се навикао-ла,
задовољство, страх, несигурност, узбуђење, занимљиво и одлични
утисци.
Међу доминантним осећањима у току првог тромесечја истичу се:
забринутост, заинтересованост, несигурност, радост и узбуђеност.
Обе варијабле показују варијације када их анализирамо на нивоу
различитих образовних профила. Забринутост је највиша код ученика
на образовном профилу лабораторијски техничар (69,57%), код ученика
на образовном профилу гинеколошко-акушерска сестра забринутости
се придружује и страх у истом проценту (59,26%), док су код будућих
фармацеутских техничара највише изражене димензије радости
(69,57%) и заинтересованости (65,22%).
На нивоу целог првог разреда, предикција школског успеха на крају
првог полугодишта показује се прилично нереалном. Када очекивања
упоредимо са реално оствареним резултатима, ученици су имали
најобјективнија очекивања у вези са постизањем врло доброг успеха, док
су се очекивања одличног и недовољног успеха показала потпуно
необјективним. У просеку, скоро трећина уписаних ученика на
полугодишту остварила је недовољан успех.

54.  Генерално, остварени ниво адаптације ученика у
првом полугодишту је незадовољавајући. Сликом
доминирају забринутост и страх, као и нереалне
перцепције у односу на могућност прилагођавања и
напредовања.
Разлоге за овакво стање потражили смо у независним
варијаблама:
 место сталног боравка (одвојеност од породице);
 смештај ученика (живот у породичном стану/кући у нашем
граду без одвајања од породице, свакодневно путовање у
школу из неког другог места без одвајања од породице,
подстанарски статус у Чачку или становање у Дому ученика,
што укључује одвајање од породице);
 базични ослонци ученика (на кога се ослања и коме се
обраћа за помоћ);
 предзнања ученика неопходна за успешно праћење наставе и
 очекивана помоћ од стране школе (предлози ученика).

55.  Популација ученика наше школе специфична је по томе што скоро половина ученика
долази из других општина Србије. На нивоу целог првог разреда, из Чачка и околине
долази 54% ученика, док 45% долази из неког другог места. Међутим, место сталног
боравка постаје важан фактор у адаптацији онда када је повезано са одвајањем од
породице, у смислу емоционалних тешкоћа, или са свакодневним путовањем у
школу, у смислу физичког и организационог напора на дневном нивоу.
 Више од једне трећине ученика (37%) одвојило се од породице при
поласку у први разред наше школе. Они живе као подстанари или у Дому ученика.
Имајући у виду сложеност адолесцентског периода у смислу промена које се иначе
дешавају (биолошке, психолошке и социјалне), као и задатака које пред младе
поставља ова развојна фаза, можемо рећи да одвајање од примарне породице
представља изузетно ризичан фактор у односу на равнотежу личности и
капацитете за адаптацију!
 Прецизније, одвајање од познате породичне средине и контекста, који су имали
важну улогу у психолошкој нези и подршци, често доводи до озбиљног дисбаланса у
како-тако успостављеној равнотежи младе особе у периоду бурних промена, а ако
овај поремећај равнотеже потраје, он може довести до потпуног исцрпљивања
капацитета ученика за адаптацију.
 До избегавања оваквог ризика може доћи променом уписне политике на нивоу
Републике Србије, а до тада школа може реаговати праћењем, оснаживањем или, у
складу са стањем ученика, предлагањем премештања у место боравка породице.
 Други важан фактор који може утицати на адаптацију ученика јесте свакодневно
путовање. Имајући у виду да велики број ученика свакога дана путује, чак њих
40%, а многи од њих и из других градова, јасно је да велики део енергије која им је
потребна за адаптацију троше на свакодневно организовање ради похађања
наставе.

56. Доминантни ослонци ученика и даље су родитељи – на нивоу целог првог разреда
чак 78%. Овај податак поново указује на лишеност оних ученика који су се одвојили од
примарне породице. У бољој социјалној и психолошкој ситуацији су они ученици који су
успели да подршку пронађу у школским друговима, што је успела, у просеку, трећина ученика.
Изузетак, и позитиван пример, су ученици одељења I4, који највећи ослонац проналазе у
школским друговима (56%), нешто мало мање у родитељима (52%) и исто толико у
одељењском старешини (52%). Како се њихови базични ослонци шире, они, истовремено,
добијају знатно већу шансу за напредак, успостављање равнотеже, и на крају, за успешну
адаптацију!
Анализом процене сопствених предзнања од стране ученика, долазимо до
интересантних закључака који нису у корелацији са оствареним успехом на крају првог
полугодишта. Наиме, од укупног броја ученика, њих 73% сматра да има довољно предзнања
за успешно праћење наставе и савладавање наставних задатака, док свега четвртина, тј. 25%
ученика процењује да нема довољно предзнања.
И овде има значајних одступања по образовним профилима ученика, што је, такође, важан
фактор у предикцији успеха, као и планирању пружања помоћи ученицима у адаптацији.
Највећи број ученика има тешкоће у савладавању градива из хемије, латинског
језика, анатомије и физиологије, и математике.
Од укупног броја анкетираних ученика, 63% нема никакав предлог у вези са тим како би
школа могла да им помогне, 8% ученика каже да им није потребна никаква помоћ, док других
8% жели да професори имају више разумевања, 7% њих види као помоћ смањење броја
часова, а других 7% као помоћ види разговоре са педагогом и психологом.