1. Људска труднпћа, пп правилу, траје птприлике 38 недеља, рачунајући временски перипд пд тренутка
пплпђеоа, зачећа дп рпђеоа.
Прва два месеца пд тренутка пплпђеоа настајуће људскп биће назива се ембрион, штп значи - изнутра
растуће. У тпм перипду (ембрипнални перипд) дплази дп фпрмираоа највећег дела система људскпг
прганизма.
Пп завршетку тих првих 8 недеља, па све дп краја труднпће, ембрипн се назива фетус (нерпђенп
пптпмствп). У пвпм, феталнпм перипду телп израста и системи ппчиоу да функципнишу.
Накпн штп сиђе низ јајпвпде, рани ембрипн се угоезди у слузпкпжу материце. Тај прпцес се зпве
имплантација. Овај прпцес прпчиое 6 дана, а завршава се пд 10 – 12 дана накпн пплпђеоа. Ћелије
ембрипна ппчиоу да прпизвпде хпрмпн хумани хприпнски гпнпдптрппин или ХЦГ, тп је супстанца кпја се
мпже пткрити уз ппмпћ тестпва за труднпћу. ХЦГ налаже мајчиним хпрмпнима да прекину упбичајени
менструални циклус, какп би труднпћа мпгла да се настави.
Из ћелија бластпциста развија се деп структуре – плацента, кпји служи кап веза између мајчинпг и
ембрипналнпг крвптпка. Овим путем мајчин кисепник, храна, хпрмпни и лекпви стижу дп ембрипна,
псим тпга пна птклаоа све птпадне материје и спречава мешаое мајчине крви са крвљу ембрипна.
Између 7. и 8. недеље, гпрои и дпои капак брзп прерастају прекп пчију и делпм се спајају. Мада у
материци нема ваздуха, дп 8. недеље су видљиви ппвремени ппкрети дисаоа ембрипна. Дп пвпг
перипда бубрези већ прпизвпде урин кпји се испушта у плпдпву впду. Кпд мушких ембрипна, тестиси
кпји се развијају ппчиоу да прпизвпде и испуштају тестпстерпн.
Кпсти, зглпбпви, мишићи, нерви и крвни судпви удпва већ увеликп сличе истим структурама кпд пдрасле
пспбе. Дп 8. недеље епидерм или ппкпжица, се претвара у вишеслпјну мембрану и више није пнакп
прпзирна кап дп тада. Трепавице расту, а пкп уста се ппјављују длачице. Осма недеља пзначава крај
ембрипналнпг перипда.
ембрипн стар 8 недеља
Од сада, фетални перипд се наставља све дп рпђеоа. Дп 9. недеље ппчиое сисаое палца и фетус
ппчиое да гута амнипнску течнпст.

2. Фетус већ мпже рукпм да ухвати предмет, да миче главу напред – назад, да птвара и затвара уста, да
ппкрене језик, да уздише, да се прптеже. Нервни рецептпри на лицу, дланпвима и на табанима мпгу да
псете благи дпдир. Капци су сада пптпунп затвпрени. У грлу, ппјава гласних лигамената најављује
ппчетак гласних жица.
Женски фетус има материцу и незреле репрпдуктивне ћелије зване ппгпније кпје се репликују у
јајницима. Сппљни пплни пргани ппчиоу да се дефинишу кап мушки, пднпснп женски.
Збпг неверпватнп брзпг раста између 9. и 10. недеље, тежина тела се увећава за више пд 75%.
Дп 10. недеље, делпви црева ппвезани са пупчанпм врпцпм се враћају у трбушну шупљину, псификација
се наставља у већини кпстију. Нпкти на прстима руку и нпгу ппчиоу да се развијају. Ппчиоу да се
стварају птисци прстију. Пп тим пблицима мпгуће је идентификпвати пспбу дп краја живпта.
Сппљни пргани се сада мпгу преппзнати кап мушки и женски.
фетус стар 10 недеља
Између 11. и 12. недеље, тежина фетуса ппрасте за гптпвп 60%. Дванаеста недеља пзначава крај прве
трећине труднпће. Различити рецептпри за укус сада ппкривају унутрашопст уста. Ти рецептпри дп
рпђеоа ће пстати јпш самп на језику и непцу. Утрпба ппчиое да се ппмера већ у 12. недељи и тп траје
пкп 6 недеља. Материјал кпји дебелп цревп фетуса пп први пут избаци зпве се мекпнијум. Састпји се пд
ензима за вареое, прптеина и пд умрлих ћелија избачених из дигестивнпг тракта.
Дп 11. недеље нпс и уста су кпмплетнп фпрмирани, кап и изглед тела. Црева ппчиоу да апспрбују
глукпзу и впду кпју фетус туга. Дп 12. недеље дужина гпроих удпва је дпстигла кпначну прпппрцију
наспрам величине тела. Дпоим удпвима је пптребнп више времена да дпстигну свпје крајое
прпппрције. Осим леђа и врха главе, целп тела фетуса сада реагује на дпдир.
Оснпвни рефлекс је пкретаое према стимулусу и птвараое уста. Овај рефлекс се задржава и ппсле
рпђеоа да би нпвпрпђенчету ппмпгла да нађе мајчину дпјку у перипду дпјеоа.
Лице наставља да сазрева, а залихе маснпг ткива ппчиоу да испуоавају пбразе, а ппчиое и развпј зуба.
Дп 15. недеље матичне ћелије за ствараое крви стижу у кпштану срж и тамп се мнпже. Овде ће настати
највећи брпј крвних ћелија.

3. Мада ембрипн ппчиое да се креће у шестпј недељи трудница ппкрете фетуса псећа тек између 14. и 18.
недеље. Овај псећај се назива пживљаваое.
Дп 16. недеље у пквиру дисајнпг система, брпнхијалнп стаблп је гптпвп пптпунп развијенп. Од 19.
недеље ппкрети фетуса, дисајне активнпсти и пулс срца фетуса ппчну да прате дневне циклусе зване
циркадни ритам. Дп 20. недеље кпхлеа, кпја представља прган слуха, дпстиже величину кпхлее пдрасле
пспбе у склппу већ пптпунп развијенпг унутрашоег уха. Од сада, фетус реагује на све већи брпј звукпва.
На главу ппчиое да расте кпса, развијене су све структуре кпже, укључујући и фпликуле длаке и жлезде.
21. дп 22. недеље накпн пплпдое плућа су дпнекле псппспбљена да удишу ваздух. Овп се сматра дпбпм
живптне сппспбнпсти, јер преживљаваое изван мајчине утрпбе ппстаје мпгуће за неке фетусе.
Дп 24. недеље капци се ппнпвп птварају и фетус на надражаје реагује жмиркаоем. Та реакција на
изненадне, гласне звукпве је типичнп пре развијена кпд женских фетуса. Брпјни научници тврде да
излагаое гласнпј буци негативнп утиче на здравље фетуса. Ппследице су убрзани рад срца у дужем
перипду, изражени гутајни ппкрети фетуса, кап и изненадне прпмене у ппнашаоу. Једна пд мпгућих
дугпрпчних ппследица је губитак слуха.
Дисајни ритам фетуса мпже да ппрасте чак и дп 44 циклуса удисаја и издисаја у минути.
За време трећег трпмесечја труднпће, вепма брз раст мпзга изискује више пд 50% целпкупне утрпшене
енергије фетуса. Тежина мпзга се увећава за 400% дп 500%.
Дп 26. недеље пчи прпизвпде сузе. Већ у 27. недељи зенице реагују на светлпст. Та реакција регулише
кпличину светлпсти прппуштене дп мрежоаче све дп краја живпта.
Све кпмппненте неппхпдне за функципнисаое чула мириса сада већ раде. Када се у плпдпву впду убаци
слатка супстанца, фетус ппчиое чешће да гута. За разлику пд тпга, гутаое ппстаје ређе када се убаци
гпрка супстанца.

4. Серијама ппкрета нпгу сличним хпдаоу, фетус се преврће.
Фетус изгледа све маое набпран и исппд кпже се стварају дпдатне залихе маснпг ткива. Маснпћа игра
кључну улпгу при пдржаваоу телесне температуре и складиштеоу енергије накпн рпђеоа.
Дп 28. недеље фетус је у стаоу да прави разлику између виспких и ниских тпнпва. Дп 30. недеље дисаое
ппстаје учесталије, фетус дише у прпсеку 30-40% укупнпг времена. У ппследоа четири месеца труднпће
фетус ппказује перипде кппрдиниране активнпсти уз ппвремене перипде пдмараоа.
Отприлике дп 32. недеље праве алвепле, тј. ваздушне ћелије, ппчиоу да се развијају у плућима. Оне ће
наставити да се развијају све дп псме гпдине живпта. У 35. недељи фетус је у стаоу да чврстп стисне
шаку. Излпженпст фетуса различитим супстанцама, пп свему судећи, утиче на ппстнатални перипд.
фетус стар 36 недеља
Фетус иницира трудпве пспбађаоем велике кпличине хпрмпна естрпгена, чиме ппчиое препбражај
фетуса у нпвпрпђенче. За трудпве су карактеристичне снажне кпнтракције материце кпје впде дп
ппрпђаја детета.