Podrška

1. ПСИХОЛОШКА ПОДРШКА У
ВРЕМЕ ТУГЕ, СТРАХА И
БРИГЕ
мастер клинички психолог Невена Ловринчевић

2.  Колико смо били припремљени?
 Пре једанаест година сам почела да
држим акредитоване семинаре, а пре
осам направила програм: Ефикасним
реаговањем до успешнијег
решавања и превазилажења
кризних ситуација

3. Трауматична искуства, криза, стрес...
 Зашто се бавимо овим темама..?
 Зашто приступ “Далеко било....” донекле звучи
логично (у поређењу са учесталошћу), али и
недовољно (шта да радим када се нешто заиста и
деси...)
 Важност припреме за реаговање: могућност да
будете једина одрасла особа у кризној ситуацији
 Одговорност одраслих у односу на децу
 Важност препознавања могућности превенције

4. Трауматске ситуације
 За разлику од стресних ситуације од стране
готово свих особа се доживљавају као
узнемирујуће.
 Стрес зависи од тога како особа опажа стресну
ситуацију
 Трауматски доживљај је универзално
узнемирујући

5. Кризне, трауматске ситуације
 Нагли, изненадни настанак
 Интензиван
 Привремено или трајно утиче на функционсање
заједнице
 Нарушавање унутрашње равнотеже деце, ученика и
одраслих
 Интензивне емоционалне реакције
 Промене на мисаоном плану (тешкоће у
концентрацији, осмишљавању, рационалном
сагледавању ..)
 Промене у телесном функционисању

6. Ипак..
 За стравичан догађај који се десио у школи
“Владислав Рибникар”, који је без
преседана, никако нисмо могли бити
спремни.
 Заледили су нас шок и неверица....а одмах
затим се поставило питање: Ко је крив???

7. Зашто нам је важно да знамо ко је
крив
 Зато што одговор на то питање даје објашњење
нечега изузетно болног , трауматичног и
застрашујућег.
 Тиме постаје јасније како можемо да спречимо
да се тако нешто икада више догоди
 Међутим, за овако изузетно сложену ситуацију
не постоји могућност да добијемо једноставан
одговор

8. Кризна ситуација у школи “Владислав
Рибникар” - специфичности
 Без преседана - никада се ништа слично није
десило
 Екстремни фактори: младост починиоца,
изостанак онога што се сматра уобичајеним
показатељима, екстреман исход (број мртвих и
рањених)
 Снажна дестабилизација целе заједнице, целог
друштва

9. Кризна ситуација у школи “Владислав
Рибникар” - специфичности
 Медијско извештавање
 - Значај медија већи него у другим кризним
ситуацијама због погођености целе заједнице
 - Утицај на капацитет заједнице да пружи
адекватну подршку
 - Утиче на системске реакције, и формира
атмосферу у друштву која може да помогне или
одмогне процесу опоравка појединаца и
друштва

10. Колико смо изложени...(подаци проф.
др. Весне Гаврилов Јерковић)
 Забрињавајуће висок проценат особа које су у
свом свакодневном животу изложене
трауматским искуствима или хроничним
стресорима
 Oko 60% људи извештава да је барем некад у
животу доживела екстремно трауматско искуство

11. Ипак...
Иако већина људи ...
o У детињству доживи барем једно изузетно
негативно искуство
o У одраслом добу доживи барем једно
потенцијално трауматично искуство
 Већина људи..
 Неће имати никакав трајни ментални поремећај
 Спонтано ће се опоравити без стручне помоћи

12. Како то објашњавамо..
 Стари модел објашњења:
 Високи фактори ризика одн. изложеност
трауматским искуствима, неповољни
животни услови = развој менталних
поремећаја

13. Како то објашњавамо..
 Закључци неколико великих студија:
 Већина деце која су под ризиком од развоја
менталних поремећаја развила су се у особе
које добро функционишу !!!
 Фактори ризика и неповољна трауматска
искуства НИСУ довољан разлог за
дисфункционални развој

14. Како то објашњавамо...
 Нови модел објашњења
 На исход негативног, трауматског искуства
поред негативних чиниоца утицај имају и
заштитни фактори
 Заштитни фактори : фактори који умањују
негативан исход у ситуацији када је особа
изложена стресној и трауматској ситуацији

15. Заштитни фактори - личност
 Оптимизам
 Самопоуздање
 Темперамент
 Интелигенција
 Емоционална регулација
 Доживљај смисла
 Доживљај контроле (шта могу а шта не могу да
контролишем)

16. Заштитни фактори - породични
 Сигурна и стабилна емоционална повезаност
 Подршка
 Реалистична очекивања
 Прихватање различитости, толерантно
окружење

17. Заштитни фактори - заједница
 Доживљај припадности
 Доживљај идентитета
 Јасан однос према насиљу
 Људска права
 Вредносни системи усмерени на толерантност и
уважавање

18. Кризне, трауматске ситуације у
васпитно образовним установама
 природна смрт детета (ученика) (у школи или
ван ње, на екскурзији, рекреативној настави)
 убиство детета (ученика) (у школи или ван ње)
 самоубиство ученика (у школи или ван ње)

19. Кризне, трауматске ситуације у
васпитно образовним установама
 саобраћајна несрећа у којој озбиљно страда
дете, ученик или наставник
 насиље већих размера (масовна туча у школи,
злостављање било које врсте)
 природна смрт, убиство или самоубиство
наставника или другог запосленог
 одвијање наставе после неке интензивне
катастрофе која је погодила целу заједницу или
њен значајан део,

20. Психолошке реакције одраслих
 Честа болна сећања на догађај (слике, мисли)
 Чести узнемирујући снови о догађају (ноћне море)
 Избегавање разговора везаних за трауму или
непрекидно причање о трауми
 Негирање догађаја („Не, то није могуће....“) или
преплављивање (дез)информацијама
 Смањено интересовање за уобичајене активности
 Осећање удаљености/отуђености од других


21. Психолошке реакције одраслих
 Неконтролисани изливи беса, љутње
 Проблеми са концентрацијом, заборавност,
„опседнутост“ истим мислима
 Изразита/претерана самокритичност
 Изразита/претерана опрезност
 Изразит/претерани страх
 Изразита/претерана осетљивост (нпр. трзање на
сваки шум)
 Честе промене расположења

22. Психолошке реакције одраслих
 Безвољност
 Осећање кривице
 Туга, плач, повлачење у себе
 Знојење руку, дрхтање руку, болови у желуцу,
лупање срца, промене у телесној тежини,
несаница
 Претерана употреба цигарета, кафе (алкохола,
средстава за смирење).

23. Психолошке реакције деце
основношколског узраста
 Чест плач
 Љутња и свађа са другима – сви их нервирају
 Осећање кривице и опседнутост мислима да су то могли да
спрече
 Страх да ће се кризна ситуација поновити
 Страх од ствари или ситуација од којих се дете раније није
плашило (страх да остане сам код куће, страх од мрака...)
 Осећање стида због слабости да превазиђе кризну
ситуацију
 Понекад осећања као да се „замрзну“ или нестану што
изазива додатни страх и збуњеност
 Потреба да се буде сам

24. Психолошке реакције деце
основношколског узраста
 Игре са друговима не изазивају радост као што је
то раније био случај
 Потреба да се буде поред одраслих који их воле
 Неверица да се кризна ситуација догодила, сумња
да све то није било стварно
 Тешкоће у учењу
 Заборавност (не може да се сети шта је дато као
домаћи задатак)
 Утисак да је заборавио све оно што је раније знао
 Стално осећање умора
 Болови у стомаку, мучнина итд

25. Психолошке реакције на кризну,
трауматску ситуацију
 Психолошке реакције као очекивана
реакција на снажно ремећење равнотеже
су нормалне
 Важна информација : Не постоје исправни
и погрешни начини реаговања на трауму.
 Да ли током периода долази до повлачења
и ублажавања ових реакција или не

26. Како помоћи детету
основношколског узраста
 Покажите своја осећања. Тиме ће ваши ученици
добити „дозволу“ да искажу сопствена
осећања.
 Именујте своја осећања
 Уколико имате доживљај личне
преплављености потражите подршку
 Пустите ученике да вас «воде» : у питањима,
разговору, показивању емоција...будите
флексибилни

27. Како помоћи детету
основношколског узраста
 Јасно реците ученицима да је сасвим нормално
да имају различите емоционалне реакције на
све оно што се догодило.
 Разговарајте са њима о томе шта се догодило, у
мери у којој је то њима потребно
 Подстичите их да напишу или нацртају оно што
их мучи. Ако не желе, не морају да вам покажу
свој састав или цртеж

28. Како помоћи детету
основношколског узраста
 Уважите њихова оправдања (да нису спремни да
одговарају, да нису довољно сконцентрисани)
посебно у првим недељама после тешких догађаја
 Пустите их да у разреду седе како желе, немојте их
размештати у том периоду
 Нека у вама виде особу која ће их заштити и
пружити им сигурност
 Немојте испитивати и оцењивати непосредно
након кризног догађаја – свакако не у првим
недељама после догађаја.

29. Ученицима НЕЋЕ помоћи
 Избегавање разговора о догађају , као и често
враћање на њега
 Прећуткивање битних и примерених информација,
као и залажење у непотребне детаље
 Понашање као да се ништа није догодило, али и
окупираност догађајем
 Пожуривање опоравка (вербално или поступцима)
 Потискивање ваших осећања и реакција, као и
њихово претерано бурно изражавање,
преплављеност емоцијама.

30. Психолошка самопомоћ
 - 1. учење вештина које помажу у смањивању
ефекта удара емоција , мисли,
сензација...преплављивање
 - 2. разјасните сопствене вредности (шта је вама
важно, како желите да се односите према себи,
према другима и употребите их као водиљу)
 - 3. усмерите пажњу на оно што вам је важно и
своје активности, понашања усмерите у том
правцу

31. Психолошка самопомоћ
 - NNN (noticing, naming, normalizing)
 - приметимо, региструјемо мисао, емоцију,
физичку сензацију
 - именујемо је (јавља ми се мисао о безнађу, о
бесмислу...ево осећања туге, страха...у стомаку,
грудима осећам притисак..бол..)
 - нормализујемо мисао, емоцију, сензацију

32. Психолошка самопомоћ
 - Мало останемо са тим осећањем, мисли,
сензацијом. “направимо места” за њу
 - усмеримо пажњу на дисање, без намере да га
променимо
 На овај начин притискамо дугме “пауза”, јер
дугме “delete” нажалост не постоји
 Не можемо утицати на то које ће нам се мисли,
емоције јавити , али можемо утицати на то да
не упаднемо у њихов вртлог

33. Психолошка самопомоћ
 Присетите се тога шта је вама ВАЖНО. Које су
ваше ВРЕДНОСТИ и усмерите се конкретним
акцијама управо у том смеру.
 Дугме “пауза” искористите као Тачку одлуке: да
ли ме ово што сада радим води КА или ОД
мојих вредности

34. Психолошка самопомоћ
 Делујте најконкретније у складу са сопственим
вредностима
 Третирајте себе као што бисте сте третирали
најбољег пријатеља: брините о себи, не
прескачите активности које ВАМА значе и које
чине да се осећате боље (шетајте, слушајте
музику, видите се са пријатељима, читајте
књигу..)

35. Превенција и препознавање
безбедносних ризика - насиље
 Неговање климе уважавања, толеранције и
прихватања
 Повећање осетљивости за препознавање
облика и нивоа насиља
 Познавање процедура и овлашћених лица за
поступање у вези са нивоом насиља –
превенција и интервенција
 Упознавање са важећом регулативом

36. Превенција и препознавање
безбедносних ризика - насиље
 Јачање свести о чињеници да толерисање
одређених облика насиља води ка његовој
постепеној или чак и наглој ескалацији
 Јачање свести о сопственим правима и потреби
заштите сопственог физичког и психичког
интегритета

37. Превенција и препознавање
безбедносних ризика - понашања
 Јасна и доследна контрола и процедуре за
улазак људи у установу (коме се јављају, ко
бележи улазак, које информације..)
 Јасна и доследна контрола и процедуре за
кретање људи у установи
 Дефинисање процедура и препоруке
понашања у ванредним и безбедносно
ризичним ситуацијама (претње, увреде,
напади..)

38. Превенција и препознавање
безбедносних ризика - понашања
 Упознавање запослених са важношћу поштовања и
неговања јасно постављених граница у
међусобним, као и у односима са родитељима
 Придржавање важећих процедура у ситуацијама
појаве насиља (и међу запосленима)
 Оснаживање за препознавање промена у
понашању које могу бити везане за појачани
безбедносни ризик (неко је одједном или током
времена почео упадљиво и необично да се понаша,
и сл)

39. Како даље...
 Преиспитивање различитих чиниоца друштва о
начинима за унапређивање мера превенције
 Кључни значај сарадње родитеља и школе
(наставници и стручни сарадници) - како
вратити поверење
 Вратити појму ауторитет позитивну конотацију.
Ко кога води у процесу васпитања ?

40. И за крај...
 Будите благи према себи.. Имајте на уму да
некада ваша реакција у различитим
проблемским ситуацијама, чак иако није
идеална, можда је била ваш максимум, бар у
тој ситуацији, и у том тренутку
 Јер и ви сте само човек. Нисте свемогући

41. Са надом да никада више
нећемо имати овакав
вебинар, захваљујем вам се
на пажњи