2. Muski polni
organi
Muski polni organi se dele na
spoljasnje i unutrasnje.
Unutrasnji muski polni organi su:
semenik (lat. testis), semeni putevi I to su:
pasemenik (lat. epdidymis), semevod
( lat.ductus deferens) I briznik (lat. ductus
ejaculatorius) I žlezde pridodate semenim
putevima I to su: semena kesica (lat. vesica
seminalis), prostata (lat. prostata) I bulbo-
uretralne žlezde ( lat. glanduulae bulbo-
urethrales).
Spoljasnji muski polni organi su: polni ud
(lat. penis), mokraćna cev (lat. urethra
masculine) I mošnice ( lat. scrotum).
3. Semenik (lat. Testis)
Semenik je muška polna žlezda u kojoj se
stvaraju spermatozoidi i muški polni hormoni.
Paran je organ, smešten u mošnicama.
Semenici su obavijeni vezivnotkivnom kapsulom (tunika
albuginea),od koje polaze kratke septe, koje dele parenhim
semenika na 250-400 lobusa (režnjića).U svakom od lobusa se nalaze
2-3 semena kanalića. Parenhim (unutrašnjost) semenika čine semeni
kanalići, unutar kojih se nalazi semeni epitel i intersticijalne Lajdigove
ćelije, koje su odgovorne za endokrinu funkciju semenika. Naime,
Lajdigove ćelije proizvode muški polni hormon testosteron koji
stimuliše spermatogenezu, kontroliše razvoj i održavanje sekundarnih
seksualnih karakteristika i deluje na ispoljavanje muškog seksualnog
ponašanja. Semene kanaliće oblaže semeni epitel koji sadrži ćelije
spermatogeneze i potporne Sertolijeve ćelije. Čvrste veze izmedu
susednih Sertolijevih ćelija dele seminiferni epitel na bazalni deo gde
se nalaze spermatogonije i adluminski deo koji sadrži spermatocite i
spermatide. Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje
spermatozoida.
4.
5. Pasemenik (lat. epididymis)
Pasemenik je parni organ postavljen na
gornjem polu i gornjem delu zadnje ivice
semenika. On ima glavu, telo i rep. Sadrži
veoma dug pasemenicki kanal (lat. ductus
epididymidis).
Kontinuirano odvodi spermu iz testisa,
koja kroz njega putuje oko 4-6 nedelja,
a služi i kao spremnik spermatozoida. U
pasemeniku spermatozoidi ostaju oko
desetak dana i tu zavaršavaju svoj
razvoj.
6. Semevod (lat. ductus
deferens)
Semevod je kanal
dužine 60cm,
promera 0,5mm, i
deo je semenih
puteva. Ide od
repa pasemnika
kroz preponski
kanal i malu karlicu
do baze prostate,
gde se spaja sa
izvodnim kanalom
semene kesice u
briznik svoje strane.
Tokom ejakulacije gl-
atki mišići u
semenovodu se
refleksno kontrakuju,
terajući spermu
napred. Sperma
zatim prelazi, nakon
što se u nju izliju
sekreti iz
akcesornih polnih
žlezda, u mokraćnu
cev.
7. Semevod (lat. ductus
deferens)
Semevod je kanal
dužine 60cm,
promera 0,5mm, i
deo je semenih
puteva. Ide od
repa pasemnika
kroz preponski
kanal i malu karlicu
do baze prostate,
gde se spaja sa
izvodnim kanalom
semene kesice u
briznik svoje strane.
Tokom ejakulacije gl-
atki mišići u
semenovodu se
refleksno kontrakuju,
terajući spermu
napred. Sperma
zatim prelazi, nakon
što se u nju izliju
sekreti iz
akcesornih polnih
žlezda, u mokraćnu
cev.
8. Briznik ( lat. ductus
ejaculatorious)
Briznici su parni kanali, dužine do 2,5cm, koji
nastaju spajanjem donjeg dela semevoda i
izvodnog kanala semene kesice. Kanal se otvara
sa obe strane ušća prostatične mešinice.
9. Semene kesice (lat. vesica seminalis)
Semene kesice (vesiculae
seminales) su žlezde čiji sekret
razređuje spermu. Ovaj sekret
sadrži mnogo fruktoze kojima
se hrane spermiji i
akskorobinske kiseline (vitamin
c), pet aminokiselina, inozitola,
prostanglandina, fibrinogena
itd.. Za vreme ejkaulacije
semene kesice se prazne u
duktus ejakulatorijus nakon što
duktus deferens isprazni
spermije.
10. Prostata (lat. prostata)
Kestenjača je neparan mišićno-žlezdani organ koji
je smešten u potperitonealnom spratu karlice a koji
obuhvata početni deo uretre. Sekret prostate čini
deo sastava sperme. Prolaskom uretre i oba
briznika prostata se deli na 4 režnja: prednji, srednji
i dva bočna. Napred je simfiza a pozadi rektum.
Prostatu čine kanali, mešinica, žlezdano tkivo i
tkivo prostate.
Produkti prostate ulaze u sastav ejakulata (sperme). U
semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna
biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini,
spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd.
Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne
i mokraćne puteve od infekcije.
U njoj se nalaze mnoge aktivne supstance čija je svrha
da štite spermatozoide, održavajući ih pokretnima i
omogućavajući im preživljavanje.
11.
12. Polni ud (lat. penis) Neparan organ, valjkastog, manje ili više
izduženog oblika, kojim se obavlja kopulacija.
Čine ga tri dela: koren (radix), telo (corpus) I
glavić (glans). Penis grade kavernozna tela
(šupljikava, erektilna) i njihov fibrozni omotač.
Spongiozno telo penisa (corpus spongiosum
penis) je valjkasto kavernozno tkivo sa
proširenjem na oba kraja, gde zadnji kraj je
zadebljan i zove se glavica (bulbus penis). Kožni
omotač penisa čini tanka koža, koja oko zanje
ivice glansa penisa stvara kožnu duplikaturu,
„navlaka glavića“, prepucijum, a sa donje
strane se formira uzica (frenulum praeputii).
Vaskularizacija penisa je izuzetno dobra.
Prilikom seksualnog uzbuđenja krvni sudovi penisa ispune se krvlju što dovodi do erekcije,
odnosno ukrućenosti polnog organa što omogućava penetraciju.
Muškarci za vreme uzbuđenja uz dva usklađena nezavisna refleksa ostvaruju pražnjenje
(emisiju) i potom brizganje semena (ejakulaciju), a mišićna stezanja u penisu redovno
prati orgazam.
13. Mokracna cev ( lat.
urethra masculina)
Mokraćna cev koja od bešike ide do glansa penisa, sa svojim
unutrašnjim i spoljašnjim otvorom i dužinom oko 15 cm služi kao
izvodni mokraćni kanal i kao semeni put. Deli se na prostatični
deo, opnasti i spongiozni deo, u zavisnosti kroz koji organ
prolazi.
Унутрашњост мокраћне цеви посeдује спиралне
наборе (као у цеви пиштоља), који омогућавају
бржи проток урина и спреме.
14. Spermatogeneza:
Spermatogeneza se vrši u semenim
kanalićima muških polnih žlezda (testisa).
Započinje na stupnju embriona, nastavlja se
neposredno pre puberteta i traje tokom
čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi,
koja kod žene traje 10-50 godina,
spermatogeneza je relativno brz proces koji
traje 60-65 dana.
Odvija se kroz tri faze :
razmnožavanje (proliferacija),
rast i
sazrevanje.
15. Faza razmnožavanja
U ovoj fazi iz prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija
mitotičkim deobama se obrazuju ćelije nazvane
spermatogonije (to se vrši još na stupnju embriona). Pošto su
germinativne ćelije imale diploidan broj hromozoma - 2n
(dve garniture pri čemu jedna potiče od majke, a druga od
oca) onda i spermatogonije imaju diploidan broj
hromozoma. U semenim kanalićima muškarca nalaze se dve
vrste ćelija Sertolijeve ćelije( koje ne učestvuju u
razmnožavanju već samo ishranjuju spermatogonije) i
spermatogonije.
U vreme puberteta među spermatogonijama se mogu
razlikovati dva tipa :
jedan tip produžava da se deli i predstavlja izvor
spermatozoida tokom čitavog života (stem-ćelije),
drugi tip prestaje da se deli i ulazi u naredne faze – fazu rasta
i sazrevanja dajući spermatozoide.
Zahvaljujući prisustvu stem-ćelija muškarci mogu od sticanja
polne zrelosti (puberteta) neprekidno tokom života stvarati
spermatozoide.
16. Faza rasta
U pubertetu spermatogonija, koja je prošla kroz
oko 30 mitoza, ulazi u narednu fazu.
Spermatogonije u ovoj fazi uvećavaju svoju
zapreminu (rastu) i diferenciraju se u
primarne spermatocite. Broj hromozoma se u
primarnim spermatocitama ne menja
(diploidan ), ali se zato menja količina DNK. U
toku faze rasta vrši se replikacija DNK (udvajanje)
tako da primarne spermatocite imaju duplo veću
količinu DNK u odnosu na spermatogonije.
17. Faza sazrevanja
Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II. Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se diploidna
ćelija podeli na dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. U mejozi II, koja je ustvari
mitoza, se svaka od te dve haploidne ćelije podeli na još po dve. Primarna
spermatocita se deli mejozom I pri čemu nastaju dve sekundarne spermatocite sa
haploidnim brojem hromozoma. Sekundarne spermatocite se zatim dele mejozom II i
nastaju spermatide(imaju haploidan broj hromozoma). Znači, od jedne diploidne
primarne spermatocite mejozom I i II nastaju četiri haploidne spermatide.
18. Spermiogeneza
Spermatida, iako haploidna, još uvek nije spermatozoid i da bi to postala ona
mora da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj fazi spermatida se
preobražava u spermatozoid doživljavajući sledeće promene :
1. obrazovanje biča (repa)
2. formiranje akrozoma od Goldžijevog kompleksa; u akrozomu se sintetišu
enzimi koji će pri oplođenju razložiti omotače jajne ćelije
3. odbacivanje najvećeg dela citoplazme da bi se ćelijska masa
spermatozoida smanjila i time omogućila njegova dobra pokretljivost
4. kondezacija hromatina da bi se i jedro maksimalno smanjilo.
Ovako diferencirani spermatozoidi se odlažu u
epididimisu (pasemeniku) i još uvek su nesposobni
da oplode jajnu ćeliju. Krajnje dozrevanje
spermatozoida vrši se u :
epididimisu, gde postaju pokretni i dobijaju zaštitni
omotač s kojim nisu sposobni za oplođenje;u
reproduktivnim kanalima žene (materica i
jajovod) se zaštitni omotač uklanja procesom koji
se naziva kapacitacija (maturacija –sazrevanje).
19. Spermatozoid:
U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije.
Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije pa mu je oblik tome prilagođen. U polnim
odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše tri dana.
Sastoji se iz :
1. glave – ona se sastoji iz jedra i akrozoma
2. vrata u kome su smeštena dva centriola ( pošto
je jajna ćelija bez centriola, onda se prva deoba
posle oplođenja dešava zahvaljujući centriolama
spermatozoida koje obrazuju deobno vreteno )
3. središnjeg dela u kome su mitohondrije (u njima
se proizvodi energija u obliku ATP-a neophodna
za kretanje spermatozoida )
4. biča (repa)kojim se spermatozoid kreće.
20.
21. Hormoni koji podsticu spermatogenezu:
Spermatogeneza se pokreće putem hormona i testosterona koji stumuliše
folikul.
Hormon koji stimuliše folikul dalje stimuliše proizvodnju
proteina koji vezuju androgen u Sertolijevim ćelijama
kao i formiranje barijere između testisa i krvi. Protein koji
veže androgen je bitan za koncentraciju testosterona u
dovoljno visokim nivoima da se pokrene i održi proces
spermatogeneze.
Hormon koji stimuliše folikul može pokrenuti razlaganje
testosterona u testisima, ali jednom otpočne proces
spermatogeneze, samo je testosteron neophodan za
njeno održavanje. Međutim, povećani nivoi hormona
koji stimuliše folikul će povećati proizvodnju
spermatozoa tako što će sprječavati apoptozu
spermatogonija tipa A. Hormon inhibin djeluje tako da
povećava nivoe hormona koji stimuliše folikul.
22. Sperma ili ejakulat, mutna je, mlečnobela do
bledožuta tečnost koja se pod određenim
uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se
od spermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekreta
epididimisa. U pravilu se izbacuje kroz spoljni
otvor mokraćne cevi, a ređe u mokraćni mehur.
Izbacuje se najčešće za vreme polnoga odnosa
ili za vreme samozadovoljavanja.
Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva zgrušana tečnost
nalik na žele, moguća je pojava i sitnih grudvica. Specifičnog je
mirisa (najbliže je mirisu cveta kestena) i bazna je, Delovanjem
enzima likvefakcija tj. razgradnja ugruška (razvodnjavanje) obično je
završena nakon 30 minuta. Veći deo sperme čine izlučevine
semenih mehurića (60%), prostate (20%) te Cowperovih i Littreovih
žlezda, koje štite spermatozoide od štetnih uticaja i omogućavaju im
kretanje i oplodnju jajne ćelije.
23. Ukupna je zapremina ljudskoga
ejakulata vrlo promjenjiva,
uglavnom od 1,5 do 6 ml (prosečno
od pola do jedne čajne kašike), u
njemu se nalazi oko 50 miliona
spermatozoida, a pH-vrednost
ejakulata kreće se u opsegu od 7,2
do 8,2.
24. Aktivacija spermatozoida počinje kada on dodirne omotač jajne ćelije što
dovodi do tzv. akrozomske reakcije. Akrozomska reakcija sastoji se u izduživanju
akrozoma u vidu cevi i oslobađanju njegovog sadržaja – enzima koji će razložiti
omotače jajne ćelije. Akrozomskom reakcijom postižu se važne funkcije koje
određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju:
oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu
ćeliju;
promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni
za interakciju spermatozoida i jajne ćelije.
25. Muški polni hormoni ili androgeni hormoni sintetišu se u Lejdigovim ćelijama
(intersticijske ćelije) testisa. Glavni među njima su testosteron i androsteron.
Lučenje ovih hormona regulisano je pomoću dva gonadostimulina adenohipofize:
FSH koji stimuliše rast i funkciju semenih kanalića semenika i
LH stimuliše Lejdigove ćelije na lučenje testosterona.
Početkom puberteta pod uticajem FSH i LH, njihova proizvodnja naglo raste i dovodi:
do višestrukog uvećanja testisa, mošnica, prostate, semenih vezikula i penisa (primarne polne
karakteristike)
pojave sekundarnih polnih karakteristika (muški tip kosmatosti, razvijeni mišići i skelet, široka ramena,
dubok glas, bazalni metabolizam veći nego kod žena).
Muški polni hormoni:
stimulišu procese anabolizma u
organizmu
ubrzavaju rast i razviće organa
mladih organizama
regulišu promet azota i kalcijuma
postiču sintezu DNK i RNK
stimulišu stvaranje specifičnih
ribozomskih proteina.
26. Lejdigova ćelija ili Lajdigova
ćelija je intersticijska ćelija
semenika koja po uticajem
LH adenohipofize sintetiše
grupu androgenih hormona
i male količine drugih
hormona: oksitocin,
lipotropin, beta-endorfin,
dinorfin, angiotenzin i
Prostaglandin.
Nalaze se uz same zidove semenih kanalića. Imaju
krupno asimetrično postavljeno jedro, eozinofilnu
citoplazmu i brojne vezikule ispunjene lipidima kao
i veliku količinu granularnog endoplazmatičnog
retikuluma. Jedro sadrži od jednog do tri jedarca i
velike količine periferno postavljenog
heterohromatina.
27. Testosteron je važan seksualni hormon koji postoji kod oba pola, ali se razlikuje u
količinama i koncentraciji. Funkcije testosterona su da: pojačava i ubrzava
razvijanje muških polnih organa, pojačava i ubrzava rast penisa, reguliše
produkciju sperme, pojačava rast dlaka na tijelu, osim kose na glavi, pojačava i
uveličava rast mišića, pojačava seksualnu želju i podiže i pojačava agresiju.
28.
29.
30. Kontrolu muskih polnih funkcija vrše humani horionski gonadotropin i
hipotalamo-hipofizno gonadna osovina.
