Metilji i pantljicar etanja

13,804 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
13,804
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3,454
Actions
Shares
0
Downloads
163
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Metilji i pantljicar etanja

  1. 1. Klasa Trematodes ( metilji ) <ul><li>Op š te odlike </li></ul><ul><li>P redstavljaju vrstama najbrojniju grupu među pljosnatim crvima. </li></ul><ul><li>Žive isključivo kao paraziti različitih životinja i to kao spoljašnji,ektoparaziti ili kao unutrašnji,endoparaziti beskičmenjaka i kičmenjaka </li></ul><ul><li>Veličina im varira najčešće od nekoliko milimetara do pet cm,ali neki dostižu i veličinu od 1,5m dužine!!! </li></ul>
  2. 2. <ul><li>Telo metilja je listolikog oblika spljošteno u leđno trbušnom pravcu(dorzoventralnom). </li></ul><ul><li>Pošto su paraziti imaju posebne organe za pričvršćivanje za domaćina u vidu pijavki i kukica. </li></ul><ul><li>Imaju jednu pijavku na prednjem delu tela koja okružuje usni otvor (usna pijavka). </li></ul><ul><li>Kod nekih vrsta postoji još jedna pijavka sa trbušne strane (trbušna pijavka),a kod drugih više pijavki i bodlji na zadnjem kraju tela. </li></ul><ul><li>Čula su slabo razvijena; kod larve jedino imamo taktilne i hemoreceptore koji im pomažu u pronalaženju domaćina. </li></ul>Odlike:
  3. 3. Odlike: <ul><li>Odlikuju se prisustvom kožnomišićnog sloja. </li></ul><ul><li>On se sastoji od pokožice ispod koje leže snažno razvijeni mišići koji u celosti obavijaju telo. </li></ul><ul><li>Aktivnošću mišića oni se kreću po podlozi. </li></ul><ul><li>Ćelije pokožice su srasle svojim spoljašnjim delovima dok se unutrašnji delovi (jedra) spuštaju duboko u parenhim. Ovakvo tkivo se naziva sincicijum. </li></ul><ul><li>Na pokožici nema trepalja,ali su ponekad prisutne bodlje koje služe kao dopunski organi za pričvršćivanje. </li></ul>
  4. 4. Građa metilja:
  5. 5. Razmnožavanje: <ul><li>Najveći broj vrsta metilja su hermafroditi. izuzetak schistosoma(odvojenih polova) </li></ul><ul><li>Polni sistem im je veoma složen. </li></ul><ul><li>Produkuju veliki broj jaja što je odlika svih parazita (n)eke vrste imaju sposobnost produkcije i do pola miliona jaja u toku svog života. </li></ul><ul><li>Muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda, a ženski osim jajnika i jajovoda sadrži i dodatne žumančišne i ljuščane žlezde. </li></ul><ul><li>Razviće se odvija preko niza larvalnih stupnjeva, tako da im je životni ciklus veoma složen i uključuje najmanje dva domaćina,stalnog (u kome parazitira adult) i prelaznog (u kome parazitira larva). </li></ul>
  6. 6. Veliki metilj ( Fasciola hepatica ) životni ciklus <ul><li>Razviće se odvija preko dva domaćina. Osnovni domaćin je sisar ( ovca, goveče, čovek ) u čijoj jetri i žučnim kanalima živi adult velikog metilja i gde se polno razmnožava </li></ul><ul><li>Iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja. </li></ul><ul><li>Jaja dospevaju u vodu gde se iz nih razvija larva (miracidija),ona neko vreme pliva pomoću trepljica dok ne nađe prelaznog domaćina, barskog puža. </li></ul><ul><li>U barskom pužu se razvije nekoliko larvalnih oblika: miracidija-sporocista-redija-cerkarija. </li></ul><ul><li>Cerkarije imaju rep, izlaze iz puža, plivaju kroz okolnu vodu ,a zatim se pričvršćuju za neku biljku i tu se učaure (incistiraju) prelazeći u stupanj mirovanja ( metacerkarija ) </li></ul><ul><li>Hraneći se tim biljkama govedo unese incistirane metacerkarije. </li></ul><ul><li>U telu goveda metacerkarije se razvijaju u aktivni stupanj-mladi metilj,koji krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja. </li></ul>
  7. 7. Veliki metilj
  8. 8. LARVE VELIKOG METILJA
  9. 9. Reproduktivni sistem velikog metilja
  10. 10. Veliki metilj ( Fasciola hepatica ) životni ciklus <ul><li>Fasciola hepatica </li></ul>
  11. 11. Klasa PANTLJIČARE ( Cestodes) <ul><li>Pantljičare su isključivo endoparaziti, najčešće parazitiraju u crevu, ređe u žučnim kanalima i u telesnoj duplji raznih životinja. </li></ul><ul><li>Telo im je izduženo, ima oblik pantljike, i podeljeno na veliki broj članaka ( proglotisa) . </li></ul><ul><li>Prednji deo je u obliku sićušne glave ( scolex ) iza koje je suženje odnosno vratni region, a zatim niz članaka koji se označava kao lanac ( strobila) </li></ul><ul><li>Vratni region je embrionalna zona jer se u njemu stalno obrazuju novi članci. </li></ul><ul><li>Najmlađi članci su oni koji su najbliži vratnom delu,a idući ka kraju lanca članci su sve stariji. </li></ul>
  12. 12. Izgled lanca pantljicare
  13. 13. Izgled pantljičare <ul><li>i </li></ul>kukice pijavke Embrionalna zona
  14. 14. Varenje <ul><li>Pantljičare su izgubile crevni trakt; hranu uzimaju osmotskim putem iz creva domaćina celom površinom tela. </li></ul><ul><li>Na površini tela obrazuju trnovite izraštaje koji povećavaju apsorpcionu površinu. </li></ul><ul><li>U njihovom telu su nađene materije koje neutrališu dejstvo crevnih enzima domaćina,u suprotnom bi bile svarene od strane domaćina. </li></ul><ul><li>Organi za pričvršćivanje su u obliku pijavki i kukica i nalaze se samo na skoleksu (glavi). </li></ul>
  15. 15. RAZMNOŽAVANJE <ul><li>Polni sistem je hermafroditan i dobro je razvijen (bolje nego kod metilja). </li></ul><ul><li>Svaki članak je gotovo potpuno ispunjen polnim organima kako muškim tako i ženskim. </li></ul><ul><li>Muški polni sistem građen je od para semenika i semevoda a ženski pored jajnika i jajovoda ima i dodatne žumančišne i ljuščane žlezde koje luče rezervu hrane i zaštitne omotače oko oplođenih jajnih ćelija. </li></ul><ul><li>U prednjim mladim člancima polni sistem još nije funkcionalan, u srednjim je funkcionalan,a zadnji su potpuno ispunjeni oplođenim jajima. </li></ul>
  16. 16. RAZMNOŽAVANJE <ul><li>Ukoliko u crevu domaćina ima više jedinki, oplođenje se vrši između različitih jedinki (to je retko,jer bi više parazita u tolikoj meri iscrpili domaćina da bi on uginuo a sa njim i paraziti). </li></ul><ul><li>Ukoliko postoji samo jedna jedinka, tada se oplođenje vrši između raznih članaka ili čak u nivou istog članka. </li></ul><ul><li>Oplođena jaja nagomilavaju se u polnom kanalu ’’uterusu’’, koji se puni i vremenom postaje jako granat tako da skoro potpuno ispunjava članak i potiskuje sve ostale organe.To su zreli članci. </li></ul><ul><li>Pošto uterus nema otvor jaja dospevaju u spolj. Sredinu tako što se zreli članci otkidaju,izbacuju u spolj. sredinu(preko izmeta) i tu se raspadaju. </li></ul>
  17. 17. ZRELI ČLANAK
  18. 18. RAZVIĆE SVINJSKE PANTLJIČARE <ul><li>Razviće se odvija preko larvalnih oblika; tako je osnovni domaćin svinjske pantljičare čovek , a prelazni svinja. </li></ul><ul><li>Oplođena jaja dospevaju sa izmetom domaćina u spoljašnju sredinu, a zatim u prelaznog domaćina-svinju. </li></ul><ul><li>U crevu svinje izleže se larva ( onkosfera). </li></ul><ul><li>Ona svojim kukicama probija crevo, ulazi u krv i krvlju dospeva do jetre,mišića,pluća...i u tim organima onkosfera se razvija u bobicu. </li></ul><ul><li>Čovek se zarazi jedući nedovoljno,pečeno ili kuvano bobičavo meso svinje, pa se u njegovom crevu iz bobice razvije odrasla pantljičara. </li></ul>
  19. 19. Izgled glave svinjske pantljičare
  20. 20. CIKLUS RAZVOJA SVINJSKE PANTLJIČARE <ul><li>Taenia solium </li></ul>
  21. 21. PSEĆA PANTLJIČARA Echinococcus <ul><li>Kao odrasla živi u crevu pasa, vuka i lisice, dok su prelazni domaćini čovek i razne vrste domaćih životinja-ovca,goveče,konj... </li></ul><ul><li>Ima samo 3 članka, malih je dimenzija </li></ul><ul><li>Dolazeći u kontakt sa zaraženim psom, čovek može do usta da prenese jaja ove pantljičare ili ako dozvoli psu da mu liže ruke i lice,ili čisteći posudu iz koje pas jede. </li></ul><ul><li>Larva ehinokoka može da dospe u bilo koji deo tela (pluća,srce...). U ovim organima larva raste u krupni mehur (cenur) koji u sebi sadrži veliki broj začetaka glavica. </li></ul><ul><li>Može se odstraniti iz tela samo operacijom, ali postoji opasnost da se raspukne i da u telo čoveka dospeju mnogobrojni začeci pantljičara . </li></ul>
  22. 22. životni ciklus pseće pantljičare- - osnovni domaćin PAS - prelazni domaćin ČOVEK
  23. 23. Echinococcus granulosus

×