3. OPLOĐENJE
Oplođenje (fertilizacija) predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta kome
sledi spajanje njihovih jedara. Rezultat oplođenja je zigot (oplođena jajna ćelija) koja
se veoma složenim procesima razvija u nov organizam. Pre oplođenja polne ćelije
(jajne ćelije i spermatozoidi) prolaze kroz
procese gametogeneze (oogeneze i spermatogeneze). U toku gametogeneze od
prvobitnih klicinih (primordijalnih germinativnih) ćelija sazrevanjem i
diferencijacijom nastaju polne ćelije. Sazrevanje se odvija mejozom čime se broj
hromozoma u polnim ćelijama svodi na haploidan (upola manji u odnosu na prvobitne
klicine ćelije). Spajanjem dve haploidne polne ćelije, oplođenjem, obrazovaće se
diploidan zigot.
4. NAČINI OPLOĐENJA I
RAZVIĆA
spoljašnje, pri kome se gameti izbacuju u spoljašnju vodenu sredinu
gde se spajaju; da bi se povećala uspešnost oplođenja životinje su razvile
mnoge prilagođenosti:
• sazrevanje i izbacivanje polnih ćelija u isto vreme na isto mesto,
• obrazuje se veliki broj polnih ćelija,
• kod mnogih se koriste prirodna strujanja vode da bi gameti bili
odneti do susednih jedinki;
• stanište naseljava obično veći broj jedinki iste vrste, a solitarne
vrste u vreme razmnožavanja napuštaju skloništa i okupljaju se u
velike skupine
• u vreme reprodukcije dolaze u blizak međusobni kontakt i
istovremeno ispuštaju polne ćelije.
5. unutrašnje, prilikom koga spermatozoidi dospevaju u polne kanale ženke;
ono, dakle, zahteva kopulaciju, odnosno unošenje spermatozoida u telo ženke što
se obično obavlja u semenoj tečnosti; kod nekih životinja (glavonošci, pijavice,
neki rakovi) spermatozoidi se prenose u vidu paketića, tzv. spermatofora koji se u
telu ženke raspadaju i oslobađaju spermatozoide.
• ZVAĆE SE VELJA
6. OPLOĐENJE KOD SISARA
Oplođenje je unutrašnje i vrši se u polnim odvodima ženke,
odnosno u jajovodu. Transport spermatozoida do mesta oplođenja,
pored pokretljivosti samog spermatozoida, potpomažu
pokreti treplji u polnim kanalima i kontrakcije mišića materice. Na
putovanju kroz polni trakt ženke spermatozoidi dovršavaju svoje
sazrevanje (kapacitacija).
7. U toku oplođenja najvažniji procesi su:
1. prepoznavanje i kontakt spermatozoida i
jajne ćelije
2. ulazak spermatozoida u jajnu ćeliju;
3. spajanje muškog i ženskog pronukleusa
8. Spermatozoidi moraju provesti izvesno vreme u polnim
odvodima žene, kada nastupaju promene na akrozomu koje ga
osposobljavaju za oplođenje. Taj proces se naziva kapacitacija
(maturacija). Posle maturacije, dolazi do njegove aktivacije
tj. akrozomske reakcije kojom se izlučuju enzimi iz akrozoma
(hijaluronidaza i spermalni lizini). Ovi enzimi razlažu opne oko
jajne ćelije i omogućavaju prodor spermatozoida u nju.
9. Spermatozoidi moraju provesti izvesno vreme u polnim
odvodima žene, kada nastupaju promene na akrozomu koje ga
osposobljavaju za oplođenje. Taj proces se naziva kapacitacija
(maturacija). Posle maturacije, dolazi do njegove aktivacije
tj. akrozomske reakcije kojom se izlučuju enzimi iz akrozoma
(hijaluronidaza i spermalni lizini). Ovi enzimi razlažu opne oko
jajne ćelije i omogućavaju prodor spermatozoida u nju.
10. Jedro spermatozoida, koji je ušao u jajnu ćeliju, i jedro jajne ćelije
nazivaju se pronukleusi (haploidna su). U ljudskoj vrsti, pre njihovog
spajanja ženski pronukleus završava mejozu II (bila je zaustavljena u
metafazi). Dva se pronukleusa približavaju jedan drugom i pri tome gube
svoje omotače. Spajanjem muškog i ženskog pronukleusa (amfimiksis)
nastaje diploidno jedro zigota (oplođene jajne ćelije). U oba pronukleusa
dolazi do replikacije DNK, čime svaki hromozom ima dve hromatide.
Hromozomi im se međusobno pomešaju, nastaje diploidno jedro zigota i
odmah počinje prva mitotička deoba. Pošto jajna ćelija sisara nema
centrozom (centriole), deobno vreteno obrazuju centrioli spermatozoida.
11. oplođenjem se genetski određuje pol, koji kod sisara zavisi od
spermatozoida; ako se jajna ćelija oplodi X spermatozoidom
obrazovaće se ženski (sadrži XX homozome), a ako se oplodi Y
spermatozoidom muški pol (ima XY hromozome);
aktivira se jajna ćelija da otpočne sa brazdanjem, odnosno
embrionalnim razvićem.
12.
13. OPLOĐENJE KOD ČOVEKA
spermatozoid je dužine od 50 mikrona (milioniti deo metra)
razdaljinu u jajovodu od 15 cm (3000 puta je veća od dužine spermatozoida)
spermatozoidi prevale za 1 sat putujući brzinom od 3 mm/min;
prosečan ejakulat (izbačena semena tečnost) muškarca sadrži oko 182 miliona
spermatozoida, od čega u matericu dospeva oko milion (najveći broj se izgubi na
samom početku), a u početni deo jajovoda manje od 1000; do mesta oplođenja
stigne tek 20-200 spermatozoida;
spermatozoidi se proizvode u velikom broju : minimalna procena je oko 100
000 na čas u svakom testisu; maksimalna životna proizvodnja spermatozoida je
oko 500 milijardi što znači na svaku oocitu oslobođenu iz jajnika ovulacijom
proizvede se milijardu spermatozoida;
14. pre ovulacije primarna oocita završava mejozu I za samo 24
časa;
od momenta dodira opni spermatozoida i jajne ćelije pa do prve
deobe zigota protekne 12 sati;
kortikalna zrnca se izbace za 1 min u prostor između membrane
jajne ćelije i zone pelucide
od prvog kontakta spermatozoida sa prvim omotačem jajne
ćelije (corona radiata) pa sve do podele zigota na dve ćelije
protekne 24 sata
15. odnos polova među novorođenom decom je 105 muških na 100 ženskih, ali je
mnogo veći u prvom tromesečju trudnoće kada iznosi 120 muških naprema 100
ženskih. To se uglavnom tumači manjom masom i većom pokretljivošću Y
spermatozoida (Y hromozom je znatno kraći od X hromozoma) što se kasnije
donekle izjednačava većom smrtnošću muških embriona (muških embriona i
fetusa ima više među spontano pobačenim i mrtvorođenim)
kada se ovulacijom oslobode, umesto kao što je uobičajeno jedna, dve jajne
ćelije i oplode sa dva spermatozoida nastaju dizigotni ili dvojajni blizanci; kada
se iz jedne oplođene jajne ćelije obrazuju dva nezavisna embriona onda su to
monozigotni (jednojajni) blizanci; ako oni ostanu spojeni nekim delom tela onda
su to sijamski blizanci
