Objašnjenje pojma" objektivno" u okviru kursa Osnovni oblici mišljenja na kif.filozofijainfo.com

1. Objektivno
Osnovni oblici mišljenja

2. Objektivno i subjektivno
• U lekciji o subjektivnom zaključili smo da pojmovi subjektivnog i
objektivnog interferiraju. Pošto je svako mišljenje pod uticajem naše
subjektivnosti, da bi nešto bilo objektivno, ne možemo naprosto tražiti da
subjektivnosti nema, nego možemo od subjekta tražiti da poštuje neka pravila
koja predstavljaju objektivnost.
• Pojam “objektivno” očigledno ima veze sa objektom, odnosno sa činjenicom
da izvan mišljenja postoji jedan svet, isti za sve ljude.
• Objektivnost bi onda činio skup pravila čije sleđenje obezbeđuje da se istini o
tom jednom svetu (objektu) što više približimo.

3. Izazov relativizma
• Međutim, približiti se nije nimalo lako. Ukoliko smatrate da je pojam
objektivnosti legitiman samo ukoliko neko može da pokaže objektivno
mišljenje (istinu oslobođenu subjektivnosti, neosporivu), onda se čini da
nikakvo približavanje onome što ne postoji, nije moguće.
• U antici, sofisti su imali takav stav. Gorgija kaže:
“Ništa /objektivno/ ne postoji, a i da postoji ne može da se sazna, a ako se i sazna ne
može da se objani drugima”.

4. Antičko rešenje
• Dakle, antički filozofi bili su svesni problema relativizma ili subjektivnosti. Njihovo
rešenje ovog problema je bilo originalno.
• Još od Pitagore, bilo je jasno da su matematičke istine u najvećoj meri sigurne i
izvesne. Jednom dobijene zaključke niko nije dovodio u pitanje. Matematika se činila
kao izvor sigurne, objektivne istine koja se saznaje umom.
• Nasuprot tome, čula su se Grcima činila kao neobjektivna u najvećoj meri. Po istom
vremenu, nekome je bilo hladno, a nekome toplo. Čula su za Grke bila izvor
relativnosti.
• Zbog toga Sokrat, Platon, a delimično i Aristotel odbacuju čula kao put saznanja.

5. Dijalektika
• Pa ipak, i umu je potrebna vežba i ispitivanje. Sokrat je u neophodnom
razgovoru o zaključcima uma video nezaobilaznu metodu saznanja. Ova
metoda zvala se dijalektika, koja se odnosila na razmatranje nekog pitanja sa
svih strana u nekom razgovoru više subjekata.
• U dijalektici imamo otelotvoreno jedno pravilo objektivnosti. Objektivno je
ono mišljenje koje rado prolazi kroz razgovor o svojoj temi, sluša argumente
svih strana i traži nepristrasnu istinu (istinu koja nije obavezno na jednoj
strani).

6. Definicija objektivnog
• Dakle, objektivno je ono mišljenje koje rado učestvuje u raspravi na
nepristrasan način.
• Međutim, osim ove volje potrebno je da bude moguće da posle rasprave
jedno mišljenje stekne neku prednost u odnosu na drugo. Ta prednost
označiće ono što smatramo da odgovara istini – objektu.
• U antici i srednjem veku prednost su imale one ideje koje su se mogle
opravdati unutrašnjom logikom, koje su bile delo uma. Matematika je bila
primer saznanja koje dostiže ideal objektivnog.

7. Matematika i etika
• I dok se mišljenje držalo objekata koji su se mogli aksiomatski urediti, kao što
su bili matematika, saznanje božanskog poretka ili etika, unutrašnja logika je
bila dovoljan metod davanja prednosti.
• Međutim, saznanje prirode tapkalo je u mestu. Tek će moderno vreme iznaći
način da napreduje u ovoj oblasti. Da bi to postigli, filozofi i naučnici tog
doba morali su iznaći novi način dolaženja do objektivnog.

8. Moderni preokret
• Moderno vreme je vreme u kome je izazov saznanja sveta prirode bio novi glavni
izazov mišljenja. Stara metoda pružala je samo elegantne slike sveta, slike koje su se
pred novim saznanjima, dobijenim novopronađenim instrumentima, pokazivale kao
neistinite. Trebalo je iznaći novu metodu.
• Nekoliko preokreta u mišljenju se tada dogodilo. Najpre je matematika povezana sa
prirodom. Galilej kaže da je knjiga prirode napisana matematičkim jezikom, a Dekart
se čudi kako matematika dosad nije bila upotrebljena u korisnije svrhe. U suštini
etička razmišljanja o svrsi prirode izbacuju se iz nauke.
• Dakle, nekadašnji izvori objektivnosti dobili su drugu, novu namenu. Ulogu
kriterijuma objektivnog sada je dobilo nešto drugo.

9. Iskustvo
• Glavni preokret dogodio se u tretiranju čulnog iskustva. U antici je tretirano
kao nekorisno za saznanje, a sada je upravo ono postalo izvor objektivnosti.
• Filozofi i naučnici su primetili da se razlike u čulnom iskustvu mogu
prevazići i da prednost jednom mišljenju u odnosu na drugo može dati
slaganje sa čulnim iskustvom.
• Iskustvo je postalo izvor objektivnog. Rezultati posmatranja i eksperimenata
su sada donosili najviše slaganja i uzbuđenja.

10. Savremenost
• Nauka je sada mogla da brzo napreduje i saznanje prirode postajaloje sve
bolje i obiminije. Međutim, od ovog gubljenja tla u moderno vreme, etika se
nije oporavila do danas. Pozitivisti su to izrazili tako što su tvrdili da etika ne
može biti nauka, jer joj manjka iskustvo kao način da se dođe do
objektivnosti.
• Naime, pojmu “dobrog” ne odgovara nijedno čulno iskustvo.
• Međutim, da bi videli da li je moguća objektivnost u etici, i koja bi bila najšira
definicija objektivnosti, još jednom ćemo se vratiti Aristotelu.

11. Relativizam i logika
• Kao i za druge sokratovske filozofe, relativizam je predstavljao osnovni
izazov za Aristotela. Platon je našao svoje rešenje u Svetu Ideja koga
relativizam ne dotiče.
• Poznato je da se Aristotel nije slagao sa Platonom da svet ideja postoji.
Njegovo rešenje bila je logika. Aristotel je prvi precizno opisao zakone
logike, pa i zakon o neprotivečnosti.
• Često se ne primećuje da je logika izmišljena da spreči relativizam.

12. ┬i┴
• Zakon o neprotivrečnosti kaže da od dve protivrečne tvrdnje samo jedna
može biti istnita. To znači da sve tvrdnje nisu podjednako istinite, kako je
tvrdio Protagora, nego da jedna tvrdnja isključuje drugu.
• Dakle, kao lek protiv relativizma možemo iskoristiti logiku, kojoj doduše u
pomoć mora priskočiti ili etika ili metodologija ili iskustvo.
• Da bi znali da jedna tvrdnja sigurno ima prednost u odnosu na
drugu, dovoljno je da počnemo poštovati pravilo o neprotivrečnosti, i onda
makar za nas, sve tvrdnje ne mogu biti jednako istinite.

13. Etika i logika
• Ako sada rezimiramo ono što smo do sada rekli, osnovni uslov za
objektivnost je da prihvatimo pravilo da samo jedna od dve protivrečne tvrdnje
može biti istinita. To pravilo možemo da prihvatimo, kako u etici tako i u
nauci.
• Tako dobijamo kriterijum objektivnog. Kada izaberemo jednu od dve
tvrdnje, ona će za nas predstavljati istinu, odnosno za nas odgovarati objektu.
• Sada je potrebno još samo da iznađemo i način da to objasnimo
drugima, kako reče nekada Gorgija.

14. Izvori objektivnosti
• Sada moramo da izaberemo taj način ili te načine. U nauci će nam izvor
objektivnosti biti iskustvo, logika i matematika, u etici vlastito
iskustvo, logika i metodologija. Ukoliko izaberemo cilj, iskustvo pomaže da
se za njega pronađu sredstva.
• Svi ovi zaključci su podvrgnuti objektivnim kriterijumima (dve protivrečne
tvrdnje ne mogu biti istovremeno istinite), ali svejedno do objektivne istine nije
lako doći.
• Možemo joj se samo približavati.

15. Sloboda i objektivnost
• Baš zato što nismo sposobni da dođemo do konačnih istina, stalno nam je
potrebno slobodno istraživanje, kritika i učešće što više ljudi u naučnom ili
filozofskom razgovoru.
• Zbir ovih zahteva – neprotivrečnost, izvor objektivnosti, sloboda i kritika –
čine savremenu objektivnost. Ovim pravilima kontrolišemo uticaj
subjektivnosti na naše mišljenje.
• I, naravno, moguće je u okviru subjektivnost biti i objektivan, mada ni
objektivnost ne garantuje da su naši stavovi istiniti. Istinitost i objektivnost su
različiti pojmovi.

16. Objektivno/subjektivno
• Objektivnost je oblik mišljenja koji je neophodno poznavati da bi se razumeli
zahtevi za “objektivnim” pristupom u nauci ili zahtev da, na primer, mediji
budu “objektivni”.
• Kada ovaj oblik poznajemo, onda kao “subjektivno” možemo označiti
odsustvo ove objektivnosti. Ali, to ne znači da svako mišljenje nije
subjektivno u drugom smislu o kome smo ranije govorili (smislu nužnog
uticaja subjektivnosti na mišljenje).
• Odnos ovako shvaćenog subjektivnog i objektivnog zahteva posebnu šemu.

17. Kurs “Osnovni oblici mišljenja”
kif.filozofijainfo.com