2. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ ЧИНЕ:
Уста
Ждрело
Једњак
Желудац
Танко црево
Дебело црево са
аналним отвором
3. ФУНКЦИЈЕ СИСТЕМА ЗА ВАРЕЊЕ
Овај систем се назива и дигестивни систем, јер је главна
функција варење (сваривање) хране, дигестија.
Да би храна могла да се искористи јер је неопходна за
човека како би обављао све животне функције, она мора
да се унесе, свари и апсорбује.
Варење је механичка и хемијска (уз помоћ сокова за
варење, ензима) обрада хране до молекула који могу да
се транспортују у крв.
Угљени хидрати се разлажу до моносахарида, протеини
до аминокиселина, масти до слободних масних киселина
и као такви могу да се искористе за све метаболичке
процесе у организму.
4. УСТА – ПОЧЕТАК СИСТЕМА ЗА ВАРЕЊЕ У КОЈИМА СЕ ХРАНА МЕХАНИЧКИ ОБРАЂУЈЕ И У ЊИМА
ЗАПОЧИЊЕ ХЕМИЈСКА ОБРАДА ХРАНЕ. У УСТИМА ЗАПОЧИЊЕ ВАРЕЊЕ ШЕЋЕРА УЗ ПОМОЋ ЕНЗИМА
ПЉУВАЧНОГ СОКА, АМИЛАЗЕ, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ОВЕ СУПСТАНЦЕ И НАЈПРЕ СВАРЕ У ТЕЛУ ЧОВЕКА.
5.
6.
7. ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ – ДЕО ДИГЕСТИВНОГ СИСТЕМА КОЈИ ЈЕ ПРИДОДАТ УСНОЈ ДУПЉИ
И ИМА ФУКЦИЈУ У ХЕМИЈСКИЈ ОБРАДИ ХРАНЕ.
Производ секреције свих пљувачних
жлезди је плувачка (салвиа) у чији састав
улазе: вода(98-99%), електролити,
ензими и још неке антибактеријске
супстанце.
Од ензима најбитнији је ПТИЈАЛИН
(АМИЛАЗА) који разлаже скроб и
гликоген до простијих шећера.
Уз помоћ пљувачке се одржава влажност
усне дупље, квашење и растварање
хране као и физиолошко чишћење усне
дупље.
Храна механички и хемијски стимулише
рецепторе у слузокожи уста, и импулси
се преносе до центра за лучење
пљувачке који се налази у продуженој
мождини.
8. САЖВАКАНА И ПЉУВАЧКОМ НАТОПЉЕНА ХРАНА СЕ ГУТА И ПРОЛАЗИ КРОЗ
ЖДРЕЛО И ЈЕДЊАК ДО ЖЕЛУЦА. ТО ЈЕ МИШИЋНИ ОРГАН КЕСАСТО
ПРОШИРЕН У ЊЕМУ СЕ НАСТАВЉА ХЕМИЈСКА
ОБРАДА ХРАНЕ.
У желуцу се храна нагомилава и
сварује уз помоћ желудачних
сокова. Храна уобичајеног
састава се у желуцу може
задржати 2-6 часова. За то време
се меше са желудачним соком и
претвара у сварену масу која се
зове ХИМУС. Део по део те масе
се пропушта до танког црева где
се даље наставља варење.
Желудачни сок чине: вода,
хлороводинична киселина (HCl),
ензим пепсин и слуз.
Рh вредност чистог желудачног
сока је 1-2, веома кисела
средина.
НСl је врло јака неорганска
киселина која има вишеструку
улогу:
Делује на протеине и олакшава
ензимима да их даље разлажу.
Уништава све бактерије и вирусе
који се могу унети путем хране.
Раствара соли калцијума и гвожђа
због чега се ови елементи могу
апсорбовати у организму .
ПЕПСИНИ су ензими ПРОТЕАЗЕ
који започињу разлагање и
варење протеина.
10. ХЕМИЈСКА ОБРАДА ХРАНЕ (ВАРЕЊЕ) СЕ ЗАВРШАВА У ТАНКОМ ЦРЕВУ.
Танко црево се
наставља на желудац.
Почетни део танког црева
који се наставља на желудац
назива се
дванаестопалачно црево
(дуоденум) . Дужина танког
црева је око 7 метара и
пречника 3 центиметара.
Унутрашњост је обложена
слизокожом и наборана
многобројним ресицама.. У
дванаестопалачно црево
се изливају одводи јетре и
панкреаса чији ензими
учествују у варењу
одређених супстанци.
11. ПАНКРЕАС ЈЕ ЖЛЕЗДА СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ (ПРЕТХОДНА
ЛЕКЦИЈА) И ЖЛЕЗДА СА СПОЉАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ ЈЕР УЧЕСТВУЈЕ У
ВАРЕЊУ ХРАНЕ.
Жлезде са спољашњим лучењем се
зову ЕГЗОКРИНЕ ЖЛЕЗДЕ.
У ове жлезде спадају: пљувачне,
панкреас, јетра.
Панкреасни сок је течност са базном
Ph вредношћу за разлику од
желудачног сока. Управо због тога ова
базна компонента панкреасног сока
има функцију да неутралише киселу
средину до тада сварене хране.
Поред тога овај сок садржи и ензиме
ТРИПСИН и ХИМОТРИПСИН који
разлажу даље протеине, ЛИПАЗЕ
које разлажу масти као и АМИЛАЗУ
која као и у пљувачки разлаже
шећере.
ЈЕТРА – највећа жлезда у телу
човека која има вишеструку
улогу:
Лучење жучи
Глукозу претвара у гликоген
Складиште је гвожђа и витамина
Трансформише отровне у
неоотровне материје (главни
“чистач” у телу).
Жуч чине: жучне киселине, жучне
соли, жучне боје, холестерол и
др.
Основна улога жучних
киселина је у варењу и
апсорпцији МАСТИ.
Између оброка жуч се депонује
у ЖУЧНОЈ КЕСИ.
12.
13. ЦРЕВО (ИЛЕУМ)
Најважнија фаза процеса варења хране је
АПСОРПЦИЈА сварених хранљивих материја. То се
обавља у цреву, тачније танком цреву. У вези са тим
долази до повећања његове унутрашње површине
образовањем набора слузокоже црева који се називају
ЦРЕВНЕ РЕСИЦЕ. Код човека та површина износи 10
квадратних метара.
14. ДЕБЕЛО ЦРЕВО (КОЛОН)
До дебелог црева долази несварени део хране, вода и
соли.
У њему је мноштво добрих бактерија које имају
способност синтезе витамина које организам апсорбује.
У дебелом цреву се врши РЕАПСОРПЦИЈА ВОДЕ чиме
се формира фекална маса (фецес). Пражњење дебелог
црева се врши путем аналног отвора којим се завршава
дебело црево и дигестивни систем.
У нормалним условима 99% воде се апсорбује из
система за варење
