SlideShare a Scribd company logo
1 of 19
КРВ И ЛИМФА
ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ
Систем органа за циркулацију
чине:
- Крв, срце и крвни судови
- Лимфа, лимфни судови и лимфне
жлезде
Улоге крви
• Респираторна улога (улога у дисању)-преноси кисеоник од
плућа до ткива, а угљен-диоксид од ткива до плућа
• Нутритивна улога (улога у исхрани)-преноси хранљиве
материје до свих ћелија организма
• Екскреторна улога (улога у излучивању)-штетне материје
доспевају у крв, па путем крви преко органа за излучивање у
спољашњу средину
• Заштитна улога – бела крвна зрнца у крви врше
уништавање страних честица или стварају антитела против
узрочника болести
• Транспортна улога – преноси хормоне, ензиме, витамине
• Терморегулациона улога – учествује у одржавању сталне
телесне температуре
ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ – КРВ И ЛИФА
• Крв и лимфа су најсложеније телесне течности.
 Крв и лимфу имају сви кичмењаци.
КРВ
• Телесна течност (течно везивно ткиво) која се креће кроз систем
крвних судова човека. Просечна количина крви је око 7% телесне
масе или око 5 литара. Смањење запремине крви може доћи услед
крварења, повраћања, опекотина...Повећање запремине крви у
телу јавља се услед физичког напора, повећаног уноса течности, у
трудноћи итд.
• Крв је вискозна течност црвене боје. Артеријска крв је светло
црвене боје због присуства кисеоника, а венска крв је нешто
тамније црвене боје јер она носи крв без кисеоника.
• Крв се састоји од течног дела – КРВНА ПЛАЗМА (60% укупне крви)
и УОБЛИЧЕНИХ КРВНИХ ЕЛЕМЕНАТА - КРВНЕ ЋЕЛИЈЕ којих има
око 40%. Крвне ћелије настају у коштаној сржи и у њих спадају:
еритроцити (црвена крвна зрнца), леукоцити (бела крвна зрнца)
и тромбоцити (крвне плочице).
Крвна плазма
• Крвна плазма је течни део крви и представља водени раствор
органских (протеини, липиди, шећери) и неорганских (минералне
соли натријума, калијума, бикарбонати, фосфати) материја. Вода
чини око 92% , протеини око 7% и осталих материја 1-2%.
Најзаступљенија со је натријум-хлорид чија је најважнија улога
регулација притиска честица растворених у крви које се стално
крећу.
ЕРИТРОЦИТИ (ЦРВЕНА КРВНА ЗРНЦА) ,RBC
• То су најбројнији елементи крви.
Немају једро.Облика су биконкавног
диска, пресеку личе на “пишкоту”.
• Овакав облик им омогућава кретање
кроз врло уске крвне судове а да
притом не дође до прскања мембране.
• Стварају се и сазревају у коштаној сржи
и за то је потребно присуство
различитих елемената (гвожђе,
бакар,кобалт витамин Б12, фолна
киселина, витамин Ц итд.)
• Нормалан број еритроцита у крви је
4,5-5 x 10¹² у литри крви. Проценат
крви који чине еритроцити назива се
ХЕМАТОКРИТ и износи 40-45%
• Еритроцити садрже крвни пигмент,
ХЕМОГЛОБИН, који даје црвену боју. У
састав хемоглобина улази гвожђе.
Количина хемоглобина је различита
код мушкараца и жена.
мушкарци: 140-160g/L
жене: 120-140g/L krvi
• Улога еритроцита је транспорт
кисеоника од плућа до ткива и
транспорт угљен-диоксида од ткива до
плућа. Остварује се захваљујући
хемоглобину.
• Кисеоник се везује за гвожђе и настаје
ОКСИХЕМОГЛОБИН. Веза између
кисеоника и гвожђа је лабава, па се
кисеоник лако ослобађа у ткива, а
угљен-диоксид се веже за гвожђе и
преноси у плућа да би се избацио у
спољашњу средину.
• Животни век еритроцита је 120 дана,
Већином се распадају у слезини и
делом у јетри. Прскањем се ослобађа
хемоглобин који се разграђује на
гвожђе и билирубин, Билирубин се
путем жучи избацује из организма.
ЕРИТРОЦИТИ
• То су безбојне крвне ћелије са једром, што
их разликује од еритроцита. Могу да мењају
облик и величину (амебоидне), самостално
се крећу за разлику од других крвних ћелија
које се пасивно крећу, ношене крвном
струјом. Непрестано настају у коштаној
сржи, слезини и лимфним жлездама.
• Нормалан број леукоцита је 5-8 x10⁹ у
литри крви,
• Има их више врста: моноцити, лимфоцити,
неутрофили, базофили и еозинофили.
• Све врсте леукоцита учествују у ОДБРАНИ
организма од узрочника болести.
• Животни век леукоцита износи 3-5 дана.
• Повећан број леукоцита, леукоцитоза ,
се јавља код инфекција
организамаповреда, крварења,
опекотина.
• Смењен број леукоцита, леукопенија,
се јавља код оштећења коштане сржи
и некада код вирусних обољења.
• Као што је већ речено, неки леукоцити
прождиру стране честице
(фагоцитоза), а неки стварају
антитела као одговор на дејство неког
штетног фактора и улога им је да их
униште.
ЛЕУКОЦИТИ (БЕЛА КРВНА ЗРНЦА), WBC
ЛЕУКОЦИТИ
• Нормалан број тромбоцита је 250-300 x10⁹ у
литри крви,
• Стварају се у коштаној сржи.
• Животни век им је 4-8 дана након чега се
разграђују у слезини
• Имају улогу у заустављању крварења после
повреда тачније у згрушавању (коагулацији
крви)
• Коагулација је сложен ензимски процес. У
крви постоје материје које спречавају да
дође до коагулације у крвним судовима, али
и фактори коагулације, који се активирају
када дође до повреде крвног суда и
истицања крви. Сви ови фактори се у крви
налазе у стању равнотеже.. Постоји око 10
фактора коагулације који су некативни, а
активирају се када је потребно да се спречи
истицање крви. (протромбин, тромбин,
фибриноген, фибрин...)
ТРОМБОЦИТИ (КРВНЕ ПЛОЧИЦЕ), РLT
• То је безбојна течност која је по саставу
сличана крвној плазми. Садржи леукоците.
Чини око 25% масе човека.
• ЛИМФНИ СИСТЕМ је додатни пут којим
којим течност у организму може отицати из
међућелијског простора у крв. Чини га
посебан систем канала и лимфне жлезде. У
њима настају бела крвна зрнца, лимфоцити.
• Преноси из ткива већи део течности коју
капилари не могу да прихвате.
• Лимфни судови могу да преносе: протеине,
липиде, бактерије итд, захваљујући грађи
њиховог зида.
• У лимфи се налазе највише протеини који
потичу из циркулације (и то албумини). У
два литра лимфе колико се ствара дневно у
организму човека налази се око 100 грама
протеина албумина.
• Пропустљивост зида лимфних капилара је
знатно већи од пропустљивости крвних
капилара.
• Састав лимфе једнак је саставу
међућелијске течности оног дела тела из
којег лимфа отиче.
ЛИМФА
• Лимфним судовима лимфа отиче у
венски систем а затим у срце.
• Уз лимфне судове налазе се и лимфни
чворови, тј. ЛИМФНЕ ЖЛЕЗДЕ.
• Лимфно ткиво смештено је у лимфним
чворовима, али и у слезини, костној
сржи.
• Распоређено је у организму тако да може
да “пресретне” микрорганизме који су
продрли у тело, и на тај начин НЕ
ДОЗВОЛЕ да се они сувише прошире.
Наредни слајдови су за оне који желе да знају више
КРВНЕ ГРУПЕ
• Разликујемо 4 основне крвне
групе: А, Б, АБ и О. Подела је
извршена на основу супстанци које
се налазе у еритроцитима и
плазми.
• У еритроцитима се налазе
АГЛУТИНОГЕНИ А или Б. То су
антигени. Еритроцит може да
садржи: Антиген А, антиген Б, оба
или ниједан.
• У крвној плазми се налази протеин
АГЛУТИНИН, који представља
антитело. У плазми може да се
нађе само АНТИ А, АНТИ Б, и један
и други или ниједан.
Крвна група Еритроцити -
антиген
Крвна плазма-
антитело
А Ag A At anti B
В Ag B At anti A
АБ Ag A и B /
О / At anti A и anti B
ИМУНИ ОДГОВОР

More Related Content

What's hot

Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...nasaskolatakmicenja1
 
10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjakaltixomir
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnostiltixomir
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Ena Horvat
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krvjerotije
 
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupeppnjbiljana
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSanja Stefanović
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуVioleta Djuric
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeppnjbiljana
 
Krv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana BosnjakovicKrv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana Bosnjakovicmirjanabozic
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
ЦиркулацијаVioleta Djuric
 

What's hot (20)

Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
 
10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka10. Transportni sistem kicmenjaka
10. Transportni sistem kicmenjaka
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krv
 
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацију
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
 
Krv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana BosnjakovicKrv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana Bosnjakovic
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
 

Similar to Krvtijebem1

Similar to Krvtijebem1 (20)

Krv dara gligorevic
Krv dara gligorevicKrv dara gligorevic
Krv dara gligorevic
 
физиологија телесних течности
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течности
 
Krv- Markovic Uros
Krv- Markovic UrosKrv- Markovic Uros
Krv- Markovic Uros
 
Danijela Rikić I3
Danijela Rikić I3Danijela Rikić I3
Danijela Rikić I3
 
Fiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaFiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milica
 
Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3Danijela Rikic i3
Danijela Rikic i3
 
Fiziologija krvi
Fiziologija krviFiziologija krvi
Fiziologija krvi
 
Biohemija krvi
Biohemija krviBiohemija krvi
Biohemija krvi
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Kрвне ћелије
Kрвне ћелије Kрвне ћелије
Kрвне ћелије
 
Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4
 
Krvilimfa 130423115457-phpapp01
Krvilimfa 130423115457-phpapp01Krvilimfa 130423115457-phpapp01
Krvilimfa 130423115457-phpapp01
 
Krvilimfa Nikola Čekičević
Krvilimfa Nikola ČekičevićKrvilimfa Nikola Čekičević
Krvilimfa Nikola Čekičević
 
Nikola Cekicevic
Nikola CekicevicNikola Cekicevic
Nikola Cekicevic
 
Nikola čekičević i 6
Nikola čekičević i 6Nikola čekičević i 6
Nikola čekičević i 6
 
Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic Jovana Mijatovic
Jovana Mijatovic
 
Tesanovic milica
Tesanovic milicaTesanovic milica
Tesanovic milica
 
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5
 
Prezentacija krvkalabićveseljko
Prezentacija krvkalabićveseljkoPrezentacija krvkalabićveseljko
Prezentacija krvkalabićveseljko
 
Бубрези
БубрезиБубрези
Бубрези
 

More from EuroTruck1

More from EuroTruck1 (8)

bios173
bios173bios173
bios173
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebem
 
krvitijebem5
krvitijebem5krvitijebem5
krvitijebem5
 
krvtijebem4
krvtijebem4krvtijebem4
krvtijebem4
 
krvtijebem3
krvtijebem3krvtijebem3
krvtijebem3
 
Elektronika 3355
Elektronika 3355Elektronika 3355
Elektronika 3355
 
Supra
SupraSupra
Supra
 
Elektronika
ElektronikaElektronika
Elektronika
 

Krvtijebem1

  • 1. КРВ И ЛИМФА ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ Систем органа за циркулацију чине: - Крв, срце и крвни судови - Лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде
  • 2. Улоге крви • Респираторна улога (улога у дисању)-преноси кисеоник од плућа до ткива, а угљен-диоксид од ткива до плућа • Нутритивна улога (улога у исхрани)-преноси хранљиве материје до свих ћелија организма • Екскреторна улога (улога у излучивању)-штетне материје доспевају у крв, па путем крви преко органа за излучивање у спољашњу средину • Заштитна улога – бела крвна зрнца у крви врше уништавање страних честица или стварају антитела против узрочника болести • Транспортна улога – преноси хормоне, ензиме, витамине • Терморегулациона улога – учествује у одржавању сталне телесне температуре
  • 3. ТЕЛЕСНЕ ТЕЧНОСТИ – КРВ И ЛИФА • Крв и лимфа су најсложеније телесне течности.  Крв и лимфу имају сви кичмењаци.
  • 4. КРВ • Телесна течност (течно везивно ткиво) која се креће кроз систем крвних судова човека. Просечна количина крви је око 7% телесне масе или око 5 литара. Смањење запремине крви може доћи услед крварења, повраћања, опекотина...Повећање запремине крви у телу јавља се услед физичког напора, повећаног уноса течности, у трудноћи итд. • Крв је вискозна течност црвене боје. Артеријска крв је светло црвене боје због присуства кисеоника, а венска крв је нешто тамније црвене боје јер она носи крв без кисеоника. • Крв се састоји од течног дела – КРВНА ПЛАЗМА (60% укупне крви) и УОБЛИЧЕНИХ КРВНИХ ЕЛЕМЕНАТА - КРВНЕ ЋЕЛИЈЕ којих има око 40%. Крвне ћелије настају у коштаној сржи и у њих спадају: еритроцити (црвена крвна зрнца), леукоцити (бела крвна зрнца) и тромбоцити (крвне плочице).
  • 5. Крвна плазма • Крвна плазма је течни део крви и представља водени раствор органских (протеини, липиди, шећери) и неорганских (минералне соли натријума, калијума, бикарбонати, фосфати) материја. Вода чини око 92% , протеини око 7% и осталих материја 1-2%. Најзаступљенија со је натријум-хлорид чија је најважнија улога регулација притиска честица растворених у крви које се стално крећу.
  • 6.
  • 7. ЕРИТРОЦИТИ (ЦРВЕНА КРВНА ЗРНЦА) ,RBC • То су најбројнији елементи крви. Немају једро.Облика су биконкавног диска, пресеку личе на “пишкоту”. • Овакав облик им омогућава кретање кроз врло уске крвне судове а да притом не дође до прскања мембране. • Стварају се и сазревају у коштаној сржи и за то је потребно присуство различитих елемената (гвожђе, бакар,кобалт витамин Б12, фолна киселина, витамин Ц итд.) • Нормалан број еритроцита у крви је 4,5-5 x 10¹² у литри крви. Проценат крви који чине еритроцити назива се ХЕМАТОКРИТ и износи 40-45% • Еритроцити садрже крвни пигмент, ХЕМОГЛОБИН, који даје црвену боју. У састав хемоглобина улази гвожђе. Количина хемоглобина је различита код мушкараца и жена. мушкарци: 140-160g/L жене: 120-140g/L krvi • Улога еритроцита је транспорт кисеоника од плућа до ткива и транспорт угљен-диоксида од ткива до плућа. Остварује се захваљујући хемоглобину. • Кисеоник се везује за гвожђе и настаје ОКСИХЕМОГЛОБИН. Веза између кисеоника и гвожђа је лабава, па се кисеоник лако ослобађа у ткива, а угљен-диоксид се веже за гвожђе и преноси у плућа да би се избацио у спољашњу средину. • Животни век еритроцита је 120 дана, Већином се распадају у слезини и делом у јетри. Прскањем се ослобађа хемоглобин који се разграђује на гвожђе и билирубин, Билирубин се путем жучи избацује из организма.
  • 9. • То су безбојне крвне ћелије са једром, што их разликује од еритроцита. Могу да мењају облик и величину (амебоидне), самостално се крећу за разлику од других крвних ћелија које се пасивно крећу, ношене крвном струјом. Непрестано настају у коштаној сржи, слезини и лимфним жлездама. • Нормалан број леукоцита је 5-8 x10⁹ у литри крви, • Има их више врста: моноцити, лимфоцити, неутрофили, базофили и еозинофили. • Све врсте леукоцита учествују у ОДБРАНИ организма од узрочника болести. • Животни век леукоцита износи 3-5 дана. • Повећан број леукоцита, леукоцитоза , се јавља код инфекција организамаповреда, крварења, опекотина. • Смењен број леукоцита, леукопенија, се јавља код оштећења коштане сржи и некада код вирусних обољења. • Као што је већ речено, неки леукоцити прождиру стране честице (фагоцитоза), а неки стварају антитела као одговор на дејство неког штетног фактора и улога им је да их униште. ЛЕУКОЦИТИ (БЕЛА КРВНА ЗРНЦА), WBC
  • 11. • Нормалан број тромбоцита је 250-300 x10⁹ у литри крви, • Стварају се у коштаној сржи. • Животни век им је 4-8 дана након чега се разграђују у слезини • Имају улогу у заустављању крварења после повреда тачније у згрушавању (коагулацији крви) • Коагулација је сложен ензимски процес. У крви постоје материје које спречавају да дође до коагулације у крвним судовима, али и фактори коагулације, који се активирају када дође до повреде крвног суда и истицања крви. Сви ови фактори се у крви налазе у стању равнотеже.. Постоји око 10 фактора коагулације који су некативни, а активирају се када је потребно да се спречи истицање крви. (протромбин, тромбин, фибриноген, фибрин...) ТРОМБОЦИТИ (КРВНЕ ПЛОЧИЦЕ), РLT
  • 12. • То је безбојна течност која је по саставу сличана крвној плазми. Садржи леукоците. Чини око 25% масе човека. • ЛИМФНИ СИСТЕМ је додатни пут којим којим течност у организму може отицати из међућелијског простора у крв. Чини га посебан систем канала и лимфне жлезде. У њима настају бела крвна зрнца, лимфоцити. • Преноси из ткива већи део течности коју капилари не могу да прихвате. • Лимфни судови могу да преносе: протеине, липиде, бактерије итд, захваљујући грађи њиховог зида. • У лимфи се налазе највише протеини који потичу из циркулације (и то албумини). У два литра лимфе колико се ствара дневно у организму човека налази се око 100 грама протеина албумина. • Пропустљивост зида лимфних капилара је знатно већи од пропустљивости крвних капилара. • Састав лимфе једнак је саставу међућелијске течности оног дела тела из којег лимфа отиче. ЛИМФА • Лимфним судовима лимфа отиче у венски систем а затим у срце. • Уз лимфне судове налазе се и лимфни чворови, тј. ЛИМФНЕ ЖЛЕЗДЕ. • Лимфно ткиво смештено је у лимфним чворовима, али и у слезини, костној сржи. • Распоређено је у организму тако да може да “пресретне” микрорганизме који су продрли у тело, и на тај начин НЕ ДОЗВОЛЕ да се они сувише прошире.
  • 13.
  • 14. Наредни слајдови су за оне који желе да знају више
  • 15. КРВНЕ ГРУПЕ • Разликујемо 4 основне крвне групе: А, Б, АБ и О. Подела је извршена на основу супстанци које се налазе у еритроцитима и плазми. • У еритроцитима се налазе АГЛУТИНОГЕНИ А или Б. То су антигени. Еритроцит може да садржи: Антиген А, антиген Б, оба или ниједан. • У крвној плазми се налази протеин АГЛУТИНИН, који представља антитело. У плазми може да се нађе само АНТИ А, АНТИ Б, и један и други или ниједан. Крвна група Еритроцити - антиген Крвна плазма- антитело А Ag A At anti B В Ag B At anti A АБ Ag A и B / О / At anti A и anti B
  • 16.
  • 17.
  • 18.