Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Osnovni principi zdrave ishrane- Milica Milovanović

12,111 views

Published on

  • Hello there! Get Your Professional Job-Winning Resume Here! http://bit.ly/topresum
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Osnovni principi zdrave ishrane- Milica Milovanović

  1. 1. Osnovni principi zdrave ishrane
  2. 2. Sadržaj:1) Deset pravila za zdravu ishranu2) Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu3) Posebna biološka vrednost nekih vrsta hrane4) Voda i njena važnost5) Hrana sa visokim sadržajem vode i njena važnost6) Vitamini i minerali7) Lekovito dejstvo povrća8) Nepravilna ishrana i bolesti9) Dobro zdravlje i put ka njemu10) Model tanjira11) Sistem signala baziran na konceptu semafora12) Sistem šake iz Zimbabvea13) Idealna težina i potrošnja kalorija14) Meso i njegova štetnost15) Zagađenje hrane16) Detekcija zagađivača; pregled namirnica17) Prirodni zagađivači18) Zagađenje usled ljudske delatnosti
  3. 3. Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevnoprimenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti.
  4. 4. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke. Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena. Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "osluškivanje" organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.
  5. 5. Deset saveta za pravilnu ishranu:1. Jesti raznovrsnu hranu.2. Održavati optimalnu težinu.3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskogporekla).4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter,nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret,susam, badem, lešnik, golica-bundeva).5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masnisirevi, jaja).6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povrće, voće,integralne žitarice).7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom imalteksom.9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana. <-
  6. 6. Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmuUzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata. Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima: 1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati uveče. 2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 8 uveče do 4 ujutro. 3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do podneva. Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova. Taođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežeg voća. Inače, uzimanje voća je poželjno <- uvek kada se oseti glad.
  7. 7. Posebna biološka vrednost nekih vrsta hrane Smatra se da je voće najvrednija hrana koja se može uneti u organizam, jer sadrži idealnu ravnotežu pet bitnih elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza (90%), aminokiseline(4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline (1%) i vitamini (do 1%). Pored toga, za njegovu probavu nije potrebna dodatna energija, što znači da štedi energiju organizma i pomaže njegovom pročišćavanju. Takođe ima i sposobnost da neutrališe štetne kiseline koje se stvaraju u telesnim sistemima. Kada se govori o voću, podrazumeva se isključivo voće u svežem stanju, jer, zbog svoje delikatne prirode, kuvano i prerađeno voće u potpunosti gubi pomenuta svojstva i dovodi do povećanja toksičnosti i kiselosti organizma. Svaka hrana koja nije voće ili povrće naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana se ne treba uzimati istovremeno, jer to otežava njenu probavu. Na primer: hleb (po mogućstvu prepečen i napravljen od integralnih žitarica) ne treba kombinovati sa krompirom, pirinčem, pasuljem, graškom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice međusobno treba mešati. Svaka od ovh namirnica može se kombinovati sa masnoćama (gi-prečišćeni puter, hladno ceđena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki) i sirovim ili barenim povrćem (salate, variva). Uzimanje orašastog voća (badem, lešnik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki (susam, bundeva, suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora) veoma je važno u pravilnoj i zdravoj ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belančevinama, ugljenim hidratima i mastima. Cilj prelaska na ovakav način ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju, koje omogućava stvaranje veće količine energije u organizmu. Prerađena hrana kuvanjem, prženjem, pečenjem i sl. gubi svoja prirodna<- svojstva i potrebna je veća količina hrane da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma.
  8. 8. Voda i njena važnost Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali čija važnost nadilazi važnost svih drugih. To je obična, čista voda, koju neki prezrivo nazivaju "česmovača". Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne dehidracije. Da bismo izbegli nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra ili 8 običnih čaša vode dnevno. Kakvu vodu pijemo ? Naravno, čista izvorska voda bi bila najbolji izbor - kad bi nam bila dostupna. Na nesreću, u savremenim uslovima života ona to nije. Flaširana voda, čak i ako potiče iz najčistijih izvora, ima veštački ukus, koji joj daje sama ambalaža. Sa tim ukusom u nju, nažalost, dospevaju i makromolekuli plastike, što nije zdravo.<-
  9. 9. Hrana sa visokim sadržajem vode i njena važnost ! Za optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno uzimanje tečnosti, posebno vode i osvežavajučih napitaka. Poznato je da je prisutnost vode na našoj planeti preko 70% i da je čovekov organizam takođe sačinjen od 70% vode. Da bismo održali svoje zdravlje, logično je da treba da uzimamo namirnicekoje u sebi takođe sadrže veliki procenat vode (70%), a to su voće i povrće. Naučno je dokazano da je čovek kao biće plodojed ibiljojed i da mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (želudac i creva) nisu predviđeni za konzumiranje mesa i mesnih prerađevina. Normalnom zdravom organizmu odraslog čoveka potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno. Što se tiče samog unošenja vode u organizam, dnevno je čoveku potrebno 35 grama vode na kilogram težine. Vodu treba uzimati između obroka, a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela. Uzimanje vode u toku jela slabi naš organizam i razređuježeludačnu kiselinu neophodnu za pravilno varenje hrane. Međutim, ukoliko u toku dana uzmete dovoljnu količinu hrane sa visokim sastavom vode, pijaća voda i napitci vam neće biti neophodni u većim količinama.<-
  10. 10. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ograničeno, a po mogućnosti i potpuno odricanje od napitaka kao što su kafa, jaki čajevi, alkoholna pića, kao i vrlo retko uzimanje mleka, čokolade, sladoleda i slatkiša. Ukoliko se pije kafa, treba je piti isključivo posle podne, čajevi treba da budu biljni, a mleko, čokoladu, sladoled i slatkiše uzimati na prazan želudac.
  11. 11. Vitamini i mineraliVitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak čak i samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i pravilan rast ćelija. Vitamini su označeni slovima od A do U, a njihova asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena određenim mineralima. Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se nalaze u različitim namirnicama u različitoj količini. Potrebe svakog pojedinog organizma za vitaminima su različite i svako treba da uzima onu količinu određenog vitamina koja mu je neophodna. <-
  12. 12. Lekovito dejstvo povrćaVisok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini, minerali i belančevine od povrća čine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma. Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj količini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci. Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (žitaricama, belančevinama, mastima i dr.) osim sa voćem, pa je poželjno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadržaja vode, pa se mogu uzimati i sa voćem. <-
  13. 13. NEPRAVILNA ISHRANA I BOLESTI Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava većdecenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana. Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su: - Gojaznost - Šećerna bolest - Povišen krvni pritisak - Arteroskleroza - Srčani udar - Moždani udar - Karijes - Alergije - Anemija - Degenerativne bolesti - Kiselost organizma<-
  14. 14. Dobro zdravlje i put ka njemu Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 60 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.<-
  15. 15. U potpuno nekorisne, pa čak i štetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pića, posebno koka kola, zatim čips, svi veštački slatkiši i slično. Osnovni problem savremenog čovečanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno uzimanje šećera, masti i soli, nedovoljno posvećivanje vremena i pažnje pripremanju hrane, posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povrća, putem kojih se unose složeni ugljeni hidrati, zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unošenja sirove hrane, posebno voća i povrća, konzumiranje belog umesto integralnog brašna, belog šećera umesto prirodnih zaslađivača, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lešnik, suncokret, golica, susam, kikiriki. Proizvodnja veštačke hrane, hemizacija i korišćenje pesticida posebno doprinose nastanku i razvoju bolesti modernog vremena. Masti i masnoće obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju našem organizmu. Međutim, preteranouzimanje stvara višak kalorija koji se u organizmu taloži u vidu masti - salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, moždani udar i rak.
  16. 16.  Šećeri najbrže proizvode energiju i masnoće, ali ne daju ništa osim toga. To su prosti ugljeni hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadržavaju se dugo, tako da energija kratko traje i ponovo se oseća potreba za hranom i to uglavnom šećerima. Preterane količine utiču na pojavu gojaznosti (jer se višak šećera u organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba, visokog krvnog pritiska, dovodi do uništavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i ostalih bolesti. So treba uzimati u umerenoj količini, ne više od 3 g dnevno. Preporučuje se uzimanje soja sosa, morske ili himalajske soli. Preterane količine soli izazivaju povišen krvni pritisak, šlog, srčane probleme, bolesti bubrega i oticanje čitavog organizma, jer so vezuje vodu.
  17. 17. Model tanjira Model tanjira preporučuje da na: • ¼ tanjira stavite skrobnu hranu (krompir, pirinač). Ovaj metod ne pominje hleb pa ga treba ovde smestiti. • ¼ tanjira stavite belančevine (meso, ribu, sir, mahunarke) • ½ tanjira stavite povrće (prvenstveno ono sa manje skroba kao što je kupus, brokoli, zelena boranija, šargarepa, pečurke, paradajz, karfiol, spanać, zelena salata) • dodate jednu šolju obranog mleka ili jogurta • dodate jedan komad nekog voća <-
  18. 18. Sistem signala baziran na konceptu semafora Crvena hrana (uzima se u malim količinama) – bogata mastima – šećeri (rafinisani ugljeni hidrati) – hrana visokog glikemijskog indeksa – hrana sa malom količinom dijetnih vlakana Žuta hrana (uzima se umereno) – hrana visokog glikemijskog indeksa – hrana sa malom količinom dijetnih vlakana Zelena hrana (zdrava hrana) – hrana niskog glikemijskog indeksa – hrana sa velikom količinom dijetnih vlakana – hrana sa malo masnoća Sistem signala ima tu prednost da prepoznaje premeštanje namirnica iz jedne u drugu zonu zavisno od metode spremanja hrane. Ako krompir skuvamo on će biti u zelenoj zoni, ako od njega napravim krompir pire (dodamo mleka i malo masnoća) biće žuta zona ali kao ga <- ispržimo biće u crvenoj zoni.
  19. 19. Sistem šake iz ZimbabveaSistem šake iz Zimbabvea prvo je upotrebljavam u Africi da bi se objasnilo narodu kako da se hrani koristeći svoje ruke kao meru a kasnije je ovaj sistem razradila kanadska asocijacija za dijabetes Ruke su vrlo pogodna sredstvo za određivanje proporcija. Uvek su tu i uvek iste veličine. Ugljeni hidrati (skrob i voće): uzmi količinu koja odgovara dvema pesnicama. Voće: jednu. Masnoće: ograniči Proteini: uzmi količinu veličine dlana a masnoće na debljine malog prsta količinu polovine palca. Nemojte popiti više od Povrće: uzmi količinu koju možeš držati u 250 ml obranog obe ruke. To treba da bude niskokalorijsko mleka za obrok povrće – zelena ili žuta boranija, kupus ili salata <-
  20. 20. Idealna težina i potrošnja kalorija ŽENE MUŠKARCIGODINE KALORIJE DNEVNO GODINE KALORIJE DNEVNOSTAROSTI STAROSTI11 - 14 2.400 11 - 14 2.80015 - 22 2.100 15 - 22 3.00023 - 50 2.000 23 - 50 2.70051 I VISE 1.800 51 I VISE 2.400 <-
  21. 21. MESO I NJEGOVA ŠTETNOST Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla. Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja<- vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.
  22. 22. Zagađenje hrane Hrana biljnog ili životinjskog porekla predstavlja veoma složen multikomponentni sistem. Hrana može da sadrži:b) Prirodne, fiziološki prisutne toksikante,c) Prirodne zagađivače,d) Zagađivače koji su posledica ljudske aktivnosti. Često hrana predstavlja glavni izvor izloženosti stanovništa raznijm zagađivačima u životnoj sredini. Računa se da se hranom unosi oko 80% pesticida, zatim sastojaka mineralnih đubriva, aditiva, zagađenja tokom tehnoloških procesa i iz ambalaže itd. Zato su standardi i propisi za prehrambene artikle vrlo strogi, a laboratorijsko istraživanje obavezno.<-
  23. 23. Detekcija zagađivačaHigijenski pregled namirnica-vežba-Životne namirnice obuhvataju sve ono što se koristi za hranu i piće, u prerađenom ili neprerađenom obliku, kao i začine, boje i ostale meterije koje se dodaju namirnicama zbog konzerviranja, popravke ukusa, mirisa i izgleda. Ispitivanje životnih namirnica se vrši da bi se ustanovio njihov: kvalitet, hemijski sastav i bakteriološka ispravnost, pa se tako vrši njihov organoleptički, hemijski i bakteriološki pregled. Organoleptički pregled podrazumeva pregled pomoću čula(određuje se izgled namirnice, konzinstencija, boja, miris). Hemijskim(bromatološkim) pregledom utvrđuje se da li namirnica odgovara po svom sastavu deklaraciji, naznačenoj na omotu, da li njen sastav odgovara propisu koji je dat u važećem Pravilniku, da ne sadrži aditive, konzervanse, pesticide, itd. iznad količina dozvoljenih važećim Pravilnicima, da ne sadrži hemijska jedinjenja koja su indikator zagađenja i kvarenja. Bakteriološkim pregledom se utvrđuje prisustvo i broj bakterija određenih važećim Pravilnikom. <-
  24. 24. Meso. Hemijski pregled mesa obuhvata određivanje kiselosti, prisustva amonijaka i vodonik-silfida. Neposredno posle klanja, meso pokazuje slabo alkalnu reakciju, a zatim, 3-6h posle treba da ima kiselu reakciju. Prilikom truljenja meso pokazuje alkalnu reakciju i u njemu se stvaraju amonijak i vodonik-sulfid. Amonijak se odredjuje reakcijom po Eberu, tako što se stvara amonijum-hlorid, reakcijom između HCL i amonijaka iz mesa. Treba napomenuti da kod nekih vrsta mesa (sveža ovčetina) Eberova proba može biti pozitivna, a da nije u pitanju proces truljenja. S druge strane Eberova proba može biti negativna i onda kada postoji truljenje, na primer kod mesa koje sadrži dosta ugljenih hidrata jer se tada amonijak vezuje u obliku soli za kiseline koje nastaju razlaganjem ugljenih hidrata.Pribor:4. pribor za filtraciju5. pipeta od 10cm³6. epruveta(3 komada)7. bireta od 10cm³8. čaša od 150cm³ (2 komada)9. menzura od 50cm³ (2 komada)10. erlenmajer za titraciju (2 komada)11. erlenmajer od 100cm³ (3 komada)12. lakmus papir13. balon sa plutanim zapušačem kroz koji je provučena žica sa kukomHemijski pregled mesa -Određivanje kiselosti mesa vrši se lakmus papirom. Zareže se komad mesa i prilepi lakmus papir prethodno ovlažen destilovanom vodom. Posle 5-10 minuta posmatramo promenu boje. -Dokazivanje amonijaka vrši se reakcijom po Eberu. U erlenmajer se sipa 10 kapi Eberovog reagensa. Na žičanu kuku stavi se komad mesa, koji se stavi u erlenmajer vodeći računa da meso ne dodirne reagens i zid suda. Ako se pojavi bela magla ili dim oko mesa, znači da je amonijak prisutan.-Dokazivanje vodonik-sulfida vrši se tako što se na dno erlenmajera stavi ustinjeno meso tako da pokrije dno suda. Zatim se zatvaračem fiksira komad filter papira koji je prethodno natopljen 10%-tnim rastvorom olovo-acetata. Erlenmajer treba držati 10 minuta u vodenom kupatilu na temperaturi od 40-50 ºC. Ako filter papir dobije crnu ili smeđu boju, znači da je došlo do stvaranja PbS, tj. meso sadrži vodonik-sulfid, koji je karakterističan za pokvareno meso. <-
  25. 25. Prirodni zagađivačiHrana može da se zagadi raznim procesima u prirodi bez intervencije ljudi:b) Procesi raspada i dezintegracije hrane, sa i bez prisustva mikroorganizama,c) Akumulacija pojedinih supstancija, koje se kao hranljive nalaze u zemljištu: nitrati, živa, selen itd.<-
  26. 26. Zagađenje usled ljudske delatnosti Čitav niz zagađivača kojima čovek zagađuje vazduh, vodu i zemljište lancem ishrane dospevaju u razne prehrambene produkte. Najznačajnije grupe zagadjivača su:b) Metali-čitav niz metala raznim emisijama iz industrije i saobraćaja zagađuje zemljište i vode.c) Pesticidi-pojavljuju se u sve većim koncentracijama kao rezidua u hrani biljnog porekla. Analizom uzoraka hrane može se utvrditi prisustvo organohornih i organofosfornih jedinjenja, karbamata, organskih jedinjenja žive i drugih pesticida u hrani.d) Policiklički aromatski ugljovodonici-nastaju prilikom dimljenja i pečenja mesa na roštilju. Najznačajniji kancerogeni PAU sa benzoantracen, dibenzoantracen, benzopiren i dr.e) Hormoni i antibiotici-daju se stoci radi ubrzanja radi ili suzbijanja oboljenja. Od hormona se najčešće koriste testosteroni. Progesteron, estradiol, prostaglandin i polipeptidni hormoni. Za neke hormone se sumnja da su kancerogene supstancije. Od antibiotika se koristi penicilin, tetraciklin, streptomicin itd. Kod ljudi koji konzumiraju meso koje sadrži antibiotike mogu da se razviju rezistentne bakterije, a osetljive osobe mogu da razviju alergiju na antibiotik.<-
  27. 27. Učenice: Milica Milovanovic, Monika Musa i Julija PetkovićProfesori: Nebojša Lazarević i Dobrila TarlaćŠkola: Aleksinačka gimnazija, AleksinacPredmet: Fizičko vaspitanje i hemija

×