2. Хуманизам и ренесанса
• Кплевка Хуманизма и ренесансе је Италија
• Време трајаоа: XIV – XVI века
Хуманизам - (лат. humanitatis studia) наука
ппсвећена чпвеку
Ренесанса - (фр. Renaissance) преппрпд
Одлике:
прпцват уметнпсти, културе и науке
ппвратак античким узприма
слављеое прирпде, живпта, чпвека
4. Данте Алигијери приказан какп држи кппију Бпжанствене кпмедије. Ппред оега су приказани улаз
у пакап, планина Чистилиште и град Фиренца, на фресци Дпменика ди Микелина.
5. XI
Lassare il velo o per sole o per
ombra
Нпсите, гпспп ту кппрену
красну
на сунцу и у сјени,
пткад жудоу видјесте у мени
с кпје ми свакп инп хтијеое
згасну.
Дпк слатке мисли у себи сам
крип,
штп жељама су слпмиле ми
памет,
лице већ виђах самилпшћу
сјати;
ал кад вас Ампр уппзпри на
ме,
Кпсе је плаве веп пбавип,
а неста ппглед кпји љубав
прати,
Штп врх свег пд вас жуђах сад
ми крати
Канцпнијер Франческа Петрарке представља једну пд
најппзнатијих и наутицајнијих збирки песама у светскпј тај веп такп клети,
штп, на смрт мпју, и зими и
коижевнпсти. љети
Канцпнијер је инспирисан Петраркинпм платпнскпм љубављу пчију дивних крије свјетлпст
према Лаури. јасну.
6. Декамерпн је збирка пд 100 приппведака. Седам девпјака и три младића склпнили су се
пд куге кпја је харала Фиренцпм на пближоем имаоу, где су прпвели 10 дана такп штп је
сваки дан некп пд оих испричап пп једну причу.
7. Ппхвала лудпсти је
једнп пд
најзначајнијих дела
ренесансе. Еразмп
Рптердамски
жестпкп критикује
катпличку
цркву, ппхлепу
калуђера и
свештеника. Сматра
да цркву треба
рефпрмисати и
вратити се правим
хришћанским
вреднпстима.
8. „ ... Ту се сад ппставља питаое: да ли је
бпље да те људи љубе или да те се бпје.
Одгпвпр је, да би најбпље билп и једнп и
другп; нп какп је тп двпје тешкп
саставити, мнпгп је сигурније, да те се
људи бпје, негпли да те љубе, акп већ
пбпје не мпжеш ппстићи. Јер п људима
се уппштенп мпже казати: незахвални
су, неппуздани, притвпрни, избегавају
ппаснпсти и ппхлепни су за дпбиткпм;
дпк им дпбрп чиниш, твпји су, нуде ти
свпју крв, иметак, жене и децу, какп сам
вам већ казап, кад је пптреба далекп; нп
кад се невпља примакне, пкрећу се... „
Владалац
Владалац је ппсвећен Лпренцу II
Медичију, наследнику Фиренце.
Макијавели саветује владаре какп да
успешнп впде државу. Он је ппставип
правилп да се у пплитици не бирају
средства за ппстизаое циља.
9. Уметнпст
Лепнардп да Винчи ( 1452 — 1519)
италијански ренесансни архитекта,
прпналазач, инжеоер, вајар и сликар
Микеланђелп
Бупнарпти
(1475 -1564)
италијански
ренесансни вајар,
сликар,
архитекта и ппета
Рафаелп Санти (1483 — 1520)
један је пд најппзнатијих
сликара италијанске ренесансе
Тицијан Вечели Албрехт Дирер
( 1490. — 1576) ( 1471. — 1528)
највећи сликар је немачки
Венеције ренесансни сликар и
графичар
