Recommended
Recommended
More Related Content
Similar to DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
Similar to DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx (20)
More from MilanStankovic19
More from MilanStankovic19 (20)
Recently uploaded
Recently uploaded (15)
DESET VELIKIH ROMANA XX VEKA.pptx
- 3. TOMAS MAN (1875 – 1955): „ČAROBNI BREG“ • Tomas Man je bio veliki nemački književnik i jedan od najvećih svetskih pisaca 20. veka. • Osim po svojim delima, pripovetkama i romanima, esejima i autobiografskoj prozi, Man će ostati zauvek upamćen po političkom angažmanu koji je bio beskompromisno na strani pravde i ljudskosti, a protiv totalitarizma i rasizma. • Tomas Man je 1929. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. • Zreli period Manovog stvaralaštva obeležiće njegov najbolji roman – „Čarobni breg“ (1924), kompleksno i složeno delo u kome je, osim ljudi, jedan od junaka i vreme.
- 5. VIŠESLOJNOST • Priča o sanatorijumu u kome se našao Hans Kastorp (inženjer koji, kada stupa u lečilište, ima samo 23 godine i tu stiče svoje „učitelje“) zapravo je inspirisana Manovom životnom pričom, jer je i sam boravio u sličnoj poseti svojoj ženi, Katji. • To je višeslojan roman koji se može proučavati iz mnogo ravni, jedna od njih je psihološka, druga sociološka, treća filozofska, četvrta politička, zatim egzistencijalna, istorijska, simbolička... • Ima i elemenata ljubavne priče (Hans Kastorp i gospođa Šoša). Uz ovu lepu ženu Hans postaje svestan romantičnog dela svoje prirode. • Za onaj intelektualni deo borbe za Kastorpovu dušu zaduženi su Setembrini, Nafta i Peperkorn.
- 7. JEZUITIZAM ILI HUMANIZAM • Roman karakterišu kontrasti koji se javljaju na gotovo svim nivoima i pitanja na koja sam autor neće ponuditi definitivne odgovore. • Metaforična je slika evropskog sveta s početka 20. veka, a s obzirom na dijaloge Setembrinija i Nafte, dva junaka ovog romana, budi intelektualnu radoznalost i predstavlja značajan intelektualni izazov. • Jezuitizam ili humanizam – samo je jedno od pitanja za čije smo odgovore i danas zainteresovani.
- 9. DŽEJMS DŽOJS (1882 – 1941): „ULIKS“ • Modernistički roman Džejmsa Džojsa, velikog irskog pisca. Objavljivan je prvo u nastavcima, da bi ga 1922. godine u Parizu celog objavila Silvija Bič. • To je jedno od najvažnijih dela 20. veka. • Uliks je zapravo latinsko ime Odiseja, junaka Homerove epopeje. Roman ima niz paralela sa epom, sa strukturalnom vezom između likova i iskustava Leopolda Bluma i Odiseja, Moli Blum i Penelope, Stivena Deadalusa i Telemaha. • U romanu ima mnogo aluzija i sadrži stilove različitih epoha engleske književnosti. • Delimičan odgovor na pitanje – zašto se ovaj roman smatra jednim od najvećih svih vremena – bio bi: zbog pažljive strukture, toka svesti, bogate karakterizacije, humora, igre reči, parodija, aluzija...
- 11. ODISEJ I LEOPOLD BLUM • U Americi je 1921. godine došlo do sudskog spora zbog „opscenosti“ u romanu kome je trebalo vreme da dođe na zasluženo mesto u svetskoj literaturi. • Podeljen je u 3 knjige i 18 epizoda koje na prvi pogled izgledaju haotično, ima mnogo misterija i zagonetki koje je Džojs namerno uneo kako bi njegovo delo postalo „besmrtno“. • Epizode približno odgovaraju onima u Homerovoj „Odiseji“ koja je podeljena na 24 poglavlja. Svaka epizoda „Uliksa“ ima ima temu, tehniku i podudaranje između svojih likova i onih iz „Odiseje“. • Ipak, dok se radnja Džojsovog romana odvija tokom jednog jedinog dana početkom 20. veka u Dablinu, u Irskoj, Homerovom Odiseju trebalo je 10 godina da se iz Troje vrati na Itaku. Naravno da razlika postoji i između Džojsovog junaka Leopolda Bluma, jevrejskog akvizitera, i Homerovog Odiseja, ali nije to ono što suštinski zbližava ova dva dela.
- 13. TOK SVESTI, UNUTRAŠNJI MONOLOG • Kod Džojsa Leopold Blum, običan čovek iz Dablina, postaje moderan Odisej. • T. S. Eliot je opisao ovaj sistem kao „mitski metod“ , način kontrole, određivanja, oblikovanja i davanja značaja ogromnoj panorami beskorisnosti i anarhije, koje predstavljaju savremenu istoriju“. • Stil „Uliksa“ je najfiniji primer upotrebe toka svesti u savremenoj fikciji, ali autor ide dalje od bilo kog drugog pisca u rukovanju unutrašnjim monologom. • „Uliks“ se smatra možda najvažnijim delom modernističke književnosti u kome su životne kompleksnosti predstavljene kroz nejednaka jezička i stilska umeća.
- 15. MARSEL PRUST (1871 – 1922): „U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM“ • Roman francuskog književnika u sedam tomova Marsela Prusta izlazio je od 1913. do 1927. • Delovi romana su: „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka u cvetu“, „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“, „Nestala Albertina“ i „Nađeno vreme“. • Zanimljivo je da je za 14 godina koliko je radio na ovom romanu Prust bio potpuno odvojen od spoljašnjeg sveta. • Po Ginisovoj knjizi rekorda, ovo je najduži roman svetske književnosti.
- 17. TRANSCEDENTNA PRIRODA UMETNOSTI • U romanu glavni junak, Marsel, analizira svoja sećanja, rekonstruiše svoj život i način na koji je postao pisac. • Stoga se roman žanrovski određuje kao „roman o umetniku“. • Prikazuje se široka panorama pariskog društva s početka 20. veka. • Autora posebno zanima protok i priroda vremena, pitanja sećanja i pamćenja, ljubavni odnosi, nemogućnost spoznaje stvarnosti, potraga za smislom života i smislom uopšte, transcedentna priroda umetnosti. Ima autobiografskih elemenata.
- 19. VREME DOSTUPNO U NESVESNOM • Roman Marsela Prusta, za koga se kaže da je bio predstavnik impresionizma, danas se smatra jednim od najboljih romana 20. veka, koji je imao značajnu ulogu u istoriji književnosti i uticao na mnoge pisce. • Pod uticajem francuskog filozofa Anrija Bergsona pisac nalazi izlaz iz jalovosti i prolaznosti života u otkriću činjenica da podsvest skladišti sve impresije, pa je naizgled izgubljeno vreme pohranjeno i dostupno u nesvesnom segmentu bića. Ono nije zauvek mrtvo, nego se može prizvati na nivo svesti nehotičnim, čulnim sećanjem tela koje pamti ne samo zbivanja nego i minule porive i emocije. • Roman se 1999. godine našao na drugom mestu Mondove liste najboljih književnih dela svetske književnosti 20. veka.
- 21. VILIJAM FOKNER (1897 – 1962): “BUKA I BES” • Američki književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. godine, po mnogima najveći američki romanopisac i jedan od najvećih svetskih prozaista. Ogroman je njegov uticaj na svetsku književnost i pisce kao što su Kami, Markes, Mario Vargas Ljosa, Toni Morison. • Njegovo delo karakterišu raskošna invencija, vatromet tehničke virtuoznosti, tragično-ironična vizija života u kojoj vlada sudbina, kob, oživljena čestim burlesknim i komičnim scenama. • Delo, koje istražuje ponore zla i infernalne situacije (ludilo, incest, ubistvo, masakriranje, silovanje, linč, bartoubistvo, čedomorstvo), istovremeno je afirmacija ljudskosti i stoičkog humanizma izraženog u hrišćanskoj ikonografiji i naglasku na vrlinama koje je Fokner istakao u govoru pri dodeli Nobelove nagrade: hrabrost, saučešće, ponos, ljubav, čast i žrtva.
- 23. ČETIRI NARATIVNA GLASA • Roman „Buka i bes“ objavljen je 1929. godine i smatra se jednim od najznačajnijih dela moderne književnosti. Poznat je po upotrebi literarnog metoda toka svesti. • Predstavlja kompleksnu priču o padu porodice Kompson koja se odvija kroz četiri narativna glasa. • Svaki glas predstavlja drugu perspektivu događaja i vremensku liniju, što stvara izvesnu konfuziju i teškoće u razumevanju priče. • Prvi narativni glas je Bendžamin Kompson koji ima mentalne poteškoće i priča u neredovnim intervalima čime se kod čitaoca stvara osećaj dezorijentisanosti i pometnje. • Drugi narativni glas pripada Kventinu Kompsonu koji se suočava sa emotivnim problemima i ima suicidalne misli.
- 25. PROPADANJE PORODICE • Treći glas je Džejson Kompson, najstariji sin u porodici, koji je besan i nezadovoljansvojim životom. • Četvrti glas je treće lice, koje služi kao objektivna perspektiva. • Priča se odvija na dva nivoa – jedan je sadašnjost, u kojoj se opisuje poslednji dan u životu Lusi Kompson, a drugi je prošlost, u kojoj se detaljno predstavlja život porodice Kompson. Ova struktura romana stvara konfuziju i teškoće u razumevanju priče, ali istovremeno omogućava čitaocu da dublje razume likove i njihove psihološke probleme. • Jedna od glavnih tema romana je propadanje porodice Kompson i njihove moralne vrednosti. Ta porodica ne samo da je izgubila svoju ekonomsku moć, već se i moralno urušila. Članovi porodice opsednuti su prošlošću što ih sprečava da žive u sadašnjosti i kreiraju budućnost.
- 26. STREAM-OF-CONSCIOUSNESS TEHNIKA • Ovaj roman takođe se bavi temom rasizma jerr se događaji odvijaju u južnjačkom američkom društvu gde su rase stalno podeljene. • Možda najznačajniji lik u rpomanu je Kventin Kompson koji se suočava sa osećajem bespomoćnosti i beznadežnosti. Kventin je opsednut porodičnom prošlošću i svojom sestrom Keti što ga dovodi do samoubistva. • Ovaj lik predstavlja izgubljenu generaciju koja se suočava sa promenama u društvu kao i sa moralnom krizom. • Foknerov stil je veoma kompleksan i isprepletan. On koristi različite narativne glasove da bi izrazio različite perspektive i složenost likova. • Takođe, Fokner koristi stream-of-consciousness tehniku koja omogućava čitaocu da uđe u misli likova i da ih bolje razume.
- 27. DUBOKA I EMOTIVNA PRIČA • Jedan od najupečatljivijih elemenata u romanu jeste jezik. Fokner koristi južnjački dijalekt i izraze da bi se autentično dočaralo južnjačko društvo i način života. • „Buka i bes“ je roman koji zahteva koncentraciju i strpljenje kod čitaoca, ali pruža duboku i emotivnu priču koja se bavi složenim temama kao što su moralni pad, psihološke krize, rasizam i propadanje porodice. • Fokner uspeva da nas uvede u misli likova i da nam prikaže svet iz njihove perspektive što nam omogućava da bolje razumemo njihove postupke i osećanja.
- 29. F. SKOT FICDŽERALD (1896 – 1940): „VELIKI GETSBI“ • Američki pisac romana i novela koje su obeležile džez-eru. • Pripada grupi pisaca koju su nazivali „Izgubljenom generacijom“ (Gertruda Stajn), zapravo Amerikancima rođenim oko 1890. godine koji su sazreli za vreme Prvog svetskog rata. • Vreme provedeno u Parizu dvadesetih godina 20. veka snažno je uticalo na njegov umetnički razvoj, što je bio slučaj i sa drugim velikim američkim piscima poput Hemingveja i Henrija Milera. • Roman „Veliki Getsbi“ prvi put je objavljen 1925. godine. Radnja je smeštena u izmišljenom gradu Vest Eg na Long Ajlendu u leto 1922. godine. • Priča se razvija oko mladog i misterioznog milionera Džeja Getsbija i njegove opsesije prelepom Dejzi Bjukenen.
- 31. PROPAST AMERIČKOG SNA • „Veliki Getsbi“ takođe istražuje i teme poput dekadencije, idealizma i otpora prema promenama i socijalnim previranjima. • Glavni lik romana, Getsbi, prikazan je očima naratora, Nika, koji je ujedno i jedan od Getsbijevih komšija. Kroz Nika čitaoci stiču uvid u društvenu klasu i ponašanje ljudi tog doba, kao i psihologiju i motivacije likova. • Glavna tema romana je propast američkog sna. Ficdžerald se bavi idejom da ljudi iz svih slojeva društva mogu da postignu uspeh i da postanu bogati, ali to ne garantuje sreću i ispunjenost. • Getsbi predstavlja ideal američkog sna, osobu koja se izdigla iz siromaštva i postala veoma bogata. Ipak, njegovim pokušajima da povrati Dejzi pokazuje se da je i on, poput mnogih drugih likova u romanu, nesrećan i usamljen i da mu bogatsvo i uspeh nisu doneli sreću.
- 33. IDENTITET, LAŽ, ILUZIJA • Još jedna značajna tema jeste ideja društvene klase i njene snage. Likovi u romanu se jasno razlikuju po svom društvenom statusu i bogatstvu. • Ficdžerald kritikuje preovlađujuću ideju da je novac jedino merilo uspeha i sreće i prikazuje kako se društvena klasa i privilegije manifestuju u ponašanju i odlukama likova. • Pored toga, roman se bavi i pitanjem identiteta. Getsbi je na neki način svoj identitet izgradio na laži i iluziji, stvarajući imidž tajanstvenog i bogatog čoveka da bi impresionirao Dejzi i društvo. • Ficdžerald ukazuje koliko je teško održavati takvu lažnu sliku o sebi i kako to može imati negativan uticaj na psihu osobe.
- 35. SLOJEVITI LIKOVI • Ficdžerald je poznat i po svom stilu. Roman je napisan veoma precizno i detaljno, sa pažljivo odabranim rečima i jezičkim figurama koje naglašavaju emocije i atmosferu. • Koristi se simbolika da bi se naglasila neka osnovna pitanja. Na primer, Getsbijeva kuća predstavlja iluziju, dok Dr. T.J. Ekberg predstavlja ispraznost i korumpiranost visokog društva. • Likovi u romanu su slojeviti i kompleksni. Getsbi, kao centralni lik, prikazan je kao ambiciozan, ali i nesiguran, sa dubokom željom da se poveže sa Dejzi. A ona je prikazana kao lepa, ali sebična i razmažena žena, dok je njen suprug, Tom, prikazan kao surovi i arogantni bogataš koji ne mari za tuđa osećanja.
- 36. BOGATSTVO I SREĆA • Kao kritika društva, romnan „Veliki Getsbi“ pruža uvid u živote bogatih i slavnih, ali i u mračne strane društvene klase i predrasuda. • Pisac naglašava da, uprkos svom bogatstvu i moći, ljudi i dalje mogu biti nesrećni i usamljeni. • Ovaj romanostao je važan i danas jer se i dalje suočavamo sa sličnim društvenim problemima i predrasudama.
- 38. VIRDŽINIJA VULF (1892 – 1941): „KA SVETIONIKU“ • Bila je engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. • Njeni romani su visoko eksperimentalni: na više mesta radnja, koja je često svakodnevna i uobičajena, rastače se u svesti ženskih protagonista; snažan lirizam i jezička virtuoznost stvaraju utisak sveta prebogatog vizuelnim i drugim senzornim asocijacijama, kao i senzibilne likove uronjene u neprestano preispitivanje smisla vlastitih doživljaja i samog postojanja. • U svojim romanima kreirala je svet uglavnom ograničen na intelektualizovanu englesku višu srednju klasu, ali univerzalan po dosegu za pažljivog čitaoca. • U romanu „Ka svetioniku“ objavljenom 1927. godine opisan je izlet gospođe Remzi s brojnom porodicom u vreme Prvog svetskog rata, kao i kreativni napor slikarke Lili Brisko. • Roman se može čitati kao „lirska slika irealnog sveta“.
- 40. VREME I SPOSOBNOST SEĆANJA • Uz Džojsa i Foknera pripovedačku tehniku toka svesti dovela je do vrhunca. • A u takvim romanima dominantne teme su usamljenost i duhovni svet likova. • Koncept vremena je drugačiji: u njima se vreme meri kroz sposobnost sećanja likova. • U poređenju sa tradicionalnim romanom, zaplet u romanima toka svesti prilično je „slab“. • Virdžinija Vulf koristi unutrašnji monolog, sećanja i haotične misli likova i time nas uvodi u njihov unutrašnji život.
- 42. UNUTRAŠNJI ŽIVOT • Roman „Ka svetioniku“ sastoji se od tri dela, a glavni događaj je planiranje posete svetioniku na ostrvu Hiberdej u Škotskoj, koja se nikada ne ostvaruje. • Umesto toga, Vulf se fokusira na unutrašnje živote likova, njihove misli, osećanja, odnose. • U romanu postoji porodica koju čini bračni par i njihovo troje dece. Gospođa predstavlja glavni lik u romanu jer se kroz njenu perspektivu prepliću različiti tematski slojevi. • Ona je majka koja pokušava da uskladi svoju umetničku karijeru sa ulogom supruge i majke. • Kroz ovaj lik Vulf obrađuje teme poput rodnih uloga, kreativnosti i umetnosti, kao i procesa starenja.
- 43. ŽENE KOJE SE SPUTAVAJU • Jedna od glavnih tema je prolaznost vremena i prolaznost života. Kroz likove iz ove porodice prikazuje se kako ljudi često ostaju zarobljeni u prošlosti, pokušavajući da se nose sa gubicima i promenama. • Istražuje se i kako umetnost može da pomogne u prihvatanju smrtnosti i nepromenljivosti vremena. • Osim toga, Vulf obrađuje temu porodičnih odnosa. Roditelji i deca se bore da uspostave i održe veze, posebno u vremenu kada se životi brzo menjaju. U tom smislu, roman je kritika patrijarhalne porodice, u kojoj se ženske uloge sputavaju. • Preko likova iz jedne porodice Vulf pokazuje da je život prolazan, da se promene dešavaju i da smo svi mi deo beskonačnog ciklusa života i smrti. • Ona to izražava kroz simboliku svetionika koji predstavlja konstantu u životima likova, a istovremeno je simbol života i smrti.
- 44. KREATIVNOST I POETSKA DIMENZIJA • Kroz likove kao što su glavna junakinja i njena ćerka, Vulf ukazuje na važnost kreativnosti kao izraza sopstvene ličnosti i slobode. • Kao i u drugim delima moderne književnosti, u romanu „Ka svetioniku“ postoji nedostatak jasnog narativa i tradicionalne priče. • Vulf koristi tok svesti i unutrašnji monolog kako bi izrazila složenost ljudskog uma, ali i kako bi prikazala koliko su životi likova neodređeni. • Ova tehnika stvara jedinstvenu atmosferu u romanu dajući mu lirsku i poetsku dimenziju.
- 46. ALBER KAMI (1913 – 1960): STRANAC • Bio je francuski pisac, filozof i novinar. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine. Bio je do tada drugi najmlađi dobitnik ove nagrade (posle Radjarda Kiplinga) i prvi dobitnik rođen u Africi. • On jeste bio zagovornik levičarske politike, ali se protivio totalitarnim sistemima, ma gde se nalazili. • Njegov opus temelji se na ideji apsurda ljudske egzistencije. Iako se vezuje za egzistencijalizam, poricao je da je egzistencijalista. Takođe sam ističe da se celog života borio protiv filozofije nihilizma. Što se tiče religioznosti, u jednoj od knjiga napisao je: „Ne verujem u boga „i“ nisam ateista.“ • Ima proučavalaca koji su u njegovom stvaralaštvu našli dosta idejnih sličnosti sa stvarlaštvom velikog engleskog pisca Džordža Orvela.
- 48. EGZISTENCIJA I APSURD • Kami se u svojim delima bavi ljudskom egzistencijom, traga za smislom čovekovog trajanja i, uprkos radostima koje život pruža, on u njemu otkriva apsurd, mnogo šta što ga čini besmislenim, odakle i čovekovo trajno nezadovoljstvo u ovome svetu i stalni sukob pojedinca i sveta, osećaj čoveka da je stranac u svetu u kome živi. • Kao posledica takve filozofije nastaće roman „Stranac“ , slika o apsurdnosti trajanja koji će svoje objašnjenje dobiti u eseju „Mit o Sizifu“. • Glavni protagonist romana „Stranac“, Merso, predstavljen je kao čovek koji je stranac u svetu u kome živi, ne samo zbog nedostatka u komunikaciji sa drugima, nego i zbog „neobičnih“ reakcija na događaje oko sebe. • Ova roman tematizuje beznađe modernog društva i kritikuje konformizam i društvene norme koje očekuju od pojedinca da se ponaša na određeni način.
- 50. ANTIJUNAK • Kamijev lik Merso predstavlja antijunaka koji ne prihvata društvene konvencije i ne želi da učestvuje u igrama društva. • Umesto toga, on živi život bez ciljeva, bez ikakvih emocija, pa čak i kada mu se dogode tragedije. • Glavna tema romana „Stranac“ jeste besmislenost, apsurd ljudskog postojanja i osećaj „stranosti“ koji proizlazi iz njega. • Merso je nezainteresovan za konvencije koje društvo nameće, pa se tako na početku romana ne buni kada mu devojka predlaže da se venčaju, iako ne oseća nikakvu ljubav prema njoj. • Kada sazna da mu je majka umrla, ne pokazuje preveliku tugu, već se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. • Kada ubije jednog Arapina, to čini bez ikakvog razloga, i pritom ne oseća nikakvu krivicu.
- 51. PROTIV DRUŠTVENIH KONVENCIJA • Kroz Mersoa Kamijeva kritika društvenih normi i konvencija postaje očigledna. • Merso se ne slaže s tim da se ljudi moraju ponašati na određeni način u određenim situacijama, već hoće da živi onako kako on želi. • Kada se nađe pred sudom, Merso ne želi da laže o svojim osećanjima prema majci i time se ponaša drugačije nego što društvo očekuje. • Takođe, odbija da se prilagodi konvencijama koje bi zahtevale da oseti krivicu zbog ubistva, već prihvata svoju sudbinu bez ikakvih osećaja.
- 53. SUNCE • Kamijeva kritika društva izražena je kroz motiv sunca. Sunce u romanu može da simbolizuje društvo koje pritiska i ne dopušta da živimo po svojoj želji. • Kroz ceo roman Merso često govori o sunčevim zracima i toploti koju oseća, što predstavlja konstantno prisutni teret društvenih normi i očekivanja koje on odbija da prihvati. • Kada je na kraju romana osuđen na smrt, Merso se oseća oslobođeno od tog tereta jer više neće biti pod uticajem društva. • Kamijev stil takođe doprinosi temi „stranosti“ i besmislenosti ljudskog postojanja. Njegov jezik je jednostavan i precizan, često bez ikakvih emotivnih ili opisnih dodataka, što odražava Mersoov stav prema životu. • Sve u romanu napisano je u prvom licu što nam omogućava da uđemo u Mersoov svet i doživimo njegovu „stranost“.
- 54. POSLEDNJA POBUNA • Međutim, uprkos Mersoovom na prvi pogled nihilističkom posgledu na svet, postoji i nada. • Njegova prijateljica, Mari, predstavlja jedinu svetlu tačku u njegovom životu. • Iako on ne oseća ljubav prema njoj, ona mu pruža neku vrstu utehe i stabilnosti. • Takođe, Merso prihvata da će umreti bez ikakve iluzije da postoji neki veći smisao u životu, što je ujedno i njegova poslednja pobuna protiv društva.
- 55. ZAKLJUČAK • Roman „Stranac“ je suptilna kritika modernog društva koje zahteva od pojedinca da se prilagodi konvencijama i normama te da živi život onako kako to društvo očekuje. • Merso predstavlja onu manjunu koja odbija da prihvati te norme i želi da živi život „po svome“. • Kamijev stil i motiv sunca doprinose temi „stranosti“ i besmislenosti ljudskog postojanja, alipostoji i nada u obliku Mersoove prijateljice Mari. • Reklo bi se da nam roman govori da je život besmislen, ali da je upravo u toj besmislenosti i „stranosti“ moguće pronaći neku vrstu slobode odnosno oslobođenja.
- 56. OLDUS HAKSLI (1894 – 1963): „VRLI NOVI SVET“ • Bio je engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. • Čuveni su njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. • Njegovo najpoznatije delo jeste distopijski roman „Vrli novi svet“ (1932) u kome se opisuje društvo koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. • Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. • Radnja se odvija u Londonu 2540. godine. Društvo budućnosti je otelotvorenje ideala koji čine osnovu futurizma. • Reproduktivna tehnologija i učenje u snu u spoju dovode do stvaranja novog društva.
- 58. PARODIJA NA VELSOVU UTOPIJU • Ironičan naslov romana izveden je iz reči lika Mirande iz Šekspirovod dela „Bura“. Isti izraz javlja se i u engleskom prevodu romana „Žerminal“ Emila Zole. Naslov je aluzija i na jednu pesmu Radjarda Kiplinga. • Na pisanje romana Hakslija je inspirisao utopijski roman H. Dž. Velsa „Ljudi kao bogovi“. Ali, Velsov optimistički pogled na svet kod Hakslija je zamenjen parodijom. • Nasuprot optimističkim romanima tog vremena, Haksli je hteo da pruži zastrašujuću sliku budućnosti. • Neki smatraju da je roman „Mi“ Jevgenija Zamjatina (1921) imao uticaja na Hakslija, ali je on izjavio da u to vreme nije čuo za tu knjigu.
- 60. INSPIRACIJA U REALNOSTI • Iako je radnja romana postayvljena u budućnost, on sadrži probleme i pitanja iz ranog 20. veka. • Industrijska revolucija je donosila ogromne promene u svetu. Masovna proizvodnja omogućila je da automobili, telefoni i radio-uređaji budu jeftini i lako dostupni svima. • Oktobarska revolucija i Prvi svetski rat još su se dobro pamtili. • Mnogi likovi iz romana nazvani su po ljudima koji su uticali na promene u svetu u tom vremenu, kao na primer Benito Huver, Bernard Marks, Lenina Kraun (po Lenjinu), Poli Trocki, Darvin Bonaparte (po Napoleonu i Darvinu), Herbert Bakunjin, Morgana Rotšild... • Zanimljivo je da je roman u vreme kada se pojavio bio negativno ocenjen od kritičara, da bi kasnije bio prihvaćen i postao jedan od književnih simbola 20. veka.
- 61. GUBITAK SLOBODE I INDIVIDUALNOSTI • Haksli u romanu predstavlja svet budućnosti u kojem je ljudsko društvo organizovano po principima efikasnosti, kontrole, uniformnosti i konzumerizma. • Bernard Marks, junak ovog romana, pripadnik je elite ovog sveta poznate kao „Savremeni svet“. • Ovaj svet je organizovan na način koji osigurava da svi ljudi budu srećni, zadovoljni i produktivni. • Međutim, cena ovakve organizacije društva je visoka, a cena je gubitak slobode, individualnosti i prirodnih osećanja. • U ovom svetu ljudi su stvoreni u laboratorijama i podešavaju se u skladu sa potrebama društva.
- 63. KONZUMERISTIČKI ŽIVOTNI STIL • Svaka osoba usmerena je na određeni posao i na taj način osigurava se maksimalna efikasnost u proizvodnji i održavanju društva. • Takođe, ljudi su programirani da uživaju u konzumerističkom stilu života i da se ne bave ozbiljnim i dubokim pitanjima života. • U ovom svetu, seksualni odnosi se ne zasnivaju na ljubavi i intimnosti, već su samo mehanizam za zadovoljavanje fizičkih potreba. • Haksli kritikuje ovaj svet i njegovu organizaciju na mnoge načine. On upozorava na opasnosti od kontrole društva i gubitka slobode. • On ukazuje i na to da čovek nije samo mašina, već da ima duhovne, emotivne i intelektualne potrebe koje ne mogu biti zadovoljene samo konzumerističkim stilom života.
- 64. IDEOLOGIJA I KULT LIČNOSTI • Jedan od ključnih likova u romanu jeste Džon „Divlji“ koji predstavlja simbol prirodnog života i ljudskih osećanja. • On je odrastao van „Savremenog sveta“ i zbog toga ne prihvata njegove vrednosti i način života. • On je u stanju da oseti duboku ljubav i patnju, ali ga to čini nesrećnim u svetu u kojem su takva osećanja nepoželjna. • U takvom svetu religija je zamenjena državnom ideologijom i kultom ličnosti. • Ljudi se ne bave duhovnim pitanjima, već samo konzumerizmom i zabavom. U toms mislu, Haksli ukazuje na opasnosti od gubitka duhovnosti i moralnosti u društvu koje se orijentiše samo na efikasnost i materijalizam.
- 65. ETIČKE IMPLIKACIJE TEHNOLOŠKOG NAPRETKA • Haksli ukazuje i na opasnost od tehnološkog napretka i kontrole nad ljudima putem tehnologije. • U takvom svetu tehnologija se koristi za kontrolu ljudi i prilagođavanje njihovog ponašanja što dovodi do potpunog gubitka slobode i individualnosti. • Haksli upozorava da se mora voditi računa o etičkim implikacijama tehnološkog napretka i da ne smemo zanemariti ljudsku prirodu i slobodu.
- 66. OPASNOSTI SOCIJALNE NEJEDNAKOSTI • U romanu se pojavljuju različiti društveni slojevi koji su jasno razdvojeni i ograničeni u svojim mogućnostima. • Elite su privilegovane i imaju veću slobodu, dok su niže klase ograničene i imaju manje slobode. • Pisac osuđuje ovakvu organizaciju društva i ukazuje na opasnosti od socijalne nejednakosti.
- 67. AKTUELAN I DANAS • Možemo zaključiti da roman „Vrli novi svet“ predstavlja snažnu kritiku društva koje se organizuje samo po principima efikasnosti, kontrole i konzumerizma. • Haksli upozorava na opasnost od gubitka slobode, individualnosti, duhovnosti i moralnosti. • Ovaj roman i danas je relevantan i aktuelan jer nas podseća da moramo voditi računa o ljudskoj prirodi i slobodi, kao i o moralnim implikacijama tehnolološkog napretka.
- 69. DŽORDŽ ORVEL (1903 -. 1950): „1984“ • Pravo ime bilo mu je Erik Artur Bler. Bio je engleski romanopisac, esejista, novinar i kritičar. • Opštepoznate karakteristike njegovog dela su: inteligentno promišljanje o negativnim stranama civilizacijskog napretka, društvena kritika, kritika totalitarizma, podrška tzv. „demokratskom socijalizmu“. • Najpoznatija dela su: alegorijska priča „Životinjska farma“(1945) i distopijski roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“ (1949). • Roman „1984“ je moćna distopijska priča koji upozorava na budući svet u kome državna mašina vrši potpunu kontrolu nad društvenim životom. • Ovo delo veoma je uticajno u popularnoj kulturi, a pridev „orvelovski“ – koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse – deo je engleskog jezika, kao i mnogi Orvelovi neologizmi poput: „Veliki Brat“, „Policija misli“, „Soba 101“, „Novi govor“, „dvorazmišljanje“...
- 71. MINISTARSTVO ISTINE • Radnja romana odvija se u totalitarnoj državi Okeaniji, jedne od tri takve koje su preostale u svetu. • Glavni junak, Vinston Smit, radi u Ministarstvu istine gde svakodnevno menja istoriju kako bi se prilagodila propagandi vladajućeg režima. • U Smitu se polako javlja pobuna protiv totalitarne države, a njegova ljubav prema Džuliji, takođe radniku Ministartsva istine, dodatno ga motiviše da se suprotstavi Velikom Bratu.
- 73. VELIKI BRAT • Jedan od najupečatljivijih elemenata ovog romana jeste koncept Velikog Brata, koji je personifikacija vladajuće elite. Veliki Brat je svuda – na zidovima, na televiziji, u propagandnim materijalima. • Svi građani Okeanije moraju biti posvećeni Velikom Bratu i biti spremni da ga služe. • Veliki Brat ima gotovo božanski status, a svi ostali građani Okeanije moraju se pokoriti njegovoj moći. • Drugi ključni element koji se pojavljuje u romanu jeste tehnološka kontrola. U Okeaniji država ima neograničenu moć nad građanima, čak i do te mere da je moguće nadgledati njihove najdublje misli.
- 75. MANIPULACIJA I PROPAGANDA • Televizori se koriste kao alat za praćenje i manipulisanje, a ugrađeni mikrofoni i kamere nalaze se u svakom domu. • Sve ovo omogućava državi da bude stalni kontrolor svakodnevnog života svojih građana. • Orvel takođe kritikuje moć propagande. Ministarstvo istine odgovormno je za proizvodnju i širenje lažnih vesti, dok Ministarstvo ljubavi kontroliše emocije i mišljenje. • Ova propaganda koristi se za održavanje statusa quo i potiskivanje svega što bi moglo dovesti do narušavanja vladajućeg poretka.
- 76. AGENTI SU SVUDA... • Roman „1984“ ukazuje i na važnost individualnosti i slobode govora. • Vinston Smit bori se za slobodu misli i govora iako je to protivno stavovima države. • Nažalost, ta borba je ne samo teška već i nemoguća jer se agenti države nalaze svuda, čak i tamo gde se najmanje očekuje... • Zato se može zaključiti da roman „1984“ upozorava na opasnosti totalitarizma i moći koju može imati vladajući režim nad svojim građanima. • Orvel je kroz ovaj roman pokazao kako su individualnost, sloboda govora i mišljenja ključni elementi za održavanje demokratskog društva. • U totalitarnom sistemu ove slobode su potpuno potisnute i građani su primorani da se pokore moći države.
- 78. VLADIMIR NABOKOV (1899 – 1977): „LOLITA“ • Bio je rusko-američki književnik, prevodilac, novinar, sportski instruktor... • Rođen u Sankt Peterburgu, odrastao u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica u carskoj Rusiji, od malena dobio najbolje obrazovanje i priliku da odlično nauči strane jezike. • Emigrirao je iz SSSR-a u Berlin 1919. godine. Studirao je u Engleskoj. U SAD odlazi 1940. • Pod uticajem klasične ruske i moderne evropske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sistem vrednosti. • Njegov najpoznatiji i najbolji roman, „Lolita“ (1955) zauzeo je četvro mesto na listi 100 najboljih romana moderne biblioteke u 2007. godini.
- 80. NEVOLJE AUTORA • Roman „Lolita“ prvo je objavljen u Evropi, tačnije u Parizu 1955. godine, a tri godine kasnije u Americi. • Priča o ljubavi između zrelog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice predstavljala je kršenje tabua čak i u književnim krugovima pa je zbog provokativnosti roman isprva označen kao „pornografski“. Dakle, slični problemi kao nekada sa Džojsovim „Uliksom“. • Provokativna priča donela je autoru mnoge probleme, od odbijanja američkih izdavača da objave roman, do optužbi za plagijat koje su se nastavile i posle autorove smrti. • Trebalo je da prođe vreme pa da u prvi plan izbiju umetničke vrednosti ovog romana, danas, po rečima književnih kritičara i istoričara, jednog od ključnih u 20. veku.
- 82. FILMSKE ADAPTACIJE • Roman „Lolita“ imao je dve filmske adaptacije: reditelj Stenli Kjubrik snimio je film po Nabokovljevom romanu 1962. godine sa Džejmsom Mejsonom u ulozi glavnog junaka Hamberta Hamberta. • Druga adaptacija bila je 1997. godine. Film „Lolita“ snimio je reditelj Ejdrijen Lajn. U glavnoj ulozi bio je Džeremi Ajrons.
- 85. VEŠTA KOMBINACIJA ŽANROVA • Ovaj roman pažnju čitalaca, kritičara i proučavalaca književnosti privlači ne samo kontroverznom temom, već i nizom litrararnih i intertekstualnih zagonetki kao i nenadmašnim stilom koji zadaje velike muke prevodiocima širom sveta. • Neki će reći da se lepota i kompleksnost ovog dela kriju u dobro skrivenim semantičkim pregradama koje je veliki majstor pera ostavio narednim generacijama da otkrivaju. • Ovo delo nije nimalo lako ukalupiti u jedan žanr jer je žanrove jedan visokoobrazovani pisac kao što je Nabokov vešto kombinovao spajajući memoare, dnevnike, poeziju, putopis, bajke...
- 86. NARATOR JE PROTAGONISTA • Inovacija je ključna karakteristika umetničkog izražavanja koja omogućava stvaranje nečeg novog i jedinstvenog. • Kada je u pitanju stil i jezik, inovacije su posebno važne jer se one odnose na način na koji umetnik izražava svoje ideje i emocije. • U romanu „Lolita“ Vladimira Nabokova stil i jezik su ključni elementi koji su postali sinonim za genijalnost. • Jedna od karakteristika romana „Lolita“ jeste upotreba naratora koji je ujedno i protagonista. • Nabokov koristi ovaj pristup na izuzetno suptilan način tako da čitaoci ne mogu da se potpuno oslone na njegovu perspektivu. • Nabokov je uspeo da stvori napetost između onoga što Hambert govori i onoga što čitalac oseća što čini iskustvo čitanja romana dubokim i višeslojnim.
- 88. VIZUELIZACIJA I SLOŽENE EMOCIJE • Kvalitet ovoga romana svakako jeste i snažna vizuelizacija koja pomaže u stvaranju atmosfere priče. • Nabokov je vešt u opisivanju prirode, ljudi i predmeta pa čitaoci mogu da osete i vide svaki detalj. • Ali, umesto da se zadrži samo na opisivanju, Nabokov koristi vizuelne slike da bi predstavio složene ideje i emocije. • Ovo čini roman „Lolita“ ne samo vizuelno privlačnim, već i emotivno dubokim.
- 89. SLOJEVITOST • Inovativna karakteristika stila i jezika u romanu jeste igra rečima. • Pisac se time često služi kako bi stvorio slojevitu i kompleksnu priču. • Ove igre rečima ne samo da su zabavne, već pomažu u kreiranju atmosfere romana. • Osim toga, Nabokov koristi igre rečima da bi ukazao na važne teme i duboke emocije, kao što su ljubav, patnja, gubitak... • Kada je u pitanju genijalnost romana „Lolita“ postoji nekoliko ključnih elemenata. • Jedan od najvažnijih je Nabokovljeva sposobnost da stvori likove koji su istovremeno kompleksni, monstruozni, iskrivljeni, perverzni, bolesni, ali opet i veoma ljudski. • Ovo se posebno odnosi na Hamberta, glavnog junaka.
- 91. KONTROVERZNO I PROMIŠLJENO • Nabokov je genijalan u stvaranju nepouzdanog naratora što čini iskustvo čitanja romana dubljim i višeslojnim. • Pisac je jednu mračnu i bolesnu temu iskoristio na kontroverzan, ali istovremeno promišljen i slojevit način. • Nabokov u samoj priči ne glorifikuje niti osuđuje Hambertove postupke (koji svakako jesu za svaku osudu i gnušanje), već umesto toga stvara priču koja izaziva neugodne emocije i postavlja pitanja o prirodi ljudskog psihičkog sazrevanja, uticajima koji datiraju iz rane mladosti i detinjstva, poreklu anomalije, prirodi ljubavi, moći i moralnosti. • Pisac u samoj priči, jer je narator protagonista, ne osuđuje, ali se u uvodu jasno, kroz još jedan književni lik, jasno navodi njegov stav i osuda Hambertove i svih sličnih bolesnih anomalija. Što će, diveći se Nabokovljevom majstorstvu i umetničkoj genijalnosti, učiniti i svaki zdrav i normalan čitalac.