3. Savremena svetska književnost
Istorijsko razdoblje u kojem živimo najĉešće se oznaĉava
kao razdoblje posle Drugog svetskog rata. Svetska
književnost, i pored mnogih spornih odreĊenja, oznaĉava
uglavnom književnost ĉitavog sveta, za razliku od
pojedinih književnosti nekih zemalja ili naroda. Nazivom
savremena svetska književnost odreĊeni su neki osnovni
okviri književnosti u vremenu i prostoru: tim bi se
nazivom mogla oznaĉiti književnost ĉitavog sveta posle
Drugog svetskog rata.
Književni istoriĉari našu epohu oznaĉuju kao
modernizam, pa se otuda savremena književnost shvata
kao najnovije razdoblje unutar epohe modernizma, kao
razdoblje koje obuhvata drugu polovinu XX veka.
Naša škola- Koreni
4. Savremena svetska književnost
Karakteristike savremene književnosti:
Pojava novih književnih tehnika
Razaranje fabule
Nepouzdanost i išĉezavanje pripovedaĉa
Sklonost prema menjanju pripovedaĉkih perspektiva
UvoĊenje nauĉne graĊe i nauĉnih postupaka u organizaciju
teksta
Ĉesto napuštanje tradicionalnih humanistiĉkih vrednosti
U savremenoj književnosti zapažena je pojava
egzistencijalizma, socijalističkog realizma,
ekspresionizma i nadrealizma, koji su nastali znatno ranije.
Naša škola- Koreni
5. Savremena svetska književnost
Avangarda predstavlja izvorište savremene
poezije, savremenog romana, razvoj novih
tehnika i karakteristika egzistencijalistiĉke
proze, produžavanje tradicije realizma,
puteva drame, savremene drame i
savremenog pozorišta, pozorišta apsurda,
teorije epskog pozorišta, uspon eseja, ulogu
književne kritike i sliĉno.
Prilikom razmatranja savremene
književnosti treba imati u vidu i
složeniji kontekst, tj. ne zanemariti
pojavu raslojavanja književnosti, ni
utica novih medija- radija, televizije i
filma kao moćnih sredstava masovne
komunikacije.
Naša škola- Koreni
7. Obeležja savremene sprske poezije
Savremena srpska književnost zauzima vremenski period
od 1945. godine do danas, mada prava savremenost srpske
književnosti, posebno srpskog pesništva, poĉinje od poĉetka
pedesetih, taĉnije od 1952. godine, tj. od pojave prvih
pesama Vaska Pope i prve knjige Miodraga Pavlovića 87
pesama, koja se pojavila navedene godine, da bi joj se
1953. pridružila i znana zbirka pesama Kora Vaska Pope.
Za ovaj period, bilo da je reĉ o prozi, drami ili poeziji,
karakteristiĉna je tzv. utilitarnost– književnost je u funkciji
istorijskog trenutka, ideoloških zahteva i kolektivnih
raspoloženja. Angažovanost jeste osnovno obeležje poezije,
a njena inspiritivna podruĉja su: revolucija i harizma,
rodoljublje i sloboda kao osvit i imperativ trajanja, polet
življenja, horizonti stvaranja.
Naša škola- Koreni
8. Obeležja savremene sprske poezije
Savremenu srpsku poeziju obeležili su: Desanka Maksimovic,
Vasko Popa, Branko Miljkovic, Miodrag Pavlovic i mnogi
drugi.
Vasko Popa
Desanka Maksimović Branko Miljković
Naša škola- Koreni
9.
10. Moderni roman
Roman je velika prozna forma, pa zato i mogućnost i nastojanje
pisca da se u njemu što svestranije i sveobuhvatnije prikaže
stvarnost u kojoj se živi ili svet koji se imaginira. Roman zahvata
život na takav naĉin i u takvom obimu da mu se nigde ne vidi kraj.
I dok pripovetka mora da ima strogi plan, da se usredsreĊuje na
jednu temu i da prikazuje samo jednu akciju ,,roman može da teĉe
kao bujica i da sa sobom nosi sve što doĊe u njegove tokove―.
Otuda toliko raznolikosti u pristupu pisaca stvarnosti i životu, i
velike slobode da se razliĉitim postupcima i jeziĉkim sredstvima
objave ,,mnogi slojevi života‖ i sve njegove haotiĉnosti. Naravno,
on ih daje u kontinuiranom toku ili manje-više fragmentarno,
bivajući usmeren ĉas na radnju, ĉas na vreme i prostor, a ĉesto i na
male liĉne doživljaje od kojih pravi ,,veliku mapu‖ unutrašnjih
dešavanja, bez kojih ne može da se uĊe u skrivene odaje pesniĉkog
života, u intelektualne i moralne probleme i dileme savremenog
ĉoveka, na ĉemu mnogo insistira moderni roman.
Naša škola- Koreni
11. Moderni roman
Postoji različita tipologija romana:
Roman lika
Roman prostora
Roman vremena
Roman vremena i prostora
Prema načinu komponovanja roman može biti:
Stepenasti
Prstenasti
Paralelni
Naša škola- Koreni
12. Moderni roman
Istaknuti pisci savremene srpske proze su: Danilo Kiš,
Milorad Pavić, Desanka Maksimović, Ivo Andrić,
Borisav Pekić i drugi.
Borisav Pekić Milorad Pavić
Ivo Andrić Danilo Kiš
Naša škola- Koreni
14. Koreni Dobrice Ćosića su tematski slojevit roman, moderan i po
tematici koju obraĊuje i po umetniĉkoj metodologiji kojom je
graĊen .Tematski slojevi romana celovito predstavljaju srpsko
selo u njegovom sporom preobražavanju tokom 19 veka. U
mnoštvu motiva i tema naroĉito se istiĉe sledeće: tradicionalno
slobodarstvo srpskog seljaštva, izraženo u otvorenoj borbi protiv
domaće despotije i apsolutizma; radikalizam kao idejno-politiĉko
uporište borbenog seljaštva; održavanje kultova srpske srpske
nacionalne mitologije konstituisane još u davna vremena;
problem preranog gašenja porodicnih stabala; patrijarhalna
despotija kao kult; evropeizacija srpskog intelektualca;
raslojavanje srpskog sela; materinski nagon;psihologija suvišnog
ĉoveka;problem identifikacije liĉnosti, itd.Ćosić je pokazao kako
svaka generacija, gradeći sopstveni život, plaća velike dugove
onome što nasleĊuje od predaka.
Naša škola- Koreni
15. Novina Korena je, pre svega, u postupku i stilu. To je poetski
psihološki roman, umnogostruĉene subjektivne perspektive, u
kojem se nalaze dramatiĉni sudari meĊu liĉnostima
osvetljavajući iz više uglova, sa stanovišta svih aktera radnje.
Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954.
godine.
KOMPOZICIJA:
Prolog
Raskid Aćima Katića sa Vukašinom i porodična agonija
Katića
Prerovska buna i Aćimovo hapšenje
Rađanje Aćimovog unuka Adama
Epidemija i Simkina smrt
Epilog
Naša škola- Koreni
16. Narator:
Starac Nikola;
sam pisac
Naša škola- Koreni
18. Aćim Katić
Aćim Katić — despot i gospodar porodice. Acim Katic bio je
seljaĉki sin,gazda,domaćin i radikalski prvak.Istiĉe se u jednom
planu kao voĊa naroda ,domišljat i sposoban ,sa jasnim
politiĉkim ciljevima koji su izgraĊeni na tradiciji i jako
tradicionalnom osećaju .S druge strane ,on je skrhan saznanjem
da ne može da se uhvati u koštac sa problemima koje donosi
novo vreme ali i sa porodiĉnim problemima ,te preživljava niz
poraza koje ga jos više oslabljuju.
Aćim Katić je bio sin Kate i Luke Došljaka ( sluge Vasilija koji je
prvobitno osnovao imanje). Predstavljao je odraz
iskompleksiranosti, jednostranosti, snage, moći i oliĉenja liĉnog
poraza. Oduvek je bio u sukobu sa drugima al pre svega i sukobu
sa samim sobom, posedovao je taj osećaj nesigurnosti jer je bio
sin sluge što u njemu budi dubok osećaj bezvrednosti i straha.
Naša škola- Koreni
19. Aćim Katić
Njegov poraz se ogleda u tome što odbacuje unuke sina-politiĉkog
neistomišljenika a prihvata za nastavljaĉa loze sina svoga sluge, baš
kao što se desilo i sa njim. Tih teskoba se nije uspeo osloboditi do
kraja života ali je nastojao rešiti ih se tako što će živeti taj neki
drugi, gospodski život kroz Vukašina svog mlaĊeg sina. Vukašin je
bio njegov miljenik , njega je slao da uĉi visoke škole, on je bio
njegova ideja savšenosti, on je bio sve ono što Aćim nikad nije
uspeo, meĊutim tu doživljava poraz kad Vukašinovu ženidbu sa
Tošićevom ćerkom shvata kao napad na njega i tu dolazi do rušenja
njegovih snova i želja. U tom trenutku, i mraĉnom ĉasu za njega
okreće se ĐorĊu i traži u njemu poslednju nadu za naslednika jer u
Vukašinovoj deci nikad nije gledao svoje unuke, već unuke Tošića
njegovog politiĉkog neprijatelja. Njegovi principi su bili jaĉi od
ljubavi, porodice i upravo u tome leži kako tragedija koja se
odražava na celu porodicu , tako i liĉna tragedija Aćima Katića,
velikog politiĉara, gazde, voĊe ali ne i ostvarene liĉnosti.
Naša škola- Koreni
20. ĐorĊe Katić
ĐorĊe imponuje i snagom volje, i poslovnom veštinom i
smislom za posao. Ali on je, istovremeno, zamišljen kao tip
impotentnog i sterilnog muškarca, što je u romanu dublje i
analitiĉnije prikazivano. U ĐorĊu je veoma jaka ĉežnja za
porodom, nagon oĉinstva, nagon za produženjem porodice:
on u tome vidi smisao življenja. Strah da će ostati bez
poroda raĊa u njegovoj svesti straviĉne slike pustoši na
njihovom posedu.
Ovaj strah dobija skoro patološke razmere i snagu, ĐorĊe
se opija, tuĉe svoju ženu, pa je, u ĉasovima dubokog
pijanstva, nagovara da mu rodi naslednika, makar ga zaĉela
i sa slugom. A kad se to i desi, kad mu Simka posle
petnaest godina jalovog braka rodi sina, poĉinju nova
ĐorĊeva stradanja zbog sumnji da li je on zaista otac tog
muškog deteta, Katićkog Naša škola- Koreni
naslednika.
21. ĐorĊe Katić
Tu dolazi do novih sukoba i previranja, ali duboko u sebi,
znajući da on ne može imati naslednika, pogotovo ne tako
visokog i razvijenog još u detinjstvu on nastoji da promeni
Adama i beži od suoĉavanja sa ĉinjenicom da to stvarno ne
može biti njegovo dete. Na taj naĉin pokušava da zavara
sebe al to nikad nije uspeo. Posle Simkine smrti , ono što
mu je ostalo bio je Adam, ono što je posle Simke ostalo to
je bio on,pa ga ĐorĊe i njegov otac Aćim na kraju
prihvataju za naslednika.
Na kraju romana vidimo ga razjedenog i upaniĉenog od
straha da u strašnom epidemiĉnom pomoru Prerovaca ne
ostane bez naslednika, ali i veštog da tuĊe nesreće iskoristi
da bi uvećao bogatstvo svome detetu.
Naša škola- Koreni
22. ĐorĊe Katić
Uz pomoć unutrašnjeg monologa ĐorĊa Katića pisac daje
odmah, gotovo celu njegovu liĉnost. Saznaje se, iz tog
monologa, mnogo: položaj ĐorĊa Katića u društvu; njegov
naĉin života; njegov odnos prema ocu i njegov odnos
prema ženi; njegov strah i njegova nemoć; uzroci toga
straha i uzroci te nemoći. ĐorĊe Katić, koji većinu dana
provodi po drumovima i većinu noći u mehanama: odlazeći
u trgovinu i vraćajući se iz trgovine; koji je nesrećan što je
nemoćan ljubavnik i koji je oĉajan što ne može da bude
otac; koji je nezadovoljan i svojim bogatstvom, i svojim
položajem, i svojim životom, — tu je, sav, pred ĉitaocem.
Uznemiren, neodluĉan, osoran.
Naša škola- Koreni
23. Vukašin Katić
ĐorĊe i Vukašin su dva lika koje veže zajedniĉko poreklo ali
ih mnogo više razdvaja .Vukašin predstavlja izdanak novog
bremena novog doba i misli. Francuski Ċak se vraća u Srbiju
koja još nije uspela da se oslobodi turskog nasleĊa koja se
nalazi pod teretom neprosvećenosti i siromaštva.On stremi
ka evropskom duhu ali se istovremeno budi Vukašin zadojen
tradicionalnim i seljaĉkim, što dovodi do unutrašnje borbe
,muĉenja i preispitivanja.
U sećanju su mu Prerovo, detinjstvo, odlazak u Beograd da
postane, po oĉevoj odluci gimnazijalac. Đak profesora Andre,
da bi potom postao pariski student prava.
Seća se i oĉeve želje: da troši dukate kao knez, ali da gunj i
opanke ne skida.
Naša škola- Koreni
24. Vukašin Katić
Tada poĉetkom XX veka, mladi Vukašin Katić pripada
generaciji koja znaĉajno utiĉe na politiĉki život Srbije.
Teži velikim politiĉkim promenama: da sve bude
prilagoĊeno evropskim merilima.
Razlozi njegovog sukoba sa njegovim ocem Aćimom su
sledeći: On ne želi da sledi oĉevu radikalsku politiku, ne
želi da uĉestvuje u tom zavaravanju neukog, primitivnog
seljaštva. ‗Narod nije tražio ustav,tražio je hleb. A vi ste ga
obmanuli da je ustav-hleb.‖
Odluka da se oženi Tošićevom ćerkom, da se orodi sa
politiĉkim protivinikom Tošićem, pogaĊa Aćima mnogo
više nego ĉinjenica koju su videli Simka i ĐorĊe a to je da
se Vukašin vratio da podeli imanje.
Naša škola- Koreni
25. Starac Nikola
Starac Nikola ima ulogu naratora u ovom romanu. Sa poĉetka
romana saznajemo da se Nikola javlja u trenutku kada je
egzistencija ugrožena. Duga brada i nož su njegova
obeležja.Duga brada nam pokazuje na njegove godine i
zapuštenost, a nož na njegovu hajduĉku prirodu. U samom
tom poĉetku govori o kući gde se nalazi , o Aćimu kao
ĉoveĉini al ne otkriva njegov identitet. To što ga je Aćim
prihvatio je Nikoli znaĉilo te je postao slepi izvršilac njegovih
volja i mraĉnih poslova.U prologu Nikola poĉinje priĉu o sebi.
Kroz dalji tok romana doĉarava situaciju u kući, i njegova
osećanja prema Simki, u koju je bio iskreno zaljubljen.
Završivši priĉu o sebi u epilogu, Nikola se direktno obraća
Adamu (u kojem je video delić Simke), budućem nasledniku,
da i o njemu kaže još jednu istinu,prorokujući mu bogatstvo i
porod.
Naša škola- Koreni
26. Starac Nikola
Prolog i epilog, romana koji ĉine monolog letopisca
Nikole imaju posebnu funkciju u delu. Najpre je to
specifiĉno dramska funkcija — da informiše, da najavi
ili nagovesti ono što će se dešavati i one koji će u tome
sudelovati, da govorim o sebi — kako to ĉini Nikola —
poveća napetost i interesovanje za one koje on na
poĉetku samo ovlaš pominje; to je u prologu; a u
epilogu — kao u klasiĉnom tipu romana — dobijamo
"odjavu" komentar i zakljuĉak ipak što u Korenima kraj
ne znaĉi poĉinak, definitivno smirenje nego i jedno
novo, iako možda samo uslovno i simboliĉno, otvaranje
prema beskraju i neizvesnosti života.
Naša škola- Koreni
27. Starac Nikola
Nikola jeste tip ĉoveka hajduĉkog mentaliteta, ali ĉitavo
Nikolino biće ispunjeno je tragikom života u ropstvu pod
Turcima. Njemu su u mutnom sećanju ostale pojedinosti oĉeve
smrti, koga su Turci, posle pada prvog srpskog ustanka, nabili
na kolac a seljacima zabranili da ga skinu i sahrane, pa je
Nikolina mati morala da sedi kraj mrtvog muža da ga ne bi psi
unakazili. Na tim doživljajima liĉne i kolektivne nesreće
formiran je Nikolin mentalitet. U njegovoj svesti ĉesto se roje
vrlo zagonetne slike, nastale svakako na osnovi narodnih
legendi o stradanjima i borbama u toku robovanja pod Turcima.
Ćosić je Nikolu, ĉoveka bez prezimena, bez mesta roĊenja, bez
mesta i datuma smrti, neukorenjujući ga nikako i nigde, podigao
do simbola i pokazao da ĉovek ovog tipa predstavlja
dotrajavanje jedne mitske vrednosti.
Naša škola- Koreni
28. Starac Nikola
Kad se završe uvodne reĉi starca Nikole, reĉi
prologa i reĉi epiloga ĉitalac je ukljuĉen u situaciju
ĉiji su nosioci dve liĉnosti od kojih je jedna
centralna: ĐorĊe Katić, bogati trgovac, i Tola
Daĉić, njegov nadniĉar.Ovim dvema liĉnostima
pisac je odmah odredio njihovu ulogu, i to
društvenu ulogu: trgovac i nadniĉar, gospodar i
sluga, onaj od koga se zavisi i onaj koji zavisi.
Naša škola- Koreni
32. Roman Koreni je porodični roman, ali i socijalni i
poetski roman. Kad govorimo o poetskom, moramo
naglasiti da je mnogo stilsko-jezičkih postupaka koji
vode u izuzetnu poetizaciju romana, naročito kada
se na umu imaju neka poređenja, metafore i
personifikacije-reči sa konotativnim značenjem, čime
se ostvaruje visoki učinak oneobičavanja ili pak
očuđivanja, tako da nam se Ćosićev svet pored
Morave nudi kao velika senzacija.
Mesta na kojima je postignuta poetizacija
predmetnog sveta:
-”... Njene ruke svađale su se s posuđem.”
-”... Napipao je kesu, prstima gnječio dukate, a oni su
bežali i penušavo cičali.”
-”... Košava jedne noći pobegla sa beogradskih
ulica, uplašena mlakim jugom i ralicama po polju.”
Naša škola- Koreni
33. Primeri pokazuju da se jezik konotacije (prenesena
znaĉenja) stalno ukljuĉuje u jezik denotacije (doslovnog
znaĉenja), ali uvek kada ĉitalac treba da oseti novi
doživljaj sveta kao velike zagonetke.
Ono što ovaj roman ĉini modernim jeste umetniĉki
postupak u personalizaciji (karakternom obeležavanju)
likova.
Pored dijaloga kada su u pitanju dramske scene, Ćosić
vešto koristi i unutrašnji monolog, ĉime naglašava
unutrašnje tokove svesti ( to je upravo ono što ovaj roman
ĉini romanom toka svesti) ili duševnu dramu ĉoveka,
naroĉito u sukobu jednih sa drugima. Unutrašnji monolog
je prisutan i kada su likovi prividno izdvojeni i u samljeni.
I tada je u njima tok misli, slika, scena, oživljenih dijaloga
i prizora iz prošlosti.
Naša škola- Koreni
34. U prvom sluĉaju imamo kombinaciju dijaloga i unutrašnjeg
monologa:
-A ako ja neću?-reče
-Ja imam pravo da to zahtevam. Uostalom, sutra putujem .
Služba...(Ne, večeras se mora sve svršiti.)
Reĉenice u zagradi ĉine tok misli dok traje nelagoda, psihološka
pauza ili dilema kako dalje nastaviti.
Drugi sluĉaj-direktni monolog:
“Isteraću Simku . Zar je to neka žena kad noćas može da spava?
Tako je. Nerotkinja nema dušu.. Oženiću se devojkom. Neću.
Oženiću se poštenom udovicom koja je rađala decu. Mušku
decu”.
Treći sluĉaj kombinacija unutrašnjeg direktnog i doživljajnog
govora:
-Od mene počinje život naše loze. Ja sam i koren i stablo. Uvek
je tako mislio. Nije to rekao”.
Naša škola- Koreni
35. Funkcija unutrašnjeg monologa je:
- predstavljanje toka svesti
- da se odredi liĉnost i njen karakter
- da se podstakne razgovor i radnja
- da se sadašnjost i prošlost što više integrišu u
jedinstvenu sliku junakovog doživljaja i svesti.
Naša škola- Koreni
36. Roman ‚,Koreni‖ Dobrice Ćosića vezuje sled
hronoloških dogaĊaja (na jedne dogaĊaje
nadovezuju se drugi), ali su svi oni povezani i
porodiĉnim stablima, pojedincima, njihovim
potomcima,ĉije sudbine dosežu do naših,
posleratnih dana, otkrivajući nam se kao
utemeljitelji porodica, kao ljudi velikih ideja,
zabluda , poraza i stradanja.
