1. Родитељи = тренери фер плеја у новим медијима
Запамтите: Ваша деца могу знати више од Вас о технологији, али Ви знате више о
животу. И у овој области они треба од Вас да науче сигурно да „ходају“
Без обзира на ваша искуства и ставове, деца и млади неизбежно долазе у сусрет
с рачунарском и комуникацијском технологијом. Развој информатичке писмености је део
школског програма. Важно је знати да ће Ваша деца користити модерну технологију и да
је тешко, па и штетно за њихов развој забранити им коришћење мобилних, рачунара и
интернета. Искуства показују да надзор родитеља и надгледање дечјих активности на
интернету представљају важан корак у заштити деце и младих, али ни то није довољно.
Родитељи нису у прилици да стално надгледају активности своје деце на
интернету. Осим тога, важније је научити децу како сигурно да „ходају" електронским
медијима него их стално „водити за руку". Као што децу учимо како да се носе са
узнемиравајућим и неугодним догађајима у свакодневном животу, као и како препознати
и избећи опасност на улици и у својој околини, важно је научити децу како да се сигурно
користе интернетом и мобилним и како да препознају могућу опасност и ризична
понашања. Такође, важно је подучити децу и младе о преузимању одговорности за своје
понашање и о последицама одређених поступака, које погађају њих саме, али и друге с
којима су у контакту. Притом је важно поштовати њихову независност, интересе и
активности у складу с њиховим узрастом, као и користити се порукама које су
прилагођене узрасту детета.
Chat, blog, Facebook, форуми и слична места на интернету, где деца и млади могу
размењивати мишљења и комуницирати, врло су популарна, па су стога и привлачна
особама које желе да злоупотребе комуникацијске могућности које интернет нуди.
Злоупотреба вршњака најчешће укључује претеће поруке, вређање и ширење гласина,
те уцене које једно дете или више њих упућују другом детету. А злоупотреба одраслих
најчешће укључује лажно представљање и манипулисање, с циљем придобијања деце и
младих на непожељна понашања (најчешће сексуална).
2. Ако сазнате да је Ваше дете било изложено насиљу путем мобилног и интернета,
морате предузети ове кораке:
• научите дете да не одговара на насилне, претеће или икакве сумњиве sms или е-
маil поруке и телефонске позиве;
• не бришите поруке или слике јер могу послужити као доказ;
• контактирајте провајдера интернет услуга и пријавите примање поруке;
• контактирајте школу и обавестите их о неприхватљивом понашању/злостављању
или евентуалним променама расположења и понашања код детета;
• контактирајте полицију ако поруке путем мобилног и интернета садрже претње
насиљем, ухођење, напаствовање, дечју порнографију и сл., или када претходни
кораци нису дали резултате;
• ако Вам је познат идентитет виновника, број или е-маil адреса с којих су
узнемиравајуће и злонамерне поруке упућене, свакако обавестите о томе
полицију, мобилне оператере, провајдере интернет услуга, школу.
Савети за сигурно коришћење мобилних и интернета
• Надимци којима се деца представљају користећи се комуникацијским услугама
путем интернета могу изазвати реакције других, што значи да би било добро
изабрати надимак који неће провоцирати.
• Већина четова садржава могућност заустављања (Block) или занемаривања
(Ignore), којима се заустављају даљне поруке од нежељених корисника.
• Ако је реч о некоме ко је једноставно досадан, блокирање порука најчешће је
довољно да се проблем заустави. Но, ако је посреди особа која износи стварне
претње, важно је да дете о томе обавести одраслу особу у коју има поверења.
• Обратите пажњу и будите свесни показује ли Ваше дете узнемиреност након
добијеног позива мобилним или након времена проведеног на интернету.
Обратите пажњу на коментаре детета или промене у односима с пријатељима.
Могуће је да ће бити тајновити, нерадо говорити о својим „on-line" активностима и
употреби мобилног.
• Разговарајте с дететом и покушајте да разумете на које се начине и за које
активности користи интернетом и мобилним.
• Ограничите коришћење рачунара током дана. Добро је увести јасна правила, нпр.
нема рачунара пре школе, пре спавања, за време оброка или пре него што је
урађен домаћи.
• Научите дете да не прослеђује нити коментарише садржаје који могу некога
повредити.
• Разговарајте с дететом о томе када треба, а када не треба чувати тајну пред
родитељима, упозорите га да с непознатим особама (укључујући и оне које
познаје путем sms порука и интернета) није добро имати тајне. Такође реците да,
кад се осећа неугодно или збуњено због нечега што је доживело, увек може
разговарати с Вама.
2
3. • Разговарајте с дететом о опасностима интернета и научите га да не оставља
личне податке ни фотографије на интернету и не договара сусрете с непознатим
људима. Ако дете јако жели да се упозна с особом коју је упознало преко
интернета, нагласите да то мора бити на јавном месту и да никако не иде само.
Тражите да на први сусрет поведе неколико другова и другарица или одраслу
особу којој вјерује.
• Објасните деци и младима опасности слања својих слика путем интернета, као и
појам дечје порнографије. Никад се не зна шта ће друга особа учинити са
сликама. Уз мало вештине и с основним графичким програмима могуће су разне
фотомонтаже. Објасните им, да кад једном пошаљу фотографију, над њом више
немају контролу, не знају што се даље с њом догађа. Нагласите да не смеју слати
своје фотографије без договора с Вама.
• Нагласите својој деци како они нису криви ако постану жртве електронског
насиља. Реците да им нећете због тога одузети право на коришћење рачунара –
то је један од могућих разлога због ког деца не говоре одраслима кад постану
жртве насиља на интернету.
• Уместо саме забране деци и младима да не износе личне информације, важно их
је научити како ограничити приступ других тим информацијама.
• Научите више о мобилнима, интернету и основним појмовима који се користе у
виртуелном свету, тако да можете разговарати с децом о њиховим активностима
и искуствима, али и лакше разумети виртуелни свет у ком деца одрастају, а који је
пуно другачији од онога који Ви познајете.
Информишите се и о програмима који филтрирају web странице за које не желите да
буду доступне вашем детету. Већина се тих програма може купити преко интернета, а неки
су и бесплатни. Неки интернет претраживачи (Internet Explorer) имају уграђене филтере који
се могу укључити како не би допуштали приступ страницама одређеног садржаја. Најчешће
коришћени филтери су ContentProtect, CYBERsitter и NetNanny. Програми за филтрирање су
користан алат за родитеље како би могли усмерити пажњу своје деце на поучне и
примерене садржаје уместо непожељних. У неким антивирусним програмима, па чак и
бесплатнима, који се преузимају с интернета, има и такав пакет, нпр. Puncx program, па
особу која вам одржава кућни компјутер замолите да га инсталира и подучи вас како да га
користите. Ни такви програми, међутим, нису савршени па их треба схватити само као
помоћно средство. Најбољи су филтер ипак ваше присуство, надзор, поука и подршка.
3
4. Сигурно коришћење мобилних телефона
• Нагласите детету да пази коме даје број мобилног.
• Упозорите га нека се опрезно користи неком од chat услуга преко мобилног.
• Ако добије поруку с непознатог броја, нека не одговара. Реците му да не треба да
одговара ни на познате бројеве ако се због садржаја поруке осећа лоше или
непријатно.
• Објасните детету како шала може лако од смешне да постане увредљива, и то да,
ако је љуто, може учинити нешто због чега ће после жалити.
• Истакните да треба да буде опрезно када шаље и прослеђује поруке другима.
• Подстакните дете да се пре слања поруке запита може ли она увредити онога ко
је прима или на било који начин наштетити тој особи.
• Поучите дете да је прослеђивање порука које вређају некога такође насиље па да
то не ради.
• Поставите правило према коме није допуштено путем мобилног слати
фотографије или видео записе других људи без Вашег допуштења.
• Ако је дете добило непримерену поруку, позив или је било изложено насиљу,
подржите га и подстакните да одмах разговара с вама или неком другом
одраслом особом у коју има поверења (попут наставника, школског психолога
итд.), како се проблем не би погоршао.
Најчешће се родитељи не устручавају да преузме бригу и одговорност за понашање
своје деце у игри, школи или у туђој кући. Не мора бити другачије ни кад је реч о ономе што
се догађа посредством модерне технологије. Родитељи треба да разговарају са својом
децом о компјутерској етици, да договоре правила понашања на интернету и, као најважније,
дефинишу последице кршења тих правила. Присутност одраслих који надгледају ситуацију
на игралиштима умањује количину насиља међу вршњацима. У школама које повећају број
дежурних наставника на ходницима, игралиштима, у дворишту, смањен је број насилних
инцидената. Исто се може применити на електронско насиље.
Република Србија
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ
И НАУКЕ
4
