Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)

ZORANLJ.NIKOLICMASONSKISIMBOLIUBEOGRADU
=l
----
g
C
&s5
O
N
e)

KRATAK ISTORIIAT I SIMBOLI SLOBODNOG ZIDARSTVA
(13J

vine. Oruda kojima su raspolagali tada5njizidari bila su znatno
skromnija od dana5njih,pa je ovakavnadin njihovog organizovanja
bio potpuno logitan.
Tajmilje bio je idealankli5ezanastanakslobodnih zidara.pod-
DZejms Anderson bio je sve5tenikSkotskecrkve u katedrali
_S1.fak9va.U-pravonjemu je bio dodeljenzadatak,posle formiranja
VelikeloLe,da napravijednu vrstu ustava,jerje razioj masonerijeiz
takozvaneoperativneu spekulativnuodiglednozahtevaoi odredenu
preciznost.
Uz Andersonaje na kodifikovanju ovih pravila radio i DLordi.
Pejn,alii odbor od r4 ilanova, kojije bio zadtLenzaredakturu i pro-
veru ovih pravila,te suseNaiela konaino pojavilary4. godine,fbita
susastavljenaod tri dela- Istorijemasonerije,DuZnostii propisa.
da budu dobri i iskreni ljudi, ili dasnogi po5tenogznaiaja... Time je
slobodno zidarstvopostalo sredi5teudruZivanjai sredstvopomirlji-
vog i vernog prijateljstvamecluljudima, koji bi, inade,ostali zauvek
razjedinjeni."
Takodeje neobidnovai,an onaj deo Konstitucije u kojem je red
o tome da se u masonskeloZe ne mogu unositi nikakve privatne
uvrede i razmirice, a posebnopolitiika i religiozna neslaganja,bu-
duii da su masoniprotiv svakepolitike, jer ,,onoStodo sadanikada
nije doprinelo dobrobiti loZenikada i neie".
I, posebnoje vaLnoto da je prema Andersonovoj konstituciji
mason ,,miroljubivi podanik graclanskevlasti, gde god Zivi i radi, i
nikada seneie me5atit zaverei pobune protiv blagostanjanaroda".
Konstitucija savetujeslobodnim zidarima da sedobrovoljno prila-
gode svakoj zakonitoj vlasti i da revnosno rade na napretku svoje
zemlje.
Dakle, masoni su, po s'tromosnovnom kodeksu, prvenstveno
patriote.
III
Neophodno je da senaglasito kakoje prvobitni cilj masonerije
bio da oslobodiljudski duh bilo kakvetiranije i mentalnetorture, za
koji je u srednjemveku, prema stavu masona,uglavnom blla za-
duZenakatolidkacrkva.
Neki smatraju da je to bio i osnormi razlognastankareda slo-
bodnih zidara- da sesuprotstavekatolidkoj crkvi i njenojnedodirlji-
voj moii. I upravo su tamo5njio5tri religiozni sukobi bili razlogna-
stankamasonerijeu Engleskoj.
Masonskiobredi, ili,,radovi", kako ih zovu slobodni zidari, od-
vijaju seu loZi. |oi iz vremenaradnog masonstvaloLaje oznaiavala
posebnuprostorijugdesusesastajaliklesari,zidariidruge zanatlije
iz.esnafa,tu su imali svoje obrede, utili ve5tinu gradenja,i na taj
rradinjednim delomostavilimiljekoji supreuzelimasoni.
Da bismo objasnilielemen-
tarne stavove koje su uoblidili
Pejn i Anderson,moZdaje naj-
bolje uzeti citatiz delaDuZnosii.
U poglavlju O Bogu i religiji na-
rodito senaglaSavakako je ,,ma-
sonduZanda sepovinujemoral-
nim zakonima", a ako valiano
shvatimasonskuumetnost,nika-
da neie postatiateista...' Thko-
de,kod Andersonaje nagla5enoi
ovo: ,,Premdaje u drevna vre-
mena masonima u svakoj zemlji
bilo naloZenoda prihvate religiju
te zemlje ili naroda, kakva god
ona bila, sadase smatraprikla-
dnijim da se masoni obaveZu
samo na onu religiju koju pri-
hvataju svi ljudi, to jesteda budu
dobri i iskreni ljudi, dasnii po-
Steni,bez obzirakakvom severoispove5iui ubeclenjimaodlikovali, a
da njihovalidna mi5ljenjabudu prepu5tenanjima samima, ato znati
Velikiarhitekta
(r+) (rs)

. 9yuki
masonerijanazivasejoSi ,,plava,,zbogplaveboje koja
dominira obredima,kao i naritualnim predmetimi
'
.
Od.sredine_r8.vekanastajei sistemtakozvanihvisokih stepena,
paje tokom daljegrazvojamasonerijedanasu svetuaktivnai hije_
rarhija od 33stepena,poznatakao Skotskiritual.
LoZekoje su nastalena drugadijinaiin, po pravilu, smatraiuse
nepriznatimi nazivajuse,divljim" loiama.
IV
(r6)
F 14t; -rt$40T E t<A
f
.FAAA Eli€TPAAA
odbija, aako su ilanovi loZeglasalijednom ili dvemacrnim kugli-
cama,tadaje prijem odloZenna odredenovreme,kadasebalotaZa
ponavlja.
Ukoliko sepostignepirtpuna saglasnostmedu svim ilanovima
loi.e, moi.e se pristupiti prijemu, a to je, po pravilu, posebna
svedanostu loZi,kojaje i posebanritual.
|edaninteresantanobredposebnosenegujeu tradiciji masona,
ato je primanjeu redtakozvanih,,luftona".Tosusinovivei poznatih
masona'a ova tradicija seveomaiesto u svetuu mnogim porodi_
camadubokopo5tuje.
daseodreknesvega,,5tosijalaZnimsjajem'l
,,Odvojenod metala,svetovnjakseodvodi u sobu za kontem-
placiju,sapovezomna odima.Samasobadelujezloslutno.Zidovi su
pravljajsejer blizu je ias kad ie$ primiti prosvetljenje,i njegamora5
biti dostojan.Ovo prosvetljenjeje istinskidan,besmrtnaZelja.Otisti
seda bi mu ukazaopo3tovanje.Pe5tanisatkoji beja5eprvobitni sat

Ol<oovih predmetaporetlanihna zidovima,da bi nateralisve_
lovnakana korisnarazmiSljanja,napisanesusledecereci:
Ako te ovamo goni znatii.elja,:udil
.
Ne strahujda seprosvetli5na svojim gre5kama,biiei poudanza
nasi
Ako-si sldondvolidnosti,strahuj,mi iemo te prozreti i to prodi_
tati u dubini tvogasrca!
Ako drii5 do razlikamedu ljudima, ovdeih neieSupoznati!
Ako je tvoja du5aznalazastrah,vi3eneie!
, .
Ako.budeSistrajan,otistiieSse,izaii ie5 iz ponora tame i ugle_
dati svetlost!
Od tebeie semoZdazahtevatinajve& Lrwe,pa i samLivot,dali
sispremandaih podnesej?'
VI
.Istok
je, u masonskompoimanjusveta,onastranasakoiedolazi
svetlost.Na simbolicannaiin, kandidatu lo2u ulazi kao dete,rz
mrainog sveta,sa zapada,da bi tra2io prosvecenjeputujuci ka
veinom istoku.
(r8)
(t,r)

VII
Simbolikakoju pratemasoni,njenelegendei predanjavezanrsu
zadaleku,prethriSianskupro5lost,ali i zanekepotonjeredove,kao
5toje Redvitezovatemplara,pa je tako veomateiko biti precizanu
tumadenjusvih znamenjaovogreda,kao i njegovihceremonija.
YaLnoje,ipak, objasnitiosnovnulegenduna kojoj svojauienja
i predanjazasnivajumasoni,a to je legendao Hiramu Abifu, gradi-
teljuSolomonovoghrama.
' O izgadnji Solomonovoghrama piSei Biblija, a neke od ru-
mata masonskeistorije,upravo organtzacljaarhitekata,klesara,zi-
darai ostalih,asocirana prvu pojavuslobodnozidarskeorganizacgc,
i u njoj nalazeupori5te.Uglavnom,ovoje centralnomestou slobod-
';/y'.,
nozidarskojorganizacijifovanovskeloZe:kada.jeSolomon Hiramu
iz Tira poverioizgradnjuhrama.Pripremesubile opseZne,jer, kako
jc zabeleZeno,jevrejskiradnici suseklikedrovoi iempresovodrvo, a
lcnidanskicar ga je slao morskim putem u okolinu danadnjegTel
Aviva,odaklesu ga radnici dovladili do lerusalima.Hananskirad-
nici su, u isto vreme,u brdima Jordanavadili i obradivaliblokove
l<ojesu prenosili na brdo Morija, koje je ,,zboggradnjehrama bilo
srubljenoi poravnano".(Vidi poglavljeo Avali!)
Kakosuto, na primer, u knjizi ,,Hiramovkljud" objasniliautori
l<ojizasebetvrde da su pro5li inicijaciju u statusmajstora,,,kadase
prvi put kandidatupredstavljaovaj drermilik, PoStovanimajstorrz-
govarasledeiereii:
U smrti nema uZasakoji bi bio ravan mrlii krivokletstva i
bcdtaiia. O toj velikoj istini analimasonstvapruZajuslavneprimere-
i o nepoljuljanojvernosti i prevremenojsmrti naieg Velikog maj-
stora,Hirama Abifa, koji je izgubio iivot neposrednopre zavrietka
gradnjehrama kralja Solomona,gradevinediji je on, iega stenesu-
mnjivosvesni,bio glavniarhitekt."
Naime,sveseodigravazbogveliketajnekoju je ovakavmajstor
rtrogaodazna,aonanije bila dostupnaonima koji je nisubili dostoj-
ni. To su bili neki od njegovihuienika, podanika,koji su Zelelida
tloznaju tajnu na silu. I sklopljenaje zaveratako 5toje bilo r5 udes-
nikaizgradnjekoji sunasilu Zeleliod Hirama dasaznaiutajnu, ali ih
jc rzodustalo,vedeuodiodluine akcije.Ostalatrojicasuostalaistraj-
na u svojoinameri,i desilosesledeie:
,,Kadaje zavr5iosamolitvom, uputio sepremajuZnojkapiji. Tir
rrru je priSaoprvi od ovih nasilnika, koji se, u nedostatkuboljeg
oruija, naoru2aozidarskimviskom,i zahtevaood na5egGospodara
tla mu oda istinsketajne,preteii mu da ie gaubiti ukoliko na to ne
l)ristane.Veran svojoj zakletvi, ovaj mu odgovori da su tajne po-
znirtcsamotrojici u svetu,i da bezsaglasnostidrugedvojiceon niti
rnolc, niti Zelida ih otkrije. Ali, daon liino ne sumnjada ie strplje-
l1ci istrajnost,kadazato dodevreme,zidaru koji zavredi,dopustiti
rla uiestvujeu njima.A Stosenjegatiie, on bi radije umro no izne-
vcrio svetopoverenjekoje mu je dato.
I)oito odgovornije zadovoljionapasnika,on je usmerio silovit
tttlurirc ka ielu na5egGospodara, ali iznenatlen njegovom od-
Irrfnoliu, samoje zakatio desnuslepoodnicu,ipak dovoljnosnaZno
rlrrscovli zateturaoi Dosrnuonalevokoleno.Solomonothram
l2l.)

Oporavljajuii seod zadatogudarca,poZurioje ka zapadnojka-
piji, gdemu seisprediodrugi siledZija,komeje odgovorioisto kao i
prethodnom, a ipak sanesmanjenomdvrstinomkada mu je grubi-
jan, naoruZanlibelom, zadaostrahovit udaracu levu slepooinicu,
Stogaje oborilo na desnokoleno
Shvativii da je put za bekstvou oba ova dela hrama odseien,
na5Gospodarse,slabi oblivenkrvlju, posriuii odl.ukaodo istoine
kapije,gdesenalaziotreii grubijan. Dobivii slidanodgovorna svoj
drski zahtev,jer je naSGospodarostaoveransvojoj zakletviiak i u
ovomtrenutku najvetegiskuSenja,nasilnikmu je zadaosnaZanuda-
rac posrediela tedkim kamenim maljem... Tiakoje umro na$go-
spodar..."
Postojevarijacijena orl temu - da je Hirama jedan od ubica
udario noZem- ali sudtinaostajesliina...
Uskoroje i kralj Solomoniuo zazloslutnevestio nestankusvog
najvaLnijeggraditelja,pa je, iz istog izvora,ovakoprotumadendalji
tok dogadaja:
,,euv5ito, kralj sejo5vi5ezabrinuo zabezbednostsvogglavnog
umetnika.Stogaje izabrao15zanatlijau kojeje imao poverenjei na-
redio im da krenu u potragu zanadimGospodarom,nadajuii seda
je jo3 iiv, a strahujuii daje moida stradaokao Zrtvapokudajada se
iz njegaizluku tajnenjegovoguzvi5enogpoloZaja.
Nakon 5toje odreclendannjihovogpovratkau Jerusalim,oni su
formirali tri Zanatlijskeloie, i kenuli u potragusatri ulazau hram.
Provelisu mnoge daneu besplodnomtraganju.fednagrupa sevra-
tila a da nije otkrila ni5taznaiajno.Druga grupaje imala vi5esreie.
fednevederi,kadasuvei svibili iscrpljeni,a namirniceistroiene,je-
dan od braCese,da bi sepodigao,uhvatio za ibun pored kogaje
leZao,a koji se, na njegovoiznenadenje,lako odvojio od zemle.
Podrobnijim ispitivanjem,otkrio je daje zemljabila sveZeiskopana.
Pozvaoje svojesaputnikei zajedniikim naporom su otvorili grob u
kome su pronaili nedasnozakopanotelo Gospodara.Ponovosu ga
zakopali sa dubokim poitovanjem, a grob obeleZilibagremovom
granom (akacijom),kako bi kasnijemogli da gapronatlu. Potomsu
poZurili u |erusalimdabi kalju Solomonusaopitili bolnevesti."
Akacijaje kasnije,po povratku zanatllja,ponovo dobila zelenu
boju, granesu prolistale,a ovo drvo je postalospecifiino ,drvo Li-
vota" u masonskimoredaniima.
VIII
Bilo kakva priia o istoriji masonerijebez pominjanjaveoma
vaZnogmestakoje u njoj zarzimaju vitezovi templari bila bi li5ena
svakogsmisla.Templarskelegendei njihovaistorija najdirektnijese
vezrl:uzanastanakredaslobodnihzidara,iakoje nastanakovogvi-
te5kogredavezanza vremekoje je daknekoliko vekovaprethodilo
oficijelnom nastankuslobodnozidarskogreda.
To je samo jod jedan od pokazateljakoji govore da je ideja
masoneriiei udruZivanieslobodnih zidarau ovom ili onom obliku
postojalaznatno pre njenogobelodanjivanjapred javnoiiu t7r7.go-
dine.Thgodinai ujedinjenjetetiri londonskeloZeoiigledno je samo
podetakfazeu kojoj suseslobodnizidarijasnijeotvorili premasvetu
i dali mu preciznijeznakovesvogpostojanja,naravno,onoliko ko-
liko su oni to procenili zashodno.
Samtemplarskired nastaoje znatnoranije, u vremekrstadkih
ratova.Hri5ianskim hodoiasnicima iz EvropePalestinaje postala
nedostupnaposle invazije Turaka SeldZukakoji su pokorili om
svetuhri5ianskuzemljuro76.godine.Toje neminovnoizazvaloPrvr
krstaiki rat, zapoiet1o96.godine,napoziv papeUrbanaDrugog.Na
delu ogromne vojskenalazilasu se najuglednijavite5kaimena tog
doba predvotlenabiskupom od Le Pija Ademarom. Godfroa Bu-
jonski je posle osvajanjaJerusalimabio progla5enza kralja. On je
ipak insistiraoda gaoslovll'avajuiskljudivokao duvaraSvetoggroba,
Stomu je, odigledno,priiinjavalo znatno veiu dastod samogkra-
ljevanja.
To je bilo vremekadanastajurazliditi vite$kiredovi,iija misija
je uglavnombila usmerenana zbrinjavanjehododasnikau Svetojze-
rnlji,kao i nabrigu o njihovombezbednomdolaskui povratku kuii.
Godfroa Bujonski ro99. godine osniva Sionski red, nedugo zatim
oformljenje RedhospitalacasvetogJovanaJerusalimskog,a oko sto-
tinu godinakasnijei Teltonski red. Godinelr8. osnovanje Redvr-
tczovatemplara ili, kako su sejo5 zvali, Red siroma5nihvitezova
I'lristai Solomonovoghrama.Redje, navodno,osnovaoIg dePejen,
.sl jo5 osmoricom prijatelja,sakojima sezakleoda ie braniti Svetu
zcnlliu, istovremeno se zavetuju6ina siromaitvo, eistoiu, nepo-
rotnost i poslu5nost.
Ovo bratstvo imalo je posebanpedatkoji je simbolizovaodva
konjanikakoji na istom konju jaSuistovremeno,5toje predstavljalo
22) 23)

ratova.
Interesantnuistoriju ovogredapredanosu izuiavali i slobodnr
zidari Kristofer Najt i Robert Lomas i svojaistraZivanjaobjavili u
knjizi ,,Hiramov kljui'l ali oni nisu jedini koji su se dvoumili oko
togaodakledevetoricivitezoyamoi i ambicijadasebavetako sloZe-
macijamapostojalopodno hrama caraSolomona.
Godinama su bili posveCeniiskopavanjima,traZeii ne5to u
mreZi brojnih tunela koji su se tu nalazili. Te tunele moderni ar-
heolozina$lisutek t876.godine.Templarisuznali$tatraie u |erusa-
limu, i to je, navodno, bio svitak pergamentakoji je otkiven u
Vitezovi ovog reda uskoro postaju neobiino moina druZina.
Organizacionosubili superiorniu odnosunasvedrugekonkurente,
tak su ovladali bankarskim poslovanjemi plaianjem ,,na daljinul
jednom vrstom menica,pa su postali,po svojojekonomskojsnazi, -
,,najjaiadri.avabezdrLave"tBvropi. Imanjasuim bila nepregledna,
rizniceprepune,a moi je svevi5erasla.Kreditirali sudriave i crkvu,
pa ih neki autori smatrajui pretedamadanainjih multinacionalnih
KomPanua.
Moi templaranaroiito je smetalafiancuskomkalju Filipu Le-
pom (1268-1314).Istoritari kaiu daje bio prezadu2enkod njih-,kao r
to datemplari nisu uvaiili njegovumolbu zaprijem u njihov red,5to
gaje nagnalona Zestokuosvetukoju je dugo i paZljivopripremao.
Kadaje uspeoda na papskomestodov€desvogtoveka,pokazaoje
svojepravo lice i namere,i mogaoje da brutalno stupi u akciju.To '
sedesilou petak,r3.oktobra r3o7.godine,kadaje uhapien tada5nji
veliki majstor ovog reda Zak de Mole, kao i 6o najuglednijih vite-
zova.Interesantno,,,crnipetak r3."u stvarije za mnoge malerozan
dan, ali veiini nije poznato da je ovaj datum vezan za pogronl
templara.
Akcija je zapoielau jednoj krdmi gdesu zavereniciprotiv vite-
zovazaStitnikaHristovoghrama dekalisignalzapogrom, a to je bio
trenutakkadaje prvi medu zaverenicimatrebalodaokrenehleb na-
opako.Od tadavaZipredanje,saiuvanoi u mnogim srpskimkra;e-
vima, da sehleb nikako ne smeokretati naopako.Predaniasu udla
duboko u tradiciju iako je poreklo takvogpona$anjamnogima ne-
poznato. Dodu5e,u srpskim krajevima hleb je destodoZivljavan
kultno, pa ganarodnapredanjapominju uz najdubljepostovanje.
De Mole je dan poslejavno spaljenna lomadi,a tadaformalno
nestajesaistorijskescenei ditavtemplarskired.U predanjuje ostalo
zapisanoda je, tokom stravidneceremonijespaljivanja,sa lomate
prokleo zaverenikei da im je prorekao zlu sudbinu, odnosno da
neie poZivetiviSeod jedne godine posle njegovogumorstva. Le-
gendakaZedaseto idogodilo.
Veliko bogatstvomonahavitezovauglaYnomje prigrabio ftan-
cuskikralj, ali veliki deonikadanije pronaclen.Deo vitezovaje sar8
galijaotplovio uglarmomzaSkotsku,dok je deootiSaou Portugal.
U Skotskojsu doiekani dobronamernoi srdatno, ier su Skotr,
na delusaRobertomBrusom,ve( bili ekskomuniciraniiz katolidke-
crkve,buduii da susepobunili protiv kraljaEdvardaDrugog.
24) 25)

U Portugalu templari su prihvateni u novi red Vojske Isusa
Hrista, metlu iijim velikim majstorima seizdvajaoHenri Moreplo-
vac,a tu subili i Vaskoda Gama,BartolomeoDijaz i FernandoMa.
gelan.Kristofer Kolumbo,takoclevitezovogreda,otisnuo se,,kaIn-
diji" noseii karte Martina Bahajma,templarai kartografaiz Nirn-
berga. Poslemnogo objavljenih knjiga o vitezovima templarskog
redapostajeizvesnodaje Kolumbo kenuo na put ka Americi ko;u
su uveliko poseiivali Evropljanipre njega.To dokazujui dekoracije
unutar poznateRoslinskekapele,dudnovatogzdanjarr Skotskoj,rz-
gra<lenogu r5. veku. Unutra, postoje neobidni delovi isklesanina
stubovimakoji prikazuju klipovekukuruza,kao i biljku aloju.Ne bi
to bilo neobidnoda sepouzdanone zna da su kukuruz i aloja tada
rasliiskljutivo na ameritkom kontinentu, a daRoslinskakapelanije
izgrad,enapre ovog Kolumbovogputovanja,toboZeka Indiji. Ili je,
poudentemplarskimmapama,dobro znao5taradi?
U velikom delu Skotskei danaspostoje saduvanitemplarski
grobovikoji sulakoprepoznatliivipo tome Stonemajuzapisanoime
pokojnika, vei su vitezovi sahranjivaniispod ravne plode. Jedino
obeleZjebio je otisak maia koji je vitez za Livotaposedovao.To;e
bila jedinanjegovaimovina, dokje zanarednapokolenjabilo dovoli-
no to daje bio templar,ali ne i njegovoime.
Templaribivaju posrednouldjuieni u Seljaikiustanaku Engle-
skoi rJ81.godine,a njihovo pojavljivanjeje testo bilo misteriozno,o
iemu iscrpno govori DZon Robinsonu knjizi ,,Rotleniu krvi'l On
kao navodnerazlogezasukobpominjei animozitetizmecluhospita-
lacai templara,jer su ovi prvi naslediliveliki deo templarskeimo-
vine po ukidanju reda.Uglarmom,ostatakvitezovaHristovoggroba
otigledno je nastavioda radi unutar svojih tajnih krugova, ljubo-
morno duvajuii svojepripadni3tvoovom redu kao najsvetijutajnu.
MoZdaje i veliki poiar u Londonu 1666.godine,kadaje izgoreobez-
malo ceograd,bio pogodnotle zaponovno okupljanjezidarau veli-
kom broju i na znadajnimposlovima,pa je i to bio interesantansti-
cajokolnostikoji je omoguiio datemplari ponovo zasejusvojeseme
snaZnijenegodo tada.
Moida je, kako tvrde neki istoridarimasonerije,ovogputa bilo
znatajnoto 5toje zidarskiesnafbio simboliiki pogodanda setem-
plari transformiSuu masone.Tu vei dolazi do razlititog tumaden;a
pojedinih autora:jedni tvrde da je zidarskiesnafoduvekbilo jasan
,,teren"za simbolemasonerije,dok su drugi okrenuti tezi da su se
templarivedtommimikrijom samopreobratili u masone.
Vaino je reii i to daje pripadnike ovog redaanatemisalakato-
litka crkvazatoStosuprihvataliezoteridnai hermetidnarazmi5ljanja
do kojih su dolazili logikom svogpostojanjana Mediteranu,kao i
7.atoSto su uvaZavaliplatonistitki i pitagorejski nadin poimanja
sveta,5toserazlikoyalood strogih crkvenihdogmi onog doba.Tek,
templarii danaspostoie,o niimapostojemnogapredanja,a u nared-
nim poglavljimabiie ponovo reii o njima i njihovom uticaju na slo-
bodnezidare.
I danas,kako tvrde autori ,,Hiramovog kljuia'l postoji jasno
odredi5tekojepovezujetemplarei masonei ukita njihovapredanja,
a to je ve6pomenuta Roslinskakapela.Ovo zdanjeje saiuvanoto-
kom vekovabez obzirana besomuineborbe i razaranjau njegovoj
okolini. Kapelaje, premamiSljenjumnogih, u stvari,jednavrstare-
konstrukcijeIrodovog hrama, a interesantnoje to da na njoj nema
hriSCanskihobeleZja,vei su simboli na njenim fasadamai unutra-
$njostiiskljuiivo templarskii masonski.
IX
Mnogo prostorabi bilo potrebnodabi seprikazalesvelegendei
svi obredi koii su bitni za razrmevafie slobodnozidarske organrza-
cije, ali ovi osnor.nikoje smo pomenuli vaZnisu da bi sejasnijera-
zaznalosveono Stosmo videli na pojedinim beogradskimgradevi-
nama.
Pre toga, nekoliko redi o tome kako su masoni doSli na ovaj
prostor,odnosnoko su sveu Srbiji, odnosnona Balkanubili istak-
nuti masoni.
Na Balkanu, metlu prvima i sigurno znaiajnljim masonima
onog doba bio je grof Ivan Dra5kovii, koji je u Glini osnovaoloiu
,,Ratnoprijateljswo"jo$ davnet764. godine.Buduii da je masone-
rija zvanitno osnovanayry. godine,ovo je jasan dokaz koliko se
brzo SirilaEvropom,i koliko je brzo postajalaznatajna.
Grof lvan DraSkovii, hrvatski plemi6, kasnije osniva loZu u
Ototcu, koja je, kao i prethodna,bila oficirska,Stopokazujeda su
na5izemljacinateritoriji onda3njeAustrije,u Lici i Krajini, naobodu
27)(26)

ir1!aq
TTNN^Pfi
Carevinekojoj subili granitari, meclu
prvima do5li u kontakt sa slobod-
nozidarskimredom. Kasnije,a pod
patronatom Dradkoviia, dolazi i do
ujedinjenjatetiri postojeieloZeu Ve-
liku hrvatskuloZu.
Istovremeno,Srbi iz Vojvodine
kontaktiraju samasonerijomi preko
Budimpeite,pa setako pominju losif
Jovanovii Sakabenta,vladika novo-
sadski,kruiedolski arhimandrit Ste-
fan Stratimirovit i drugi.
Veliki druitveni potresiu Evropi
skrajar8.vekabrzo seSirei svevi5eje
antiklerikalacai prosvetiteljakoji se
o5tro suprotstavljaju feudalizmu r
crkvenoj dominaciji. Na tom talasu,
verovatno,masonerijai stiZeu Srbiju
koja je na razmedi vekovapod tur-
skomdominacijom.
Medu masonimaje i danasve-
oma uvaleno delo velikog narodnog
prosvetiteliaDositeja obradoviia.
NJeganeki nazivajui prvim moder-
nim srpskimpiscem,a njegovudeo u
masoneriji ocenjuju znatajnim. Bu-
duii danije lako utvrditi dali je neko
bio mason ili ne, oslonili smo sc na
tvrdnje samih masona, argumento-
vanei cinjenicomda je jednalo2au
meduratnom periodu iak i nosila
njegovoime.
Dositejje bio veomablizakisa
Vukom KaradZiiem, za koga neki
istraiivati, dodu5e,bezpreciznihdo-
kaza tvrde da je postao mason na
likog znaiaja, pogotovo kada se zna
da su tadadnjeevropskomnjenjefor-
mirali umovi kao dtosu bili Gete,Be-
toven ili Mocart, slobodni zidari dije
je deloi danasneprikosnoveno.
Postoienagove5tajida je i vla-
dika PetarPetrovii NJegoSbio, akone
mason,a ono sigurno u veoma bli-
skom kontaktu s njima. To setumati
na razliaitenatine, ali onaj, preteZan
potite od dinjenicedaje mealunjego-
vim prvim uiite)jimabio proverenii
oduSevljenislobodnizidarSimaMi-
lutinovit Sarajlija.
Nije zgoreg pomenuti da su u
predveterjePrvogsrpskogustankau
Beograduradili masonikoji su bili
organizovaniunularloZeiije ime is-
toriiari nikada nisu saznali.Medu
,,braiom" toga doba bili su Petar
Iiko, vojvoda JankoKati(, braia Po-
poviti - Cardaklije,svi potonji vodi
srpskogustankai svi,oiigledno,slo-
bodni zidari,zajednosavelikimgrt-
kim patriotom Rigom od Ferei sa-
mim Mustafa-pa5om,koji je bio ve-
oma pravedanvladar naklonjen na-
rodu, pa su ga zato zvali i,,srpska
majka'l U dahijskomzulumu su naSli
motiv da sespojei napraveloZukoja
je okupljala i Turke i Srbe, koji su,
eto,imali zajednidkeciljeve.
U godinamakoje nastupaju,do
kraja r9. veka,masonerijadoZivl;ava
novu ekspanzijuiiz redovasrpskih
videnijih ljudi regrutuje veliki broj
ilanova, pa tako nastajei prva iskljudivosrpskaloZa,,SvetlostBal-
l<lna'lformirana1876.godine.Medu istaknutimdlanovimate lo2e
bili su profesorVelikeSkoleMihailo Valtrovii, kao i IvanDaia,iedan
i
Znaika loie
,,Mitropolit Strutin irovit"
svojim putovanjimapo Evropi. Podseiamo,u Evropi tog dobastva-
ralasejednanova kultura, kao i jedannovi nauini milji, kojima su
posebanton davalimasoni.Uticaj na naSeprosvetiteljebio je od ve-
Atram Petronijerii,rTgi rll52
DositejObradovit lk|t I)dja,1884-1957
(zs)

Uz simbole koje sadapominjemo, neka tumadenjaCemoko-
mentarisatikadabudemo opisivalizgradenakoje iemo nailazitito,
kom ovog beogradskogputopisa posvetenog slobodnozidarskoj
gradnjii,,potpisivanju'1
Za UCENIaKISTEPENvaZnoje dakandidatsimbolidkidoZivl.java
novo radanje,pa navladenjebelih rukavica ima posebno znaienje,
ba5kao i opasavanjebelekecelje,kojom, kao simbolom distote,ulazr
u kraljevskuumetnost.Simboliovogstatusajesuneobradenkameni
deki6kojim kandidatpoiinje njegovuobradu.
Za PoMoCNtaKISTEPENbitna je moralna isprarmostkoju pos-
veienik pokuiava da dostigne.U ovoj fazi je znatajan simbolidki
princip uglomera,libelei viska.
Za MAISTORA,masonauzdignutogna treii stepen,vaznoje to
daje na simbolidannaiin preiao preko sopstvenogmrtvatkog kov-
tega, spoznajuii tako svoju ljudsku, animalnu prirodu. Postajuci
majstor, mason u ovom stepenu postaje nalik samom Hiramu
Abifu, tiji je naslednik,i po iijem uzoruje obavezanna zavetveinog
6utanja.Majstorskakeceljaobrubljenaje plavomtrakom, a kraseje r
tri ruZekoje znadeda je priroda ioveka, ono animalno u njemu,
preobraZenoi pobedenosatri svetla.Majstor je masonkoji je, ra-
deii uglomeromi libelom, uskladiosvojutrostruku prirodu.
XI
Simboli koji seizdvajajuu masonskojikonografiji jesu:
SsstA.ni uclol4en koji suu simbolitkom kodu teScevidani za-
jedno negoodvojeno.
Snsfanje simbol duha,njegovevlastinad materijom. Masonski
majstor,kako kaZe,,Reinik simbola",,,izmeduuglomera i iestarau
ulozi je posrednika".Istovremeno,Sestari uglomer se,u uzajamnim
kornbinacil'ama,prikazuju kao komplementarniskladnebeskihi ze-
maljskih obiiaja. Saglasnosimbolizmu kuga, koji iini Sestar,o'd-
nosno detvorougla,koji nastajeradom pomoCuuglomera,Sestarse
dovodi u vezu i sa odreclivanjemvremena, a uglomer sa odretli-
vanjemprostora.
Znaiajno.ie i to da u masonstvustepeni otvorenosti Sestara
simboliSumoguenosti stepenespoznaje.Tako,45stepeniodgovara
osmini, 6o stepeniSestini,a 90 stepeniietvrtini. Ogranidavajuiiot-
vor Sestarana najviSe90 stepeni,masoni pokazujugranicekoje do-
veknemoZedaprekoradi.Istovremeno,ugaood 90 stepenioponaSa
uglomer,a on je, opet, simbol materije.Sestarje simbol duha i rye-
govedominacije nad materijom. Otvor Sestaraod 45stepenipoka-
zujeda materijanije potpuno savladana,a otvaranjeod 9o stepeni-
potpuno ostvarenjeravnoteZeizmetlu dve snage,jer sestarpostaje
tadanuglomer.
Metlusobni poloZaj Sestarai uglomera simboli5u i razliiita
stanjau kojima senalazislobodni zidar nasprammaterijalnih i du-
hor,nih snaga.Ako je uglomer poloZenna Sestar,materijavladadu-
hom. Ako su Sestari uglomer ukrsteni, te dve snagesu uravno-
teZene,a akoje SestarpoloZenna uglomer,to je znak duhovnenad-
moei.
Najzad,ako seotvor Sestarapodudarasaotvorom uglomera,to
je najviSeusklatlenjematerijalnogi duhovnognivoa.
UGLoMER(ucAoNIK), prema reiima autora Reinika simbola,
buduii da oznatavavi5edimenzija,horizontalnu i vertikalnu, sim-
bolizuje prostor.Ali, podto sluZi samoza cttanjedetvorougaonihi
pravougaonihlikova, istovremenosimbolizujei isprawrosti po5to-
vanjezakonai pravila.
U masonstvu,uglomer obeSeno uZevelikogmajstoraoznaiava
da odluka poglavaralolr rnoLedabude samou skladusapravilima
redai daon moZedadelujesamona ispravannatin.
Vtslr je orutle operativnih masonai gotovouvek se veztje za
libelu. To je komad olova obes€no konaci pokazujevertikalanpo-
loiaj koji seproveravaupravopomoiu viska.
U masonskimradovima visak je taj koji spredavasvakoskre-
tanje i iskrivljenost,a simbolizuje dubinu znanjai ispraTrost.Po-
modu njegaslobodni zidar spoznajesvojegreike,u prilici je da ih
lak5eotkloni, a na taj nadin u moguinosti je da oprosti ljudske
nedostatke,uzdiZuii seiznadostalih.
Tokom masonskihradovaviskom manipuliSedrugi nadzornik
koji je zadui.enzaSegrteokupljeneoko severnogstubau loZi.l$egov
zadatakje i da ih u potpunosti razume,da im oprosti ako pogreSe,
pa da ih, na taj naiin, uputi kako da ispravedela proistekla iz
sopswenihzabluda.
TRoucAo, prema stavovima slobodnog zidarswa, bitan je kao
,,svetleiadelta" (od velikog grikog istoimenog slova). Osnouca
masonskogtrougla, prema Rednikusimbola, oznaiavatajnost, a
stranekoje sesastajuu vrhu Tininu i Svetlost.To su elementikoji
(33J

odretluju Kosmidkotrojstvo. ,,Syetleiadelta' je jednakokrakitrou-
gaokojemje osnovicaduZaod kakova, kao zabatna hramu. Saug-
lom od 1o8stepeninavrhu i po 36stepenina svakojstraniosnovice,
takavtrougao odgovara,,zlatnombrojul Osim toga, u takavtrou-
gaomoie savrienodabude upisanaplamteiazvezdapetokraka.
Naravno,zatrotgao je vezanai simbolikabroja tri. Naime,i ,,3"
i trougao simboli su duha. Broj tri u masonskomsvetu nosi vr-
hunsko simbolitko znaienje.Postojetri osno.rrastepena:uieniiki,
pomotnidki i majstorski.Veliki neimarsvih svetovapredstavljenje u
trouglu. SvakaloZaima tri velikesvetlosti- Bibliju, moralni zakon
koji vezujesveljude,uglomer,koji ovogputa simbolizujeljudski za-
kon koji rukovodi svim njihovim delima, i Sestar,koji predstavlji
praviinost i tafnost.
Tu sui takozvane,,tri malesvedosti",a to su Sunce,Meseci sta-
reiina, koji simbolizuju, pored ostalog,mudrost, snagu i lepotu.
Nadalje,satri korakaulazi seu loiu, a tri bratarukovodenjenim ra-
oom.
PENTAGRAMje jedan od najvainijih masonskihsimbola,i on,
su5tastveno,predstavljamasoneriju.Pentagramje u masonasimbol
Genija,onogako uzdiZeduSudo velikih stvari.Ne samoda je ovo
bio omiljeni simbolkod poklonika Pitagore,jednogod njihovih pre-
teia, iije delo slobodni zidari veoma tvai.avaju i usvajaju,vei je
bitno to da seovaj simbol kod masonazove,,plamenazvezda".Niena
vaZnostje nepobitna, a pored ostalog,,,brati' je vezuju i za stare
Egipiane, jer je ova zvezdabila simbol, odnosno slika Izidinog i
Sundevogsina,kaotvorcagodiSnjihdoba,a1ii amblemkretanja.Ona
je slikaonog Horusa,,,pramaterije",nepresuinogizvoraiivota, slika
onesvetevatrekoiaie univerzalnosemesvihbiia.
Za pentagramje vezani broj pet, koji ima simboliku i pomoC-
nidkogstepena,a na rad na tom stadijumuulazisesapet koraka.
Istovremeno,slovo,,G"je veomaznaiajansimbol kod masorra,
a on je peti konsonanti simbol ,,petenauke"- geometrije.
Najzad,petokaka nastajeiz tri trougla,i predstavljaprelazaku
majstorskistepen
SoLoMoNoVPEdATje Sestokrakazvezda,saiinjenaod dva jed-
nakostraniina, mealusobnoukrStenatrougla. Samasimbolika ve-
zanaza ksaljaSolomonaveomaje bitna u slobodnih zidara,ali je
znatajno3tasveovajznaknosi.Trougaosavrhom nagore,u herme-
tiikoj misli, simbol je vatre,a onaj,okenut nadole- vode.Tiougao
virlre,okrnjen osnovicomtrougla vode, oznaiavavazduh,a isti ta-
l<av,samoobrnut, trougao vode okrnjen osnovicomtrougla vatre,
otlgovarazemlji.
Kakokaiu autori Rednikasimbola,sveto ujedinjenou 6estou-
gaonikupredstavljasveukupnostelemenatauniverzuma.
DvAsruBA su veebila pominjanau ovom tekstu,ali im sevalja
vratiti joSiednom, zarad,preciznosti.Naime,pomenuli smonjihovu
sinboliku, ali je potenciramojo$jednom zbogtogaStosuto stubovi
koji nosemasonskihram. Ta dva stuba,]akin i Boaz(najde5ieobe-
lcl-enisa,,J" i,,B"), zauzimal'unajznaiajnijemestou hramu. ,,J"ie
nruiki, aktivan,vatren,dok je ,,B"pasivan,Zenskii vazduian.Sunce
odgovarastubu,,J'ldok je Meseconajkoji karakteri5estub ,,B'1
(:+) (35)

SIobodnozidatski simboIi
iz fiasohskog tasopisa
"Sestar"
PRVESLOBODNOZIDARSKELOZEU BEOGRADU
Danainja Galerija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegdanu
tlobro je poznataBeogradanima,ali je njen nastanakza mnogene-
poznanica.Kako napominje istoritar Marinko Paunovi6 u knjizi
,,Beogradvediti grad'l nije iskljuteno da je podignuta na temeljir4a
koji potiiu jo5 iz doba rimskog Singidunuma,odnosno Kastruma,
kakosuRimljani nazivalitvrdavukojaje dominirala ovim delom ta-
da5njepokrajineMezije.
Ovagratlevina,iakodanasizgledaoduvano,nastalaje tridesetih
godinar9.vekai spadau starijekojesuposlesilnih razaranjaostaleu
lleogradu,ali ono 5toje posebnointeresantnojesteto daje bila prva
narnenskigradenamasonskaloZau ovom gradu.
BaSkao Stomasoni to znaju da istaknu, mnoge simbole nije
lakoprepoznatiakoposmatraibai nije tome viian, ili akonije jedan
od posveienika.Na ovoj gratlevinipilastri sutu da asocirajuna stu-
bove)akin i Boaz,a pet stepenikana ulazupredstavljajupet simbo-
liCnihkorakakojima ilanovi pomoiniikog redaulazeu hram. Jakin
i lloaz, u masonskomvitlenju,prikazuju dvojnostsveta,simbolidko
vitlenjedva ,,pola"prirode, poznatau vaskolikimfilozofijamasveta.
Ulazu hram orijentisanje premaseveru,3toje pravilo u gradnjislo-
llodnozidarskihhramova,madaje svakaod stranasvetaza masone
sin.rbolitkivaZna.
Zgrada dana3njegPrirodnjadkogmuzeja ima dve simetriino
rasporedeneprostorijeu odnosu na ulaz u zdanjedo kojih vodi isti
hoelnik,dok je centralnaprostorija u osi saulazomu zgradt. Ova-
liav raspored prostorija jasno pokazuje da je zdanje namenski
glatleno kako bi postalo rnasonskihram, tim pre Stoje centralna
otlaja, pravougaonogoblika, jasno orijentisana prema stranama
svcta.Posebnasimbolika bila je posveienaistoku, gde tokom slo-
lrodnozidarskihceremonijasediveliki majstor ili stareiina loZe,a
Gt)
t36)

Galetija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegilanu: lta Ii sesvedogadalo u ouojzgradi?
samaIoZaje poaivalana tri stuba,u konkretnom sludajutri drvena
direka,koji u masoneriiioznadavajumudrost, snagui iepotu. To su
stubovi koji, po uzoru na staru grtku tradiciju, svojim izgledom
asocirajuna dorski,jonski i korintski stil.
-
Uz zapiseiz predratnih masonskih dasopisakoji opisuju ovo
zd,afi.e,znaiajno je misljenjemasona Sretenj I. Stojko;iia-koji u
knjizi ,,Slobodnozidarstvo"pominje or.r.rgradevinui tudaSnliKale-
megdan.
Casopis,,Sestar",sluZbenoglasiloVelikeloZeSrba,Hrvata i Slo-
venaca,,Jugoslavija'lod maja t927. godinepominje beleikeSretena
Stojkoviia. On piSe,misledina zgradt u kojoj je bila smedtenaova
loLa,da je ,,docnijepreme5tenatz gradai do bombardovanjarE6z.
godinenalazilaseu varo5iispodGlar.nepolicije'l Stojkovit daljedo-
daje:,,Vi3eod ovogapiscuovih redovapoznatoje,d,aje u ambulanti
visio o zidu jedan uramljeni crteZdovetjelobanje.PokuSavano.je
bilo kod vojnih vlastidakuiicu fotografiSemo,a crteZlobanjepone-
semou LoZu,jer je govorenoda na poledini crteZapostojeneki za-
pisi. Vojnavlastnasje odbila, a po svrSetkuratacrteZnije vi5evisio
u kancelariji.Medutim, ima serazlogaverovatidaje on zaistaod ne-
kadainjeLoZe,jer je izgledaoveomaoveitao."
Tako1927.godinedr VojislavKujundZi(,poznatislobodnizidar,
beleZitak i to dasusenarazmedir8.i r9.vekamecluilanovima beo-
gradskeloie, koja je postojalau danainjoj Galeriji Prirodnjatkog
nuzeja, nalaziliMustafa-paia,JankoKatii, Petarldko, bra(a Car-
daklije (Popovi€i),kao i veliki grtki revolucionarRigaod Fere.Ku-
jundZii ovoj grupi ljudi dodajei DositejaObradoviia, pa ceoskup
clelujeveomaproevropskii prosvetiteljski.
U to vremepolitidku atmosferuovogdelaBalkanaumnogome
odreclujeantagonizammedu samim Turcima,koji ie kasnijei ubr-
zirti podizaniePrvogsrpskogustanka.fako neprijateljstvonastaloje
izrnetlu Mustafa-pa5e,u narodu poznatogi kao,,srpska majka'l s
otrziromnato daje bio veomasklonreformamatadaaktuelnogsul-
tana SelimaTreieg i kao takav blagonaklon prema Srbima, i Os-
nranaPazvanoglua,iovekakoji je bio na telu janitara koji susepot-
pLrnoodmetnuli od sultana.Oni su u meduvremenupostali toliko
jaki da su seosetili moinim da sesuprotstavei samomsultanu.Ta
obcsti5laje dotle da je Pazvanogluna sebepreuzeoi borbu protiv
ItcogradskogpaSaluka,tako da je na kraju ubijen Mustafa-paia,a
ozlogla5enedahije su svojom bahatoiiu i nemilosrdno5tu prema
narodu,izazvalePrvi srpskiustanak.
'l'nkozgradaPrirodnjaikogmuzeja,sudeii po masonskimizvo-
lirtrir, irna veliko istorijsko znatenje,a koliko su je predratni slo-
lrrxlrrizidaridoZivljavaliu tom svetlupokazujepodatakdaje tu bro
plirrrimni prvi masonskimuzeju Beogradu.Ovu je graclevinu,do
r,rr5.liocline,koristio jedansanitetskimajor VojskeKraljevineJugo-
sl,rvijc,da bi 1936.godineVelikaloZadonelaodluku da sezgrada
;rokkrri Upravivaro5iBeograda,pa da setu ofvori Muzejmason-
(:s)
(38)

II
sacuvan.
stva. Za postavku su bila zaduZena
dva slobodnazidara- i to elitni rsto
riiari - Milan Prelogiz Zalea i
Vladimir Corovit iz Biogradal
Vrtlozi potonjih ratnih vremena
spredilisu ostvarenjeoveambicije,ali
su i danasjasan pokazateljkako 1e
slobodno zidarstvobilo doiivljavano
u Beogradu pre Drugog svetskog
rata, a kako sesvedramatiino izme-
nilo u posleratnimpreviranjima.pred-
ratna masonerijaje potpuno izgubila
znaiaj,osim u egzilu,pa tako i pri-
liku za bilo kakve lorme organflo'
vanjau Beogradu.O nekim njenim
,,ekstremnim"varijantamagovoriie-
Starozdaftje
Kako beleZiDivna Durii-Zamolo, skupljajuii seaanjarazlititih
hronifara, hotel ,,Starozdanje"prvo sezvao ,,Kodjelena",a potom
,,Grandhotel'l Zauzimaoje ceoblok izmedu danaSnjihulica Kralja
Petra,Graianiike, Ivan-begovei Cubrine, a nosio je ulidni broi ro
clana5njeulice Kralja Petra.,,Staro zdanje"je zidao knez Mihailo
Obrenovii zavremesvojeprve vladavine,a jo5 r85o.godine Sigfrid
KaperbeleZikako ,,knezMihailo nije Zalioizdatke,da gai po obimu
i po njegovojraskoii sagradi,dabi semogaopodititi pred ma kojih
hotelomtakozvanecivilizovaneEvrope".
Knez AleksandarKaradordevit, koji je bio na ielu Srbije iz-
nredu dva perioda vlasti kneza Mihaila Obrenoviia, potom gradi
rlrugi evropskiuretlenihotel, ,,Srpskukrunu'l koji Beograclanidesto
zovu i ,,Novozdanje1Thkoje ,,Grandhotel",ponovo postao,,Staro
zdanje'lkakvim sugaznalistariBeograclanido ruSenja,r938.godine.
Kao$toie sevideti iz daljegteksta,ovi prvi ,,evropski"hoteli u Beo-
gradubili sui veomavaZnasastajali5taslobodnihzidara.
Hotel seizdavaou zakup,i u njemusu sesmenjlali razliiiti za-
l<Lrpci.Deo njegoveistorije koji je nama bio interesantanjesteonaj
gtlc BranislavNu3it pominje svojaseianjayezanaza ovu, u svoje
vlcnrc najveiu gratlevinuu Beogradu.On beleZidaje ,dugo godina
Wadimir Corovi( r8B5tgqt
t40/ (4r/

Takoje, u skladusasvojim imenom, ,,Grandhotel',imao zaista
raskoinu istortu, tokom koje je iak i goreo u poZaru koji je, po
svemusudeii, bio namerno izazvan.Proveravaju6ipodatkeiz jedne
pripovetkeLjubomira Nenadoviia,Divna Duri(-Zamolo nalazilice
mason.
Takosu r9oo.godinemasoniiz loZe,,Sloga,rad i postojanstvo,'
morali danapusteovo istorijski znaia.jnobeogradskoidanje.potom
sunekovremeodrlavali sastankeu Valtroviievom stanu,ali setakav
nadinradapokazaonekomfornim.
OvaloZaje poslenoveseobeimalasvete5tesastankeu jednoj od
prostorijaNarodnogmuzeja,diji je Valtrovit bio osnivadi upravnik.
III
Slobodnizidari su imali svojeskupovei u nekada5njemhotelu
,,Srpskakruna", u zdanjuna po3etku ulice Kneza Mihaila, gde se
Nekarlainjiizgledhotela,,Srpskakruna"
sadanalazi Biblioteka grada Beograda.S tim vremenom, kada su
semasonitu okupljali,u vezije i pikantnaanegdotau kojoj je glavni
uiesnik bio jedannesreinipolicijski Spijun.
U nameri da otkrije ko su srpskimasoni (ili ,,farmazoni",kako
su ih destoBeogratlanizvali u nesreinoj adaptacijifrancuskogter-
rrina ,,framason"),agent,po nalogu Sefapolicije TaseMilenkovica,
nameridasesakrijeu jedanod Sifonjerakoji senalaziou saliu kojoi
je trebalo da seodrZi skup slobodnih zidara.Ne lezi vraZe,njegove
informacije o vr€menu odvijanja dogadajanisu bai bile narodito
precizne,tako daje ,,proma5io"datum zajedandan.Zbog svojene-
taine informacije, bio je primoran da puna z4 sataprovedeu 5i
fonjeru,iekajuii da semasoni najzad.pojave,a on, jadan ali odan,
konatno satini toliko vaZanizveitajsvojim Sefovima...
Zgrada ,,Srpskekrune" nije bila primamljiva samoslobodnim
zidarima. JoSjedna asocijacijakoja okuplja iskljudivoelitu graclan-
skog druiwa - rotarijanci, takotleje testo organizovalasvojesku-
poveu ovom zdanju.Toje bilo tridesetihgodinazo.veka.
Hotel ,,Srpskakruna" izgratlenje 1867.godine.U to vremebio je
najboljihotelkoji je Beogradimao.Ovo zdanjegraclenoje po ugledu
na hanove,koji su nekadabili najieSia odmori5ta u gradu, pa je i
,,Srpskakruna" imala veliko centralno dvori5te.Pritisnuta burmm
vremenima,menjalaje namenu,paje takou njojbila smeStenai Na-
142)
(+:)

!i::!.^!:,ri!!"!
p"-riita natazitasezgrcitau kojojsuseokupljali
PrerTratnt masonL1972,
rodna biblioteka Srbijeod ro4s.do r97o.godine, kada je preseljenau
danasnluzgradu na vraiarskom p/atou pored hrama SveiogSave.
. _,^f1.."u_o.,ulg.zdanja
ni p*osleLoganilebitnopromeni-enajerje
u nloj oanasbrbtlotekagrada Beograda.
IV
foi jedno vaZno
_sastajali3temasonana razmeclivekovabilo je
l:lirl"!".
pored,Skadarlije,u.zgradi koja se nalazilau Zetskoj
urrcr.l;anas nue lakoprepoznatikojaje to zgrada,ako sesudi samo
po rzgledutasade.Nama subili dostupnisamopodacio tome da su
:e-
sl?b:dni zidari tu okupljalt,ali nije saiuuin podatuko L,ioju
zgrade,kao ni o tomeda li je zgradasaduvanaili jJ sru5enau bom_
Daroovantu.
Takosu semasonskiradovi odvijali u zdanjimakoja uglavnom
nisu bila pravljenakao namenskeslobodnozidarskelo2e.N#.SCe ,u
poiedineprostorijeunutarzgradebile naknadnoadaptirineu tu
svrnu. to te raztogStodanasnafasadamatakvihzgradane postoje
vidljiva. obeleija slobodnih zid.ara,jer one nisu
""i
g-a"ir.-t uo
masonskasastajaliSta.
lr. Or.rgog svetskograta slobodni zidari su se okupljali i u
zgradikoja senalazilau neposrednojblizini zdanjaNarodnogpozo-
ri5ta,na danaSnjemTigu Republike.U to vreme nije postojalada-
na5njazgrada.Jugodrva",koja senalazi tik uz pozori5te,vei je na
njenommestubilo drugo zdanjekoje su izvesnovremekoristili ma-
sonikao svojuloZu.
VI
Jodjednapo masonerijuveomaznatajnagraclevinapredratnog
BeogradasruSenaje, a nalazilasena uglu ulica ProteMateje i e-
goieve.I u njoj su seodvijali slobodnozidarskiobredi,a tu je stano-
vao JovaAleksijeviC,sekretarNovog savetaSkotskogrituala Srbijei
veliki seketar VelikeloZeKraljevineSrba,Hrvata i Slovenaca.
Aleksijevii je bio i dugogodiSnjiglavni urednik masonskogia-
sopisa,,Neimar'lkojtje poieo daizlazir9rz.godineu Beogradu.Re-
dakcija tasopisase nalazilaupravo u ovoj kuii, sa preciznom ad-
resom;Prote Mateje broj 23.Kako je pisalo na,,Neimaru', admi-
nistraci.ialistanalazilaseu Studeniikojbroj 46A..Toje zgradakojaje
takodeveoma znaiajna za istoriju mecluratnemasonerije,ali pod
drugim imenom. Naime, Studeniika ulica je u meduvremenupro-
rnenilaime i postalaGaraSaninova.Tamo sekasnijenalazilaVelika
loia ,,Jugoslavija",a bila je u istoj zgradi,do Drugog svetskogratasa
adresom- Gara5aninovabroj 8.
VII
Posebnointeresantnuproilost imalaje gradevinakojaje pripa-
dalaVojislavuKujundiiiu, a nalazilaseu fakiiievoj ulici broj 9. Ku-
jundZii je bio poznatpredratni slobodni zidar,a pored ostalog,os-
tao je zabeleienu istoriji i po tome Stoje bio jedan od osnivada
druitva kematista ,,Oganj'1Ovazgradaje sruSenau drugoj polovinr
zo. veka, a stariji Beogradanije pamte kao rasko3nozdanje.Na
njenommestunije niklo niStaosim parkinga,paje ostalopitanjeko
je i zaito reSiodaje sru5i.Navodnoje namerabila daseovdesagradi
Arhiv SANU.
Dokjedni tvrde da seto desiloupravozato3toje zdanjeimalo
lnasonskunamenu,upuieniji sveto tumadeobiinim gradskimja-
44) 45)

PIon zgradedr Vojslata Kujund2iia
va3lukom, tako karakteristitnim u posleratnom, a bogami i po-
tonjem Beogradu. Zgrada je bila napravljenar9r.r. godine, u-na
gradevinskim_planovima je kao autor bio potpisan gratlevinski
inZenjerNikola Matejii.
-.
U ovom_zdanjudugo senalaziobioskop,,Korzo"koji suposeii_
vali Beogradani,ne znajuii da posle prolek.ile ova iala postaje
masonskaloia.
. V]II
Slobodnozidarskiradovi odvijali susei u zgradamakojenisu nr
projektovaneni sagradenes namenom dabudu masonskihramovi.
Sticajokolnosti im je ipak
"podario"
i tu namenu,pa su setako iz-
vesno vreme beogradski masoni skupljali i u Kapetan-Miiinom ,
zdanju,na danaSnjemStudentskomtrgu.
IzgledKapetaflMilinog zdanjau dobnnastarka
Ovo nijebilo neobiino, sobzirom nato da.jekapetanMiSaAna-
stasijevifbio slobodni zidar.Zgrada,,dunavskogkapetana"naprav
ljenaje r863.godine,aprvobitno je MiSaAnastasijeviiplaniraodato
budenjegovaprivatnapalata.Za projekatprelepegradevine,a u ono
vremei jedinogmonumentalnogbeogradskogzdanja,bio je zaduZen
CehJanNevolakoji je istovremenobio i glavniinienjer u gradevin-
skom odeljenju ,,Popeiiteljstvavnutrenih dela'l Kako tumadi dr
BrankoVujovii, u knjizi ,,Beogradkulturna riznica",gradevinaje ob-
likovanau duhu romantizma,panjenaarhitekturapredstavljastilsku
rneiavinu romano-gotskih,renesansnihi srpsko-vizantijskihgradi-
tcljskihtradicija.Na sredi5njerndelu glavnefasade,u posebnoobli-
kovanimni5ama,nalazeseskulptureApolonai Minerve.
Tokom izgradnje,kapetan MiSaje odustao od prvobitne na-
rrene da zgradabude privatni dvorac i odluiio da to postanenje
gova zaduZbina,,oteiestvu",kako i danas piSe na zdanju. Inte
resantno,poslesilnih druitvenih promenaod r863.godine,kadaje r
zvanitno postalazaduZbina,zgradaje i do danassaduvalatu na-
rncnu. Mnoge druge gradevinetiji su vlasnici imali istu ideju, to
nisu doZivele,vei su destomenjalevlasnikeposlezlosre(nekomu
(.16)

Simbol na thl fasade
nistiike nacionalizacijeposleDrugogsvetskograta,iije posledicesu
i danasvi5enegovidljive.
U zdanjukapetanaMiSeAnastasijeviiabili su smeiteni Gimna-
zija, Velika Skola,Ministarstvo prosvete,Narodna biblioteka, Na-
rodni muzej, da bi sedanasu njemu
nalazio RektoratBeogradskoguni-
verziteta,deo Filolobkogi deo Filo-
zofskogfakulteta.
Deo glarmefasadeovog zdanja
prirukao nam je painju, jer seiznad
prozora uodavasirnbol koji nije bio
iest u ondaSnjevreme na ovakvim
zgradama,a odavaoje, moZda, slo-
bodnozidarskistavMise Anastasije-
viia.Tosustilizovanoupletenidvojni
trouglovi, koji tvore Solomonov pe-
datili Davidovu zvezdu,kako je neki
nazivaju.Ovaj simboltestoje viclanu
jevrejskomfolkloru, ali je zbogSolo-
mona imao snaZnusimbolidkuvred-
nost i kod slobodnih zidara. Ovog
puta, moida ba5 da ne bi prirukao
preveliku paZnju,ovaj simbol nije
napravljennatipiian naiin, vei je ro-
tiran za90 stepeni.
(+s)
DeofasadeKapetonMilihog zdanja
(48)

Unutrainji izgledloieJugoslavijapre,,samouspavljivanja"
Doduie, tako postavllenazvezda,kaZuupuieni, bila je prisutna
u ornamentici hri5ianajodiz vremenaNikejskogsabora,pa o ovom
simbolutrebasuditikainie obazrivo.
IX
Istorijski gledano,verovatnonajbitnije zdanjeslobodnihzidara
u Beogradupre Drugog svetskograta nalazilose u dana5njojuhct
SvetozaraMarkoviia, kod broja 46.Ovdeseu dvori$nojzgradinala-
zilaslobodnozidarskaloZau kojoj suseokupljalimeduratni masonr.
Kakosmovei pomenuli, i u periodu izmedusvetskihratovaova
ulica je menjalaime, pa je tako zgradabila, prvo na adresiStude-
niika broj 46A,,a zalim Gara5aninovabroj 8.
thitItsti'o SudaOpitinegradaBeogratlao rlasfliitru nadkutom u Studenikoi ulici
l)ozvolu zagradnjuna ovom placunajpreje u svojstvupravnog
lirrrclobilaslobodnazidarskaIoZa,,Pobratim"iz Beograda.U sve-
rlrriirnstvukojeje izdaoSudopitine gradaBeograda,27.juna ry23.
1yrdinc,pi5ekakoj€ ovaloLavlasnikplacau (tada)Studeniikol ulici.
Kito zastupnikove loZenavedenje Dorde Va.jfert,industrijalac. O
irrvnosti rada masona izmedu dva rata govori i deo ovog sve-
rkrt'rustvau komeseiasnoobjaSnjavapravni statusplaca.
'lir piSedaje ,,imanjeozgou tapiji pravasvojinaVrhovnogaSa-
v('lir Srba,Hrvata i Slovenacakoje je Vrhovni Savetpribavio uje-
tlirrjcnjcrrsvih slobodnozidarskihLoZau Kraljevstvu,a koje je bilo
svojinirslobodnozidarskeloZe'Pobratim'po tapijibr. 8zo8/rzgod.i
lr,ojirjc tcSenjemovogsudaod 27-II-4. br. 10640oglaSenaza ne-
v,tlt't'tt'l
t50/ t51/

$.-4.i1
-.ilq'
U Arhivu grada Beogradaostali su dokumenti koji govoreo
tornckakoje od GradevinskedirekcijeSudaopitine gradaBeograda
llllcno nadzidivanjer933.godine.Ovlaiteniarhitektkoii je nadgle-
rllo radovebio je Dura Bajalovii,takodemasoni uglednibeo-
lilrdski gratlevinar,koji je iza sebeostaviobrojne upetatljivegrade-
virrc. U njegovomtehnitkom opisu, koji se duva u Arhivu grada
llcograda,pi5ekako se,,popravkazgradeu Garaianinovojbr. 8 sa-
stoji od nadzidivanjaspratana zgradi u dvoriStu':Upravo u tom
plostoru odvijali susenajbitniji radovi srpskihslobodnihzidarapre
I)rugogsvetskograta.
To je bilo vreme kada je nacistidkaNematka vidno napredo
vlll. Uskoroje potelada pokorava.jedanpo jedannarodu Evropi,
nc krijuii jak animozitet prernamasonima.Tadaje postalosasvim
izvesnoda ie, pre ili kasni.1e,krenuti i u progonjugoslovenskih,od-
rrosnosrpskihslobodnihzidara.
Upravou zgradiu Garaianinovojbroj 8,godine1940.donetaie
orllukao takozvanom,,sarnouspavljivanju"VelikeloZe,,jugoslavija'l
Zlhuktala nacistidkaantimasonskapropagandanameravalaje ka-
srrijeda u istom zdanju,tokom prve dve godine Drugog svetskog
lirta, bude organizovanaantimasonskaizloZba,kojoj je posveieno
lxrseblropoglavljeoveknjige.
X
Da su nekeod masonskihidejabile ostvarenedo kraja,svepo
nrcrruteloZe,odnosnozgradeu kojin.rasuseodvijalimasonskisku-
povi, bile bi n.rnogon.ranjevaZneod zdanlakojeje trebalodaponese
irrrc,,Kutaslobodnihzidara'l
'l'a bi gratlevina verovatno bila najupeiatljivije slobodnoz'
,lirlsl<ozdanjeu Beogradu.Takoje,sudedipo r.racrtukoji je saduvan
rr Alhivu gradaBeograda,a predstavljaprojekatzgradeiz ry4. gw-
rlirrc.llilo je izvesnoda su slobodnizidariieleli da napraveveliki
rrrirsonshihram u prestonici,ali iz nepozratihrazlogaon nije iz
lir,rilcn.Ostaloje zabeleZenoda je nacrt za ovu gradevinuuradio
pozrrirliarhitektonogadobaNikolaKrasnov,liinost kojaje umno
r1rr:rcrrticalanabeogradskuarhitekturuizmedudvasvetskarata,KrasnovljevprojekatmDom shbodnihzilara u Beograclu,ryzj.
(s:)

Peiat loie
"Pobratim"
SPOMENICI PODIGNUTI ONIMA ZA KO'E SETVRDI DA SU IMALI
WZE SASLOBODNIM ZIDARIMA
Lidnostikojetemo pomenuti u ovom poglavlju,apogotovonii-
hovo delo,istorijski ne mogu biti dovedeniu pitanje.lrljihovznaiaj
je nesporan.NJihovapripadnost slobodnozidarskomredu samoje
pokazateljnjihoveneobidnosti.
SpomenikRigiodFere
Spomenik ovom grfkom pe-
sniku i revolucionaru podignut je
4. maja ry94. godine i nalazi se na
potetku ulicekoja nosinjegovoime.
jedan je od revolucionarasvogdoba
(tlsz-tzg8), sajakim vizijama i ide-
jama o osloboclenjubalkanskih na-
roda.Rigaod Fereje rotlen u Grikoj,
ali je Zivot okonfao u Beogradu,gde
su ga Turci pogubili u kuli Neboj5a.
Njegovo pripadni3tvo slobodnozi-
darskomredu vezujesezagrdku He-
teriju, oslobodilaikugrupu koja ;'e
bila bliskasaslobodnim zidarima,ali
i za dlanstvou prvim beogradskim
loZama,kao i za poznanstvosasrps-
kim masonima onog doba, poput
Dositeia.
To je bilo vreme kada je slo-
bodno zidarstvotekprodiralo nabal-
kanskopodneblje.Slobodnizidan su
metlu prvima pronosili duh ravno-
prar.nostii slobodekojije neposredno
(:s)54)

pre smrti Rigeod Ferevei doneorevolucijuu Francusku.Sveseod-
vijalo pod masonskomparolom,,sloboda-jednakost-bratstvo'l
Zadojen istim idejama,stradaoje od turske ruke, koia ie bila
naivecabalkanskapreprekatakvomdruStvenomsistemu.
SpomenikDositejuObradovitu
Prvr.srpskrmoderniprosvetiteli,DosireiObradovic,dobioje
spomenik r9r4. godine u Univerzitetskom (Studentskom) parku.
Dositeije iiveo od 1742.do r8rr.godine,a vecitonemirnogduhai
beskrajnoradoznao,u masonerijuje najverovatnijestupio riTrstu.
spomenikaKaratlortlu.Teknekolikodecenijakasnije,a u vezisasto-
godiSnjicomDositejevesmrti, beogradskaopStinaje raspisalakon-
li.trrszaizradu monumenta,IzmedudvanaestautoraDobedioie Ru-
tl,,ltVrldec,komeiepoverenodaspomenikinapravi.
Uenianje
kralja
Alekandra i
kraljte
Marije
Valdecjestebio slobodni zidar,ali masoni wrde da to nije bio
razlogStoje upravoon pobedioautorekao 5tosubili TomaRosan
clii i SimeonRoksandii. Postojianegdotao tome daje pokusaoda
,,aktivira"svojeslobodnozidarsk€kontakteda ,,poguraju"njegoviz
boa ali je oitro odbijen,uz napomenuda te najboljaidejapobediti.
Valdecsedakpismenoobratio Andri Dorcleviiu, disketno nagla5a-
va.lueikako bi upravo njegovodlanstvou slobodnozidarskomredu
tlebalo da bude od znadajaprilikom dodeljivanjaautorskogpriori
tcta,ali je Dordevit oitro odbio ovakvumolbu, uz objainlenjeda ie
najboljipobediti.
Valdecovaideja je, a to se danasvidi u Studentskomparku,
zaistabila upedatljiva,a sudeii po pravednostikomisijei - najbolja.
Njegovoslobodnozidarskodlanstvoovogputa nije bilo od presudne
virir.rosti.
PominjanjeRudolfaValdecau veziie i saplaketon koju je Ve-
lika loZa SHS .fugoslavija" uputila nlihovim velidanstvimakralju
Alcksandrui kraljici Mariji na dan njihovogvenianja 8. |una t9zz.
godir.reu Beogradu.Poveljuprepunu lepih redii Zeljazabuduinost
rlrlrrvei dinastijepotpisaoje veliki majstor Dorde Vajfert.Kako je
Spomenik Dositeju ObradotitLt
- ^ 5.lgi
zivotDositeiev,isamspomenikjeimaoneobicnuistoriju.
U Srbijir9.veka.osim Dosireju,razmisljalosejoSsamoo podizanju
(56)
Gz)

Dreneomasonskilist ,,Neimar",,,nakoricamaje u srebrnomokovu
irebrna poveljasalikom ihovih Velidanstava,izraclenaod skulp-
ture proiesoraRudoifaValdeca,a na pergamentuispisanoje: iho-
vim Ve[danswimaKraljuAleksandruPrvom i Kraljici Mariji, Velika
Ioia Srba,Hrvata i Slovenaca|ugoslavija".
AIIPECA
3E'IIIKE JIOXE C.X.C.JYTOC.IIABTTJA
no!flEcEllA
IbI{XOAHM BE'IIII.AHCTBI4I{A
ICPAIbY 14 KPAJbI,IIIH
NPruIBKOMIbI{XOBABEHqAI6A
rlA llAE & Jyfia 1922
v EEOrPA.qv
(ltl roFadr i. y cp.6'&r orory cP.6gt. n'rr.fl
o dr"r lh6".u B.m{r.ar, rtDq.u or cryrdtr
fuo+. Prrr 8r'!.q. d' !.PFreE rdrdro i.: l5r-
r@ B.ficrrc ir kD$t Aiercrupt I r kpDqr
!,/|Fti B.,ru IIdfl ct6., XPur. r Crot€uq. JtrocM irl
Bama Be.rn<axctaa, Ha troltrony ae!et-
Eaeclora Eexor docte aalredonerEoFa Po-
6ora.sa ntqrera eapoqa, npau 6,rrcrern
3!E|rt9.Bere]{e soeale JTereeaapaora KaPa'
dopba, Ponosaqeautxa Axxact'.ie KaPa-
DopbeDrLa, 3arPerePdrle EaA l|alrlr]rr Ay-
6paBelra E raroBect|3ue 3oPy ]Ien(rsx raEa
Erurex po!y, VnoPeao c ogo;n 3nel,qottr
.^cher^e^a 6eEe r EpBa l{cKpa Cno6oa_
rora 3nAapcrra sa EarlxansFra x ueno[
Cnoreacron Jyry, paclar6yiyHv ry6ny xoin
le aa ocrerau [yre ra cno6o!x.
SPomenikKnezuMhailu
Iako zajednogod najProsve6e-
nijih srpskihvladara,knezaMihaila
O'brenoviia,ne PostojePodacikoji
bi ga definitivno uvrstili metlu slo-
boine zidare,mnogi srPskimasom
tvrdedaje on nePobitnobio mason'
Ovakav zakljudak se uglavnom do-
nosi na osnovunegoveProewoP-
niiih liudi u italijanskojistoriii
'
U zvanidnom iasoPisu Velike
loZeSHS,,Jugoslavija'l,,Sestar",na-
vode se beleSkeSretenaJ. Stojko-
vi6a,koii kaZe:,,SPramjakih intrm-
nih vezakoie je knez Mihailo imao
satalijanskim slobodnimzidarimai
SpomenikKaradordu
Vodi Prvog srpskog ustanka spomenik je podignut na za-
padnom delu Svetosavskogplatoa,a Postavlienie na to mesto.1979'
eodine.Skulpturanakamenompostamenlunalazisenahumcikoia
6i trebalodapredstavljazemljani6edemSancasakojegjevoZdposma-
trao Beogradt8o6.godine,prenego5toje oslobodiogradod Turaka.
(ss)
sDoneflikknezu oatriotima, Macinijem i Garibaldi-
MihailuObrenoviiu iem,misli seda le i on slobodnizi-
dar.On je mogaodabudeprimljen u Parizu'Londonuili Laipcigu"'
SreienSt6ikovi6analiziraMihailove kontakte saNapoleonom
'liei;, ali zakljudujei,'da je knez poznavaavrlo.dobro strogostr
l<onz-ervatirmosisvogaoca'pa je usledtogabio naiisto da br mu se
'/.irulazaku masonskuorganizacijustrahovitoosvetrou sluca1usa-
znania.Biie dakledajeknezMihailo bio primljen u Savezu na'uzem
(59)

krugu. Uostalomto sede5avai danasu zemljamagdemasonskaor
ganizacijanije simpatitna i gde se ona jedva toleriSe.Brat se re-
gistrujepod pseudonimom,brojem ili nekim osobitim znakom'l
Spomenik knezu Mihailu napravio je takode Italijan, Enriko
Paci,a otkriven je 1882.godine. Za sveianostprilikom o&rivanja
spomenikavezanaje prifa koja je dugo kruZilaBeogradom.Naime,
navodno je izbio skandal zbog toga 5to je knez bio prikazan bez
kape.U to vremebilo je teSkozamislivodaseodrastaodovekpojavr
gologlav na ulici, a kamoli da tako izgledakonjanik. Beogradska
dariijaje dugo brujalao tome kakosePacizbogtogasilno razoiarao
daje, navodno,izvr5iosamoubistvo.
Istina je, naravno,bila potpuno drugadija.Pacije poZiveojo5
dugo poslepostavljanjaspomenika,a navodnoje bio toliko zaljub
ljenr-rSrbiju i njeneljude da je dak i svojoj deci, u Italiji, nadevao
srpsKarmena.
SpomenikMoii Pijade
Postavljenje na Novinarskomtrgu, ispredzgradePolitike.e-
govo delo bite joS pominjano tokom ovog pisanija,ali ovde samo
digresijadaje ovajspomenikbelegjoSjednom od slobodnihzidara.
SponenikMoii Ptjadefla NoNinarskonrtrtu
(6())
SpomenikIvi Andritu
Veliki pisac,ovendanNobelovomnagradom,ostavioje izuzetan
trag u literaturi. f,ijegovoliterarno stvaralaStvouticaloje na genera-
cije iitalaca.Za Andriia postoji podatakdaje bio slobodnizidar,ali
i da je na krajnjeneobidannadin napustio ovu organizaciju.To se,
navodno,desilopre Drugog svetskograta,kadaje bio ,,previ5ebh-
zak" sa suprugom GustavaKrkleca,takodemasona.U slobodnom
zidarstvuseneverstvosmatravelikim prestupom,a pogotovokada
je takavgrehuiinjen sasuprugomnekogod ,,braie'l
Spomenik bardu literature
Ivi Andritu

SpomenikBranislavu Nuiiiu
Nalazisena TrguRepublike.Prita o Nuiiiu tek predstoji...
MAGIJAAVAIE,KMLJ AIEKSANDAR,MESTROVICI
UTICAI FRANCUSKE
Avala je ,,jedva"planina. Tek malo je nadma5ila5oo metara
nadmorskevisine, odnosno usloveda vi5ene bude brdo' ali to je
bilo dovoljno da ostanetoliko vaZnai dominirajuia nad ovim gra-
oom.
Vekovimaje bila za$titniznak Beograda,pa ie to i danas.Bez
obzirana civi-lizacijei vladarekoji subili gospodarigrada,onamu je
bila nekavrsta,,kapije'lAli bai kao dtoovajgradpodseiana ,,kapiju
Evrope",takoAvalaasociranakapiju Beograda
Badna tom mestu,na vrhu Avale,dogodilosenedto5tosmo Ze-
lelidarazotkrijemo,a potom i protumatimo...
II
Avalasvojim izgledomzaistapodse(ana piramidu.
I sadasu za n|u vezanarazliiita predanja,poput onog da posle
I)rugog svetskograta nikada nije okondanoistraZivanjekoje bi po-
kazaloStasezaistanalazipodno oveplanine,ali ostaloje zabeleieno
clajedanmineralpo njoj nosiime i daje samaplanina,ba5kao i cela
njenaproilost, dostojnaknjigesamonjoj posveiene.
Samoime, ,Avala',nastaloie od turskog,,havala',5tobi trebalo
tla obeleii branu, ,,prepreku,pregradu,mesto ili objekat koji ima
pod sobomvidik koji dominira okolinom I Ali je,takotle,sigurnoda
sunanjenomvrhu iesto bivali oni koji supravili utvrdenjaba5zarad
r)cuvaniagradanaus(u Saveu Dunav.Najzad.tu je bilo utvrtleniei
l.rlceod Avale,a samgrad Zrnog koji senalaziona njenomvrhu,
ostao.jezabeleZenkao veomavaZanjobu srednjemveku.
MoZdaje bolje vratiti se suStininaieg istraZivanja,jer je bas
takvrrkakvaje bila, Bogom dana,Avalamogla daposluii masonima
zir intcresantnusimboliiku igru u,,predvor.iu"Beograda.Oni su, a
Io nijc tajna,umeli u mnogim svetskimprestonicamada ostavesvoj
(oz) (e:)

valo logitno, ali previSejednostavnoda bi toliko dugo Beograda-
nima bilo potpuno nepoznato.Poudeniiskustvom da je u ovom
gradusvemoguie, krenuli smoka Avali.
III
Autor spomenikaNeznanom
junaku ieslelvan MeStrovi(, 5lo
dobro upuienima vei dovoljno
govori,a za one koji to nisu,Po-
znativajarje bio i uvaZenimasor
Veomacenjenu KraljeviniJugo-
slaviji, a na osnovu pona5anjar
stavova kralja Aleksandra Ka-
radordevicapremanjemu,bio je r
jedan od onih u koje je vladar
imao ogromno poveren;e.
Upravo je Ivanu Me5troviiu
bilapoverenagradnjanekolikoka'
pitalnihspomenikakoji su obele-
iili ne samoondainji Beograd,vei
i predratnuKraljevinu.Sada,kada
je sveto uvelikopro5lost,znaiajn-o
ie to da je upravo Ivan Medtrovii
biojedanod rodonacelnikarastu-
AtaLl stednjovekotni grad Zrnov, kolorisana razgledxica,t9ro.
trag,a taj obidajje i danasnajviSeuvreZenu SjedinjenimAmeridkim
DrZ.ayama.SAD su bukvalno kcate simbolima slobodnih zidara,a
masoni su ih, dabome, ostavljaliupravo na kapitalnim zdanjima.
Naravno,ovakvisimboli postojei diromsveta.
Piramidaje, podseiamo,veomavaZansimbol masonskeikono-
graFtje,jer slobodni zidari se iesto oslanjajuna tradiciju antiikog
graditeljstva,pogotovona sedamsvetskihtuda. Tu postoji i mnogo
znaiajnlja vezanostjo5 za stari Egipati njegovugratlevinskutradi-
ciju, pa iak i zaonekulture koje sujoj prethodile,ili seuplitaleu is-
toriju oveveomaistaknutedrZavestarogsveta.
Pogotovoje vaZnazarubljenapiramida koja na vrhu, kao cent-
ralnom mestu, podrazumevaprostor za ,,okosvevideie",jedan od
osnovnihsimbolau slobodnihzidara.
Avalaje trebalodabude upravotakva...
Uz pomoi i podrSkuprijatelja,traZio sam vezu ove planine i
simbolakoji podrazumevapiramida u masonskojikonografiji. Tre-
balo nam je malo vremena,ali na kraju priie mislim da ne samoda
smoje nadli,negonamje bilo potrebnonekovremedashvatimoko-
liko je odigledna,ao tome bezmaloniko nije pisao;u javnostije nisu
pominjali iak ni oni koji slovezapoznavaoceistorije.
Na putovanjeka Avalipotaklo nasje razmiSljanjePredragaBati-
niia, koji je pretpostavioda postoji vezaizmeclujednog spomenika
na Avali i joi jednog u Beogradu.Poslerazgovoras njim sveje delo-
ranjabivie drZave,a daje njegovsin Matebio i duhovni pratilacoca,
buduii daje bio jedanod vodaustaikeemigracije.
Ivan Mestrovii je tokom Drugog svetskogrataotvorenokomu-
niciraosaAntom Pave[eem,Yodomusta5keideje'dokje Mate ostao
veranistim principima.
IV
rirtrrizgLrbioTivotbranecidomovinu.
64)
(65)

U to vreme,poslePrvogsvetskograta,u Evropi su nicali sliinr
spomenici,pa su takvi monumenti bili vecpodignuti u Pragui pa-
rizu. To je bio jedan od nadinada seuz prjitet saiuvaju sec-anjana
ZrtvePrvogsvetskograta,a neznanijunak je bio simbol svih ratnika
koji su u borbamapoginuli.
Moida nije zgoregda pomenemo i natin na koji je spomenik
Nrri slo tenikniie izi starog
Uz sebeje imao i uprtade,fiSekliju,9o metakai dva srebrna
sr'pshadvodinarca.
l)ar.rainjiistoridaripretpostavljajudaje nesreinikbio treiepozi-
virr,tlakle,relativnovremeiantovek.
l(rda je donesenaodlukada seposmrtni ostacineznanogju-
nrrli.rsahranekako je to red nalagao,uz dttLnepoiasti, predsednik
orllrorabioje onda5njipredsednikNarodneskupitineKraljevineJu-
liosllvijc, dr Ivan Ribar. Interesantno,kada je bio okonian Drugi
svctsliirat i takozvana,,narodnarevolucija"kojaje donelapotpuno
rrrvi lclin r.rateritoriju Jugoslavije,na mestopredsednikaSkup5tine
| )lil Ponovoje izabrandr IvanRibar.
I )ol<torIvanRibarje bio mason.
(67)
PnlazspomenikuNeznanomjut aku
(66)

Broz i dr lyan Ribar
Zanimljivo je i to da je i taj prvi spomenik, koji je bio nad
posmrtnim ostacimaneznanogjunaka,mogaoda sedovedeu vezu
samasonskimsimbolima...
Iako je posveten nekom nepoznatom ratniku, napravljen;e
tako da asocirana piramidu, Stojoi jednom potvrduje pretpostavku
daje sveovo bilo deomasonskog,,potpisivanja'l
Neznanom junaku su se poklonili mnogi vaZni masoni on-
dainjegsveta,pa tako izdvajamoposetuBeograduameridkoggene-
rala DaglasaMakartura. On je poloZio venacna prvi spomenik,u
svojstvu,,naielnika Deneral5tabaSledinjenihAmeriikih Driava"
r93r.godine.
. Od masonakoli su poloZilivenacna ovai spomenikcasopis
,,Sestar"je r927.godineizdvolioIvanaPalandadita,dlanaloZe,,Gar-
fild" iz Cikaga.U ,,Sestarrl'pi5ekako je Palandaiit jedanod ugled-
nih ilanova na5ekolonije u SAD i vlasnikdva masonskalistakoji se
Stampajuna naiem jeziku. On je bio i predsednikKluba Jugoslo-
venskihslobodnihzidarau Americi.
U ,,Sestaru"je zabeleZenokakoje Palandatii na grob neznanog
junaka na Avali poloZio ,,divanvenacod prirodnog cveta okiien
tlvcura trakama sa drZavnom trobojnicom. Na trakama je natpis na
nirscm i engleskom jeziku u tri reda - Neznanom junaku lugoslo-
vcrrski Klub slobodnih zidara u Americi".
VI
sItonrctrika.
(68) (os)

.nlttlovcrouti gradZrnor nekolikominutapre nienja
Uojtiici Vojskekdhel,ine Jugoslavtjetokom railova t 1 I t,'. tLtl ,'t,tI n(lttilo ,/rnov sa rtl'u Aralc
(zo)

Kamionima su dugo odvoZenikamenjei 5ut, dok je istovre-
meno bio pravljenprilaz buduiem rnonumentu. Brojni vojnici go-
dinamasu Meitroviievu ideju pretvaraliu delo,dok Zrnov nije na-
silno,,prekomandovan"u istoriju.
SadaMe5troviiu nidtaviSenije stajalona putu ka realizacrlinje-
gove zamisli. Samo, Staje on to uradio, a da drugima nije bilo
vidljivoi
VII
Nije vaZnosamoto 6toje morao da zauzmesam vrh planine,
vet i to 5toje odluiio da ,,dopiSe"planiranesimbolekako bi njima
obeleZioceograd.Ovog puta tragaoje za vezomkojom bi pokazao
jednu vrstu tajne dominacije svoje ideje prestonicom, a koju bi
mogli darazumejusamonjegoviistomiSljenici.
To nije neobidnokod masona,naprotiv, to je jedan od naiina
nakoji masonimedusobnokomuniciraju, istituii znadajslobodnog
zidarstva,ali tako da laicima, odnosno ,,profanima"to ne privlati
paZniu.
Najzad, to je i ideja zbog
kojeje nastalaovaknjiga.
MoZdaje uputno badovde
podsetiti na to da u Va5ing-
tonu, na primef postoii pet
vainih masonskih zdanjakoja
medusobno tvore pentagram
koji bi bio uodljiv ukoliko bi se
na ovegradevinegledaloiz avi-
ona.Sliine idejenisubile zapo-
stavl.jeneni u prethodnojkralje
vini. Jedino su ieste smene
vlasti spretavalesrpsku maso-
neriju da udini ne5toslidno,pa
su prevagnule ideje pojedinih
slobodnih zidara da obeleZe
svojeprivatnekuie.
Dakle,ovajnatin ,,gradevinskekomunikacije"i odnosasimbola
Meitroviiu je svakakobio jasan.On je ovog puta oiigledno imao
drugadijuideju.
Podseiamo da u periodu izmeclu dva svetskarata ovakvo
nrirsonsko,,potpisivanje"na gradevinamanije bilo nimalo neo-
biirro. Naprotiv, veiina zdanjakoja ie ova kn)iga pomenuti, jesu
gradevinenastaleupravo u tom periodu. Taj meduratni period se
smatra i vremenom kada je slobodno zidarstvo doZivelonajvecu
ckspanzijuu Srbiji, i kadaje veliki deo srpskeelite, bila ona poli-
tiik;, duhovna ili je pripadala industrijalcima i trgovcima, bro
ukljuien u red slobodnihzidara.
Najzad,poznavaocimasonai njihoveistorije skretu paZnjui na
vei pomenutu arhitektonskui duhovnu komunikaciju savremenih
zgradasasimbolima Starogsveta,pa je tako,a sadaje to oiigledno,
bilo i u MeStroviievojviziii. ..
VIII
Dva najpoznatijaspomenikakoji krasedanainji Beogradjesu
Pobednikna Beogradskojtvrtlavi,odnosno,,Vesnikpobede'lkakoje
pre Drugog svetskogrataovajspomeniknosio ime, i spomenikNe-
znanomiunaku naAvali.
'Iido seovajspomenikzvao,Vesnikpobede"
03)

Aleksandrijskisvetionik,takodejedno od sedamsvetskihiuda.
Oiigledno je daje Meitrovii hteodase,,potpi5e",dovodedisvo-
ja dvaspomenika,jedancrni a drugi beli,u medusobnuvezu.Ostaje
pitanjeza5toje to radio?
ljudi, bio je samoljubiv,pa je gdegod je stigaoosnivaogradoveko-
jirna je davaosvojeime. U Aleksandriji,u Egiptu,pokuSaoje da ob-
jcdini svevredno u kulturi, nauci, filozofiji, arhitekturi, gratlevi-
narstvu i urbanizmu helenskog sveta, Sto verovatno najbolje
ilustrujeriznicaondaSnjegnaudnogi literarnogblagaGrkai istodnih
naroda- Aleksandrijskabiblioteka, u kojoj su, pre nego Stoju je
uniStio poZar,bile pohranjenestotine hiljada pisanog materijala.
Medutim, osim ovebiblioteke,Aleksandarje ceosvojgradpokuSao
daizgradiu skladusavrhunskim helenskimprincipima.
Slovakoj pisalana spomeniku:,.aleksandarkraljlugosla je neznanomjunaku,,
4An4S 511 IUSA4A-..
x
_ Odgovor smo potraZili od predragaBatiniia koji duZeod dve
decenijeproudavaor.u oblasti koji nas je upoznao sa nastankom
simbolaiz ovepriie.
_ Premanjegovimredima,,,bitno je da je helenizamzapravobro
vrhunac starogrdkekulture, sa svim atributima - uspesimai neu-
spesima- pravogklimaksa'l
AleksandarMakedonskije nastojaoda objedini svakulturna r
materijalna bogatstvahelenskogsveta.Kao i mnogi drugi moini MonumentasociranagrobnicupersijskogrrladaraKira
74)

U Joniji, u Maloj Aziji, nedalekood Efesai Halikarnasa(dana-
SnjegBodruma), gradovau kojima su bila dva svetskaduda- Arte-
guiavaoje posebnim sluZbamada palevatru pod podovima stam-
benih zgrada,$toje prvi oblik centralnoggrejanja.Postojaoje i cen-
tralni kanalizacionisistem.
Nedalekood tog delajonijske obalenalaziseostrvo Rodos,na
kojem je bio izgraclenduveni Kolos,jo5 jedno od sedamsvetskih
iuda, koji je zapravobio svetionik,baSkao i onaj na ostrvu Faros.
sandarje na obali podigao svetionik - beli spomenik. To su bile
meclegrada.
goliieni muikarac.
Pa op€t, gledanosaAvale,udaljeneviSeod zo kilometara od
Beograda,ovirazlika u uglu posmatraniapotpuno je zanemarljiva.
TakosuMeitroviievo deloi doprinos ideji slobodnogzidarstva
ovogputabili ocigledni.
Pogledka Beogradu:ovom trasom
stiglo bi sedo srcaprcstofiice
Tako je i Me5trovii, u stvari,
nastavioda pratj istu ideju i da ta-
kav simbolitki zapis ostavi i Beo-
gradu. Poredsimboliikog postavlja-
nja mauzolejai svetionikau okrilje
lugoslovenskogprestonog grada,
MeStroviije zi uzbr spomJnikuNe-'
znanomjunaku uzeogrobnicu per-
sijskogkralja Kira, na koju avalski
spomenikneobiino podseia.
X
Medutim, veza izmedu dva
Meitroviieva monumenta nije bila
samo u ovoj duhovnoj relaciji sa
spomenicimaslarog,antickogsveta,
vet sevajarpotrudio damedu njima
sprovedejoi jednu,fizickukomuni-
kaciju.
176)
I<tiiedansnimakza usPomenu

Metlutim, postojei argumenti koji su metlu mnogim srpskrm
masonimaizazvalignevzbogMeStrovidevihpotonjih ideja i postu
paKa...
XI
pripada Me$troviieva stilska umetnost naSoj sredini, nadem na-
rodu..."
Ovakoje razmi5ljaoMoia Pijade,takodemason.
Zivotije Dorilevii pasioniranoanaliziraMeitroviiev rad i tako
_Samoza spomenik na Avali bilo mu je ispla€enorzo miliona
onda5njihdinara,i to iz lidnih sredstavapoiivieg kralja.
O. Me(l.rovi(evoj,,finansijskojambicioznosti"upeiatljivogo-
von r rdeJada na obe straneMosta kralja Aleksandrau Beogradu
(gratlevinekojaje prethodiladanainjemBrankovommostu, piecrz-
GradnjaspomenikaNeznanomjunaku bilaje dugai naporna
nije - gratlevinena tije temeljeje saobe straneSaveoslonjendana-
$njimost) postaviskulpture.Spomenikje podrazumevaoskulpture
caraDuSanai kraljaPetraPrvogna desnojobali Save,odnosnoTvr-
tka i Tomislavauz lelu obalu.
Za overadoveMe5trovii je traZioni manjeni vi5enego z4 mr-
Iiona onda5njihdinara,a tadainjeNamesniSwoodbilo je ovakvuve-
liku investiciju.Razlogje bio oiigledan zatoliki novac,kakobeleie
hroniiari, u Beograduje mogla biti izgratlenai zgrada opere i
zgradaumetniike akademije.
XII
Priia o Avali, kao piramidi, odnosno Ivanu Meitrovi6u, kao
tvorcu najupedatljivijihbeogradskihspomenika,moida i nebi izgle-
dala tako autentidnoda svoj pedatna nju nije stavio i prvi iovek
Kraljevinefugoslavije,kraljAlekandar Karaclortlevi6.
O njegovompripadni$tl'u masoneriji mnogo se govorilo, na-
'gailaloi spekulisalo,ali je konaino izve5tajfrancuskogposlanika
Leona Dekoa definitirmo potvrdio kraljevoilanstvo u slobodnozr-
darskojorganizaciji.O tom periodu obimno i preciznopiSedr Lji-
ljanaAleksiC-Pejkovi6u knjizi ,,OdnosiSrbijesaFrancuskomi Eng-
leskomr9o3-r9r4".
(78) 0g)

RadovinaAvali:p.rilikalla naviiaai,,portizana vidc Lakoje zaisra
ESteaaoParnr vauaK
(8o)
Danas ostajepitanje da li je Meitrovii samo po5torraoideru
kraljaAleksandrada sena,,masonskinatin" potpi5ena Avali, ili je,
moZda,sambio tvoractakveideje.Sudeii po postupcimakoji suus-
ledili, kalj je morao dazna5tato, u stvari,Me5trovii radi.
Podseiamoi na to daje u ondaSnjojjavnosti,a pogotovou onoj
beogradskoj,vodenavrlo Zudnaraspravao tome gdebi trebalo da
bude postavljenspomenikNeznanomjunaku. Na kraju, bez obzira
na mnogobrojneotpore toj ideji, upravoje kralj ,,presekao"debatu
donevdiliino odluku da crni monument zauzmemesto na vrhu
najbliZebeogradskeplanine.
Medu najvetim i najZudnijimprotivnicima ove MeStroviiever
Aleksandroveidejebio je BranislavNuiii, koji je iesto isticaokako
je heroju nastradalomu Prvom svetskomratu mestonegdeu centru
grada,i predlagaoje da to bude mestoispredRatniikog doma,po-
sleratnogDoma armije, odnosno danainjegCentralnogkluba Voj-
skeSCG.
Daljeje Nuiii govorio o tome kakoje besmislenoda takavspo-
menik bude postavljentako dalekood centragrada,dakna Avali,jer
su tamo odlazili samoimuini Beogratlani,saljubavnicama,kojima
je, zaraddiskrecije,ponajmanjevaZnodaseSepurepredtakovaZnim
spomenikom.Najzad,odlazaknaAvalutih predratnihgodina,bio je
privilegijasamodobrostojeiegslojaljudi koji suimali svojeautomo-
bile. Doduie, ni danasnije mnogo drugafije.
Eto,to je bio NuSiievargument,ali nije bilo po njegovom.
Eto tipiine nu5iievskeironije, danassetamo nalaii spomenik
posveienupravo- njemu.
XIII
Na Vidovdan 1934.godine kralj Aleksandarje doiao na Avalu
praien oficirskomsvitomu specijalnomautomobilu.Gardistisuvei
bili tu. Postrojenisufekali dapotne sveianaceremonija.
Posebnudokumentaristidkusnaguovim fotografijamadajetre-
nutak poietka svedanostikadakalj AleksandardrZi srebrni dekit u
tuci. A srebrni iekii soadau osnovnesimbolitke alatkemasona.
StaviSe,u skladusasimtolima slobodnihzidara,tekii ima posebno
znadenje,pa dak i kada mason umre, odnosno,kako kaZunjegova
,,braia",kada,,odena vetni istoV',za njegasekai.ei ,,kakoje ostavro
iekii'l
Zahvalj$fti dokumenta-
ciji Vojnog muzeja u Beogra-
du, kao i predusretljivostiku-
stosa Marine Zekovi6, dojli
smo do fotografija koje neu-
mitno pokazuju kralja Ujedi-
nitelja kao nespornog maso-
na, jer postupci uvek govore
viSeod reti. Fotografijeje na-
pravio danasnepoznati autor
koji je pratio kralja tokom ce-
remonijepolaganjakamenate-
meljca spomeniku Neznanom
junaku. Svesedeiavalona Vi-
dovdan,28.juna t934.godine,
po oiigledno veoma toplom
oanu.
Buduii daje samonekoli-
ko meseciposletogaAleksan-
dar ubijen u Marselju,ove fo-
tografije spadaju medu pos-
lednjekoje su obeleZilenjegov
Zivotniput.
I
I
(8r)

Krr jevskasvia stiIetn Ataltr
."#
I't,lj A/|(s t.ldr sasrebrnitniekttentu rucipoiitqe ceretlloniju
'lll<o je, na specifidannaiin, posredno,krali pokazaosvoju
rrrlsouskupripaduost,kaoi simbolitnuslobodnozidarshucrtu da
,
'bclcli
i sambuduii spon.renik.
'lir postojejoi neki detal.likoji privlaie paZnlu.Na primer, pola-
llrrrjtr l<rrr.r.rcnatemeljcaprisustvovalisu i pravoslavnisveitenici,5to
josjctlrror.r.rskre(epaZnjuna masonskapravilako.jagovoreda seslo
lrotlrroziclarstvoi poboZnostne potiru, ve( naprotiv.Masonimo-
r.rjrrtlrrbLrduverujuii ljudi.Ovogputapravoslavniobitaji nisuni u
l,rrr slrrcir.juon.retalimasonskiobred.
(s:)
KrttliAlcksanclardolazinaccrrnaniju poldgdnldkantanuteuplj.d
(tiz)

XIV
.
Dodu.S":n:.yi9i sejasnodali je Lubilai posudasa2itomkojaje
redovnosimboliiki prisutna u ovakvim priliiama. Sveje to deo ra-
kozvane ,,konsekracije",poslova koji prethode prvom ritualnom
radu u novootvorenimprostorijamaloZe.
- -
Tako sernoZezakljutiti da ovaj ritual nepobitno dokazujeslo-
bodnozidarski milje koji Me$trovidai kalja Aleksandradovodi u
vezusaostvarenjemovesimboliine ideje.
XV
Samo nekoliko mesecikasnije kralj Aleksandarje stradao u
Marselju,u atentatu koji je uzbunio celu Evropu i ostavio dubok
tragna onda3njimpolitidkim previranjimastarogkontinenta.
Postojalesu bezbrojnepolemike o tome za5toie do atentata
tlo$lo.U analizitog dogatlajakobnogpo KraljevinuJugoslaviju,isti-
cirosetadadnjianalitiiar masonerijeMilan Bani(, dajuii njegovprF
kazu knjizi ,,Masonerijai ]ugoslavija"koju je izdaopodetkomDru-
gogsvetskograta.
Jednitvrde da seprema Baniiu treba odnositi obazrivo,jer rz
nckih segmenatanjegovogpisanjaizvire Zestokanimozitet prema
masoneriji,madaje, navodno,i sam izvesnovreme bio dlan ovog
rcda.Zlobnici kaiu i daje tako pisaojer nije brzo napredovaou slo-
bodnozidarskojhijerarhiji kao 5toje oiekivao. Banii je tak bio i je-
dan od inspiratoraAntimasonskeizloZbekojaje r94r.i 1942.godine
odrZanau Beogradu.
S druge strane,Milan Banii je oiigledno bio veomadobro in-
formisan o tadaSnjimdogadajimau slobodnozidarskimtokovima
Evrope,pogotovoo sukobukoji je nastaoizmeclukalja Aleksandrai
francuskihmasona.On to obja6njavana ovajnadin...
XVI
,,Francuskaje imala dominantnu ulogu u razYojuJugoslavije
poslePrvogsvetskograta.Gotovodaje raspolagalaJugoslavijoma u
potpunostije davalaton druitvenom Zivotuu Beogradu."
Poredovih reii, BaniCbeleii i kakoje FrancuskaimalamonoPol
na naoruZavanjeJugoslavije,kao i da je ,gotovo demonstrati,Tro"
bio podignut Spomenik zahvalnostiFrancuskojna Kalemegdanu.
((ile iuda, autorje Ivan Me5trovii! - prim. Z. N.)
Iakoje tadaprocvatslobodnozidarskogredau Jugoslavijibio iz-
razit, Banii ga tretira kao ,,upliv ftancuskogVelikog Orijenta" u
naiu masonerijukoja je, posebnoposle Sestojanuarskediktature,
imala sna2noupori5te u mnogim ministarstvima. Masoni zauzi-
nraju mesta ministara unutraSnjih poslova, finansija, trgovine r
prosvete,socijalnepolitike...
Bitna zaBaniievu analizlbtla je tezapo kojoj je, navodno,kralj
Alcksandari pre 6. januara 1929.godinepreuzeoobavezuda fugo-
slirviiuneie traino uvestiu autoritativni sistemvladavine.
Vino,ulje,kamentemeljaci srebffiiiekit
(84)
(85)

Prema Baniiu, kralj nije uspeo da odgovori svemu na Stase
obavezao.Uvidevii njegovuslabost,fiancuskamasonerijamu je ok
renulalecla,pogotovoposledonoSenjaUstavar93o.godine.
Krenula je velika kampanja po francuskoj Stampi nazivajuci
Aleksandra,,kraljemkrivokletnikom'l PoslednjisatinjegovogZivota,
Spomenrkzahvalnosti
Francuskoj
potlignuty na mestu
gtleje nekadabio
spomenikKaradordui
nlegol/lmustafittfia
prcma Baniievom opisu, izgledalisu tako Stoje brod ,,Dubrovnik"
rrploviou marseljskuluku. Tamosugadodekalimnogi iseljenic-ikoji
sLiuzvikivaliparole,,Dolekralj krivokletnik" , ,,Doleubica" i slidne,
da bi, navodno, Aleksandar odgovorio retima: ,$ko odavde iz-
vLrdemoZiveglave,Zivetemostogodina."
Ponosmu nije dozvolio da sepovuie na ,,Dubrovnik",vei je
l<rcnuoautomobilom na mestogdeje trebalodabude otkriven spo-
rrrenikfrancuskimherojima saSolunskogfronta.
,,Poranijem rasporedu,automobil u koji u seli kralj i njegov
tlomatin, francuskiministar inostranih poslov Bartu,trebaloje da
i datamo sadekajudaljanaretlen;a.
I tako su na prolazu iz luke u varo5,kraljev automobil pratila
samodvakonjanikako;i nisu- ato je vanrednoznadajno- ja5ilipa-
ralelno saautomobilom, pored njegada bi ga za5titili,nego su rz-
roa,tvrdeii da.jeon masoni naiodgovornijikrivac zauspehatenta-
tora.Na Saroaje potom vrSentoliki pritisak,daje morao danapusti
ministarskipoloZaj".
Docnije,kako tvrdi Banii, zvanidnaisledenjapo predmetumar-
scjskogatentatautvrdila su da su gotovosvibili
',usta5e",
i da su-svi
do5li iz Madarske,saiehoslovatkim pasoiima,na iijem ielu je bro
nrasonEduardBene5.
Konadno,Banii pominje i iinjenicu daje ,,najZediapaljbaposle
atcntatabila osutana marsejskupoliciju, ali da su seoni branili up-
ravorr. oktobra (dvadananakon atentata),koz kominike, u kome
sLrizneli dasubili obaveitenio mogutnosti atentatai dasu zatraZili
(82)

preuzelirukovodstvocelokupnesluZbebezbednosti.Stigaviiu Mar
sej,Bertoeni SistronzbacilisusvesigurnosnemereStoih je marsej-
skapolicija vei bila preuzela.ih dvojicaspredilisu da automobil s
kraljem prate policajci - motociklisti, a usprotivili su seiak i tome
dagapratedvapodasnaoficira.
Betroen i Sistron,Sefovifrancuskejavne bezbednosti,bili su
nespornomasoni,ba5kaoi samSaro!"
Takoje ove dogadajepredstavioMilan Banii, a i danassu sve
gudiezavesekoje natkriljuju istinu o tome Stasezaistadesiloposle
ulaskakraljaAleksandrau Marselj.
Ovo je bila samojedna od,verzljao tome kako je kralj Ujedini
teli ,,ostavio"svojsrebrnitekii. ..
XVII
Nesporno je da je Francuskaimala ogrornan uticaj na razvoj
slobodnogzidarstva,ali i na samostvaranjeKraljevineSHS.Buduii
da je detaljnaanalizatog uticaja ogroman posaokoji nije osnovna
tema ove knlige,moZdaje ipak vaZnopomenuti i one koji su pre-
ciznoanaliziralisveStosedogadalou prvoj polovini zo.veka.
Odnosom KraljevineSrbijei Francuskeu tom periodu detaljno
sebavio dr Dimitrije Dimo Vujovit, koji je u knjizi ,,Francuskima-
soni i jugoslovenskopitanje19141918"ovoj temi pokuiao da pris-
tupi bez raspaljenihstrastii znatno objektivnijenegostoje to dinio
Milan Banii. Takoje, uporedujuii brojne faktorekoji su uticali na
politiiku situacijuu Evropi pre Prvogsvetskograta, najaviokakoje
,,najistaknutijizagovarati radnik na uspostavljanjuvezasafrancu-
skim masonimabio industrijalacVasaU. fovanovii, koji je jodr9oo.
godine,kadaje boravio u Parizu uspostaviobliskevezesaVelikim
orijentom Francuske.Od istaknutijih srpskihpolitiiara, koji su bili
masoni,zafrancuskumasonerijubio .jevezanLjubaStoianovii, pr-
vak Samostalneradikalnestranke'l
Pojainjavajuii bliskost izmetlu srpskei francuskemasonerije,
Vujovii iznosimno5tvointeresantnihtinjenicakoje doprinosestva-
ranjujasneslikeo njihovom odnosu.TakokaZeda su srpskimasoni
traZilii materijalnupomoi od francuskihmasonazagradenjesvojih
hramova.,,TakosebeogradskaloZa'Pobratirn'obratilar9o7.godine
VelikojloZi Francuskei Velikom orijentu Francuskezapomoi zarz-
gradnjusvoghrama.Molba je naiSlana pozitivanodziv"
U vremeAneksionekrize 19o8.godinemasonisnaZnoreaguju,
tlabomepreko Pariza,pa je tako Milovan Milovanovii bio zaduZen
<lapridobije francuskemasone.Milovanovii je tadabio, kakobeleZi
Vujovii, ministar inostranih poslovaSrbije,blizak Paiiiev saradnik
i, naravno,slobodnizidar.Tatinjenicamu je izuzetnoiSlau prilog u
trenutku kadagaje primio francuskiministar spoljnihposlovaSte-
{irnPiSonkoji ie,takotle,bio mason.
Naravno,ni5ta se ne deiava sluiajno. Takoje Milovanoviia u
l)arizposlaolidno Paiii, znajuti zakontaktekojeovajima prekoslo-
bodnog zidarstva.I Paiii seu celojpridi pojavljujekao veomainte-
resantnaliinost, jer sam nije bio mason, ali je zato stalno bro
okruZenslobodnimzidarima.lo5pri osnivanjuRadikalnestranke'u
njegovomnajbliZemokruZenjubili suljudi zakojeje PaSiipouzdano
morao znati dasumasoni.Takoje,poredpomenutogMilovanovi(a,
slobodnizidarbio i JovanDajd,suosnivatradikala.NJegovhbiogra-
fiia je, takotle,vredna zasebnestudije,ali ovdejoj, naZalost,nema
n.resta.Tek,vaZnoje napomenuti da je bio rusofilskinastrojeni da
je, poredredovnihdrZavnihposlova,radio zaruskutajnu obaveitaj-
nu sluZbu,da bi posle Oktobarskerevolucije samo nastavio isti
posao- ovogputa zanovoformiranu sovjetskuvlast.
Za Pali?, koga definitivno smatraiu jednim od najveiih srp-
skih politidara,vezujesei jedanod najegzotiinijih opisamasonerije.
Kadasu gajednom prilikom pitali Stamisli o slobodnomzidarstvu'
odgovorioje daje ,,masonerijapoPut vatreu hladno.1,zimskoj noci.
PorednjesemoZelepo ogrelati,ali onajko joj sepreviSepribliZi mo-
gaobi gadnodaseopeie".
XVIII
Aktivnost srpskihmasonapre Prvogsvetskogratanastavioje uz
Milovanoviia i SvetomirNikolajevi(, ugledni srpskipolitidar i ma-
son, angaZujuiisvojugled i uticaj. On je bio profesorVelikeSkolei
osnivadKatedrezasvetskuknjiZevnost.IstoYremeno,neumorni Vasa
L.l.Jovanoviikrenuoje zaPariz,dok seloZa,,Pobratim"odvajalaod
IriltronataUgarske,jer su,sprampolitidkograzvojasituacije,odnosi
dvcloZepostalinapeti.
Jovanoviije pokuSaoloZu ,,Pobratim"u potpunosti da pribliZi
Vclikom Orijentu Francuske,ali kako to nije uspeo,istupio je iz ove
loic i osnovaonovu ,,Ujedinjenje'lVei je samoime loZedovoljno
(88) (89)

govorilo o Jovanovitevom opre-
deljenju,a ona seu potpunosti ve
zala za Veliki Orijent Francuske.
Kao 5to je bilo realno oiekivati.
njen stare5inabio je Jovanovii.Uz
njega,veliku ulogu i angaZmanu
okviru loZe ,,Ujedinjenje"imao ;e
upravo fiancuski poslanik u Beo-
graduLeonDeko.
Istorijski je veoma znaiajno
da su i ostaleloZebile svesneog-
romnog uticaja Francuskena ve-
iinu dogatlajau Evropi onog vre-
mena,naroiito napitanjereSavanja
nacionalnih planova. U srpskom
sludaju,to je jasno pokazalo for-
miranje loZe ,,Ujedinjenje'1Kako
naglasavdDimitrijeVujovic,,,ios
XIX
Znatajnaje ulogaVaseU. Jo-
vanoviia u procesusrpskim za-
tvorenicimargr7.godine,tzv.,,Ba-
njaluikom procesu',kadaje vise
od trideset Srba bilo osudenona
smrt.Zalbakoiu su podneliaus-
trougarskom monarhu nlje rzaz-
valanikakvusimpatiju naprotiv.
Nikonilemogaoda im pomogne.
Kraj je bio jedino Stoim sleduje.
Kao u filmu, na scenustupa
VasaU. lovanovic.koii putuje u
Svajcarsku.gdeuz pomocslobod-
nozidarskihveza uspevanesrec-
nikedaoslobodizlehudesudbine
ISTORIJSKIDOGADAJIKOJISUOBELEZILI
,,MASONSKI"BEOGRAD
S1'etothirNikolaj evit, fi 11-1922
tale srpskeloi.e odri:avalesu tesnevezesa francuskim masonima,
posebnoloZa'Pobratim', a posle formiranja i Veliki savetSrbije. I
daljese od francuskih loLa traLi materijalna pomoi za uredivanje
masonskihhramova,i one seodazivajutakvim zahtevima,a osim
togamedusobnosepozivaluna razliiite manifestacijei sastanke'l
I
Dva puta u 20. veku Beogradje bio neobiino vaina tadkana
masonskomplanu Evrope.Tokom svega15godina bio je domaiin
najpre velikog medunarodnog masonskogkongresa,1926.godine,
da bi vei krajem r94r,odnosnou proleie 1942.godine,bio mestou
kojemje organizovanavelikaantimasonskaizloZba.
Oba dogadajapobudila su paZnju,i oba su,kako seiz svegada
naslutiti, bila od velike vaZnosti,ne samo za masoneriju,vei i za
celokupnuevropskuistoriju, kao i politiku tog doba.Ponovosepo-
kazalokoliko je Beogradbio vaZnataika zameduatnu Evropu,vei
prema tome koliko je znamenitih ljudi, okupljenihpod okriljem ili
protiv slobodnogzidarstva,bilo u tadadnjojprestonici.
II
VelikomloZom SHS,,fugoslavija'lTadainjinovinski izveitaji pome-
nuli su i to dasu sevelikeloZeHolandije i Engleskeizvinile 5tonisu
n.rogledapoSaljupredstavnike.
Zanimljivo je da je VelikaloZaKraljevineSrba,Hrvata i Slove-
naca,,Jugoslavija"ponelato ime putnih desetgodinapre nego_Stoje
kraljAleksandarKaratlortleviti definitivno odluiio dadrZavadobije
to lme.
(90) l9r./

Koliko je ovo bio vaZanslobodnozidarskiskup,pokazujepoda
tak o tome koje su zemljebile zastupljenei kolika je vaZnostdata
mogutnosti dase,joSrovita Evropa,izmudenatragiinim iskustvima
Prvogsvetskograta, okupi u iednom vedrijem i pozitivnom svetlu.
Najzad,i samnazivovogmasonskogokupljanjagovori upravotome
u prlog.
Drugi znatajanvid uvaiavanjamanifestacijejesteonaj koji mu
je posvetio i sam krali AleksandarKaradorclevii,kao i Momiilo
Nintii, tada5njipredsednik Skupitine Druitva naroda u Zenevi.
Obojici je bio poslat telegramiz Beograda,i obojica su seodmah,
uljudno i sauvaZavanjem,obratili udesnicimaskupa.
Kralju AleksandruKaratlordeviiu masonisu poslalitelegramu
kojem je pisalo:
"Njegovom
Veliianstm Kralju AleksandruPrvom,
Bled.Predstarn.ricir8 slobodnihmasonerijaod kojih je 16iz Evrope,
sakupljeniu cilju mira u Beogradu,mole NjegovoVelitanstvoKrala
slobodnih graclanaSrba, Hrvata i Slovenacada primi uz njihovu
blagodarnostzaprijem koji im je bio ucinjenu l$igovoj presionicr,
uverenjeo njihovoj dubokoj odanosti."
Ista braia upuiuju diplomati
Momtilu Nindiiu telegram sledete
sadriine:,,Predstavnicir8 slobodnih
masoneri;'asakupljeniu cilju mira
u Beogradu,upuiuju svoje iestitke
g. Nindiiu povodom njegovogizbora
za predsednika Skupitine Dru5tva
naroda.Oni izraLavajtsvojenajtop-
lije Zeljezauspehvadihnapora."
Niniiieva pozicija )e bila jedna
vrsta visokog metlunarodnog pri-
znanja Kraljevini SHS, a mesto
predsednika u ovoj metlunarodnoj
instituciji prestiZnoi jasanznakdaje
tadainjadrZavadobila vaZnuulogu u
novoformiranoj evropskoj hijerar-
hiji. Uostalom,vei je dobro poznato
da je i Dru5tvo naroda,ba5kao ka-
snijei njegovnaslednik- Ujedinjenenacije,bilo organizacrjaza itje
osnivanjesu zasluZnimnogi masoni, tako da su obe institucije, u
suStini,smatranemasonskimtvorevrnama.
Odmah poStosu masoni 1926.godine poslali pozdravnetele-
gramekral.jui Nindiiu, dobili suotpozdravod svojihdomaiina. Od-
govor, odnosno zahvalnostobojice na lepim reiima stiglaje istog
dana.
Na dan kadaje KongreszavrSiorad, donetaje i deklaracija,u
kojoj je istaknuto:
,,Vernanadelimasocijalnim i moralnim, na kojima masonerija
poiiva, Skup5tinarzrai.avaLellt da idejeslobodei demokratije,kole
su jedine kadre da osigurajupravdu i po5tovanjemeclugratlanima,
postanupravilo u odnosima medu narodima koji su sadaemanci-
povani i koji su jednoduino reSenida izbegnu povratak ranijih
stanjastvarikojesubile ruglo civilizovanogsveta.
Da bi sepostigaoovajciljkome teZiceloiovedanstvo,Skup5tina
Zelida masonerija,kojaje strasnoproZetaduhom mira, preporudii
podrZi svakipoket koji je kadarda osiguraideju arbitraZeprilikom
medunarodnihsukoba.
Skup5tinajezato dasepomaZusvinapori kojeje u ovomepra-
vcu uiinilo Dru5wo naroda- kao i napori za razoruLarlem,akoji se
imaju zavriiti potpunim uniitenjem naoruZanja.
Ali, opasnostsukobaizgledada seosobito razvyana ekonom-
skomterenui zatoje potrebno dasepotraZimiroljubivo reienjetak-
vih sukoba.Izbe(i ili predvidetite sukobeznaii delimidnoih re5iti.
SkupStinasmatra da treba u svakoj zemlji da se obrazuju
masonskiodbori (po inicijativi nacionalnih masonerija,a u sPora-
zumu samedunarodnim)koji ie istraZivatinaiine dasemirnim pu
tem re5eekonomski problemi. PosredstvomMedunarodnog Ma-
sonskogUdruZenja(IMA) svapotvrdenai postignutare5enjamogu
seposlepredavatina upotrebuceloimasoneriji.
Rastajuii se, masonerija se raduje 5to je doprinela meduna-
rodnom pribliZenju i ona Zeli da joj se ovakveprilike pruZe Sto
ie$ie."
NajbliZojbeogradskolplanini - Avali vei je posveienocelopo-
glavljeoveknjige,ali sigurnonije nimalo slutajno to Stosu sepred
stavnicisvih masonskihredovaprisutnih na ovom skupu fotografi-
sali upravo na Avali, joS jednom dajuii planini pored prestonog
gradatadaSnjeKraljevineSHSposebnosimbolitko znaienje.
Kakopominjefrancuskiistoriiar masonerijeDanijelLigu, ,,uto
vreme, jugoslovenskomasonstvobilo je sastavljenood elite svih
clruStvenihklasa,bezobzirana veru.Zahvaljujuii tome,moglaje da
t
Momiilo Niniit, 18861949
(92) (931

Nekestvariseipak nisu promenile.Opisujuii prispeledelegate,
izveStaidaljebeleZida ovi odaju utisak ,,povudenih,skromnih, ali i
dostojanstvenihljudi, koji neradogovoreo sebii svojim poslovima,
a izbegavajukoliko god mogu novinare'l
n{eneraru cao6oanux
Sr,rdapageAon'a
Aar{accBoi
eBeTaHMafy
KOHrpec
Slobodnizidari okupljenina masonskomkongresu
u Beogradury26.godine,fotografija saAvale
serazvije delatnostu filantropskoj oblasti,po ugledu na engleske,
ameriike ili skandinavskeslobodnezidare.U svomilanswu imalo je
katolitke sveitenike,pravoslavnoviSesveStenstvo,rabine'l
III
Okupljanjeslobodnih zidarabilo je propraieno u beogradskoj
Stampipisanjembezsenzacionalizmai prenagla5enemisterioznosti,
koje bismo mogli da oiekujemo recimo danas, prilikom nekog
slitnog okupljanja.Ruku na srce,takav slobodnozidarskiskup, sa
javnim predstavljanjemmasonskihvisokodostojnika,viSesenije ni
odrZaou jugoslovenskojprestomcr.
Takolist ,,Vreme"od rr. septembra1926.godineizveitavakako
su ,,judeprispeli u Beogradiz svih evropskihkrajeva,a danasot-
poiinju kongresnirad,delegatipojedinih slobodnozidarskihorgam-
zacija...A znaiaj ovakvejedne manifestacijetim reljefnijeseispo-
ljava,kad seima na umu, daba5u ovedanezboruju na Zenevskom
jezeruSkupitina i SavetDruitva Naroda,iiji senapori usredsreduju
na deloop5tegmira'l Izve5tainaglaiavai kako su,,raznimvozovima
u toku celogajuteraSnjegdanastizalidelegatizamasonskikongres.
Doiekivali suih beogradskimasonivrlo srdaino'l l)nt.k n0 stdnrci:Ltsredini,g. Grusje,predsednikSavetaRetla
(sl)
y Feorpa4y
194)

*
MoZda je ovo dobro mesto za digresiju koja bi lak5eopisala
kako je javnost onog vremenapoimala masoneriju,jer je takvom
stavuutro put, nekoliko decenijaranije,poznati politiiar i ministar
ondainji Andra Dordevii. Svesedeiavalou. novembrar898.godine,
kada je na jednom od zasedanjaNarodne skupdtineopozicioni
poslanikStevanVeselinovii predloZiozabranutajnih druitava, po-
sebno aludirajuti na ,,farmasone".Medu sliinim udruZenjimako-
jima je, prema njegovornmi5ljenju,trebalo zabraniti rad bili su r
,,Nazarenii spiritizam'l
"jer
negativnoutiiu i rastaiu pravoslavlje'l
Trebapomenuti daje u to vremeslobodnozidarstvobilo na udaru,
a snjim sedolazilou sukobi prekoskupitinskegovornice.
Tada posebno mesto u istoriji
srpskih slobodnih zidara preuzrma
profesorAndra Dordevii, u to vreme
ministar prosvetei crkvenihdela.On
je istupio pred sveokupljene posla-
nike i jasno im predotio da je tlan
oveorganizacije.I ne samoto, pana-
giridno je govorio o srpskim rnaso-
nimai njihovimciljevimaizadacima.
a posebnoo tomekakoslobodnozi-
darstvo ,,kao tisto humano druitvo
deluje u mnogim prosveienim zem-
ljama,ne samopod zaStitomdrZavne
vlasti, ve( i samih vladalaca,a to je
najboljidokazda ono nije opasnoni
za nacionalnu crkvu ni za drLavlu''.
Osvriuii se na odnose sa crkvom,
tvrdio .jekako slobodnizidari ne rade
protivcrkve,a da re ion iicnobavio
,,pitanjimamirenjazavatleniharhijerejau Srpskojpravoslavnojcrkvi
ispredio dalje razvijanjenemile pojave zaoStrenezavadeizmedu
sveitenika".
To je bilo vreme kada su slobodni zidari mnogo jasnije ob-
znaniivalisvojeilanstvo u ovom redu,pogotovokadabi osetilidaje
na bilo koji naiin bio ugroZenili na udaru. Navodenjeovog istupa
AndreDordeviia pokazujedaje javnostuvelikobila informisanai o
postojarlui o delovanjuslobodnihzidara.
MaxxQecwoquja CnemckoeCno6on-
HOeStnapcmBay kopwcatilupo u
HApoAae6nntkerua
NPOTPAM
Cydowo I I ceaarcndpa.
,onoeak n np je ,Ie,tcearna
EpawcxnodcAy xowery ,,ilaaac"
HeAe'ta 12 ceanex1pa
t 9tlz q(rcoBe: Repnpukaqnjd)toH:lowa
u n^e finnrema lerlezautj1 n uojelfittdud.
J' I0 ,racoBa:- Omnaportc ce rn4e;
LToa.lpaw :lodpo.4outJt:iua; l;npaH'(npr,Tce;I-
HttUWBA tt CeKpemAp0 'uIBPtt tidtte .:IHCIiNOio
pel,A : e6eHJ'ur(t.ltttttt.tt;CutIt0lit JeitC?L;.!itt.ltt0 Jo-
cdlorb€it pa:lt" Nr xot;itx. o0(J cl lllJa lld lioH-
conaloq j .ltupu ,t,t6.ut;tr(tr)tftapo.1o.-- Il3-
fiea )t c.1,t0 op;Li t:.;llttltittt'rlutt:ttt-trttit coPot-
,ne 3a dltyhuoct ,
6powcxn p)aK .t' xomcny ,,Cptrcttrtlistd.t,".
[lo nolue I Jlt;: ttttt'tlICQ( dttoh',t ct/f
HUqe,rcrrilcuiu.* PaattcAothe trapoutv.
t 6 'ncono:Cnetuulpum)'o/uutpoJB(.r.
Protokolmasonskogkotlgresau Beogtudu1926.godine
AndraDordevit
(96)

4
Istoridar masoneriie Sreta Stoj-
kovii tadaje zabeleZio:,,madaje istu-
panjeAndre Dorcleviiabilo protivno
pravilima slobodnog zidarstva,koje
zabranjrle odavanie takvih podataka
u nemasonskimkugovima, Dortle-
vi( je primio iestilke sarazliditihma-
sonskihstrana,a posebnoiz Zagreba,
od SpiridonaBrusine".On dodajei to
da su se,,odtog doba slobodnizidari
u Srbiji oseialimnogobezbriZniji'l
Iako je te5koporediti onda5njei
sadainjejavno mnjenje,kao i nadine
na koje se dolazilodo informacija,
vidljivo je da su masoni onog doba
bili poznatiji u javnosti.
OPTAH
Jyrocil0llrxeKr{x (Jlo60Al{l,tx3HAAPA
.Jj'F
6EOTPA.II
TIABTIII YPE;IHHX:
JOBA A'IEKCIIJEBI{T
I
slriridonBrusfia, r8q5 1908
Addddnrlotr Strddldt ryr
run
. t{ruo},,rFcr(^ Irrl[nAtHJA. A.a. - HrA.u(oNtf?tly tu^ a
Naslovnastrana,,Neimara"
lrotcl,,Srpskikralj'l Istoje objavioi slobodnozidarskiiasopis,,Sestar".
Sastinkeizazatvorenihvrataslobodnizidari suodrZavaliu Stu-
l{cvcr5on,predsednikMedunarodnogmasonskogsaveza.
Veomapozitivanton i atmosferukojaje javnostibila predotena
rrrirsonshiLokarno,to ie biti Beograd."
A::,nitfl frc'rP/l'tIHJA:
Crylcrrr||,l{y'r
Tcac{or 9-19
Iogorr -
H-
50 rrr-
6[-
(ss)

OI.AS]LOVETII(ELO'E SRBA,HRVATAI SLOVENACA.IUCOSLAVDA'
t.hro lto mloplt a.ro |! bbr...!1,..rdre.'. I ro .|rlje !. ltd.i.rlu 9tof.m rrl..
Lbt |l/brl nl.taado so uhurno 10 btol.ud aaso.ltnu.-Al.rolelistu co. !nl. iO dtndrc,
pole.lot btolsot 6 r!1n.rc.
SluZbeneviiesti.
Zapisnik
XXV. sednlcc Savenoga VeCa Vellke LoZe Srba, Hrvata
I Slovenaca
"Jugostavija".
Simbolika Lokarna, grada u Svajcarskoj,bila je jo5 sveia tih
rlana,jer je tamo 1925.godinebio potpisanpakt koji je podrazume-
vlo pet ugovorai arbitraZnihkomisija izmecluNemaike, sjedne, i
VclikeBritanije,Francuske,Italije, Belgije,eehoslovadkei Poljske,s
tlrugestrane.Znaiaj sporazumabio je u tome 6toje definisaonaiine
izvrSenjaVersajskogugovorai preciziraogranicena Rajni i demilita-
rizaciju rajnske zone.Nemaikoj je tim paktom bio zagarantovan
rrlazaku Ligu naroda,pa su sporazumu Lokarnu mnogi tumatili
kaonaiin dasestvori stabilanmir u Evropi.
Upravo kada su se slobodni zidari okupljali u Beogradu,Ne-
madkaje i zvanidnobila primljena u Ligu naroda,pa je skup u Lo-
karnu dodatno dobijao na snazii ulivao veru da ie mir na starom
kontinentu biti dugotrajan.U tom svetlumasonskikongresu Beo-
graduposebnoje bio znaiajan.
Svedarskojatmosferiu prestoniciKraljevineSHSdoprinelo i to
$to su svi slobodnozidarskiveliki majstori koji su prisustvovali
Kongresuizabraniza njegovepoiasne predsednike,a u kugovima
na$ihmasonavladaloje ,,velikoodu5evljenjeza rad Kongresa,i ve-
lika gordostSto;'eBeogradusudenodapostanetakovaino istorijsko
mestou analimaslobodnogzidarswa'l
Posebnomestou beogradskojStampitog wemena zaluzimalaie
informacija o tome kako je ovo bio prvi metlunarodni kongres
nrasona,,,posleonog neuspelogar9r4.godineu Frankfurtu na Maj-
ni, do koga,usledratanije moglo ranijedoii. Trebaloje daprodeir-
lavih rz godinadasejedannov medunarodnikongresostvari'l
Ovaj skup nije mogao da proclebez negatirmihkomentara,a
rrni su stizaliiz Italije, od Musolinija. Thkoje u maju narednet921.
godinemasonskidasopis,,Sestar"pisao:,,Kakoje poznato,gromov-
rril<Italije g. Musolini ogorien je neprijateljslobodnogzidarstva.U
svojojborbi protiv oveinstitucije on selaia sredstavavrednih inkvr-
zicijesrednjegveka.O ovim progonimabilo je u naiem iistu opeto-
virnogovora,a u 4.broju od pro$legodine,slaana67,mi smojavili,
kirkoje Musolini oklevetaoveliku loZutalijansku,daje onaspremala
fllcntat na njega...Cini seda Musolinijevom fadizmunije dovoljno
blrrto,Stogaje sasipaona italijanskeslobodnezidarepotev od prvog
podetka,5toje stupiona politiiko popri3te.Od novijegdobabacase
naslobodnozidarstvoi u naSojdomovini. Bolo gaje osobito,Stoie
pro$legodine u septembruodrZaninternacionalni masonskikon-
P. 8r., l. llr., Jezd.l)j., B(1".Fl., l'.
lr$, M. Mil.,D. nad.,D ., I)j. Br'j.,
N- K, 8r- O.,A, S.,K. H. i I!. ll. iz Ot,
tr€.grsdd"
.L ZuL V. Y. Rt Dr. M. pozdravl.jn
prbutnn Bdu prisodrim lacinn.
Bt. Mil.:.lzvinlli Eu,tcBd{ Dr, Krl,
Asdtr D. i al.
.7itL V. M, BL D.. U,: Pomonutu
Bdr Di izvilirvamo, zohvdjuiurli
Naslotna strana
"Sestarc"
roj Bci i na pozdnvr l,r'rlrz;n)o na
laiku I ( ils||jc zrtririnil{.
I'oSl.o jr tni Zrti$nil tt|rnrt)arr u
Ses0alu odustajc so od aitrnjs. & jer
nema lrim.ddba Zrpisnik ,tc X,KI'
scd ioc procroln. Prclozi st| na 2,
ttrtk . lzt'or tlano!.& u lirr. Vefc
?x L. Auroru, :rino i l)os,tr'j Ohr&
dovn, Boocrad.
Bt. IIil,: h L. Dositoi 0l,radovnt.
rnrsto Stcrc S., })Ioiltrtc HoItt llRsan
R. d($n<ltrji zl|.sl. r nje ru &dA zr
z:lst. Itl.. Srcto Ob.
Zsit. V. -tr|.Bt. Dr, M.: Prinra ti st,
(l'rin'tr).
Bt. Mil.:oila prodlolrnu Bdu |s
alB|ror'o i r|tmenike L.Auroro. llrYo
(roo)
uo1.j

gresu Beogradu,pa sad sipa i podvale i uvrede punom pregr5ti.
Onaj kongresprikazanje najprijekaojednaopia zavjera,koja ideza
podjarmljenjemcijelogaBalkana."
Osim na zahuktalogMusolinija, beogradskimasonskikongres
je ostaviotragai na ewopskoslobodnozidarstvo,paje tako ,,Sestar"
u broju od novembra1927.godineobjavio,,IzveStajSaveznomVetu
o boravku delegacijenaie Vel.LoZeu Parizuprilikom zavrienihra-
dovakonvenataVel.Orientai Vel.LoLeodri.anim24.i 25.septembra
1927.godine'l
Da utisci iz Beogradanisu izbledelini poslegodinu danapoka
zujei uvodni tekst,,Sestara":,,DelegacijanaSeVel.LoZebila je doie-
kanaveomausrdno od celokupnogbroja Braie Vel.Orijenta, a na-
rodito od one Braie koja suudestvovalana na5ojbeogradskojMani-
festaciji od 1926.godine. Tom braiskom predusretanusu se prr-
druZivalai sva strana Bra(a koja su takode na manifestacijibila.
Moglo sejasnovideti daje doiek u Beogradukao i samaManifesta
cija uiinila dubok i trajan utisak.Pai pri ritualnom dodekui ulasku
u Hram uiinjena je naSojDelegacijiod straneVel.Or. Francuskeiz-
vanrednapoiast jer je primljena bezobzirana starostna5eVel.Loie
prekoredamedu najuglednijimObedijencijama."
O istorijskomznaiaju ovogkongresazamasonerijumoida naj-
boljegovori podatakda su se1934.godinemasoniponovo okupili u
Beogradu,ovogputa u znaksetanjana svetskikongresodrZanr9zo.
godine.PodpokroviteljstvomMetlunarodnogmasonskogudruZenja
ponovoje doilo 6o predstavnikaiz oko 4o evropskihi ameriikih ze-
malja,dok je temabila istakao na kongresuodrZanomosamgodina
ranije zajedniiki plan delovanjau sluZbimira.
IV
Koliko je politika neumorna u iznalaZenjunovog prostora za
konflikte, toliko je istorija primorana da ih sve,,pohvata"i zabeleZi,
5to nije nimalo lak zadatak.Jer,u vreme prowata slobodnog zi
darstvau Beogradu,te 1926.godine,malo ko je mogaoi da nasluti
da ie vei za 15godina u istom gradu biti organizovanjedan od
najveiih antimasonskihskupovakoje Beogradpamti. I to ne samo
Beograd,vei i Evropa,jer je to bila manifestacijaposveienanesamo
antimasonst.u,vei su organizatoriuz slobodno zidarstvopovezali
jevrejstvoi komunizam, tvrdeti da suovo tri lica istepojave.
Uz duge najave koz tadaSnjuStampu, u kojoj je ubedljivo
plcdnjaiilo ,,Novovreme",javnostje bila dugo upuiivana u to Staje
rrrasonerija,dabome,u krajnjepogrdnom svetlu,dabi na kraju' in-
sistiraju(i na spektaklu,bila otvorenaizloLba,i to u zdanjugdeje i
,,samouspavana"VelikaloZa,,Jugoslavija",a gdesu sedo tadaodria-
vrli masonskiradovi.
LoZasenalazilau tada$niojGara5aniuovojulici broj 8 (dana5n;a
SvetozaraMarkovita), a manifestaciiaje otvorenau sredu,zz. ok-
tobrar94r.godine.
U vatrenom tekstu protiv masonerije,autor StevoKluii, dan
posleotvaranjaizloZbe,piie kako suse,,sticajemuPravofantastidnih
prilika i dogatlaja,naile pod istim krovom VelikeloZe'Jugoslavija'
tri komponentnesile organizovanogjevrejskogkapitalizma,koji je
izazvaodana5njinezapamieni sudar naroda'. Kluii dalje dodaje:
,,Ma koliko su ta tri misaonasmeraprividno u medusobnojpro-
tivnosti, ona su stvarnojedno isto. Masoni ie uvek tvrditi da nisu
nikakvooruZjejevreja,komunisti te seisprsiti kako su bai oni pro-
livnici kapitalizma, koji je vei odar.nasinonim jevrejskesvetske
mo(i. Paipak, kujna je jedna ista- kujna tajnogjevrejskogvodswa,
lyqeie cneqailo
ailrlMac0[Gila
0n0[e[8
r3'r0H6a
,,Nuvovtctnc" in,eitata o olvaranjuafltlmasonskeizloibe
(1o21 (103)

Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)

Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)

Similar to Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005) (20)

Recently uploaded

Recently uploaded (15)

Zoran lj. nikolic masonski simboli u beogradu (2005)