kosmos

1. Karl Segan
KOSMOS
Glavni i odgovorni urednik
Miličko Mijović
Urednik izdanja
Radivoje Mikić
Tehnički urednik
Jasmina Zivkovic
Karl Segan
KOSMOS
NARODNA KNJIGA
ALFA
2001.

2. Naslov originala
Carl Sagan
COSMOS
Preveo s engleskog
Zoran Živković
Ova publikacija u celini ili u delovima ne srne se umnožavati, preštampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača
niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili
umnožavana bez odobrenja izdavača.
Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržava autor i izdavač po odredbama
Zakona o autorskim pravima.
Posvećeno En Drajan
U ogromnosti prostora i neizmerju vremena radost je moja što delim
jednu planetu i jedno razdoblje sa Eni.

3. Dugujemo zahvalnost sledećim institucijama zato što su nam odobrile da preuzmemo ranije već ob-
javljen materijal:
'American Folklore Society': odlomci iz 'Chukchee Tales' Voldemara Borgorasa iz Journal of Ame-
rican Folklore, tom 41 (1928). Preuzeto po odobrenju 'American Folklore Society'.
'Ballantine Books': ilustracija Darela K. Svita za korice knjige Red Planet Roberta A. Hajnlajna,
copyright 1949 by Robert A. Heinlein, obnovljen 1976 by Robert A. Heinlein. Ilustracija Majkla
Vilena za koricu knjige With Friends Like These... Alena Dina Fostera, copyright 1977 by Alan
Dean Foster. Ilustracije braće Hildebrant za koricu knjige Stellar Science Fiction Stories 2, prire i-
vač Džudi Lin del Rej, copyright 1976 by 'Random House, Ine'. Sve pomenute knjige objavila
je 'Ballantine Books', odeljak 'Random House, Ine', preuzeto po odobrenju.
Grad Baje: prizor sa Tapisserie de Bayeux', reprodukovan je po posebnom ovlašćenju grada Ba
jea.
'CoEvolution Quarterly': deo Kompjuterske foto karte galaksija, 'CoEvolution Quarterly'. (Pou-
zećem po ceni od pet dolara od CoEvolution Quarterly, Box 428, Sausalio, SA 94966)
'J. M. Dent and Sons, Ltd.': odlomci iz knjige Dž. M. Rodvelovog prevoda Korana ('An
Everyman's Library Series'). Preuzeto po odobrenju 'J. M. Dent and Sons, Ltd.'
'J. M. Dent and Sons, Ltd.' i 'E. P. Dutton': odlomak iz knjige Pensees Bleza Paskala, prevod V.
F. Trotera ('An Everyman's Library Series'). Preuzeto po odobrenju izdavača u Sjedinjenim Drža-
vama 'E. P. Dutton', odnosno izdavača u Engleskoj 'J. M. Dent and Sons, Ltd.'
'Encyclopedia Britannica, Inc.': navod Isaka Njutna {Optics), navod Žana Batista Furijea (Analytic
Theory of Heat) i Pitanje koje je Anaksimen uputio Pitagori (oko 600. godine pre nove ere). Pre-
uzeto po odobrenju 'Great Books of the Western World', copyright 1952 by 'Encyclopedia Bri-
tannica, Inc.'
'Harvard University Press': navod Demokrita iz Abdere uzet iz Loeb Classical Library. Preuzeto
po odobrenju 'Harvard University Press'.
'Indiana University Press': odlomci iz Ovidijeve knjige Metamorphoses, prevod Rolfa Hamfrisa,
copyright 1955 by 'Indiana University Press'. Preuzeto po odobrenju izdavača.
'Liveright Publishing Corporation': stihovi iz The Bridge, poeme Harta Krejna, po odobrenju 'Li
veright Publishing Corporation'. Copyright 1933, 1958, 1970 by 'Liveright Publishing Corpora-
tion'.
'Oxford University Press': odlomak iz knjige Zurvan: A Zoroastrian Dilemma R. Č. Cehnera ('Cla-
rendon Press' 1955). Preuzeto po odobrenju 'Oxford University Press'.
'Penguin Books. Ltd.': jedan stih iz Enuma Elish, Sumer, u knizi Poems of Heaven and Hell from
Ancient Mesopotamia, prevod N. K. Sandarsa ('Penguin Classics', 1971). Copyright N. K. San
dars, 1971. Dvanaest stihova Lao Cea iz dela Tao Te Ching, prevod D. C. Laua (Penguin Clas-
sics, 1963). Copyright D. C. Lau, 1963. Preuzeto po odobrenju 'Penguin Books, Ltd.'.
'Pergamon Press, Ltd.': odlomci iz knjige Giant Meteorites J. L. Krinova. Preuzeto po odobrenju
'Pergamon Press, Ltd.'.
'Simon and Schuster, Inc.': navod iz Bhagavat gite iz knjige Lawrence and Oppenheimer Njula Fa-
ra Dejvisa (1968, strana 239) i odlomak iz Arhimedovog dela The Sand Reckoner uzet iz The World
of Mathematics Džejmsa Njumena (1956, tom 1, strana 420). Preuzeto po odobrenju 'Simon and
Schuster, Inc.'.
'Simon and Schuster, Ine' i 'Bruno Cassirer, Ltd.': navod iz The Last Temptation of Christ Niko
sa Kazancakisa. Preuzeto po odobrenju izdavača u Sjedinjenim Državama, 'Simon and Schuster,
Ine' i izdavača u Engleskoj, 'Bruno Cassirer (publishers), Ltd.', Oksford. Copyright 1960 by 'Si-
mon and Schuster, Inc.'.

4. 8 • Karl Segan
"The University of Oklahoma Press': odlomci iz dela Popol Vuh: The Sacred Book of the Ancient
Quiche Maya Adrijana Resinosa, 1950. Copyright 1950 by 'University of Oklahoma Press'. Pre-
uzeto po odobrenju 'University of Oklahoma Press'.
OSTALA DELA KARLA SEGANA
Broca's Brain (Brokin mozak): Razmišljanja o romantičnosti nauke.
The Dragons of Eden (Rajski zmajevi): Umovanje o razvoju čovekove in-
teligencije.
Murmurs of Earth {Zagori Zemlje): Me uzvezdana ploča na 'Vojadžeru'
(sa F. D. Drejkom, En Drajan, Timotijem Ferisom, Jonom Lombergom
i Lindom Salcmen Segan).
The Cosmic Connection (Kosmička veza): Vanzemaljska perspektiva.
Other Worlds {Drugi svetovi).
Mars and the Mind of Man {Mars i čovekov um) (sa Rejom Bredberijem,
Arturom Č. Klarkom, Brusom Marejom i Volterom Salivenom).
Intelligent Life in the Universe {Razumni život u vaseljeni) (sa J. S. Sklov
skim).
Communication with Extraterrestrial Intelligence {Komuniciranje sa vanze
maljskim razumom /prire ivač/).
UFOs (NLO i): Naučna rasprava (prire ivač, sa Torntonom Pejdžom).
UVOD
Doći će vreme kada će pomna istraživanja, sprovo ena tokom dugih
razdoblja, izneti na svetlost dana stvari koje sada leže skrivene. Jedan
životni vek, čak i kad bi potpuno bio posvećen nebu, ne bi bio dovo-
ljan da se izuči tako ogroman predmet... Stoga će se to znanje steći tek
posle dugog niza epoha. Doći će vreme kada će naši potomci biti za-
panjeni činjenicom da mi nismo znali stvari koje su njima same po se-
bi jasne... Mnoga otkrića sačuvana su za potonja razdoblja, kada spo-
meni na nas već budu izbledeli. Naš svet bio bi turoban i ništavan ka-
da svakoj epohi ne bi nudio nešto novo za istraživanje... Priroda ne ot-
kriva svoje tajne odjednom i svima.
Naturales quaestiones, Seneka,
VII knjiga, prvi vek
U starim vremenima, u svakodnevnom razgovoru i običajima, sasvim ba-
nalni ovozemaljski doga aji dovo eni su vezu sa najvećim kosmičkim zbiva-
njima. Lep primer u ovom smislu jeste jedna bajalica protiv crva, za koje su
Asirci pre tri hiljade godina smatrali da izazivaju zubobolju. Ona počinje na-
stankom Vaseljene, a završava se lekom protiv zubobolje:
Pošto je Anu stvorio nebesa,
a nebesa stvorila zemlju,
a zemlja stvorila reke,
a reke stvorile kanale,
a kanali stvorili močvare,
a močvare stvorile crva,

5. 10 • Karl Segan
crv izi e pred Šamaša, plačući,
a suze mu se slivahu pred Eu:
„Šta ćeš mi dati za jelo,
šta ćeš mi dati za piće?"
„Daću ti suvih smokava
i kajsija."
„Šta će mi to? Suve smokve
i kajsije!
Podigni me medu zube,
da obitavam u desnima!"
Neka te Ea zgromi svojom moćnom rukom,
o crve,
zato što si to poželeo!
(Bajalica protiv zubobolje.)
Lek: Slabo pivo... i ulje izmešaj;
Bajalicu tri puta kaži, a onda stavi lek na zub.
Naši preci silno su želeli da dokuče svet, ali za to im je nedostajao pravi
metod. Zamišljali su da je Vaseljena mala, prijatna i ure ena, kao i da su si-
le što upravljaju njome bogovi poput Anua, Ee i Šamaša. U toj Vaseljeni lju-
di su igrali važnu, ako ne i središnju ulogu. Bili smo prisno povezani sa svom
ostalom prirodom. Lečenje zubobolje slabim pivom počivalo je na najdubljim
kosmološkim tajnama.
Danas raspolažemo jednim moćnim i elegantnim sredstvom za dokučiva
nje Vaseljene, metodom čiji je naziv nauka; ona nam je otkrila jednu tako drev-
nu i tako ogromnu Vaseljenu da spram nje svi ljudski poslovi na prvi pogled
izgledaju beznačajni. Udaljili smo se od Kosmosa. On je postao dalek i bez
uticaja na našu svakodnevicu. Ali nauka je ustanovila ne samo da se Vaselje-
na odlikuje zapanjujućom, ushićujućom veličanstvenošću, ne samo da je do-
stupna čovekovom razumevanju, već i da smo mi, u jednom krajnje stvarnom
i dubokom smislu, deo tog Kosmosa, da nas je on iznedrio, da nam je sudbi-
na neraskidivo povezana sa njim. Najtemeljnija ljudska zbivanja, kao i ona nej
beznačajnija, sežu do Vaseljene i njenog nastanka. Ova knjiga posvećena je
razmatranju te kosmičke perspektive.
Kosmos • 11
Tokom leta i jeseni 1976. učestvovao sam sa još stotinu kolega naučnika
u istraživanju planete Mars, kao član ekipe koja je analizirala snimke dobije
ne sa lendera letelica 'Viking'. Prvi put u ljudskoj istoriji dva svemirska vo-
zila spustila su se na površinu jednog drugog sveta. Ishodi, o kojima se po-
drobnije govori u petom poglavlju, bili su spektakularni, a istorijski značaj mi-
sije sasvim očigledan. Pa ipak, široka publika gotovo da ništa nije doznala o
ovom velikom doga aju. Novine su mu posvetile sasvim malo pažnje; televi-
zija je gotovo potpuno prenebregla ćelu stvar. Kada je postalo izvesno da ne-
će biti dat konačan odgovor na pitanje ima li života na Marsu, zanimanje je
još više splasnulo. Nesigurnosti nisu nailazile na razumevanje. Kada smo
ustanovili da je nebo Marsa, u stvari, ružičasto žuto, a ne plavo, kako je u pr-
vi mah pogrešno bilo izvešteno, okupljeni novinari dočekali su ovu ispravku
horom zvižduka oni su želeli da Mars bar u ovom pogledu bude sličan Ze-
mlji. Smatrali su da će zanimanje publike za Mars početi naglo da opada ako
se bude ispostavljalo da je on sve manje nalik na Zemlju. Predeli na Marsu
su, me utim, očaravajući, a pred vidicima koji se pružaju na njemu zastaje dah.
Bio sam ube en, na osnovu vlastitog iskustva, da postoji ogromno globalno za-
nimanje za istraživanje planeta, kao i za mnoge srodne predmete naučnog iz-
učavanja kao što su nastanak života, Zemlja i Kosmos, traganje za vanze
mlajskom inteligencijom, naša povezanost sa Vaseljenom. Tako e sam bio uve
ren da se ovo zanimanje može veoma podstaći posredstvom najmoćnijeg me-
dija javnog komuniciranja, televizije.
Istog mišljenja bio je i B. Džentri Li, upravnik odeljenja za analizu poda-
taka i planiranje misija 'Viking', čovek izuzetnih organizacionih sposobnosti.
Odvažno smo odlučili da ovim povodom nešto sami preduzmemo. Li je pred-
ložio da osnujemo proizvodnu kompaniju posvećenu širenju nauke na zanimljiv
i dostupan način. Tokom potonjih meseci razmotrili smo izvestan broj proje-
kata. Ubedljivo najzanimljiviji predlog potekao je od televizijske stanice KCET
iz Los An elesa, koja pripada mreži javne televizije. Konačno je postignut do-
govor da se pristupi radu na televizijskoj seriji od trinaest epizoda, koja bi bi-
la usredsre ena na astronomiju, ali bi istovremeno sagledavala stvari i iz naj-
šireg ljudskog ugla. Bilo je zamišljeno da se obraća laičkoj publici, da u vi
zuelnom i muzičkom pogledu bude prvorazredna, kao i da u podjednakoj me
ri deluje na um i osećanja. Obavili smo razgovore sa finansijerima, angažova
li smo izvršnog producenta, i tako smo počeli trogodišnji projekat pod nazi-
vom Kosmos. U času kad ovo pišem procenjujemo da će seriju širom sveta vi

6. 12 • Karl Segan
deti sto četrdeset miliona ljudi, odnosno tri odsto žitelja planete zemlje. Pošli
smo od pretpostavke da je gledalište znatno inteligentnije nego što se obično
smatra; da najdublja naučna pitanja o prirodi i nastanku sveta pobu uju zani-
manje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kome živimo veliko je
raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. No, ma kojim putem da kre-
nemo, sudbina nam je neraskidivo povezana sa naukom. Razumevanje nauke
za nas je od suštinske važnosti, budući da nam od toga zavisi sam opstanak.
Osim toga, nauka pruža zadovoljstvo; evolucija se postarala za to da uživamo
u razumevanju oni koji razumeju, naime, imaju više izgleda za opstanak. Te-
levizijska serija Kosmosi ova knjiga predstavljaju ogled za koji se nadamo da
će uspeti da dočara deo zamisli, metoda i radosti nauke.
Knjiga i televizijska serija ra ene su zajedno. U izvesnom smislu svaka od
njih temelji se na onoj drugoj. Mnoge ilustracije u ovoj knjizi uzete su iz iz-
vrsnog vizuelnog materijala pripremljenog za televizijsku seriju. Ali knjiga i te-
levizijska serija imaju donekle različitu publiku i odlikuju se drugačijim pristu-
pom. Jedna od velikih vrlina knjige jeste to što čitaocu omogućava da se če-
sto vraća na nejasne ili teške delove; sa usavršenjem tehnologije video kaseta
i video ploča, ovo odskora počinje da biva izvodljivo i sa televizijom. Pisac
uživa znatno veću slobodu u odre enju opsega i dubine razmatranja date teme
u jednom poglavlju nego televizijski autor, kome na raspolaganju stoji prokru
stovskih pedeset osam minuta i trideset sekundi efektivnog programa, bez re-
klamnih umetaka. Ova knjiga seže znatno dublje u mnoge teme nego televizij-
ska serija. Postoje teme o kojima se raspravlja u knjizi, ali ne i u televizijskoj
seriji i obrnuto. U trenutku kad ovo pišem još je neizvesno da li će u tele-
vizijsku verziju biti uvršćen niz crteža Alise i njenih prijatelja u uslovima sna-
žne i slabe sile teže, ra en po uzoru na radove ser Džona Tenijela. Drago mi
je što su te divne ilustracije jednog izvrsnog umetnika, Brauna, našle mesto
ovde, zajedno sa prigodnim tekstom. Sa druge strane, ovde se ne javlja po-
drobno prikazivanje Kosmičkog kalendara, koje je dato u televizijskoj seriji
delimično i zato što se o ovoj temi već raspravlja u mojoj knjizi Rajski zma-
jevi; isto tako, ovde ne govorim opširno o životu Roberta Gadarda zato što
sam njemu posvetio jedno poglavlje u knjizi Brokin mozak. Ali svaka epizoda
televizijske serije u velikoj meri se poklapa sa odgovarajućim poglavljem iz
ove knjige; bio bih srećan kad bi zadovoljstvo u gledanju, odnosno u čitanju,
bilo osnaženo potonjim čitanjem, odnosno gledanjem.
Kosmos • 13
Zbog jasnoće, u izvesnom broju slučajeva o nekoj zamisli govori se u vi-
še navrata ona se najpre pominje ovlaš, da bi kasnije bila podrobnije razra-
ena. Tako, na primer, u prvom poglavlju dat je opširan uvod u prirodu ko
smičkih tela, a iscrpnije je reč o njima dalje u knjizi; isto važi i kada su po
sredi mutacije, encimi i nukleinske kiseline, o kojima se prvi put govori u dru-
gom poglavlju. U nekoliko slučajeva, hotimice je odstupljeno od hronološkog
redosleda. Primera radi, zamisli starih grčkih naučnika izložene su u sedmom
poglavlju, dok je o Johanu Kepleru reč već u trećem. Ovo sam učinio stoga
što smatram da se sud o Grcima najbolje može doneti tek pošto se vidi kakva
su oni dostignuća zamalo propustili da ostvare.
S obzirom na to da je nauka nerazdvojivi deo sveukupnog ljudskog pre
galaštva, o njoj se ne može raspravljati bez ponekad površnog, a ponekad su-
štinskog dovo enja u vezu sa izvesnim brojem društvenih, političkih, religij-
skih i filozofskih nazora. Čak se i pri snimanju jedne televizijske serije o na-
uci nailazilo na poteškoće uzrokovane globalnom zaokupljenošću vojnim delat
nostima. Prilikom simuliranja istraživanja Marsa u Mohavskoj pustinji, uz ko
rišćenje modela lendera letelice 'Viking' u prirodnoj veličini, često su nas pre-
kidali naleti aviona vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Američkih Država, an
gažovanih u bombarderskim vežbanjima na obližnjem poligonu. U Aleksandri
ji, u Egiptu, svakog jutra od devet do jedanaest, naš hotel bio je meta na ko-
joj su pripadnici egipatskih vazduhoplovnih snaga vežbali mitraljiranje u brišu
ćem letu. Na Samosu, u Grčkoj, tek smo u poslednjem trenutku dobili dozvo-
lu za snimanje na bilo kom mestu na ostrvu zbog manevara jedinica NATO
pakta, kao i zbog gra enja mreže podzemnih i brdskih utvr enja za artiljeriju
i tenkove. U Cehoslovačkoj, korišćenje voki tokija za organizacione potrebe
prilikom snimanja na nekom seoskom putu privuklo je pažnju jednog lovačkog
aviona čeških vazduhoplovnih snaga, koji je stao da kruži iznad nas, sve dok
mu na češkom nisu pružena uveravanja da nije posredi nikakvo ugrožavanje
nacionalne bezbednosti. U Grčkoj, Egiptu i Cehoslovačkoj agenti državnih slu-
žbi bezbednosti na svakom koraku pratili su našu filmsku ekipu. U Kalugi, u
Sovjetskom Savezu, želeli smo da snimimo materijal za predvi eno izlaganje
o životu ruskog pionira astronautike Konstantina Ciolkovskog, ali smo u tome
osujećeni; kako smo kasnije saznali, uzrok ovome bila su su enja disidentima
koja je trebalo da se održe u tom mestu. Naši snimatelji nailazili su na veli-
ku predusretljivost u svakoj zemlji koju smo posetili; ali tako e se svuda ose
ćala globalna vojna prisutnost, strah u srcima nacija. Ovo iskustvo osnažilo je

7. 14 • Karl Segan
moju rešenost da kad god je to potrebno razmatram i društvena pitanja, kako
u seriji, tako i u knjizi.
Suština nauke je u činjenici da ona ispravlja samu sebe. Ishodi novih ogle-
da i nove zamisli postojano rešavaju stare tajne. Na primer, u devetom pogla-
vlju raspravlja se o okolnosti da Sunce, kako izgleda, stvara premalo neobič-
nih čestica koje se nazivaju neutrini. Navedena su i neka predložena objašnje-
nja. U desetom poglavlju raspravlja se o tome da li u Vaseljeni ima dovoljno
materije da se obustavi razu ivanje dalekih galaksija, kao i da li je Vaseljena
beskrajno stara, što bi značilo da uopšte nije stvorena. Možda su u obe ove
nedoumice malo više svetlosti u me uvremenu uneli ogledi Frederika Rajnsa
sa Kalifornijskog univerziteta, koji smatra da je otkrio (a) da se neutrini javlja-
ju u tri različita stanja, od kojih su samo u jednom dostupni neutrinskim tele-
skopima kojima se izučava sunce; (b) za razliku od svetlosti, neutrini posedu
ju masu, tako da sila teže svih neutrina u svemiru može da doprinese zatvara-
nju Kosmosa, odnosno sprečavanju da se on zauvek širi. Potonji ogledi poka
zaće da li su ove zamisli ispravne. Ali one valjano predočavaju neprekidno i
pomno preispitivanje stečenih znanja, što je od temeljne važnosti za naučno
pregalaštvo.
Kada je posredi jedan projekat ove veličine, nemoguće je izraziti zahval-
nost svima koji su na neki način doprineli njegovom ostvarenju. No, neka ime-
na naprosto se ne mogu zaobići. Tu je pre svih B. Džentri Li; zatim televizij-
ska ekipa serije Kosmos, na čelu sa glavnim producentima Džefrijem Hajns
Stajlsom i Dejvidom Kenardom i izvršnim producentom Edrijanom Malunom;
pa umetnici Jon Lomberg (koji je odigrao ključnu ulogu u prvobitnim projek-
tima i organizovanju rada na vizuelnom materijalu za Kosmos), Džon Elison,
Adolf Šaler, Rik Sternbah, Don Dejvis, Braun i En Norsija; konsultanti Do-
nald Goldsmit, Oven Džindžerič, Pol Roks i Dajana Akerman; Kameron Bek;
uprava KCET a, a posebno Greg Andorfer, koji nam je prvi izložio ponudu
ove kompanije, Čak Alen, Vilijem Lemb i Džejms Loper; tu su i finansijeri i
koproducenti televizijske serije Kosmos, me u kojima su 'Atlantic Richfield
Company', 'Corporation for Public Broadcasting', 'Artur Vining Davis Foun-
dations', 'Alfred P. Sloan Foundation', 'British Broadcasting Corporation' i
'Polytel International'. Ostali koji su pomagali oko prire ivanja činjeničkog ma-
terijala ili oko pristupa navedeni su na kraju knjige. Razume se, me utim, da
je krajnja odgovornost za sadržinu knjige moja. Dugujem zahvalnost osoblju
izdavačke kuće 'Random House', a naročito urednici En Fridgud i dizajneru
Kosmos • 15
Robertu Oličinu, na njihovom umešnom radu i strpljenju u trenucima kada su
rokovi za televizijsku seriju i knjigu počeli da se sudaraju. Posebno sam za-
hvalan Sirli Arden, koja je, u svojstvu mog izvršnog pomoćnika, prekucavala
rane verzije ove knjige, a potom vodila nadzor nad svim stupnjevima njenog
objavljivanja na svoj uobičajeno vedar i stručan način. To je samo jedan od
mnogo pogleda u kojima projekat Kosmos spada u njenu zaslugu. Zahvalniji
sam nego što sam to kadar da izrazim upravi Univerziteta Kornel, koja mi je
odobrila dvogodišnje odsustvo zbog rada na ovom projektu, mojim tamošnjim
kolegama i studentima, kao i mojim kolegama iz NASA, JPL a i ekipe za ana-
lizu snimaka 'Vikinga'.
Najveću zahvalnost za pisanje Kosmosa dugujem En Drajan i Stivenu So
teru, koji su zajedno sa mnom priredili tekst za televizijsku seriju. Oni su
ostvarili temeljit i obiman doprinos osnovnim zamislima i onome što stoji u
vezi sa njima, kao i opštem intelektualnom ustrojstvu epizoda, odnosno priklad-
nosti stila. Duboko sam im zahvalan na pomnom i kritičkom čitanju prvobit-
nih verzija ove knjige, na konstruktivnim i stvaralačkim opaskama koje su do-
vele do mnogih potonjih revizija, kao i na ogromnoj pomoći u pripremanju te-
levizijskih skripata, koje su višestruko uticale na sadržinu ove knjige. Istinsko
uživanje koje sam iskusio u našim čestim raspravama jedna je od mojih naj-
dražih nagrada za rad na projektu Kosmos.
Itaka i Los An eles, maj 1980.

8. 1.
OBALE
KOSMIČKOG OKEANA
Prvi ljudi koji su stvoreni i sazdani nazvani su Vrač Kobnog Smeha, Vrač Noći,
Raščupanac i Crni Vrač... Bili su obdareni pameću i uspeli su da pojme sve što po-
stoji na svetu. Kada bi se osvrnuli, u trenu bi sagledali sve što ih okružuje, a naiz
menice su se upuštali u dokučivanje nebeskog luka i okruglog zemnog šara... (a on-
da Tvorac reče): „Znaju sve... šta ćemo sada sa njima? Neka im pogled dopire sa-
mo do onoga što je blizu; neka vide tek krajičak zemnog šara!... Zar po prirodi ni-
su ubogi stvorovi koje smo mi sazdali? Moraju li i oni da budu bogovi?"
Popol Vuh naroda Maja Kviče
Jesi li pojmio ogromnost zemlje?
Gde je put do obitavališta svetlosti,
A gde mesto tmine...?
'Knjiga o Jovu'
Dostojanstvo mi valja tražiti ne u svemiru, već u vlastitim mislima. Nimalo neću
biti bogatiji ako posedujem svetove. U svemiru, bezmerje me okružuje i tu bivam pro-
gutan poput atoma; u mislima, pak, dokučujem svet.
Pensees, Blez Paskal
Poznato je konačno, nepoznato je beskonačno; u intelektualnom pogledu, nalazi-
mo se na ostrvcu usred bezgraničnog okeana neobjašnjenosti. Dužnost svakog poko
lenja je da od mora otrgne još malo kopna.
T. H. Haksli, 1887.

9. Kosmos je sve što postoji, što je ikada postojalo i što će ikada postojati.
Čak i najbezazlenija pomisao na Kosmos izaziva nespokoj u nama žmarci
nam pro u niz kičmu, glas nam zadrhti, obuzme nas nelagodno osećanje, slič-
no kakvom dalekom spomenu na padanje sa velike visine. Postajemo svesni da
pristupamo najvećoj me u svim tajnama.
Veličina i starost Kosmosa nadmašuju sposobnosti običnog ljudskog poi-
manja. Izgubljen negde izme u bezmernosti i večnosti nalazi se naš sićušni pla
netni dom. Posmatrano iz kosmičke perspektive, većina ljudskih preduzetništva
izgleda beznačajno, čak tričavo. No, naša vrsta je mlada, radoznala i hrabra, a
uz to i silno obećava. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina došli smo do
najneverovatnijih i najneočekivanijih otkrića o Kosmosu i o našem mestu u nje-
mu, preduzeli smo istraživanja na koja je uzbudljivo i samo pomisliti. Ona nas
podsećaju na to da se čovek razvio da bi se čudio, da razumevanje donosi ra-
dost, da je znanje preduslov opstanka. Uveren sam da naša budućnost zavisi
od toga u kojoj ćemo meri upoznati Kosmos u kome plovimo poput zrnca pra-
šine na jutarnjem nebu.
Pomenuta istraživanja temeljila su se na skeptičnosti i mašti. Mašta će nas
često odvoditi do svetova kojih nikada nije bilo. Ali bez nje nikuda ne bismo
stigli. Skepticnost nam omogućava da razlučimo uobrazilju od činjenica, da
proverimo naša razmišljanja. Kosmos je neizmerno bogat u pogledu elegant-
nih činjenica, sjajnih me uodnosa, tananih mehanizama koji ulivaju strahopo-
štovanje.
Površina Zemlje predstavlja obalu kosmičkog okeana. Sa nje smo naučili
gotovo sve ono što danas znamo. Odskora smo koraknuli i u more, zapravo
samo smo zamočili nožne prste, ili se, u najboljem slučaju, pokvasili do čla-
naka. Voda izgleda vrlo privlačno. Okean nas mami. Jedan deo našeg bića
shvata da je to zov sa mesta odakle potičemo. U nama se javlja žudnja da se

10. 20 • Karl Segan
tamo vratimo. Ovakva htenja ne predstavljaju, kako mi se čini, izraz nepošto-
vanja, iako bi mogla da uznemire eventualne bogove.
Razmere Kosmosa toliko su velike da bi za potrebe njihovog opisivanja
bilo besmisleno posezati za poznatim mernim jedinicama udaljenosti, kao što
su metri ili milje, koje su sasvim prikladne u slučaju Zemlje. Umesto toga sve-
mirske razdaljine merimo brzinom svetlosti. Za jednu sekundu svetlosni zrak
prevali približno tri stotine hiljada kilometara, što predstavlja sedmostruki obim
Zemlje. Za osam minuta on stiže sa Sunca na Zemlju. Stoga se može reći da
je Sunce udaljeno od nas osam svetlosnih minuta. Za godinu dana zrak sve-
tlosti prede približno deset biliona kilometara svemirskog prostora. Ta jedinica
dužine, razdaljina koju svetlost prevali za jednu godinu, naziva se svetlosna go-
dina. Njome se meri ne vreme nego udaljenost i to ogromna udaljenost.
Zemlja predstavlja mesto. No, ona nipošto nije jedino mesto. Nije čak ni
tipično. Nijedna planeta, zvezda ili galaksija ne mogu da budu tipične zato što
je Kosmos poglavito prazan. Jedino tipično mesto nalazi se u ogromnom, hlad-
nom, sveopštem vakuumu, u večnoj noći medugalaktičkog prostora mesto ta-
ko neobično i samotno da u pore enju sa njim planete, zvezde i galaksije iz-
gledaju bolno retke i predivne. Ukoliko bismo nasumce bili postavljeni u Ko-
smos, izgledi da se obremo u blizini neke planete bili bi manji od jedan pre-
ma milijardu biliona biliona (10", odnosno to je jedinica iza koje se pruža niz
od trideset tri nule). U svakodnevnom životu takve verovatnoće ravne su ne-
mogućnosti. Svetovi su prave dragocenosti i retkosti.
Ukoliko bismo posmatrali sa neke medugalaktičke tačke gledanja, videli bi-
smo, razu ene poput morske pene na talasima svemira, nebrojene, slabašne,
pramenaste pipke svetlosti. To su galaksije. Neke me u njima predstavljaju sa-
motne lutalice; većina, me utim, ulazi u sastav jata, u kojima sa, zbijene, ne-
prekidno kreću kroz veliku kosmičku tminu. Pred očima nam se pruža Kosmos
u najvećim razmerama za koje znamo. Nalazimo se u carstvu maglina, osam
milijardi svetlosnih godina od Zemlje, na pola puta do ruba poznate Vaselje
ne.
Galaksije se sastoje od gasa, prašine i zvezda milijardi i milijardi zve-
zda. Svaka zvezda može biti nečije sunce. Galaksije obiluju zvezdama, sveto
vima, a možda i živim stvorenjima, inteligentnim bićima i civilizacijama ka-
drim da premošćuju svemirske razdaljine. Ali, posmatrana izdaleka, jedna ga-
laksija podseća me pre na zbirku divnih predmeta morskih školjki, možda,
ili korala, proizvoda pregalaštva prirode tokom eona u kosmičkom okeanu.
Obale kosmičkog okeana • 21
Postoji približno sto milijardi (10") galaksija, od kojih svaka u prošeku sa-
drži po stotinu milijardi zvezda. U svim galaksijama ima možda isto toliko pla-
neta koliko i zvezda: 10" x 10" = IO
22
, odnosno deset milijardi biliona. S ob-
zirom na ovaj uistinu kolosalan broj, kolika je verovatnoća da samo oko jed-
ne obične zvezde, Sunca, kruži jedna nastanjena planeta? Zašto bismo baš mi,
zabačeni u jedan zabiti ugao Kosmosa, bili toliko srećni? Meni izgleda znatno
verovatnije da Vaseljena kipti životom. No, mi, ljudi, to još pouzdano ne zna-
mo. Tek smo počeli istraživanja. Sa razdaljine od osam milijardi svetlosnih go-
dina imali bismo ozbiljnih poteškoća da razaberemo čak i jato u čiji sastav ula-
zi Mlečni put, a da ne pominjemo Sunce ili Zemlju. Jedina planeta za koju
pouzdano znamo da je nastanjena predstavlja mrvicu od kamena i metala, ko-
ja slabašno sjaji odraženom Sunčevom svetlošću i koja je sa pomenute udalje-
nost bespogovorno nevidljiva.
Ali naredna etapa našeg putovanja vodi nas do ustrojstva koje astronomi
na Zemlji obično nazivaju 'lokalna grupa galaksija'. Prečnika nekoliko milio
na svetlosnih godina, ona se sastoji od približno dvadeset galaksija. Posredi je
razre eno, tamno i neupadljivo jato. Jedna od galaksija u njemu je i M 31, ko-
ja se, posmatrano sa Zemlje, nalazi u sazvež u Andromeda. Slično ostalim spi-
ralnim galaksijama, ona takode predstavlja ogroman vatreni točak zvezda, ga-
sa i prašine. M 31 ima dva mala satelita, patuljaste eliptične galaksije, sa ko-
jima je povezana gravitaciono, odnosno istim onim zakonom fizike koji mene
drži prikovanog za stolicu. Zakoni prirode isti su širom Kosmosa. Sada nas od
matičnog sveta deli dva miliona svetlosnih godina.
Iza M 31 nalazi se još jedna, veoma slična galaksija; posredi je Mlečni
put, čiji se spiralni kraci lagano okreću, praveći puni krug jednom u četvrt mi-
lijarde godina. Sada kada smo od doma udaljeni još četrdeset hiljada svetlo-
snih godina, hitamo ka masivnom središtu matične galaksije. No, ukoliko želi-
mo da prona emo Zemlju, moramo da promenimo smer kretanja i da se upu-
timo prema dalekoj periferiji Mlečnog puta, ka jednom tamnom mestu blizu
ivice udaljenog spiralnog kraka.
Čak i izme u spiralnih krakova najupečatljiviji utisak ostavljaju zvezde ko-
je hrle kraj nas neprekidni niz izuzetno samosjajnih zvezda, od kojih su ne-
ke krhke poput mehura od sapunice i toliko velike da u njih može da stane de-
set hiljada Sunaca ili bilion Zemalja, dok su druge sitne poput omanje varoši,
ali zato stotinama milijardi puta gušće od olova. Neke zvezde su samotne po-
put Sunca. Većina ih, me utim, im pratioce. Sistemi su poglavito dvočlani

11. 22 • Karl Segan
dve zvezde koje orbitiraju jedna oko druge. No, postoji postupna gradacija, po
čev od tročlanih sistema, preko razvejanih jata sazdanih od nekoliko desetina
zvezda, do velikih zbijenih jata, u kojima blista po milion sunaca. Članovi po-
jedinih binarnih sistema toliko su blizu da se dodiruju, odnosno zvezdana gra-
da neprekidno teče medu njima. Ali većina ih je razmaknuta na udaljenost ko-
ja odgovara onoj izme u Jupitera i Sunca. Neke zvezde, takozvane supernove,
sjajne su poput čitave galaksije u čiji sastav ulaze; druge, crne rupe, nevidljive
su sa udaljenosti od svega nekoliko kilometara. Neke sijaju postojanim sjajem;
druge nesigurno trepere ili žmirkaju ravnomernim ritmom. Neke se okreću sve-
čano i elegantno; druge se, pak, tako mahnito vrte da se izobličuju do spljošte
nosti. Većina ih šija poglavito vidljivom i infracrvenom svetlošću; ima, me u-
tim, i takvih koje predstavljaju blistave izvore rendgenskih talasa i radio talasa.
Plave zvezde su tople i mlade; žute zvezde, konvencionalne i sredovečne; crve-
ne zvezde, često postarije i na umoru; a male, bele ili crne zvezde već su u sa-
mrtnom ropcu. Mlečni put sadrži oko četiri stotine milijardi zvezda svih vrsta,
čije se kretanje odlikuje složenom i skladnom gracioznošću. Od svih tih zvezda
žitelji Zemlje za sada izbliza poznaju samo jednu.
Svaki zvedani sistem predstavlja ostrvo u svemiru, karantinski ogra eno od
suseda svetlosnim godinama. Mogu da zamislim stvorenja na nebrojenim sve
tovima, sa iskrama mudrosti, koja sva u prvi mah smatraju da je njihova ma-
jušna planeta i možda nekoliko sunaca sve što postoji. Mi rastemo u izolova
nosti. Tek postupno i polako postajemo svesni Kosmosa.
Neke zvezde su po svoj prilici okružene milionima beživotnih, kamenih, si-
ćušnih svetova; to su planetni sistemi zamrznuti na nekom ranom stupnju svog
razvoja. Možda većina zvezda ima planetne sisteme prilično slične našem: na
periferiji im se nalaze velike, gasne planete sa prstenovima i ledenim meseci
ma, a bliže središtu mali, topli, plavobeli svetovi, prekriveni oblacima. Na ne-
kim me u njima možda se razvio inteligentni život, koji je preduzeo globalni
neimarski poduhvat prekrajanja površine matične planete. To su naša braća i na-
še sestre u Kosmosu. Da li se oni mnogo razlikuju od nas? Kakav im je oblik,
kakva im je biohemija, neurobiologija, istorija, politika, nauka, tehnologija,
umetnost, muzika, religija, filozolija? Možda ćemo jednog dana to saznati.
Sada smo stigli do našeg dvorišta, na jednu svetlosnu godinu od Zemlje.
Sunce je optočeno loptastim rojem džinovskih pahuljica, sazdanih od leda, ka-
mena i organskih molekula: kometnim jezgrima. S vremena na vreme, slaba-
šan gravitacioni uticaj neke zvezde u prolazu nagna poneku od njih da zaplo
Obale kosmičkog okeana • 23
vi ka unutrašnjem Sunčevom sistemu. Tu je Sunce zagreva, što uzrokuje ispa
ravanje leda i obrazovanje ljupkog kometnog repa.
Približavamo se planetarna našeg sistema, ovećim svetovima, zarobljenici-
ma Sunca, gravitaciono prinu enim da se kreću gotovo kružnim orbitama, po-
glavito grejanim Sunčevom svetlošću. Pluton, prekriven metanskim ledom i u
pratnji svog samotnog, džinovskog meseca Harona, osvetljen je dalekim Sun-
cem, koje odatle izgleda samo kao sjajna tačka svetlosti na potpuno crnom ne-
bu. Džinovski gasni svetovi, Neptun, Uran, Saturn biser Sunčevog sistema
i Jupiter, svi imaju porodice ledenih meseca. Iza područja gasnih planeta i or
bitirajućih ledenih bregova nalaze se topla, stenovita ostrva unutrašnjeg Sunče-
vog sistema. Tu je, na primer, crvena planeta Mars, sa visokim vulkanima, ve-
likim raselinskim dolinama, džinovskim, globalnim peščanim olujama i, možda,
izvesnim jednostavnim oblicima života. Sve planete kruže oko Sunca, najbliže
zvezde, tog pakla vodoničnog i helijumovog gasa koji učestvuje u termonukle
arnim reakcijama, plaveći Sunčev sistem svetlošću.
Konačno, na kraju našeg putovanja, vraćamo se našem sićušnom, krhkom,
plavobelom svetu, izgubljenom u kosmičkom okeanu, čije razmere daleko nad
mašaju dosege i najodvažnije uobrazilje. To je svet medu istinski nebrojenim
mnoštvom drugih. On može biti od značaja jedino za nas. Zemlja je naš dom,
naš roditelj. Naša vrsta života nikla je i razvila se ovde. Tu je ljudska rasa po-
stala punoletna. Na ovom svetu stekli smo strast prema istraživanju Kosmosa
i na njemu sami kujemo, uz nešto patnje i bez ikakvih jemstava, vlastitu sud-
binu.
Dobro došli na planetu Zemlju svet plavog, azotnog neba, okeana tečne
vode, svežih šuma i mekih livada, svet koji, izvan svake sumnje, buja živo-
tom. Posmatrano iz kosmičke perspektive, on je, kao što sam rekao, dirljivo
predivan i redak; ali za sada je i jedini. Na ćelom našem putovanju kroz pro-
stor i vreme samo smo za njega pouzdano ustanovili da je bio poprište prera-
stanja kosmičke materije u život i svest. Mora da postoji mnoštvo takvih sve-
tova raštrkanih po svemiru, ali naše traganje za njima počinje ovde, na teme-
ljima sakupljene mudrosti muškaraca i žena naše vrste, pabirčene po veliku ce
nu tokom miliona godina. Mi smo povlašćeni po tome što imamo priliku da
živimo medu sjajnim i strastveno Ijubopitljivim ljudima, kao i u vreme kada
traganje za znanjem uživa opšte uvažavanje. Ljudska bića, koja u krajnjoj li-
niji potiču sa zvezda i samo privremeno i kratkotrajno nastanjuju svet nazvan
Zemlja, otisnula su se na dugi povratak u matično stanište.

12. 24 • Karl Segan
Do otkrića da je Zemlja mali svet došlo je, kao i u slučaju tolikih drugih
važnih čovekovih otkrića, na drevnom Bliskom istoku, u vreme koje neki lju-
di nazivaju treće stoleće pre nove ere, u najvećoj metropoli tog doba, egipat-
skom gradu Aleksandriji. Tu je živeo čovek po imenu Eratosten. Jedan njegov
zavidljivi savremenik nazvao ga je 'Beta', po drugom slovu grčkog alfabeta,
zato što je, prema njegovom mišljenju, Eratosten bio drugi na svetu u svemu
čega bi se latio. No, nama danas izgleda izvesno da je Eratosten u svemu bio
'Alfa'. Bio je astronom, istoričar, geograf, filozof, pesnik, pozorišni kritičar i
matematičar. Naslovi knjiga koje je napisao kreću se u rasponu od Astronomi-
je do 0 slobodi od bola. Tako e je bio upravnik velike Aleksandrijske bibli-
oteke, gde je jednog dana pročitao u nekoj papirusnoj knjizi da u južnoj po-
graničnoj varoši Sijeni, blizu prve Nilove katarakte, u podne 21. juna štapovi
okomito pobodeni u zemlju ne bacaju nikakvu senku. Za letnje dugodnevice,
najdužeg dana u godini, dok časovi mile ka podnevu, senke stubova hrama po-
staju sve kraće. U podne, sasvim iščezavaju. Odraz sunca tada se može vide
ti u vodi na dnu dubokog bunara. Sunce se nalazi tačno povrh glave.
Bilo je to uočavanje koje bi nekom drugom po svoj prilici promaklo. Sta-
povi, senke, odrazi u bunarima, položaj Sunca od kakve bi važnosti mogle
biti te jednostavne, svakodnevne stvari? Ali Eratosten je bio naučnik, a njego-
va razmišljanja o pomenutim običnostima promenila su svet; na izvestan na-
čin, u stvari, ona su stvorila jedan svet. Ljubopitljivost je nagnala Eratostena
da preduzme jedan ogled da proveri, zapravo, da li i u Aleksandriji okomi-
to pobodeni štapovi ostaju bez ikakve senke 21. juna. Pokazalo se, me utim,
da je senke ipak bilo.
Eratosten se zapitao kako to da, u istom trenutku, štap poboden okomito
u Sijeni ne baca nikakvu senku, dok isto tako poboden štap u Aleksandriji, da-
leko na severu, ima popriličnu senku. Zamislite kartu drevnog Egipta sa dva
okomita štapa jednake dužine, od kojih je jedan poboden u Aleksandriji, a dru-
gi u Sijeni. Pretpostavite, zatim, da nekog odre enog trenutka nijedan od ova
dva štapa ne baca senku. Ovu pojavu bilo bi veoma lako razumeti pod uslo
vom da je Zemlja ravna. Sunce bi se tada nalazilo tačno iznad. Ukoliko bi oba
štapa bacala senke podjednake dužine, to bi takode imalo smisla na ravnoj Ze-
mlji: Sunčevi zraci bili bi u tom slučaju iskošeni pod istim uglom u odnosu
na dva štapa. Ali kako se može dogoditi da u istom trenutku u Sijeni nema
nikakve senke, dok je ona u Aleksandriji izrazita?
Obale kosmičkog okeana • 25
Jedini mogući odgovor, shvatio je on, jeste da je površina Zemlje zakri-
vljena. I ne samo to: što je ova zakrivljenost veća, veća je i razlika u dužina-
ma senki. Sunce se nalazi toliko daleko da su njegovi zraci uporedni kada stig-
nu do Zemlje. Stapovi pobodeni pod raznim uglovima u odnosu na pravac do-
laženja Sunčevih zraka bacaju senke različite dužine. S obzirom na uočenu raz-
liku u dužinama senki, udaljenost izme u Aleksandrije i Sijene morala je da
iznosi oko sedam stepeni duž površine Zemlje; drugim recima, ukoliko zami-
slite da se štapovi pružaju sve do središta Zemlje, oni bi se tu presecali pod
uglom od sedam stepeni. Sedam stepeni približno iznosi pedeseti deo od tri
stotine šezdeset stepeni, što predstavlja puni obim zemlje. Eratosten je znao da
razdaljina izme u Aleksandrije i Sijene dostiže približno osam stotina kilome-
tara zato što je angažovao jednog čoveka da to prepešači i izmeri. Osam sto-
tina kilometara puta pedeset iznosi četrdeset hiljada kilometara; toliki, dakle,
mora biti obim Zemlje.
Ishod je bio tačan. Eratostenova jedina pomagala bila su štapovi, oči, no-
ge i mozak, kao i sklonost ka preduzimanju ogleda. Pomoću njih on je izra-
čunao obim Zemlje, uz grešku od svega nekoliko postotaka, što predstavlja iz-
uzetan poduhvat, ima li se na umu da je ostvaren pre dve hiljade dve stotine
godina. On je bio prvi čovek koji je tačno izmerio veličinu jedne planete.
Tadašnji svet Sredozemlja bio je znamenit po moreplovstvu. Aleksandrija
je bila najveća pomorska luka na celoj planeti. Kad biste jednom ustanovili da
Zemlja predstavlja kuglu skromnog prečnika, zar ne biste došli u iskušenje da
se otisnete na istraživačka putovanja, da tragate za još neotkrivenim zemljama,
pa čak možda i da se odvažite na plovidbu oko sveta? Četiri stotine godina
pre Eratostena jedna feničanska flota, koja je bila u službi egipatskog faraona
Nehoa, oplovila je Afriku. Oni su podigli jedra, po svoj prilici u krhkim, otvo-
renim la ama, i krenuli iz Crvenog mora, spustili se istočnom obalom Afrike,
prešli u Atlantik i vratili se preko Sredozemnog mora. Ovo epsko putovanje
trajalo je tri godine, što predstavlja približno isto vreme kao i ono koje je po-
trebno modernom 'Vojadžeru' da preleti razdaljinu izme u Zemlje i Saturna.
Hrabri i pustolovni moreplovci otiskivali su se na mnoga velika putovanja
posle Eratostenovog otkrića. No, njihovi brodovi bili su majušni. Raspolagali
su jedino najjednostavnijim navigacionim ure ajima. Oslanjali su se na pribli-
žno odre ivanje položaja brodovlja i držali su se pravca pružanja obale što su
više mogli. U nepoznatom okeanu bili su kadri da odrede svoju geografsku ši-
rinu, ali ne i dužinu, na osnovu posmatranja, iz noći u noć, položaja sazvežda

13. 26 • Karl Segan
u odnosu na obzorje. Poznata sazvež a mora da su delovala ospokojavajuće
usred neistraženog okeana. Zvezde su prijatelji istraživača, najpre onih koji su
plovili morima Zemlje, a sada i onih koji plove okeanima svemira. Iako je po-
sle Eratostena nesumnjivo bilo pokušaja, tek je u Magelanovo vreme uspešno
oplovljena Zemlja. Kakve su se samo priče o odvažnim pustolovinama mogle
čuti iz usta mornara i navigatora, praktičnih ljudi sveta, koji su stavljali na koc-
ku vlastite živote, pouzdajući se u matematičko umeće jednog naučnika iz
Aleksandrije?
U Eratostenovo vreme pravili su se globusi koji su prikazivali izgled Ze-
mlje vi ene iz svemira; oni su bili u suštini tačni u području podrobno istra-
ženog Sredozemlja, ali su postajali sve nepouzdaniji što su se više udaljavali
odatle. Naša sadašnja znanja o Kosmosu odgovaraju ovom nelagodnom, ali i
neumitnom stanju stvari. U prvom stoleću nove ere aleksandrijski geograf Stra
bon zapisao je sledeće:
"Oni koji su odustali od pokušaja do oplove Zemlje kažu da ih u tome nije osu-
jetio kontinent koji bi im se isprečio na putu, budući da je more ostajalo bespre
korno otvoreno pred njima, već je to znatno pre bilo gubljenje odlučnosti i ne-
dostatak namirnica i vode... Eratosten kaže da, ukoliko veličina Atlantskog okea-
na ne bude prepreka, mogli bismo lako morem da stignemo od Iberije do Indi-
je... Sasvim je moguće da u umerenom pojasu postoje jedna ili dve nastanjive
Zemlje... Štaviše, ako je (taj drugi deo sveta) nastanjen, onda njegovi žitelji nisu
ljudi kakvi postoje u našim krajevima, tako da bismo taj deo morali da smatra-
mo za jedan drugi nastanjeni svet.'
Ljudi su počeli da se otiskuju, u svakom suštinskom smislu, ka drugim
svetovima.
Potonje istraživanje Zemlje predstavljalo je preduzetništvo na globalnom
nivou, obuhvatajući i putovanja sve do Kine i Polinezije. Vrhunac je, razume
se, bilo Kolumbovo otkriće Amerike, kao i putovanja iz narednih nekoliko sto
leća, koja su upotpunila geografsko istraživanje Zemlje. Kolumbovo prvo pu-
tovanje povezano je na najneposredniji način sa Eratostenovim proračunima.
Kolumbo je bio očaran onim što je nazivao 'poduhvat Indija' zamišlju da
stigne do Japana, Kine i Indije ne na taj način što će ići uz obalu Afrike, a
potom ploviti na istok, već tako što će se smelo otisnuti na nepoznati zapad-
ni okean ili, kako je to Eratosten kazao u trenutku blistavog naslućenja, 'sti-
ći morem od Iberije do Indije'.
Obale kosmičkog okeana • 27
Kolumbo je bio strastveni sakupljač starih mapa i prilježni čitalac knjiga
drevnih geografa, kao što su Eratosten, Strabon i Ptolemej, odnosno dela o
ovim ljudima. Ali da bi 'poduhvat Indija' mogao da bude preduzet, da bi bro-
dovi i posada bili kadri da opstanu na dugom putovanju, Zemlja je morala da
bude manja nego što je to Eratosten kazao. Kolumbo je stoga varao u prora-
čunima, kao što su to razložno primetili stručnjaci i znalci sa Univerziteta iz
Salamanke. On se pozvao na najmanji mogući obim Zemlje i na najveće pro
stiranje Azije na istok koje je uspeo da prona e u knjigama što su mu bile do-
stupne, pa je čak i tu preterao. Da se Kolumbu Amerika nije isprečila na pu-
tu, njegovi pohodi doživeli bi potpuni krah.
Zemlja je sada u potpunosti istražena. Ona više nema novih kontinenata ili
izgubljenih zemalja. Ali tehnologija koja nam je omogućila da istražimo i na-
selimo i najudaljenija područja Zemlje sada nam dopušta i da se otisnemo sa
matične planete, da se uputimo u svemir i preduzmemo istraživanje drugih sve
tova. Napustivši Zemlju, sada smo u prilici da je vidimo odozgo, da je osmo-
trimo kao čvrsto, loptasto obličje, sa razmerama koje odgovaraju Eratosteno-
vim proračunima i obrisima kontinenata koji potvr uju da su mnogi drevni kar-
tografi bili pravi majstori svog posla. Kakvo bi samo zadovljstvo pred takvim
prizorom iskusili Eratosten i drugi aleksandrijski geografi.
Upravo u Aleksandiji, tokom razdoblja od šest stoleća, koje je počelo oko
300. godine pre nove ere, ljudska bića su se, u jednom važnom smislu, upu-
stila u intelektualnu pustolovinu koja nas je dovela do obala svemira. Ali od
izgleda i atmosfere tog slavnog mermernog grada ništa nije ostalo. Tlačenje i
strah od nauke izbrisali su gotovo sve spomene na staru Aleksandriju. Njeni
žitelji bili su čudesno raznoliki. Makedonski, a kasnije rimski vojnici, egipat-
ski sveštenici, grčke aristokrate, feničanski moreplovci, jevreski trgovci, pose
tioci iz Indije i podsaharske Afrike svi, izuzev mnogoljudne robovske popu-
lacije živeli su skladno i u uzajamnom poštovanju tokom najvećeg dela zlat-
nog doba Aleksandrije.
Ovaj grad osnovao je Aleksandar Veliki, a podigli su ga njegovi bivši te
lohranitelji. Aleksandar se zalagao za uvažavanje stranih kultura, kao i za slo-
bodoumno prikupljanje znanja. Prema predanju a nije odveć važno da li se
to uistinu dogodilo on se spustio ispod površine Crvenog mora u prvom ro-
nilačkom zvonu na svetu. Podsticao je svoje generale i vojnike da se žene Per
sijankama i Indijkama. Poštovao je bogove drugih naroda. Sakupljao je egzo-
tične oblike života, a svom učitelju Aristotelu nabavio je slona. Grad mu je

14. 28 • Karl Segan
sazdan u raskošnim razmerama, sa svrhom da bude svetsko trgovačko, kultur-
no i naučno središte. Krasili su ga prostrane avenije, široke i do trideset me-
tara, elegantna arhitektonska i vajarska dela, Aleksandrova monumentalna grob-
nica, kao i ogroman svetionik Faros, jedno od sedam čuda starog sveta.
Ali najveće čudo Aleksandrije bila je Biblioteka i sa njom povezan Muzej
(doslovno, institucija posvećena oblastima koje su stajale pod okriljem muza).
Od te legendarne Biblioteke danas je sačuvan samo jedan memljiv i zabora-
vljeni podrum takozvanog serapeuma, nekadašnjeg dogratka Biblioteke, koji je
najpre bio hram, da bi potom promenio namenu i postao posvećen znanju. Mo-
žda jedine fizičke ostatke tu danas predstavlja nekoliko plesnivih polica. Pa
ipak, ovo mesto bilo je jednom um i dika najvećeg grada na planeti, prvi istin-
ski istraživački institut u istoriji sveta. Naučnici Biblioteke izučavali su sveko-
liki Kosmos. Kosmos je grčka reč koja označava red u Vaseljeni. Ona je, na
izvestan način, suprotna od haosa. Njome se podrazumeva duboka me upove
zanost svih stvari. Ona izražava i strahopoštovanje prema složenom i tananom
načinu na koji je Vaseljena sazdana. Ovde je obitavala zajednica naučnika ko-
ji su preduzimali istraživanja u oblasti fizike, književnosti, medicine, astrono-
mije, zemljopisa, filozofije, matematike, biologije i tehnike. Nauka i učenost tu
su stekle punoletstvo. Bio je to pravi rasadnik genija. Aleksandrijska bibliote-
ka bila je mesto gde smo mi, ljudi, prvi put sakupili, ozbiljno i sistematično,
svekoliko znanje sveta.
Pored Eratostena, tu je delao i astronom Hiparh, koji je kartografisao sa
zvež a i procenio sjajnosti zvezda; zatim Euklid, koji je blistavo sistematizo
vao geometriju i kazao svom kralju, dok se ovaj jednom prilikom mučio oko
nekog teškog matematičkog problema: „Nema kraljevskog puta do geometrije";
pa Dionizije Tračanin, čovek koji je razvrstao delove govora, preduzevši u iz-
učavanju jezika ono što je Euklid preduzeo u geometriji; potom Herofil, fizi-
olog, koji je pouzdano ustanovio da je mozak, a ne srce, središte pameti; He-
ron iz Aleksandrije, izumitelj zupčastog prenosnika i parnih mašina, kao autor
Automate, prve knjige o robotima; Apolonije iz Perga, matematičar koji je od-
redio oblike preseka kupe elipsu, parabolu i hiperbolu1
krive za koje da-
nas znamo da predstavljaju orbite po kojima se kreću planete, komete i zve
zde; Arhimed, najveći matematički genije do Leonarda da Vinčija; najzad,
1
Posredi su krive koje se dobijaju presecanjem kupe pod raznim uglovima. Osamnaest
stoleća kasnije, Apolonijevi zapisi o presecima kupe pomoći će Johanu Kepleru da prvi put
dokuči kretanje planeta.
Obale kosmičkog okeana • 29
astronom i geograf Ptolemej, u čiju zaslugu spada najveći deo onoga što je da-
nas obuhvaćeno pseudonaukom astrologijom; njegova Vaseljena, u čijem se sre-
dištu nalazila Zemlja, ostala je na snazi hiljadu pet stotina godina, pokazujući
da od velikih grešaka nije imuna ni najblistavija inteligencija. A medu tim ve-
likim muškarcima bila je i jedna velika žena, Hipatija, matematičar i astronom,
poslednja perjanica Biblioteke, čija je mučenička smrt bila povezana sa unište-
njem Biblioteke sedam stoleća posle njenog osnivanja, o čemu će kasnije biti
još reci.
Grčki kraljevi Egipta, koji su se smenjivali posle Aleksandra, ozbiljno su
držali do nauke. Stolećima su pružali potporu istraživanju i obezbedivali rad-
ne uslove u Biblioteci za najizvrsnije umove datog doba. Ona je sadržala de-
set velikih istraživačkih dvorana, od kojih je svaka bila posvećena drugoj obla-
sti; tu su, zatim, bili vodoskoci i kolonade, botaničke bašte, jedan zoološki vrt,
sale za seciranje, opservatorija i velika trpezarija, gde su, u časovima dokoli-
ce, vo eni kritički razgovori o raznim zamislima.
Glavno blago Biblioteke bila je njena zbirka knjiga. Bibliotekari su proče
šljavali sve kulture i jezike sveta u potrazi za knjigama. Upućivali su izaslani-
ke u inostranstvo da kupuju ćele biblioteke. Trgovačke brodove koji su prista-
jali u aleksandrijsku luku pretraživala je gradska straža ali ne zbog šverca,
nego zbog knjiga. Svici su pozajmljivani, prepisivani, a onda vraćani vlasnici-
ma. Teško je proceniti tačan broj, ali Biblioteka je po svoj prilici imala pola
miliona papirusnih svitaka ispisanih rukom. Šta se zbilo sa svim tim knjigama?
Klasična civilizacija koja ih je iznedrila raspala se, a sama Biblioteka bila je
hotimice uništena. Sačuvao je tek sasvim mali broj dela iz nje, kao i nešto ža-
losno krnjih fragmenata. Ali koliko su samo uzbudljivi ti delovi i odlomci! Zna-
mo, na primer, da je na nekoj polici Biblioteke stajala jedna knjiga astronoma
Aristarha Samosaćanina, u kojoj se tvrdilo da je Zemlja samo jedna od plane-
ta, da sa ostalima kruži oko Sunca, kao i da su zvezde veoma daleke. Svi ovi
zaključci potpuno su tačni, ali trebalo je sačekati blizu dve hiljade godina da se
ponovo do e do njih. Ukoliko sto hiljada puta uvećamo razmere gubitka zbog
nestanka ovog Aristarhovog dela, počećemo da shvatamo svu veličanstvenost
preduzetništva klasične civilizacije i tragičnost njenog uništenja.
Naša nauka daleko nadmaša onu za koju je znao stari svet. No, postoje
nepopunjive praznine u našem poznavanju istorije. Zamislite samo koje bi sve
tajne o našoj prošlosti mogle biti rešene kada bismo imali pristupa u Aleksan-
drijsku biblioteku. Znamo, na primer, za trotomnu (sada izgubljenu) istoriju

15. 30 •
Karl Segan
sveta, poteklu iz pera jednog vavilonskog sveštenika po imenu Beros. U pr-
vom tomu govorilo se o razdoblju od postanja do potopa, za koje je pisac sma-
trao da je trajalo četiri stotine trideset dve hiljade godina, odnosno oko sto pu-
ta duže nego prema hronologiji Starog zaveta. Pitam se šta li je sve tu bilo
zapisano!
Narodi starog veka znali su da je svet veoma star. Oni su žudeli da pro
niknu u daleku prošlost. Mi danas znamo da je Kosmos znatno stariji nego što
su oni bili kadri i da zamisle. Ispitali smo prostorno Vaseljenu i videli da ži-
vimo na zrncu prašine koje kruži oko jedne uboge zvezde u zabitom uglu jed-
ne tamne galaksije. Uporedo sa tim što smo mrvica u beskrajnosti prostora, za-
uzimamo i tek tren u neizmerju vremana. Danas nam je poznato da naša Va
seljena ili bar njeno najnovije otelovljenje traje već negde izme u petna-
est i dvadeset milijardi godina. Toliko je vremena proteklo od jednog izuzet-
nog eksplozivnog doga aja, koji se naziva Veliki prasak. Na početku ove Va
seljene nije bilo galaksija, zvezda i planeta, a još manje života i civilizacija,
već je postojala samo jednoobrazna, blistava, plamena kugla koja je ispunjava-
la svekoliki prostor. Prelaz od haosa Velikog praska do Kosmosa koji mi po-
činjemo da dokučujemo predstavlja najstravičniji preobražaj materije i energije
i mi smo istinski povlašćeni što smo u prilici da razmišljamo o njemu. I sve
dok negde drugde ne budemo pronašli druga inteligentna bića, moći ćemo se-
be da smatramo najspektakularnijim od svih preobražaja dalekim potomcima
Velikog praska, kojima je usud dodelio da dokučuju i dalje preobražavaju Ko-
smos iz koga su potekli.
2.
JEDAN GLAS
U KOSMIČKOJ FUGI
Moram se predati Gospodu Svetova.
On je taj što te je stvorio od praha...
Koran. 40. sura
Najstarija medu filozofijama, filozofija evolucije, bila je sapeta i bačena u naj-
dublju tminu tokom hiljadugodišta teološke sholastike. Ali Darvin je podario nove ži-
votne sokove toj drevnoj zamisli; veziva su popucala i za oživljenu misao stare Grč-
ke ispostavilo se da je primereniji izraz sveopšteg poretka stvari od ma koje predsta-
ve što ju je sedamdeset potonjih pokolenja ljudi prihvatalo kroz veru i iz sujeverja.
T. H. Haksli, 1887.
Verovatno su sva organska bića, koja su ikada živela na ovoj Zemlji, potekla od
nekog praiskonskog oblika u koji je život prvobitno bio udahnut... Ima nečeg veličan-
stvenog u ovakvom vi enju života... Dok se ova planeta okretala, saglasno neumolji-
vom zakonu gravitacije, iz jednog tako jednostavnog početišta razvili su se i još se
razvijaju nebrojeni predivni i čudesni oblici.
Poreklo vrsta, Carls Darvin, 1859.
Kako izgleda, širom Vaseljene postoji jedinstvo materije, budući da zvezde sadrže
mnoge elemente koji se nahode u Suncu i Zemlji. Čudesno je da elementi koji su naj-
rasprostranjeniji u zvezdanom glušju predstavljaju ujedno one koji stoje u najprisnijoj
vezi sa živim organizmima na našem globusu, računajući tu vodonik, natrijum, magne
zijum i gvož e. Zar bar sjajnije zvezde ne bi mogle biti, poput našeg Sunca, stožeri i
energetska središta sistema svetova, prilago enih da budu staništa živih bića?
Vilijem Hagins, 1865.

16. Čitavog života sam razmišljao o mogućnosti postojanja vanzemaljskog ži-
vota. Kako bi izgledao? Od čega bi bio sačinjen? Svi živi stvorovi na našoj
planeti sazdani su od organskih molekula složenih mikroskopskih zdanja u
okviru kojih atom ugljenika igra središnju ulogu. Postojalo je jedno doba pre
života, kada je Zemlja bila gola i potpuno pusta. Naš svet sada kipti životom.
Kako se on pojavio? Kako je, u uslovima odsustva života, dolazilo do stvara-
nja organskih molekula zasnovanih na ugljeniku? Kako su nastala prva živa
stvorenja? Kako se život potom razvijao, da bi na kraju doveo do pojave ova-
ko razra enih i složenih bića kakva smo mi, kadri da se upustimo u odgone-
tanje tajne vlastitog porekla?
Postoji li život i na nebrojenim drugim planetarna koje možda kruže oko
drugih sunaca? Da li se vanzemaljski život, ako postoji, temelji na istim or-
ganskim molekulima kao i život na Zemlji? Da li bića sa drugih svetova ve-
oma nalikuju životu sa Zemlje? Ili su, pak, izrazito različita kao ishod dru-
gačijih prilago avanja na drugačije sredine? Koje još mogućnosti postoje u
ovom smislu? Priroda života na Zemlji i traganje za vanzemaljskim životom
dva su vida istog pitanja traganja za tim ko smo mi.
U velikoj tmini izme u zvezda nahode se oblaci gasa, prašine i organske
materije. U njima je radio teleskopima otkriveno na desetine različitih vrsta or-
ganskih molekula. Obilje tih molekula ukazuje na mogućnost da se gra a ži-
vota nalazi svuda. Možda su, ukoliko ima dovoljno vremena, nastanak i raz-
voj života kosmičke neumitnosti. Na nekim od više milijardi planeta u Mleč
nom putu život možda nikada nije nikao. Na drugima se možda javio, ali i ne-
stao, odnosno nikada nije nadrastao najjednostavnije oblike. A na nekom ma-
jušnom postotku svetova možda je došlo do razvoja inteligencija i civilizacija
znatno savršenijih od naših.

17. 34 • Karl Segan
Povremeno se mogu čuti opaske kako činjenica da je Zemlja idealno sta-
nište za život predstavlja stvar srećne podudarnosti: umerene temperature, teč-
na voda, kiseonička atmosfera i tako dalje. Ali ovde dolazi, bar delimično, do
brkanja uzroka i posledice. Lokalna stvorenja izvrsno su prilagi ena uslovima
zemaljske sredine zato što odavde potiču. Izumrli su svi raniji oblici života ko-
ji se nisu valjano prilagodili. Mi smo potomci onih organizama kojima je to
uspelo. Organizmi koji su se razvili na nekom sasvim različitom svetu nesum-
njivo bi svojoj lokalnoj sredini tako e pevali slavopojke.
Svekoliki život na Zemlji prisno je povezan. Mi imamo zajedničku organ-
sku herniju i zajedničko evoluciono nasle e. Kao ishod toga, našim biolozima
ruke su prilično vezane. Oni su u prilici da izučavaju samo jednu vrstu biolo-
gije, jednu samotnu temu u muzici života. Je li ta slabašna i prigušena melodi-
ja jedini glas koji se može čuti hiljadama svetlosnih godina unaokolo? Ili mo-
žda postoji svojevrsna kosmička fuga, puna tema i kontrapunktava, disonanci i
harmonija, u kojoj milijardu različitih glasova tvore galaktičko sazvučje života?
Dopustite mi da vam ispričam priču o jednoj maloj frazi u muzici života
na Zemlji. Godine 1158. japanski car bio je jedan sedmogodišnji dečak po ime-
nu Antoku. On se, bar nominalno, nalazio na čelu jednog samurajskog klana
koji se nazivao Heike i koji je vojevao dugotrajan i krvav rat protiv drugog
samurajskog klana, Gendžija. Oba klana smatrala su da polažu preče nasledno
pravo na carski presto. Do odlučnog pomorskog okršaja medu njima, uz care-
vo prisustvo, došlo je kod Dano ure, u Japanskom moru, 24. aprila 1185. go-
dine. Heike su bili brojno slabiji i uskoro nadvladani. Mnogi su bili pobijeni.
Preživeli su se masovno bacali u more i nestajali ispod površine. Gospa Nii,
careva baka, odlučila je da ona i Antoku ne padnu živi u ruke neprijatelju. 0
onome što se potom zbilo pripoveda se u Priči o Heikama:
Caru je bilo sedam godina, ali izgledao je znatno stariji. Bio je tako lep da se
činilo da zrači blistavošću, dok mu se dugačka, crna kosa raspletena spuštala niz
le a. Sa iznena enim i brižnim izrazom, on upita gospu Nii: „Kuda ćeš me od-
vesti?"
Ona se okrenula ka mladom vladaru, dok su joj se niz obraze slivale suze, i...
stala da ga teši, sakupljajući mu dugačku kosu u odefdu golubije boje. Očiju pu-
nih suza, mladi vladar sklopio je svoje divne ručice. Najpre se okrenuo ka isto-
ku, da se oprosti od boga Isea, a potom na zapad, da izgovori nembucu (moli-
tvu Amida Budi). Gospa Nii čvrsto ga je uzela u naručje i uz reci: ,,U okean
skim dubinama naš je dvor" bacila se u talase, koji su ih odmah progutali.
Jedan glas u kosmičkoj fugi •35
Čitava ratna flota Heika bila je uništena. Preživele su samo četrdeset tri
žene. Ove dvorske dame bile su prinu ene da prodaju cveće i usluge za koje
su bile kadre ribarskom življu u okolini poprišta bitke. Heike su gotovo nesta-
li iz istorije. Ali jedna uboga grupa bivšuh dvorskih dama i njihovi potomci iz
veza sa ribarima počeli su da prire uju svetkovinu u spomen na bitku. Ona se
neprekidno proslavljala svakog 24. aprila sve do danas. Ribari koji potiču od
loze Heika oblače tada odeždu od konoplje, na glave stavljaju crni pokrov i u
povorci idu u hram Akama, gde je smešten mauzolej utopljenog cara. Tu gle-
daju predstavu koja prikazuje zbivanja posle bitke kod Dano ure. Stolećima po-
sle nje ljudi su uobražavali da vide utvarne legije samuraja kako se uzalud upi-
nju da odagnaju sa sebe more, da speru sa njega krv, poraz i poniženje.
Ribari kažu da samuraji Heika još hode dnom Japanskog mora u oblič-
ju rakova. Tu se mogu naći rakovi sa neobičnim šarama na le ima, čiji je ras-
pored useka takav da uznemirujuće podsećaju na lice samuraja. Kada ribari ulo-
ve ove rakove, oni ih ne jedu, već ih vraćaju u more, u spomen na tužna zbi-
vanja kod Dano ure.
Ovo predanje suočava nas sa jednim zanimljivim problemom. Kako to da
se na le nom oklopu jednog raka nalazi ugravirano lice samuraja? Odgovor bi
mogao da glasi da su ljudi vinovnici ove pojave. Šare na oklopu raka stiču se
nasledem. No, me u rakovima, kao i medu ljudima, ima mnogo različitih lo-
za. Zamislimo da se, sasvim slučajno, me u dalekim precima ovog raka našao
jedan sa šarom koja je, makar i sasvim ovlaš, podsećala na ljudski lik. Još pre
bitke kod Dano ure ribari su po svoj prilici bili nevoljni da pojedu takvog ra-
ka. Bacivši ga natrag u vodu, oni su stavili u pokret jedan evolucioni proces:
ako ste rak i imate običan le ni oklop, ljudi će vas pojesti. Vaša loza imaće
manje potomaka. Ali ako vaš le ni oklop malo podseća na ljudski lik, vratiće
vas u more i tada ćete ostaviti više potomaka. Šare na le nim oklopima bile
su, dakle, od bitnog značaja za rakove. Kako su prolazila pokolenja i rako-
va i ljudi poglavito su opstajali rakovi čije su šare najvećma nalikovale sa-
murajskom licu, sve dok na kraju nije nastalo ne obično ljudsko lice, ne samo
japansko lice, već lice srditog i namrgo enog samuraja. Sve to nije imalo ni-
kakve veze sa onim što su rakovi želeli. Odabiranje im je nametnuto spolja.
Što više ličite na samuraja, bolji su vam izgledi za opstanak. Na kraju, najvi-
še je bilo samurajskih rakova.
Ovaj proces naziva se veštačko odabiranje. U slučaju Heike rakova, njega
su, manje više nesvesno, sproveli ribari, dok je sasvim izvesno da na sve to

18. 36 • Karl Segan
nikakvog upliva nisu imali sami rakovi. Ljudi su hiljadama godina hotimice
odre ivali koje će biljke i životinje ostati u životu, a koje će odumreti. Od ma-
lih nogu okružuju nas domaće životinje, voće, drveće i povrće. Odakle sve to?
Je li nekada slobodno živelo u divljini, da bi potom bilo nagnano da prihvati
manje naporan život na seoskom gazdinstvu? Ne, istina je potpuno suprotna.
Većinu ovih životinja i biljaka stvorili smo mi.
Pre deset hiljada godina nije bilo krava muzara, jazavičara ili velikih kli-
pova kukuruza. Kada smo pripitomili pretke ovih biljaka i životinja a oni su
se u izvesnim slučajevima veoma razlikovali od svojih današnjih potomaka
počeli smo da kontrolišemo njihov dalji rasplod. Postarali smo se da se prven-
stveno razmnožavaju oni varijeteti za čija smo neka svojstva smatrali da su po-
željna. Kada nam je bio potreban pas koji bi nam pomogao oko čuvanja ova-
ca, odabrali smo pasminu koja se odlikovala inteligentnošću, poslušnošću i iz
vesnom uro enom nadarenošću za saterivanje u stado, koja je od koristi živo-
tinjama što love u čoporima. Ogromna, nabrekla vimena krava muzara predsta-
vljaju ishod čovekovog zanimanja za mleko i sir. Naš kukuruz uzgajan je to-
kom deset hiljada pokolenja da bude ukusniji i hranljiviji od svojih kržljavih
predaka; u stvari, on se toliko izmenio da se više uopšte ne može razmnoža-
vati bez čovekovog upliva.
Suština veštačkog odabiranja bilo da je posredi Heike rak, pas, krava ili
klip kukuruza ogleda se u sledećem: mnoge odlike biljaka i životinja, kao
što su fizička svojstva ili ponašanje, stiču se nasle em. One se verno prenose
genetskim putem. Iz odre enih razloga, ljudi podstiču razmnožavanje jednih va-
rijeteta, a osujećuju druge. Odabrani varijeteti ostavljaju mnogo potomaka i na
kraju se silno namnože; oni osujećivani prore uju se, pa čak i iščezavaju.
Ali ako ljudi mogu da stvore nove varijetete biljaka i životinja, zar i pri-
roda ne bi morala da bude za to kadra? Ovaj srodan proces naziva se prirod-
no odabiranje. Na osovu izmena koje smo izazvali u biljnom i životinjskom
svetu tokom kratkotrajne čovekove vladavine na Zemlji, kao i na temelju fo-
silnih ostataka, sasvim je jasno da se život korenito menjao tokom eona. Fo-
silni ostaci nedvosmisleno govore o tome da su nekada u velikom broju po-
stojala stvorenja koja su sada potpuno iščezla.' Znatno je više vrsta izumrlo to
1
Premda je tradicionalna zapadna religijska misao uporno tvrdila suprotno. Tako je, na
primer, 1770. godine Džon Vesli napisao: 'Smrti nikada nije dopušteno da uništi (čak ni) naj
neugledniju vrstu.'
Jedan glas u kosmičkoj fugi • 37
kom istorije Zemlje nego što ih postoji danas; te vrste predstavljaju okončane
oglede evolucije.
Genetske promene izazvane pripitomljavanjem zbile su se veoma brzo. Zec
je bio pripitomljen tek početkom srednjeg veka (počeli su da ga uzgajaju fran-
cuski kalu eri, uvereni da tek okoćeni zečići predstavljaju ribe, te da tako ne
podležu pod zabranu jedenja mesa odre enih dana crkvenog kalendara); kafa u
petnaestom stoleću; šećerna repa u devetnaestom; a lasica je još u najranijem
dobu pripitomljavanja. Za manje od deset hiljada godina pripitomljavanjem ov-
ce povećala se težina vune koja se od nje dobija od nepunog kilograma gru-
be dlake do deset ili čak dvadeset kilograma ravnomerno finog runa; isto ta-
ko, količina mleka koju stoka daje tokom razdoblja laktacije porasla je od ne-
koliko stotina na milion kubnih centimetara. Ako je veštačko odabiranje u stan-
ju da izazove tako velike promene za tako kratko vreme, za šta bi onda bilo
kadro prirodno odabiranje, koje dejstvuje već nekoliko milijardi godina? Odgo-
vor na ovo pitanje jeste svekolika lepota i raznovrsnost biološkog sveta. Evo-
lucija je činjenica, a ne teorija.
Do velikog otkrića da prirodno odbiranje predstavlja mehanizam evolucije
došli su Čarls Darvin i Alfred Rasel Volas. Pre više od jednog stoleća oni su
istakli da priroda stvara obilje, da se ra a znatno više životinja i biljaka nego
što može da opstane i da u takvim prilikama sredina odabira one varijetete ko-
ji, igrom slučaja, imaju bolje izglede za opstanak. Mutacije iznenadne pro-
mene u nasle u verno se prenose dalje. One obezbe uju sirovine za evolu-
ciju. Sredina odabira one retke mutacije koje idu u prilog opstanku, odakle pro
ishodi niz sporih preobražaja iz jednog oblika života u drugi, odnosno nasta-
nak nove vrste.1
Evo šta je Darvin o tome rekao u Poreklu vrsta:
U Popol Vuhu, svetoj knjizi naroda Maja, razni oblici života opisuju se kao neuspeli
proizvodi bogova, koji se bave opitima sa namerom da stvore ljude. U ranim pokušajima ni-
su se mnogo približili tom naumu, budući da su sazdali samo niže životinje; u pretposlednjem
navratu uspeh im je izmakao za dlaku: načinili su, naime, majmune. Prema kineskom mitu,
ljudi su nastali od belih vaši jednog boga po imenu P'an Ku. U osamnaestom stoleću, Bifon
je ustvrdio da je Zemlja znatno starija nego što to piše u Svetom pismu, da su se oblici ži-
vota na neki način sporo menjali tokom hiljadugodišta, ali i da su majmuni degenerisani po-
tomci ljudskih bića. Iako ova predstava ne odražava tačno evolucioni proces kako su ga opi-
sali Darvin i Volas, ona ga ipak nagoveštava baš kao što je to primer i sa zamislima De
mokrita, Empedokla i ostalih jonjanskih naučnika, o kojima je reč u sedmom poglavlju.

19. 38 • Karl Segan
Čovek nije taj koji stvara raznovrsnost; on jedino nehotice stavlja organska bića
u nove životne uslove, a onda priroda preuzima stvar u svoje ruke, tvoreći ra-
znovrsnost. Ali čovek može da odabere i odabira varijetete koje mu je dala Pri-
roda, te ih tako i sabira na željeni način. On time prilago ava životinje i biljke
prema svom naho enju, da mu budu što korisnije. To može da čini melodično,
ali i nehotice, tako što će sačuvati jedinke koje su mu najkorisnije u datom tre-
nutku, uopšte ne pomišljajući pri tom na pramenu pasmine... Nikakav očigledan
razlog ne protivi se tome da načela koja su bila tako delotvorna kod pripitomlja-
vanja ne budu ista takva i pri dejstvu Prirode... Ra a se znatno više jedinki ne-
go što može da opstane... I najmajušnija prednost nekog stvorenja, ma koje sta-
rosti i u bilo kom godišnjem dobu, u odnosu na ona sa kojima je u takmačkom
odnosu, kao i bolja prilago enost makar i u najmanjem stepenu uslovima fizičke
sredine, doprineće tome da ono odnese konačnu prevagu.
T. H. Haksli, vatreni pobornik i popularizator evolucije, napisao je da su
Darvinova i Volasova dela bila 'blesak svetlosti koji čoveku što se izgubio u
mrkloj noći najednom pokazuje put koji, bez obzira na to da li ga pravo vo-
di kući ili ne, nesumnjivo ide u dobrom pravcu... Ono što mi je prvo palo na
um, kada sam ovladao središnjom zamišlju Porekla vrsta bilo je: Kako sam
samo bio glup što na ovo nisam pomislio! Pretpostavljam da su Kolumbovi sa
druzi morali reći nešto slično... Činjenice o raznovrsnosti, o borbi za opstanak,
o prilago avanju na uslove bile su dobro poznate; ali niko od nas nije naslu-
tio da put do srca problema vrsta vodi preko njih, sve dok Darvin i Volas ni-
su odagnali tminu.'
Obe ove zamisli, o evoluciji i o prirodnom odabiranju, zaprepastile su
mnoge ljude a neki su još i danas zaprepašćeni. Prizor elegantnosti života
na Zemlji, kao i primerenost ustrojstva organizama njihovim funkcijama bili su
za naše pretke dokazi o postojanju velikog tvorca. Najjednostavniji jednoćelij-
ski organizam znatno je složenija mašina od najboljih džepnih časovnika. Džep-
ni časovnici se, me utim, spontano ne sklapaju ili samostalno razvijaju, u spo-
rim etapama, od, recimo, svojih predaka časovnika. Jedan časovnik podrazume
va upliv časovničara. Izgledalo je da se atomi i molekuli ni na koji način ne
mogu spontano organizovati u stvorenja zastrašujuće složenosti i istančanog
funkcionisanja kakva krase svaki deo Zemlje. Shvatanja da je svako živo biće
zasebno stvoreno, da se jedna vrsta ne može pretvoriti u drugu, bila su savr-
šeno saglasna onome što su naši preci, raspolažući ograničenim istorijskim na-
lazima, znali o životu. Zamisao da je veliki tvorac krajnje brižljivo sazdao sva
Jedan glas u kosmičkoj fugi • 39
ko stvorenje pridavala je značaj prirodi, jemčila da u njoj vlada red, a ljud-
skim bićima podarivala važnost, za kojom i danas žudimo. Predstava o tvorcu
prirodno je, privlačno i sasvim ljudsko objašnjenje biološkog sveta. Ali, kako
su Darvin i Volas pokazali, postoji još jedna mogućnost, podjednako privlač-
na, podjednako ljudska i znatno primerenija stvarnosti: prirodno odabiranje, ko-
je je muziku života činilo sve divnijom kako su eoni prolazili.
Fosilni nalazi mogli bi biti saglasni sa zamišlju o velikom tvorcu; možda
su neke vrste uništene, kada je tvorac postao nezadovoljan njima i latio se no-
vih ogleda da poboljša svoje tvorevine. No, ova pretpostavka nije bez slabih
tačaka. Svaka biljka i životinja krajnje pomno je sazdana; zar jedan vrhunski
umešan tvorac ne bi trebalo već iz prve da bude kadar da stvori nameravano
raznovrsje? Fosilni ostaci ukazuju na traganje za najboljim rešenjima, na ne-
sposobnost predvi anja budućnosti, a to su svojstva koja ne idu uz pravog ve-
likog tvorca (premda idu uz tvorca udaljenijeg i posrednog delovanja).
Kao student, početkom pedesetih godina, imao sam sreću da radim u labo-
ratoriji H. Dž. Mulera, velikog genetičara koji je ustanovio da zračenje izaziva
mutacije. Muler mi je prvi skrenuo pažnju na Heike rakove kao na primer ve
štačkog odabiranja. Da bih se uputio u praktične vidove genetike, proveo sam
mnogo meseci radeći oglede na voćnim mušicama, drosophila melanogaster
(doslovno: crnotrupi ljubitelj rose), sićušnim dobroćudnim bićima sa parom kri-
laca i velikim očima. Držali smo ih u bocama za mleko od pola litre. Preduzi
mali bismo ukrštanja dva varijeteta da bismo videli kakvi će novi oblici nasta-
ti iz mešanja roditeljskih gena, kao i pod dejstvom prirodnih i veštački izazva-
nih mutacija. Ženke su polagale jaja u svojevrsnu melasu koju su laboranti sta-
vljali u bocu i hermetički zatvarali; a potom bismo sačekivali da se iz oplo e-
nih jaja razviju larve, iz larvi lutke, iz lutki nove, odrasle voćne mušice.
Jednoga dana, posmatrao sam kroz dvogledni mikroskop slabe snage uve
ćanja novoizleglu partiju odraslih drosophila, paralisanih pomoću malo etera;
četkicom od kamilje dlake odvajao sam različite varijetete, kada sam najednom
spazio nešto krajnje iznena ujuće: nije posredi bila neka sitna varijacija, kakve
su crvene oči umesto belih, ili vrat sa dlačicama umesto vrata bez dlačica, već
jedna sasvim različita, potpuno osobena vrsta stvorenja, sa znatno iarazitijim
krilima i dugačkim, perastim antenama. Usud je hteo, zaključio sam, da slučaj
krupne evolucione promene u samo jednom pokolenju bude zabeležen upravo
u laboratoriji H. Dž. Mulera, koji je tvrdio da se tako nešto nikada ne može
dogoditi. Pripala mi je dužnost da ga obavestim o tome.

20. 40 • Karl Segan
Teška srca zakucao sam na vrata njegove kancelarije. „Napred", začuo se
prigušeni glas. Ušao sam i obreo se u zamračenoj sobi; bila je uključena sa-
mo jedna mala svetiljka koja je obasjavala stočić mikroskopa za kojim je on
radio. Stojeći u tami, počeo sam nekako da objašnjavam šta se zbilo. Prona-
šao sam jednu potpuno različitu vrstu mušice. Bio sam siguran da se izlegla
iz neke lutke u melasi. Neprijatno mi je što ometam Mulera u radu, ali..."Li-
či li ona više na lepidopteru, nego na dipteru?" upitao me je on, lica osvetlje
nog odozdo. Nisam shvatio šta ima na umu, tako da je morao da mi objasni:
„Ima li velika krila? Ima li peraste antene?" Smrknuto sam klimnuo.
Muler je uključio osvetljenje na tavanici i dobroćudno se osmehnuo. Po
sredi je bila stara priča. Postojala je jedna vrsta moljaca koji se prilagodio uslo
vima u laboratorijama za genetičko izučavanje drosophila. Nimalo nije bio sli-
čan voćnim mušicama, niti je hteo da bilo šta ima sa njima. Jedino je žudeo
za njihovom melasom. U kratkom vremenskom razmaku, dok bi laboratorijski
tehničar načas otvorio bocu od mleka na primer, da bi dodao nešto voćnih
mušica ženka moljca obrušila bi se unutra i u letu izručila tovar jajašaca u
ukusnu melasu. Nisam otkrio nikakvu makromutaciju, već sam se susreo sa
jednim divnim primerom prilago avanja u prirodi, koji je i sam nastao kao pro-
izvod mikromutacije i prirodnog odabiranja.
Tajne evolucije jesu smrt i vreme: smrt ogromnog broja oblika života, ko-
ji se nisu savršeno prilagodili uslovima sredine, i vreme za dugi niz malih mu-
tacija koje slučajno idu u prilog prilagodljivosti, odnosno vreme za sporo pri-
kupljanje povoljnih mutacija. Otpor koji se javio prema zamislima Darvina i
Volasa delimično potiče otuda što veoma teško možemo da pojmimo protok
hiljadugodišta, a da ne govorimo o eonima. Šta mogu sedamdeset miliona go-
dina da znače bićima čiji životni vek iznosi svega milioniti deo tog razdoblja.
Mi smo slični leptirima koji lepršaju samo jedan dan, a misle da je to večnost.
Ono što se zbilo ovde na Zemlji moglo bi biti manje ili više tipično za
razvoj života na mnogim svetovima; ali kada su posredi takve pojedinosti kao
što je hernija proteina ili neurologija mozgova, priča o životu na Zemlji lako
može biti jedinstvena u ćelom Mlečnom putu. Zemlja se kondenzovala iz me
uzvezdanog gasa i prašine pre približno 4,6 milijardi godina. Na osnovu fo-
silnih ostataka znamo da je život nastao ubrzo posle toga, možda pre otprili-
ke četiri milijarde godina, u jezercima i okeanima primitivne Zemlje. Prvi ži-
vi stvorovi nisu ni izdaleka bili tako složeni kao jednoćelijski organizmi, koji
Jedan glas u kosmičkoj fugi •41
već predstavljaju veoma razvijen oblik života. Ti prvi izdanci bili su znatno
skromniji. U tim ranim danima, atmosferska pražnjenja i ultraljubičasta svet
lost sa Sunca razlagali su jednostavne, vodonikom bogate molekule primitivne
atmosfere, ali su se njihovi delovi spontano prestrojavali, obrazujući sve slože-
nije molekule. Proizvodi ove rane hernije bivali su potom rastvarani u okeani-
ma, tvoreći svojevrsnu organsku supu, čija se složenost postepeno povećavala,
sve dok jednoga dana, sasvim slučajno, nije došlo do nastanka takvog mole-
kula koji je bio kadar da stvara grube kopije samoga sebe, koristeći kao gra-
divni materijal druge molekule iz supe. (0 tome će kasnije još biti reci.)
Bio je to najraniji predak dezoksiribonukleinske koseline, DNK, vrhunskog
molekula života na Zemlji. Ovaj molekul ima oblik lestvica izvijenih u spira-
lu, čije se prečage javljaju u četiri različita molekularna vida, koji predstavlja-
ju četiri slova genetskog koda. Ove prečage, koje se nazivaju nukleotidi, arti
kulišu nasledna uputstva neophodna za stvaranje datog organizma. Svaki oblik
života na Zemlji ima drugačije ustrojstvo ovih uputstava, ali su sva ona ispi-
sana u osnovi na istom jeziku. Uzrok različitosti organizama jesu razlike u
uputstvima nukleinskih kiselina. Mutacija predstavlja promenu na nivou nukle
otida, koja se verno prenosi u naredno pokolenje. S obzirom na to da su mu-
tacije slučajne promene nukleotida, većina ih je štetna ili čak pogubna, budu-
ći da dovodi do nastanka nefunkcionalnih encima. Valja dugo čekati pre no što
neka mutacija uzrokuje bolji rad organizma. Pa ipak, upravo ovaj neverovatan
doga aj mala, blagotvorna mutacija u nukleotidu prečnika jednog desetomi
lionitog dela centimetra omogućava dejstvo evolucije.
Pre četiri milijarde godina Zemlja je predstavljala molekularni rajski vrt.
Tada još nije bilo grabljivica. Izvesni molekuli reprodukovali su se nedelotvor
no, nadmetali su se za gradivni materijal i ostavljali vlastite grube kopije. Sa
pojavom reprodukcije, mutacije i selektivnog odstranjivanja najneuspešnijih va-
rijeteta evolucija je već uhvatila zalet, premda još na molekularnom nivou. Ka-
ko je vreme prolazilo, molekuli su se sve uspešnije reprodukovali. Konačno je
došlo do povezivanja molekula sa specijalizovanim funkcijama, koji su obra-
zovali svojevrstan molekularni kolektiv prvu ćeliju. Današnje biljne ćelije po
seduju sićušne molekularne fabrike, nazvane hloroplasti, koje su zadužene za
fotosintezu pretvaranje Sunčeve svetlosti, vode i ugljen dioksida u ugljene hi
drate i kiseonik. Ćelije u kapi krvi sadrže drugačiju vrstu molekularne fabrike,
takozvane mitohondrije, koje spajaju hranu sa kiseonikom, lučeći korisnu ener

21. 42 • Karl Segan
giju. Ove fabrike danas se nalaze u biljnim i životinjskim ćelijama, ali su po
svoj prilici nekada i same bile samostalne ćelije.
Pre tri milijarde godina izvestan broj jednoćelijskih biljaka se udružio, mo-
žda stoga što je neka mutacija sprečila razdvajanje pojedinačne ćelije posle de
obe. Tako su nastali prvi višećelijski organizmi. Svaka ćelija vaše krvi pred-
stavlja svojevrsnu zajednicu, u okviru koje su nekada samnostalni delovi po-
vezani radi zajedničke dobrobiti. A vi ste sazdani od stotinu biliona ćelija. Sva-
ko od nas predstavlja, u stvari, jedno mnoštvo.
Kako izgleda, seks je prona en pre otprilike dve milijarde godina. Pre to-
ga, novi varijeteti organizama mogli su nastati samo kroz sakupljanje slučajnih
mutacija odabiranjem promena, slovo po slovo, u genetskim uputstvima. Do
tog časa evolucija je morala biti nepojamno spora. No, sa pronalaskom seksa
dva organizma došla su u priliku da razmenjuju čitave pasuse, stranice i knji-
ge svog DNK koda, stvarajući tako nove varijetete, spremne za sito odabira-
nja. Merilo odabiranja počela je da biva i sklonost prema uzimanju udela u
seksu brzo su iščezavali oni kojima to nije izgledalo zanimljivo. Ovo važi
ne samo za mikrobe od pre dve milijarde godina. I mi, ljudi, odlikujemo se
danas neutaživom strašću da razmenjujemo segmente DNK.
Pre milijardu godina, biljke su, delujući u me usobnoj saradnji, dovele do
jedne izuzetne promene u životnoj sredini Zemlje. Zelene biljke stvaraju mo-
lekularni kiseonik. S obzirom na to da su okeani u me uvremenu postali ispu-
njeni jednostavnim zelenim biljkama, kiseonik je uznapredovao do glavnog sa-
stojka Zemljine atmosfere, neopozivo promenivši njen prvobitni vodonični ka-
rakter i okončavši epohu Zemljine istorije u kojoj je gra a života nastajala ne
biološkim procesima. Ali kiseonik ispoljava težnju da uzrokuje razlaganje or-
ganskih molekula. Iako nam je veoma drag, ovaj elemenat u osnovi je otrovan
za nezaštićenu organsku materiju. Prelaz na oksidirajuću atmosferu doveo je do
najveće krize u istoriji života, u kojoj je zauvek iščezlo veoma mnogo orga-
nizama, nesposobnih da se sažive sa kiseonikom. Nekoliko primitivnih oblika,
kao što su bacili botulizma i tetanusa, uspelo je, me utim, da opstane sve do
danas, ali samo u sredinama lišenim kiseonika. Azot u Zemljinoj atmosferi
znatno je hemijski inertniji, te stoga i daleko blagotvorniji od kiseonika. Ali i
on nastaje biološkim putem. Prema tome, čak i devedeset devet odsto Zemlji-
ne atmosfere biološkog je porekla. Nebo je, dakle, nastalo dejstvom života.
Više od četiri milijarde godina po pojavi života preovla ujući organizmi
bile su mikroskopske plavo zelene alge koje su prekrivale i ispunjavale okea
Jedan glas u kosmičkoj fugi • 43
ne. A onda, pre približno šest stotina miliona godina, došlo je do raskida mo
nopolne prevlasti algi i do bujanja mnoštva novih oblika života; ovaj doga aj
dobio je naziv kambrijska eksplozija. Život se začeo skoro neposredno po na-
stanku Zemlje, što ukazuje na mogućnost da on predstavlja neumitan hemijski
proces na zemljolikim planetarna. No, život se nije mnogo razvio iznad nivoa
plavo zelenih algi tokom tri milijarde godina, što ukazuje na to da se teže po-
javljuju veliki oblici života sa specijalizovanim organima teže, u stvari, ne-
go što je to i sa samim začinjanjem života. Sasvim je moguće da trenutno
postoje mnoge druge planete sa obiljem mikroba, ali bez krupnih životinja i
biljaka.
Ubrzo posle kambrijske eksplozije okeani su stali da bujaju mnogim raz-
ličitim oblicima života. Pre otprilike pet stotina miliona godina postojala su ve-
lika krda trilobita, divno sazdanih životinja, pomalo sličnih krupnim insektima;
neki su u čoporima lovili po okeanskom dnu. U očima su im se nalazili kri-
stali kojima su razlučivali polarizovanu svetlost. Danas, me utim, nema živih
trilobita; oni ne postoje već dve stotine miliona godina. Zemlja je ranije bila
nastanjena biljkama i životinjama od kojih danas nema ni traga ni glasa. Isto
tako, sve vrste koje danas žive na planeti nekada nisu postojale. U drevnim
stenama nema nikakvog nagoveštaja o životinjama. Vrste se pojavljuju, opsta
ju manje ili više kratkotrajno, a onda iščezavaju.
Kako izgleda, pre kambrijske eksplozije vrste su se prilično sporo nasta-
vljale jedna na drugu. Uzrok ovome utisku delimično može da bude i činjeni-
ca da količina informacija kojima raspolažemo brzo opada što dublje ponire
mo u prošlost; stvar je, naime, u tome što su u ranoj istoriji planete samo ret
ki organizmi posedovali čvrste delove tela, a meka stvorenja ne ostavljaju fo-
silne tragove; no, sa druge strane, izvesno je da je stopa pojavljivanja drama-
tično novih oblika života pre kambrijske eksplozije bila prilično spora; muko-
trpni razvoj ćelijskog ustrojstva i ćelijske biohemije nije se odmah ispoljavao
u spoljnjim oblicima koje nam otkrivaju fosilni nalazi. Posle kambrijske eks-
plozije izuzetna nova prilago avanja stala su da se nižu srazmerno ogromnom
brzinom. Odmah posle prvih riba pojavili su se i drugi kičmenjaci; biljke, ra-
nije ograničene na okeane, počele su da kolonizuju kopno; razvili su se prvi
insekti, a njihovi potomci postali su prethodnica u kolonizovanju kopna, koje
su sprovele životinje; krilati insekti pojavili su se zajedno sa vodozemcima,
stvorenjima donekle sličnim ribama plućašicama, kadrim da opstanu kako na
kopnu tako i u vodi; ubrzo je nastalo prvo drveće, kao i prvi reptili; razvili su

22. 44 • Karl Segan
se dinosaurusi; nikli su i sisari, a onda i prve ptice; javilo se prvo cveće; di-
nosaurusi su iščezli; razvili su se najraniji cetaceani, preci delfina i kitova, a
u istom razdoblju pojavili su se i primati preci majmuna, čovekolikih maj-
muna i čoveka. Pre manje od deset miliona godina nastala su prva stvorenja
koja su veoma nalikovala čoveku, a uporedo sa tim došlo je i do spektakular-
nog povećanja veličine mozga. A onda, pre svega nekoliko miliona godina, po-
javila su se prva istinska ljudska bića.
Čovek je rastao u šumama; mi se odlikujemo prirodnom naklonošću pre-
ma njima. Kako je divotno stablo koje se uzdiže ka nebu! Njegovo lišće ža-
nje Sunčevu svetlost za potrebe fotosinteze, što uslovljava pojavu nadmetanja
medu drvećem, budući da ono veće ostavlja u senci manje. Ukoliko podrobni-
je osmotrite, često ćete imati priliku da uočite kako se dva stabla me usobno
guraju, čineći to na nejak, ali zato ljubak način. Drveta predstavljaju velike i
divne mašine, koje pokreće snaga Sunčeve svetlosti; ona uzimaju vodu iz tla i
ugljen dioksid iz vazduha, a onda taj materijal pretvaraju u hranu za sebe i za
nas. Biljka koristi ugljene hidrate, koje sama stvara, kao izvor energije koji joj
omogućava da živi svoj biljni život. A mi, životinje, koji u krajnjoj liniji pred-
stavljamo parazite na grbači biljaka mi krademo te ugljene hidrate da bismo
živeli svoj životinjski život. Jedući biljke, spajamo ugljene hidrate sa kiseoni
kom rastvorenim u našoj krvi, zapretanim tu zahvaljujući činjenici da udišemo
vazduh, i tako stičemo energiju koja nas pokreće. U ovom procesu dolazi do
izdisanja ugljen dioksida, koji biljke potom recikliraju, stvarajući nove ugljene
hidrate. Kakav sjajan saradnički sklad: biljke izdišu ono što životinje udišu i
obrnuto svojevrsno uzajamno veštačko disanje usta na stomu, rasprostranje-
no po celoj planeti, svekoliki elegantni ciklus koji biva napajan energijom jed-
ne zvezde, udaljene sto pedeset miliona kilometara.
Postoje na desetine milijardi poznatih vrsta organskih molekula. Pa ipak,
samo se pedesetak njih koristi za suštinske delatnosti života. Isto ustrojstvo ja-
vlja se stalno nanovo, izrazito konzervativno, ali i domišljato za različite funk-
cije. A u samom srcu života na Zemlji u proteinima koji kontrolišu ćelijsku
herniju i u nukleinskim kiselinama koje nose nasledna uputstva ovi moleku-
li su u suštini istovetni kod svih biljaka i životinja. Jedan hrast i ja sazdani
smo od iste grade. Ukoliko se dovoljno daleko vratite u prošlost, ustanovićete
da imamo i zajedničke pretke.
Živa ćelija predstavlja carstvo koje je u podjednakoj meri složeno i pre
divno kao i carstvo galaksija i zvezda. Savršena mašinerija ćelija mukotrpno
Jedan glas u kosmičkoj fugi
se razvijala tokom četiri milijarde godina. Komadi hrano bivaju preobraieni u
ćelijsku mašineriju. Današnja bela krvna zrnca predstavljaju jučerašnji pire od
spanaća. Kako ćelija to čini? U njenoj unutrašnjosti nalazi se lavirint i tanano
zdanje koje održava vlastito ustrojstvo, preobraća molekule, uskladištuje enet
giju i priprema se za samoreplikaciju. Kada bismo mogli da u emo u jednu
ćeliju, pretežan deo mašinerije koju bismo tamo videli predstavljao bi moleku-
le proteina, od kojih se neki nalaze u stanju mahnite delatnosti, dok drugi na
prosto čekaju. Najvažniji proteini su encimi, molekuli koji kontrolišu hemijskc
reakcije u ćeliji. Encimi su slični radnicima na proizvodnoj traci, u smislu da
je svaki specijalizovan za neki poseban molekularni posao: faza četiri, na pri
mer, zadužena je za gra enje nukleotida gvanozinskog fosfata, ili je, pak, za-
datak faze jedanaest, recimo, razlaganje jednog molekula šećera sa svrhom da
se izluči energija neophodna za obavljanje drugih ćelijskih poslova. Ali enci-
mi nisu zapovednici parade. Oni primaju uputstva zapravo, i sami bivaju sa
zdavani po nare enjima pravih zapovednika. Ti zapovednički molekuli jesu uu
kleinske kiseline. One žive izdvojeno u jednom zabranjenom gradu u dubokoj
unutrašnjosti u samom ćelijskom jedru.
Ukoliko bismo prodrli kroz neku poru u jedro ćelije, tamo bismo zatekli
prizor koji neodoljivo podseća na eksploziju u fabrici špageta haotično mno
štvo zavojnica i niti, odnosno dve vrste nukleinskih kiselina: DNK, koja zna
šta valja činiti, i RNK, koja prenosi uputstva dobijena od DNK ostatku ćelije.
Ovo su vrhunska ustrojstva koja je četiri milijarde godina evolucije uspelo da
iznedri: u njima je sadržan potpuni sklop informacija o tome kako učiniti de
latnim ćeliju, drvo ili čoveka. Količina informacija u ljudskoj DNK, ukoliko bi
one bile ispisane običnim jezikom, ispunila bi stotinu debelih tomova. Štaviše,
molekuli DNK znaju, uz sasvim retke izuzetke, kako da proizvedu potpuno
istovetne kopije samih sebe. Oni znaju izuzetno mnogo.
DNK predstavlja dvostruku spiralu, zapravo dve prepletene niti koje pod
sećaju na 'zavojite' stepenice. Jezik života nije ništa drugo do sled ili la/.vr
staj nukleotida duž ove niti. Za vreme reprodukcije, spirale se razdvajaju po
sredstvom jednog naročitog proteina, a potom obe sintetišu istovetnu kopiju one
druge iz nukleotidnog gradivnog materijala koji pliva unaokolo u viskoznoj to
nosti ćelijskog jedra. Kada počne rasplitanje, jedan izuzetan encim nazvan
DNK polimeraza obezbeduje da proces kopiranja teče besprekorno. Ukoliko do
e do neke greške, odre eni encimi odmah stupaju u dejstvo i zamenjuju po

23. 46 • Karl Segan
grešan nukleotid pravim. Ti encimi predstavljaju molekularnu mašinu zadivlju-
jućih moći.
Pored toga što je u stanju da pravi savršene kopije same sebe a upravo
je to nasle e DNK iz jedra upravlja i delatnostima ćelije, odnosno procesom
koji se naziva metabolizam, na taj način što sintetiše jednu drugu nukleinsku
kiselinu, takozvani glasnik RNK, koji izlazi u oblasti izvan jedra, gde kontro
liše, u pravo vreme i na pravom mestu, gra enje po jednog encima. Kada se
sve okonča, proizveden je jedan encimski molekul koji potom upravlja nekim
posebnim vidom ćelijske hernije.
Ljudska DNK predstavlja lestvicu dugačku milijardu nukleotida. Najveći
deo mogućih kombinacija nukleotida potpuno je besmislen: one bi, naime,
uzrokovale sintezu proteina koji ne obavljaju nikakvu korisnu funkciju. Samo
jedan izuzetno ograničen broj molekula nukleinske kiseline od koristi je za ova-
ko složen oblik života kakav smo mi. No, čak i pod takvim okolnostima, broj
korisnih kombinacija nukleinskih kiselina zapanjujuće je veliki po svoj pri-
lici znatno veći od ukupnog broja elektrona i protona u Vaseljeni. Shodno to-
me, broj mogućih pojedinačnih ljudskih bića nesravnjivo je veći od broja koji
je do sada živeo: još neiskorišćeni potencijali ljudske vrste u ovom pogledu
istinski su ogromni. Sigurno je da postoje načini kombinovanja nukleinskih ki-
selina, čiji bi ishodi dejstvovali znatno bolje po ma kom merilu koje izabe-
remo nego bilo koje ljudsko biće koje je ikada živelo. Srećom, mi i dalje
ne znamo kako da ustrojavamo alternativne nizove nukleotida, te da tako stva-
ramo alternativne vrste ljudskih bića. U budućnosti ćemo po svoj prilici biti u
stanju da ustrojavamo nukleotide u bilo koji željeni niz, odnosno da proizvo-
dimo sve odlike koje će nam tada izgledati poželjne što predstavlja u isti
mah dičnu, ali i uznemirujuću perspektivu.
Evolucija dejstvuje posredstvom mutacija i odabiranja. Mutacije mogu da
se dogode tokom replikacije, ukoliko encim DNK polimeraza načini neku po-
grešku. Ali njemu se to retko doga a. Do mutacija još dolazi pod dejstvom ra-
dioaktivnosti, ultraljubičaste svetlosti sa Sunca, kosmičkih zraka ili hemikalija
iz životne sredine; svi ovi činioci mogu da promene nukleotide ili da vežu u
čvorove nukleinske kiseline. Ukoliko je stopa mutacija odveć visoka, onda gu-
bimo nasle e mukotrpne evolucije duge četiri milijarde godina. Ako je, pak,
odveć niska, tada neće doći do stvaranja novih varijeteta koji bi se prilagodi-
li nekoj budućoj promeni u životnoj sredini. Evolucija života zahteva uglav
Jedan glas u kosmičkoj fugi • 47
nom tačnu ravnotežu izme u mutacija i odabiranja. Kada se takva ravnoteža
uspostavi, onda dolazi do izuzetnih prilago avanja.
Promena u jednom DNK nukleotidu uzrokuje promenu u jednoj amino ki
selini iz sastava proteina za koji ta DNK kodira. Crvena krvna zrnca ljudi
evropskog porekla imaju približno loptasti oblik. Crvena krvna zrnca nekih lju-
di afričkog porekla javljaju se, me utim, u obliku srpića ili polumeseca. Srpa
ste ćelije prenose manje kiseonika, te zbog toga uzrokuju pojavu jedne vrste
anemije. No, one obezbe uju i visok stepen otpornosti na malariju. Pod takvim
okolnostima, nema nikakve sumnje da je bolje biti anemičan, nego mrtav. Ovaj
važan uticaj na funkciju krvi tako upadljiv da se jasno očituje na fotografi-
jama crvenih krvnih zrnaca predstavlja ishod promene samo u jednom od de-
set milijardi nukleotida u DNK tipične ljudske ćelije. Mi još pipamo u mraku
kada su posredi posledice promena većine drugih nukleotida.
Mi, ljudi, izgledamo prilično drugačiji od drveća. Izvan svake sumnje, na-
še vi enje sveta razlikuje se od vi enja sveta velikih stabala. Ali duboko u mo-
lekularnom srcu života drveće i mi u osnovi smo istovetni. I jedni i drugi ko-
ristimo nukleinske kiseline za nasle e; i jedni i drugi koristimo proteine kao
encime koji kontrolišu herniju naših ćelija. No, najvažnije je to što koristimo
u dlaku istu knjigu šifri za prevo enje informacija nukleinskih kiselina u in-
formacije proteina, kao što čine i doslovno sva ostala živa stvorenja na našoj
planeti.1
Prema uobičajenom tumačenju ovog molekularnog jedinstva, svi mi
drveće i ljudi, ribe pecači, muljna plesan i paramecijumi potičemo iz jednog
zajedničkog stupnja razvoja života u ranoj istoriji naše planete. Kako su se u
lom slučaju pojavili prvobitni, kritični molekuli?
U mojoj laboratoriji na Univerzitetu Kornel radimo, izme u ostalog, na
prebiološkoj organskoj herniji, stvarajući neke note muzike života. Najpre me
šamo, a potom izlažemo dejstvu električnih varnica gasove primitivne Zemlje:
vodonik, vodenu paru, amonijak, metan, vodonik sulfid koji svi, uzgred bu
Ispostavilo se da genetski kod nije sasvim istovetan u svim delovima svih organizama
na Zemlji. Zna se bar za nekoliko slučajeva kada se prevo enje DNK informacija u informa-
cije proteina u jednoj mitohondriji obavlja na osnovu drugačije knjige šifri od one kojom se
koriste geni u jedru iste ćelije. Ovo ukazuje na dugotrajno evoluciono razdvajanje genetskih
kodova mitohondrija i jedra, što je u saglasnosti sa pretpostavkom da su mitohondrije nekada
bile samostalni organizmi, koji su se potom, pre nekoliko milijardi godina, spojili sa ćelijom
u simbiotičku vezu. Potonji razvoj i usložnjavanje ove simbioze predstavlja, uzgred budi reče-
no, jedan od odgovora na pitanje čime je bila zaokupljena evolucija izme u nastanka ćelije i
bujanja višećelijskih organizama prilikom kambrijske eksplozije.

24. 48 •
Karl Segan
di rečeno, postoje danas na planeti Jupiter, kao i širom Kosmosa. Varnice od-
govaraju atmosferskim pražnjenjima na drevnoj Zemlji, odnosno savremenom
Jupiteru. Reakcioni sud u početku je providan: polazni gasovi sasvim su nevi-
dljivi. Ali posle desetak minuta varničenja, neobičan sme i pigment počinje po-
lako da stvara pruge na zidovima suda. Unutrašnjost se postepeno zatamnjuje,
budući da se na zidovima hvata sve gušći sloj sme eg katrana. Da smo kori-
stili ultraljubičastu svetlost oponašajući rano Sunce ishod bi bio uglavnom
isti. Katran predstavlja izuzetno bogato stecište složenih organskih molekula,
me u kojima se nalaze i sastavni delovi proteina i nukleinskih kiselina. Ispo-
stavlja se da se grada života sasvim lako može načiniti.
Ovakve opite prvi je izvodio, početkom pedesetih godina, Stenli Miler, ta-
da postdiplomac kod hemičara Herolda Jurija. Juri je bio uveren da je rana at-
mosfera Zemlje obilovala vodonikom, baš kao i Kosmos; prema njegovom mi-
šljenju, vodonik je uspeo da otekne u svemir sa Zemlje, ali ne i sa masivnog
Jupitera, a do nastanka života došlo je pre no što je vodonik bio izgubljen. Ka-
da je Juri izložio zamisao da bi ove gasove trebalo izložiti varničenju, neko ga
je zapitao šta očekuje da će dobiti u jednom takvom opitu. Juri je kratko uz-
vratio: „Bajlštajn." Bajlštajn je obiman nemački kompendijum, sačinjen od dva-
deset osam tomova, u kome su popisani svi organski molekuli za koje se zna
u herniji.
Koristeći samo najzastupljenije gasove koji su postojali na ranoj Zemlji,
kao i gotovo svaki izvor energije koji prekida hemijske veze, u stanju smo da
proizvedemo suštinske gradivne opeke života. Ali u našem reakcionom sudu
nalaze se jedino note muzike života a ne i sama muzika. Molekularne gra-
divne opeke moraju se pravilno nizati. Život je nesumnjivo nešto više od ami
no kiselina, koje tvore njegove proteine, i nukleotida, koji tvore njegove nukle
inske kiseline. Ali veliki laboratorijski napredak ostvaren je i u svrstavanju tih
gradivnih opeka u dugačke lance molekula. Amino kiseline su se sabirale, u
uslovima primitivne Zemlje, u molekule slične proteinima. Neki od njih imaju
izvesnu kontrolu nad korisnim hemijskim reakcijama, baš kao što je to kod en
cima. Nukleotidi su se sakupljali u niti nukleinskih kiselina, dugačke nekoliko
desetina jedinica. Pod odgovarajućim okolnostima u epruveti, kratke nuklein
ske kiseline u stanju su da sintetišu istovetne kopije samih sebe.
Niko još nije izmešao gasove i vodu primitivne Zemlje, pa da na kraju
opita nešto izmili iz epruvete. Najsitniji živi stvorovi za koje se zna, viroidi,
sastoje se od nešto manje od deset hiljada atoma. Oni izazivaju više različitih
Jedan glas u kosmičkoj fugi • 49
bolesti kod kultivisanih biljaka i sva je prilika da su se u skorije vreme razvi-
li od složenijih, a ne od jednostavnijih organizama. U stvari, teško je i zami-
sliti neki jednostavniji organizam koji bi u ma kom smislu bio živ. Viroidi se
isključivo sastoje od nukleinske kiseline, za razliku od virusa koji imaju i pro-
teinski omotač. Oni nisu ništa drugo do jedna nit RNK, koja je ili pravolinij
skog ili kružnog oblika. Viroidi uspevaju da napreduju uprkos svojoj sićušno
sti zato što su pravi paraziti. Slično virusima, oni naprosto zaposedaju mole-
kularnu mašineriju neke znatno veće ćelije, koja valjano dejstvuje, i pretvara-
ju je od fabrike za proizvodnju novih ćelija u fabriku za proizvodnju novih vi
roida.
Najmanji samostalni organizmi za koje se zna jesu PPLO (pleuropneumo
nijoliki organizmi) i slična sićušna stvorenja. Oni se sastoje od pedesetak mi
liona atoma. Budući da se u znatno većoj meri moraju oslanjati na same se-
be, ovi organizmi su srazmerno složeniji od viroida i virusa. Ali današnji ži-
votni uslovi na Zemlji nisu osobito pogodni za jednostavne oblike života. Va-
lja se dobrano pomučiti da bi se preživelo. Treba se čuvati grabljivica. U ra-
noj istoriji naše planete, me utim, kada je Sunčeva svetlost stvarala ogromne
količine organskih molekula u atmosferi bogatoj vodonikom, veoma jednostav-
ni, neparazitski organizmi imali su dobre izglede za opstanak. Prvi živi stvo-
rovi verovatno su bili nalik na svojevrsne samostalne viroide, dugačke svega
nekoliko stotina nukleotida. Možda će već krajem ovog stoleća početi eksperi-
mentalni radovi na stvaranju ovakvih stvorenja od najosnovnijeg materijala ko-
ji ulazi u njihov sastav. Valja još mnogo dokučiti o nastanku života, računa-
jući tu i nastanak genetskog koda. No, opite ove vrste izvodimo tek tridesetak
godina. Priroda je imala četiri milijarde godina prednosti. Sve u svemu, ono
što smo do sada postigli i nije tako r avo.
Nijedan činilac u ovim opitima nije osoben samo za Zemlju. Prvobitni ga-
sovi i izvori energije rasprostranjeni su širom Kosmosa. Hemijske reakcije ko-
je danas izazivamo u laboratorijama po svoj prilici su odgovorne za nastanak
organske materije i u me uzvezdanom prostoru, odnosno amino kiselina prona-
enih u meteoritima. Neka slična hernija morala je da se odigra i na milijar-
du drugih svetova u Mlečnom putu. Molekuli života ispunjavaju ceo Kosmos.
Ali čak i ako život na drugim planetarna poseduje isti tip molekularne he-
rnije kao i život na Zemlji, ipak nema razloga za očekivanje da će on naliko-
vati ovdašnjim organizmima. Pomislite samo na ogromnu raznovrsnost živih
stvorenja na Zemlji, koja sva potiču sa iste planete i odlikuju se istovetnom