2. УВОД
Русија је у Први светски рат ушла као савезник
Француске и Велике Британије. На почетку се
видело да Русија није спремна за већи и дужи рат.
Због недостатка финансијских средстава војска и
морнарица нису могле да употпуне своје
резерве, а индустрија није могла свима да
удовољи. Све је то утицало на то да руска власт
изгуби поверење у војску.
Kасније се појавило незадовољство и у руској
војсци. Рањеници су се налазили у тешким
околностима током рата, повећао се број
избеглица, све је то довело до недостатка хране и
појавиле су се разне болести. Железница је
ограничила превоз робе, а намирнице су
поскупeле.
3. ОДЛИКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
Фебруарска револуција прва је од
две револуције у Русији. Почела је
1917. године, између 8. и 12.
марта.
Последица револуције је
aбдикација Николаја II
Романова, колапс Руске империје и
крај династије Романов.
Привремена влада је био савез
између либерала и социјалиста
који су желели да подстакну
политичке реформе, стварањем
демократски изабране извршне
4. ПОЧЕТАК РЕВОЛУЦИЈЕ
Фебруара 1917. избили су раднички
неимири у Перограду, изазвани несташицом
животних намирница. Том револуционарном
покрету се придружила и војска. Цар
Николај је одлучио да угуши побуну, али
покрет се проширио и на становништво
Москве.Створени су револуционарни
одбори по градовима-совјети. Створена је
револуционарна влада .
Од цара су желели абдикацију. Цар се
покорио том захтеву и на власт ставио свог
брата Михаила, који то није прихватио.
Успостављена је република. Нова влада је
желела да настави рат, да припреми
изборе, да гарантује слободу и једнакост. А
цар је ухапшен и затворен у Царском селу.
У револуцији су учествовали :
демократи, умерени социјалисти и
бољшевици тј. комунисти. Бољшевици нису
били задовољни резултатима револуције.
Тражили су да Русија изађе из рата и
уједињење пролетаријата у борби протих
капиталистичке владе.
Вођа бољшевика је био В.И.Лењин. Циљ му
је био да бољшевици преузму власт у
совјетима. у јулу је избила буна али без
резултата
5. ПРЕВЛАСТ БОЉШЕВИКА
На власт је дошао Керенски, који је одмах започео противбољшачку
акцију. Али бољшевици се нису предали, наставили су да организују
штрајкове по градовима.
Генерал Корнилов уводи ред и дисциплину у војску. Крајем
августа, генерал је послао трупе у престоницу да примора владу да
се ослободи утицаја совјета. Желео је чврсту и јаку власт али је
после неколико дана ухапшен.
Бољшевици су имали све више присталица, а Керенски је био
немоћан да им се одупре.
