Biologija

2.  Bubašvabe (lat. porodica Blattidae) su krilati
insekti poreklom iz tropskih i suptropskih predela.
Najstariji su poznati insekti (već od donjeg karbona) i
nekada su bili najrasprostranjeniji insekti. Trgovina
prehrambenim proizvodima omogućila je njihovo
prenošenje u sve delove sveta pa su
postale kosmopolitske vrste. Poznat je veliki
broj fosilnih, a recentnih je do danas opisano oko 3500
vrsta, ali se smatra da ima bar još toliko vrsta koje nisu
opisane. Najduža vrsta je Megaloblatta
longipennis koja do vrha krila meri 9, 5 cm.

3.  Sistematika
 carstvo- Animalia (životinje)
 Tip- Arthropoda (zglavkari)
 Podtip- Uniramia
 Klasa- Insecta (insekti)
 Podklasa- Pterygota (krilati insekti)
 Red- Blattodea
 Morfologija
 Bubašvabe su krupniji insekti sa dorzo-ventralno (leđno-
trbušno) spoljoštenim telom na kome se razlikuju tri
regiona:
 glava (caput), prednji deo
 grudi (torax), srednji deo
 trbuh (abdomen), zadnji deo.

4.  Glava
 Hitinski nastavak prvog grudnog segmenta delimično
pokriva glaveni region. Skoro kod svih vrsta na glavi se
nalaze:
 složene oči
 dve ocele (proste oči)
 čelinjaste, dugačke antene sa velikim brojem članaka;
antene su obično duže od tela.
 Usni aparat je prilagođen za grickanje sa snažnim
mandibulama.

5.  Grudi
 Grudi su središnji deo tela koji sadrži noge (tri para) i krila.
Svaki segment grudi je građen od 4 skeletne ploče: leđne
(notum), trbušne (sternum) i dve bočne (pleura). Trbušne i
bočne ploče nisu jako očvrsle. Grudi se sastoje od tri segmenta:
 1. protoraksa na kome je leđna skeletna ploča (pronotum) u
obliku štita koji delimično pokriva glavu;
 2. mezotoraks
 3. metatoraks.
 Svaki grudni segment sadrži po par nogu i dva para krila. Noge
su sa trnolikim izraštajima, a tarzus (stopalo) se sastoji od 5
članaka (segmenata). Na poslednjem članku stopala se nalaze
kandžice.
 Prednja krila, kod vrsta koje ih imaju, su kožasta i štite
nežna, membranozna zadnja krila. Zadnja krila su za vreme
mirovanja nabrana kao lepeza ispod prednjih krila. Mužjaci
nekih vrsta imaju kratka prednja krila, dok su neke ženke, kao
npr. vrsta Blatta orientalis bez krila.

6.  Trbuh
 Abdomen se sastoji od 10 segmenata, dok je 11-ti segment
redukovan u vidu pločice iznad analnog otvora. Na 10.
segmentu se nalaze nastavci, cerci, koji su izgrađeni od
većeg broja, nekoliko segmenata ili od samo jednog
segmenta. Između njih se, kod mužjaka, nalaze
nesegmentisani styli kojima on prihvata ženku prilikom
parenja.

7.  Razmnožavanje i razviće
 razviće je nepotpunom metamorfozom dok se
razmnožavanje vrši na tri načina:
 oviparno
 ovoviviparno
 viviparno.
 Kod nekih vrsta javlja se i partenogeneza.
 Posle oplođenja ženke jedno vreme nose jaja grupisana u
jajne pakete (kokoni, ooteke) četvrtastog oblika i
hitinskog porekla. U njima se svako jaje nalazi u posebnoj
komorici. Larve koje se izlegu iz jaja su skoro
prozirne, beličaste i veoma slične odraslim jedinkama
samo što nemaju krila i što brzo dobiju tamnu boju.
Razviće larvi odvija se putem rasta i višestrukog
presvlačenja.

8.  Način života, stanište i raspostranjenost
 Bubašvabe su najčešće noćne životinje i žive
pojedinačno ili u velikim skupinama u skoro svim
suvozemnim sredinama, a neke centralno-američke
vrste i vrste u jugoističnoj Aziji čak i u močvarnim
staništima. veoma su široko rasprostranjene u raznim
geohrafskim oblastima, a neke su i kosmopoliti.
Mnogobrojne su u tropskim oblastima. Vrste koje žive
u ljudskim naseljima su omnivorne i hrane se hranom
koju koristi i čovek pa tako mogu preneti neka
oboljenja.

9.  Klasifikacija
 Red Blattodea je podeljen na dve superfamilije:
 1. Blattoidea, koja je podeljena na familije:
 Blattidae, sa najpoznatijim vrstama:
 Blatta orientalis, kosmopolitna
 Periplaneta australasiae, kosmopolitna vrsta
 Cryptocercidae
 2.Blaberoidea je podeljena na sledeće familije:
 Polyphagidae čiji su najpoznatiji predstavnici:
 Eremoblatta sp, vrsta koja živi u polupustinjama
 Articola sp, dugačka 5 mm, bez krila, boravi u mravinjacima nekih
mrava u toplim područjima.
 Blattellidae,sa najpoznatijim vrstama:
 Blattella germanica (bubarusa), kosmopolitna vrsta
 Ectobius lapponicus, šumska bubašvaba dugačka 0,65 -1,3 cm, smeđe je
boje i živi u šumama ispod lišća i kamenja; rasprostranjena je do sibirske
tundre i polarnog kruga, kao nijedan od žohara
 Blaberidae, čiji su predstavnici:
 Panchlora sp. koja se često sa bananama prenese u Evropu; zelene je
boje i ovoviviparna;
 Perisphaeria sp, vrsta čija je ženka bez krla i može se saviti u klupko.

10.  Najpoznatije vrste bubašvaba
 Najpoznatije vrste koje žive kod nas su:
 bubarusa (Blattella germanica)
 crna bubašvaba (Blatta orientalis).
 Obe vrste iz žlezda luče neprijatan miris (smrad).
 američka bubašvaba (Periplaneta americana) koja živi
u tropskim i subtropskim oblastima Amerike i dostiže
dužinu od 3 cm; gaji se u fabrikama pesticida i koristi
za testiranje dejstva insekticida

11.  Bubarusa
 Bubarusa (smeđa bubašvaba) ima telo svetlosmeđe boje dužine
11 - 14 mm, pri čemu je mužjak nešto manji od ženke. Za
razliku od crne bubašvabe jednike oba pola imaju dobro
razvijena krila duža od abdomena, ali ne lete. Kreću se brzo
pomoću dugih nogu koje su pokrivene dlačicama. Ženka polaže
oko 40 jaja u ooteku i tokom života odbaci 4-5 ooteka. Iz jaja
se izlegu bele larve koje vrlo brzo, posle 3 časa, postaju smeđe
boje. Larve liče na odrasle i posle 6 presvačenja i 14 dana
postaju polno zrele i počinju sa parenjem. Kada su uslovi za
razviće povoljni može da da dve generacije potomaka u toku
jedne godine.
 Najbitniji faktor spoljašnje sredine za život ove vrste je
temperatura: njen opstanak je moguć u intervalu od -2°C do
+45°C, dok van tih granica posle kratkog vremena dolazi do
uginuća. Na povoljnoj temepraturi (20°C) bez hrane mogu da
provedu relativno dugo:
 larve 10-22 dana
 ženke sa ootekom 30 dana, a bez ooteke 45 dana
 mužjaci 15 dana.

12.  Crna bubašvaba
 Najrasprostranjenija vrsta bubašvaba kod nas sa telom tamno mrke
boje. Polni dimorfizam je dobro izražen:
 ženke imaju zakržljala krila
 mužjaci imaju krila koja su kraća od abdomena;krila ne koriste za
letenje dugački su do 25 mm.
 Ženke su vrlo proždrljive pa ako nemaju hranu onda grizu
kožu, odeću, drvo, papri čime mogu da nanesu veliku štetu. Veći broj
jaja polažu u pakete u kojima se razvijaju i larve. Iz jedne ooteke
(paketa) razvija se 16 larvi, a podaci o broju ooteka, koje ženka
obrazuje u toku života, se razlikuju od autora do autora, svakako
kreće se od 18 do 50. Dužina razvića larvi u ootekama zavisi od
temperature, tako pri temperaturi od 29, 5° C larve izlaze iz ooteka
posle 42 dana, a pri temperaturi od 25°C posle 59 dana, dok pri
temperaturi od 21°C razviće najduže traje - 81 dan. Neophodno je
pomenuti da je uz navedene vrednosti temperature potrebna i
zadovoljavajuća vlažnost. Larve se presvače više puta, a podaci o
broju presvačenja se ralikuju od autora do autora i iznosi 6-7. Podaci
o dužini života su takođe različiti zavisno od autora i kreću se u
rasponu od 1 do 5 godina. Crna bubašvaba je dominantna u odnosu na
bubarusu pa gde se ona pojavi bubarusa iščezava.