Презентација из Методике наставе књижевности

1. УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА СРПСКУ И КОМПАРАТИВНУ КЊИЖЕВНОСТ
Ниш, 2016.
Студент:
Сандра Јовановић, 2263
Балкански шпијун, Душан Ковачевић
Презентација из Методике наставе књижевности
Ментор:
Доц. др Снежана Божић

2. Душан Ковачевић
 Рођен је 1948. године у Мрђеновцу код Шапца.
 У својим драмама критикује друштвену стварност и владајућу идеологију.
 Савремени Нушић.
 Његови јунаци не само да поседују одређене мане и слабости него су и трагични.
 У неким његовим драмама са комичним садржајем присутна је гротеска (спајање
супротности нпр. трагичног и комичног, лепог и ружног и других супротности).
 Ковачевићева драма је изграђена на комичном обрасцу, али се приближава
трагикомедији – доминантном драмском жанру друге половине двадесетог века.
Душан Ковачевић

3. Драме Душана Ковачевића
 Маратонци трче почасни круг (1973);
 Радован III (1973);
 Шта је то у људком бићу што га вуче према пићу (1976);
 Пролеће у јануару (1976);
 Лимунација, по мотивима приповетке Лимунација на селу, Стевана Сремца (1978);
 Сабирни центар (1982);
 Балкански шпијун (1983);
 Свети Георгије убива аждаху (1985);
 Клаустрофобична комедија (1987);
 Професионалац (1989);
 Урнебесна трагедија (1990);
 Контејнер са пет звездица (1999);
 Поноћна пошта (1999);
 Доктор шустер (2001);
 Звездана прашина (2003);
 Генерална проба самоубиства (2008);
 Живот у тесним ципелама (2011);
 Кумови (2013);
 Рођендан господина Нушића (2014).

4. Балкански шпијун (1983)
 Драмско дело написано у два чина, а сваки чин има по пет насловљених поглавља: Подстанар, Илијин
први ,,радни“ дан, Годишњи одмор, Контрашпијунажа, Покушај убиства; Браћа, Све је супротно од
онога што изгледа да јесте, Расправа о оцу, Све горе од горег, Саслушање.
 Драмска радња се заснива на Илијиној истрази о подстанару, која траје 45 дана.
 Догађа се 70-их година 20. века.
 У Београду, у кући Илије Чворовића.
 Главни актери драме: Илија, Даница, Ђура, Соња и Подстанар.

5. Све је супротно од онога што изгледа да јесте
 Исмејавање комунистичког система.
 Главно начело комунистичког система, које је уједно и основа комике
у Балканском шпијуну: Све је супротно од онога што изгледа да
јесте, односно ништа није онако како изгледа.
 Основа комике је друштвени феномен комунистичког друштва: на
сваком месту и у сваком човеку могућ је непријатељ народа и
постојећег система, па се с тога увек мора бити будан.
 Највећи поштовалац овог начела у драми – Илија Чворовић. Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

6.  Илијина параноја: он је једном већ понео жиг непријатеља народа, због
чега је као информбировац морао да робија на Голом отоку.
 Постаје жртва једног политичког механизма и идеолошке тираније,
ставља се у улогу појединца који највише брине о држави и поретку.
 Трагично и комично у његовом понашању: комично (наивно, смешно) је
у начину спровођења правде, трагично је због тога што Илија постаје
психички болестан, човек изгубљеног смисла за нормално посматрање и
понашање.
Балкански шпијун

7.  Илија прво узима боловање, касније неплаћено одсуство, да би могао да прати Подстанара.
 Купује фото-апарат и друге ствари потребне за праћење, а кад му понестане уштеђевине, диже кредит за
путовања.
 Због неовлашћеног сликања хвата га и протерује аеродромско обезбеђење.
 С муком одлази у оперу и на друга јавна места која пружа урбана средина за задовољство и уживање.
 Он нарушава здравље купајући се у Сави да би прибавио доказе за своју опсесивну идеју
 Страда у саобраћају итд.
Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

8. Критика друштва
 Информбиро: противтежа западном, демократском свету, који је изашао из
рата као победник.
 Информбиро (информациони биро комунистичких и радничких партија) је
био окренут према КПЈ, која је одбила да се повинује његовом систему.
 На челу Информбироа налазио се вођа СССР-а Стаљин.
 Његов циљ био је да оствари апсолутну контролу над комунистичким
земљама.
Јосиф Стаљин

9.  Добро одабран изговор – да се све ради за добробит земље – чини се да оправдава сваки, па и
најпроблематичнији поступак.
 Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не
тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система која га је трајно унесрећила и додатно
морално извитоперила.
Илија Чворовић
(слика из филма Балкански шпијун 1984.)

10. Закључак
 У драми Балкански шпијун приказана је судбина човека који је заслепљен идеологијом која више не постоји.
 Остајући заслепљен до краја, веран до самоуништења, Илија ће кривца тражити у свему и сваком, али не
тамо где се заиста крије – у идеологији једног посувраћеног система.
 Једини победник у овој драми јесте идеологија која се храни својим жртвама.

11. Литература
1. Ковачевић, Душан. Балкански шпијун, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996.
2. Маријановић, Петар. Југословенски драмски писци ХХ века. Књига прва. Нови Сад: Академија
уметности, 1985.
3. Јакшић, Провчи, Бранка. Паралеле и сусретања: Душан Ковачевић и Александар Поповић, Нови
Сад: Филозофски факултет, Одсек за српску књижевност, 2012.