romantizam

1. ROMANTIZAM

2. Romantizam u evropskoj
književnosti
VREMENSKI PERIOD
Pripeman još krajem XVIII veka književnim
pojavama nazvanim predromantizam snažno se razvio
na prelazu iz XVIII u XIX vek, najpre u Nemačkoj, zatim
u Engleskoj, Francuskoj, Rusiji i ostalim evropskim
zemljama. Trajao je do sredine XIX veka pripremajući
razvitak nove epohe u književnosti – realizma.

3. - Ova epoha je usko povezana sa
razdobljem revolucija(1789-1848) u kome
je srušena feudalna i nastala nova
građanska Evropa.
- Ideali proklamovani u ovim revolucijama
BRATSTVO, JEDNAKOST I SLOBODA
su iznevereni.
Posledica toga je opšte klonuće,
razočaranje građanske klase i pesnika
(SVETSKI BOL)

4. TERMIN ROMANTIZAM
• Nemački Romantik
• francuski romantisme
• engleski romanticism
Kao termin reč ,,romantičan” javlja se veoma
rano, još u XVII i XVIII veku, kada označava sve
one književne pojave, pre svega u renesansnoj
književnosti Španije i Italije, koje su suprotne
antičkoj književnosti i evropskoj koja je
izgrađena po uzoru na klasične pisce.
Sve što je u umetnosti čudesno, fantastično,
sanjalačko, sentimentalno, pustolovno i mistično
dobija oznaku romantično.

5. ROMANTIZAM PROKLAMUJE:
• IRACIONALIZAM
• MISTIČNOST
• STVARALAČKU SNAGU MAŠTE
• EMOCIJE
• RAZBIJENOST, FRAGMENTARNOST I
NEDOVRŠENOST OSTVARENJA
• MEŠAVINU STILSKIH SREDSTAVA I
KNJIŽEVNIH VRSTA

6. Umesto nekadašnje objektivnosti, sređenosti i
tačno utvrđenih pravila, romantičari proklamuju
potpunu slobodu u književnom stvaranju i
zauzimaju krajnje subjektivan stav prema životu i
stvarnosti. Oni u svojim delima nisu slikali životne
pojave u njihovoj objektivnoj istinitosti, već su
snagom osećanja i mašte preinačavali stvarnost
onako kako je to odgovaralo njihovom
raspoloženju i utiscima. Takav subjektivan stav
prema životnim zbivanjima zasnovan je na
naglašenom isticanju čovekovog JA, čovekove
ličnosti, čiji uzbuđeni unutrašnji svet postaje
centralna tema svih romantičara.

7. BITNA CRTA ROMANTIČARSKOG KARAKTERA
PROTIVREČNOST
• Protivrečnost se ogleda i u životu i u stvaranju
romantičara.
Potreba za
društvom usamljenost
ironija melanholija
Duboko
osećanje
života
Bežanje
od života

8. - Izvor umetničkog stvaranja traže u
ISTORIJI, FOLKLORU.
- U čežnji za lepšim životom romantičari beže od
stvarnosti u PROŠLOST, DIVLJE PREDELE
PRIRODE, EGZOTIČNE PREDELE ISTOKA,
SVET ČUDESNOG I FANTASTIČNOG, MAŠTU I
SNOVE.

9. - Dominira LIRIKA.
- Nastaju nove književne vrste:
ROMANTIČARSKA POEMA, UMETNIČKA
BAJKA, ISTORIJSKI ROMAN.

10. - Najznačajnije teme romantizma:
-INTIMNA OSEĆANJA (LJUBAV)
-NACIONALNA SLOBODA I RODOLJUBLJE
-USAMLJENI I NESHVAĆENI ROMANTIČARSKI
JUNAK
- PRIRODA I PROŠLOST

11. Pesnik ove epohe često svoja
osećanja iznosi slikanjem pejzaža
ROMANTIČARSKI PEJZAŽ

12. ROMANTIČARSKI JUNAK je
buntovan, nezadovoljan društvom,
plemić, samoljubiv, usamljen, gord

13. Najistaknutiji predstavnici epohe: Johan Volfgan
Gete, Fridrih Šiler, Džordž Gordon Bajron, Persi
Biš Šeli, Aleksandar Sergejevič Puškin, Viktor Igo,
Hajnrih Hajne.

14. Јohan Volfgan fon Gete
( Johann Wolfgang von
Goethe (1749 — 1832)
nemački pisac, političar,
pesnik, naučnik i filozof.
Gete je bio jedna od
najznačajnijih ličnosti
nemačke književnosti i
evropskog neoklasicizma i
romantizma krajem 18. i
početkom 19. veka

15. Johan Kristof Fridrih
fon Šiler ( Johann
Christoph Friedrich
von Schiller)
(1759 – 1805)

16. Lord Džordž Gordon
Bajron (енгл. George
Gordon Byron, 1788—
1824) je bio pesnički
prvak engleskog
romantizma.
Bajronizam (po
pesniku), kult
osećajnosti i pobune u
ime idealistički
usmerenog
individualizma oko
1820. g. postaje jedno
od osnovnih obeležja
evropskog romantizma.

17. Аaleksandar Sergejevič
Puškin ( Алекса́ндр
Серге́евич
Пу́шкин; 1799 — 1837).
Mnogi ga smatraju
najboljim ruskim
pesnikom i ocem
moderne ruske
književnosti.

18. Viktor Mari Igo (Victor
Marie
Hugo; 1802 — 1885)
bio je veliki francuski
pisac i predvodnik
mnogih književnih i
političkih generacija. Za
njegovo ime vezan je
nastanak
francuske romantičarsk
e književnosti. Viktor Igo
je je bio pesnik,
romansijer i dramski
pisac. Bio je aktivan
učesnik političkog života
Francuske.