Симонида, Милан Ракић

1. Милан Ракић

2. О писцу
 Рођен је 1876. године у Београду. Његов отац
био је Димитрије Мита Ракић, министар
финансија.
 Основну школу и гимназију завршио је у
Београду, а правни факултет у Паризу. По
повратку у Србију се оженио, а затим запослио
као писар у Министарству иностраних дела
1904. године. Као дипломата је службовао
у Српском конзулату у Приштини, Српском
конзулату у Скопљу, Солуну и Скадру. У
време Првог светског рата био је саветник
посланства у Букурешту 1915. и Стокхолму
1917. године, а крајем рата у Копенхагену. Од
1921. био је посланик у Софији, а од 1927. у
Риму. У дипломатској служби је био скоро до
смрти као посланик Краљевине Југославије у
иностранству. Умро је у Загребу 30. јуна 1938.
године.
 Њему у част установљена је песничка награда
Милан Ракић коју додељује Удружење
књижевника Србије.

3. Савременици
Поред Шантића и Дучића, Ракић је
трећи велики српски песник
данашњице. И он је песничку вештину
учио на француским узорима, али их
није подражавао, већ је остао
националан и индивидуалан. Он не пева
ренесансне мотиве и бледе принцезе,
већ православне и народне светиње:
Јефимију, Симониду (Симонида),
напуштену цркву крај Пећи,
Газиместан (На Газиместану)

4.  Објавио је педесетак
песама и све су сами
бисери модерне поезије.
Међу њима је и песма
посвећена српској
краљици и њеној фресци
у манастиру Грачаница.

5. Ко је била Симонида?
 Девојчица и принцеза чије
је детињство прекинула
насилна удаја

6. Ни отац, ни тата, само владар
 Ћерка византијског цара
Андроника 2 Палеолога
 Коју је жртвовао зарад мира
са српским краљем
Милутином

7. Она је и...
 Четврта супруга српског краља Милутина,
једна у низу

8. Али је и...
 Владарка коју је српки народ веома много волео и
чији је лик на фресци у манастиру Грачаница

9. Па тако и...
 Монахиња која ће
тражити милост у
Господа, а чије се
монашко име не зна

10. Како је добила име?
У ноћи рођења нпринцезе гореле
су свеће пред иконама
дванаесторице апостола.
Последња је изгорела пред
иконом Св. Петра чоје је прво
име било СИМОН, одатле и име
СИМОНИДА.

11. Ко је Милутин?
 Српски краљ, владао је у
периоду 1282 – 1322. год.
 Потомак благородне лозе
Немањића

12. Ко је још Милутин?
Ктитор многих задужбина:
 Богородица Љевишка
 Грачаница
 Краљева црква у Студеници
 Богородица Тројеручица у
Скопљу
 Старо Нагоричане
 Манастир Бањска
 Манастирска црква у
Хиландару

13. И још...
 Човек који се
женио пет пута и
кога је црква
оптуживала за
бигамију
 Освајач који је у
зрелим
годинама, као
откуп за мир,
прихватио
дипломатски
брак са
петогодишњом
принцезом.
Држава Немањића, крајем XIII и почетком XIV века:
1. Милутинова територија; 2. Драгутинова држава;
3. Милутинова освајања до 1299. године;
4. Привремени губитак територије у Хуму, почетком XIV века.

14. А и...
Светитељ који је канонизован две године након
смрти због великог броја задужбина

15. Милутин и Симонида
Он је старио, она је расла и
радовала се животу.
Он је стрепео и градио, она је,
љубављу народном, стала раме уз
раме са светитељима.
И док је Милутин зидајући
задужбине искупљивао своје
грехе, народ је волео своју
несрећну и бездетну краљицу.
Како је показивао ту своју љубав?

16. „Симонида“
Песма о...
Љубави родољубљу
Мржњи
Несрећи
Страху
Вери
Лепоти

17. СИМОНИДА
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није хтео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
Те човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида,
На почађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!
Милан Ракић

18. Разговарамо о песми
 Коме се песник обраћа на почетку песме?
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

19. Мржња и бес / несрећа и зло
 Ко је насилник?
 Шта значи Арбанас?
 Која осећања га воде?
 Зашто Арбанас напада
цркву?
 Шта и кога у цркви
скрнави?
 Како напада?
 У чему је његова победа?

20. Мотив очију
 Шта виде Симонидине очи
са фреске?
 Зашто је насилник кренуо
на очи?
 Шта је све у очима?

21. Зашто?
 Насилник се зауставио у свом бесу.
 Шта га је зауставилао?
 Објесни.

22. Вечна
 Писац види Симониду после
вандала као тужну, свечану и
белу.
 Шта је растужује?
 Зашто је свечана?
 Откуда белина?

23. Камен плаче, очи и даље сијају
 Симонидине очи, каже песник сијају и даље.
 Како?
 Објасни.
звезде угашене
сјај,облик, боја
далеких звезда
што сад не постоје

24. Незаборав
 Писац представља народ.
Аргументуј из песме однос
народа према фресци,
задужбини из пишчеве
временске перспективе.
 Каква су ваша осећања према
Симониди?

25. Кад народ воли, песма поручује
 Симонида је и даље жива и гледа нас са фреске
 Љубав је изнад сваког зла
 Светиње су део наше душе
 Насиље не траје вечно. Друге стварин су вечне.
 Које?

26. У ИМЕ ЉУДСКОСТИ
 Не чини другима што не желиш себи (Исус)
 Жели људима оно што желиш себи (Мухамед)
 Онај ко, тражећи срећу, тлачи и повређује друга бића,
која такође желе срећу, неће достићи срећно одредиште
(Буда)