2. 01
Читав друштвени развој Социјалистичке Југославије
био је под строгим надзором комунистичке партије.
Контрола над свим сегментима друштва била је
неопходна ради изградње”исправне свести човека”.
Почетком 1946. године установљен је комитет за
агитацију и пропаганду (агитпроп).
Комитет је имао улогу да контролише образовање,
медије,издаваштво, науку, уметност ,као и сва уметничка,
културна и спортска удружења.
Постепеном либерализацијом друштва попуштале су и
стеге државе, али је одбрана система од “штетних
утицаја” остала готово до краја .
Читав друштвени развој Социјалистичке Југославије
био је под строгим надзором комунистичке партије.
Контрола над свим сегментима друштва била је
неопходна ради изградње”исправне свести човека”.
Почетком 1946. године установљен је комитет за
агитацију и пропаганду (агитпроп).
Комитет је имао улогу да контролише образовање,
медије,издаваштво, науку, уметност ,као и сва уметничка,
културна и спортска удружења.
Постепеном либерализацијом друштва попуштале су и
стеге државе, али је одбрана система од “штетних
утицаја” остала готово до краја .
Увод
3. 02
• Један од задатака које је партија имала био је масовно
описмењавање становништва.
• У многим местима, на радним акцијама основани су
аналфабетски курсеви.
• Уместо четворогодишње школе крајем педесетих уведено је
осмогодишње школовање
• Такође су уведене и средње трогодишње и четворогодишње
школе.
• Број високошколованих људи био је недовољан, па је дошло до
оснивања универзитета.
• Универзитети су имали политички карактер.
• Свака република, касније и покрајина морале су имати
Универзитет и Академију наука.
• Одмах после рата жене су добиле право гласа.
• Установљене грађанског брака изједначило је правила и обавезе
мужа и жене.
• Број писмених Aлбанки био је тек неколико процената, а код
Mуслиманки мање од једне трећине.
• Власт је женама пружала велику подршку.
• На попису 1981. установљена је неписменост од 14,7%.
ШКОЛСТВО И ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ
4. УМЕТНОСТ
1947. годину обележила су два
догађаја.
Снимљен је први југословенски звучни
филм Славица.
Основано је Југословенско драмско
позористе.
Вођа оснивања позоришта био је
Бојан Ступица словеначки режисер.
Десет година касније појавио се први
филм у боји.
Соја Јовановић је резирала филм Поп
Ћира и поп Спира.
Душан Вукотић је однео медђународно
признање анимираним филмом
“Сурогат”коме је 1961.године додељен
Оскар
Центар цртаног филма у Jугославији
био је Загреб.
Једно од најпопуларнијих издања био
је серијал Професор Балтазар.
Соја Јовановић
Душан Вукотић
Професор Балтазар
Бојан Ступица
5. 03
• Играни филмови су такође добијали
награде.
Филм Александра Петровића
Скупљачи перја добио је “Гранд приx”
канског фестивала 1967.г
Дебитантски филм Емира Кустурице
био је филм Сјећас ли се, Dolly Bеl
добио је Златног лава на фестивалу у
Венецији
1985. године исти аутор освојио је
“Златну палму” за филим Отац на
службеном путу( номинован за Оскара)
Успех је поновио десет година касније
филмом Ундергроунд (Подземље).
1989 Кустурица је освојио прву награду
за режију са филмом Дом за вешање
6. Скупљачи перја
Режија Александар Саша Петровић
Главне улоге
Беким Фехмију
Оливера Вучо
Велимир Бата Живојиновић
Жанр драма
Година 1967
Земља
СФРЈ
Језик српски / ромски
7. Сјећаш ли се Доли бел?
Режија Емир Кустурица
Продуцент Берислав Петрушић
Сценарио Абдулах Сидран
Главне улоге
Слободан Алигрудић
Љиљана Благојевић
Музика Зоран Симјановић
Жанр драма
Издавачка кућа
Јадран филм, Сутјеска
филм, РТВ Сарајево, ЦФС
Кошутњак
Година 1981
Трајање 90 минута
Земља СФРЈ
Језик српскохрватски језик
IMDb веза
8. Снимљено је неколико стотина
филмова са тематиком из Другог
светског рата
Поједини филмови били су веома
скупа остварења.
Један од таквих био је филм Вељка
Булајића Неретва.
Међународно признат филм Душана
Макавајева.
Мистерије организма био је забрањен
због јасног Сексуалног контекста.
Од 1971.године Београд је постао
домаћин Београдског филмског
фестивала(ФЕСТ).
Ратни филмови
9. Ратни филмови
Битка на Неретви
Режија Вељко Булајић
Продуцент Јадран филм
Сценарио Стеван Булајић, Вељко Булајић, Уго Пиро, Рако Ђуровић
Главне улоге
Сергеј Бондарчук, Јул Бринер, Ентони Досон, Милена Дравић, Борис
Дворник, Курт Јиргенс, Силва Кошћина, Харди Кригер, Франко Неро,
Хауард Рос, Лојзе Розман, Љубиша Самарџић, Олег Видов, Орсон
Велс, Велимир Бата Живојиновић, Павле Вујисић
Музика Бернард Херман, Владимир Краус-Рајтерић
Жанр Ратни- Драма
Издавачка кућа Јадран филм
Година 1969
Трајање
Југославија 175 мин.
Немачка 142. мин
Италија 134. мин
САД 102. мин
Земља Југославија
Језик Српскохрватски
10. WINTERTemplate
•Осамдесетих година велику популарност су стекле комедије:
•Ко то тамо пева,
•Маратонци трче почасни круг и
• Балкански шпијун.
•1961. додељена Нобелова награда Иви Андрићу.
•У Атељеу 212. је забрањено извођење неких комада,нпр.Чекајући Годоа.
•1967.године одржан је први Београдски интернационални театарски
фестивал(БИТЕФ).
•Наредне године било је забрањено извођење представе
Кад су цветале тикве по роману Драгослава Михајловића.
•По узору на политику Совјетског Савеза преовладао је социјалистички-реализам
(соц-реализам или реал-соц).
•Почетком педесетих југословенски уметници су почели да напуштају
стеге соц-реализма.
11. МУЗИКА
•Крајем шездесетих година Југославија је попримала утицај европских
трендова.
•Огромну популарност стекла је Сарајевска група Бијело дугме.
•Такође велику популарност стекле су и групе :
• ЈУ група,Рибља чорба,Смак, Леб и сол, као и поп група Галија.
•Крајем седамдесетих појавио се нови облик музике панк.
•Полиција и медији нису успели да потисну панк, већ је он био
промовисан као знак омладине.
•Почетком наредне деценије рок сцену обелезиле су групе:
•Азра, Идоли, Дисциплина кичме, Екатерина Велика(ЕКВ), Бајага и
инструктори, Филм, Прљаво казалиште, Партибрејкерси,
Парни ваљак , Атомско склониште, Психомодо поп.
•Психомодо поп је била прва група која се појавила на МТВ-у.
•Од соло певача најпознатији билу су Здравко Чолић и
Ђорђе Балашевић.
12. СПОРТ
•Прву олимпијску медаљу освојио је Иван Губијан,бацач кладива у
Лондону 1948.године
•Сличан успех постигла је и фудбалска репрезентација.
•На Олимпијади у Хелсинкију освојена је прва златна медаља освојили
су учинили сплитски Гусари.
•Фудбалска репрезентација је била олимпијски победник 1960.године у
Риму.
•За успехе југословенских клубова заслузне су екипе:
•Динамо из Загреба ( победник Купа сајамских градова ) 1967.)
•Партизан (финалиста Купа шампиона 1966.
• Црвена Звезда ( финалиста купа УЕФА 1979.
•Највећи успех постигли су фудбалери Црвене Звезде 1991.године
освојивши титулу првака Европе и победника Интерконтиненталног
купа.
16. ПРВА МЕСТА
•Изузетне успехе постигла је и кошаркашка репрезентација и клубови.
•Репрезантативци су пет пута били прваци света (1970,1978,1990,1998
и 2002),
•осам пута прваци Европе(1973,1975,1977,1989,1991,1995,1997.и2001).и
једном олимпијски победници (1980).
•клупски прваци Европе били су: Босна, Цибона (два пута) Југопластика
(три пута) и Партизан.
•Рукометаши су били светски прваци 1986.године,два пута су били
победници олимпијских игара (1972 и 1984),
•Екипе Борца, Партизана и Металопластика били су прваци Европе.
•Ватерполо репрезентација била је три пута светски првак,и три пута
европски првак и три пута олимпијски победник .
•Одбојкашка репрезентација је била вицешампион света
1998.године,олимпијски победник 2000. године и првак Европе
2001.године
•Југославија је више пута била домаћин великих спортских такмичења.
