Download to read offline
Uploaded byБиблиотека Школа Чента
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Са Трибине "Савремене образовне технологије - ИКТ у настави", трибина одржана у Зрењанину, 4. децембра 2015. године. Аутор презентације: мр Данијела Шћепановић
More Related Content
Similar to Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
- 1. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ УЛОГЕ ИКТУ ОБРАЗОВАЊУ Трибина: Савремене образовне технологије - ИКТ у настави Данијела Шћeпановић Аналитичар образовне политике
- 2. О чему ћемоговорити • Европски контекст • Место образовне технологије у образовним политикама ЕУ • Радна група за дигитално и онлајн учење Европске комисије • Национални контекст - НПС Смернице • Стручни тим
- 3. ЕУ интеграције иИКТ • Образовање у примарним правним документима ЕУ. • ...“одговорност држава чланица за наставни садржај и начин на који су образовни системи организовани, као и њихову културну и језичку разноликост”. Члан 165. Уговора о функционисању Европске уније, бивши члан 149. Уговора о оснивању Европске заједнице Фокус на сарадњи и размени
- 4. Тематски фокус, члан165. • популаризација језика држава чланица, • мобилност студената и наставника, • сарадња између образовних установа, • размена искустава у вези са заједничким питањима, • развој образовања на даљину, • развијање европске димензије у спорту.
- 5. • Нове вештинеза нове послове • Мера 68 Дигиталне агенде • Саопшетње: Промишљање образовних активности, улагање у вештине ка бољим социо-економским исходима • Саопштење: Отварање образовања Политике су дефинисане – циљана улагања ЕК саопштења и мере за развој примене ИКТ у образовању – финансирање пројеката
- 6. ЕУ и Србија •Отворени метод координације • Еразмус + • Хоризонт 2020 • ЕУ програми • ИПА пројекти
- 7. Отворени метод координације •Радна група за дигитално и онлајн учење ЕК • Препоруке о новим трендовима, отворени образовни ресурси, ауторска права, искуства земаља чланица... • Оквир дигитално компетентне установе • Европски оквир дигиталне компетенције грађана • Оквир дигиталне компетенције наставника
- 8. Садашње стање уЕУ • Више од 60 % деветогодишњака у ЕУ похађа школе које нису дигитално опремљене. • Између 50 % и 80 % ђака и студената у државама ЕУ никада не користе дигиталне књиге, софтвер с вежбама, аудио записе- подкаст, симулације или едукативне игре. • Само 30% ученика у ЕУ дигитално компетентно. Survey of schools: ICT in education: benchmarking access, use, attitudes to technology in Europe's schools, 2012, EUN
- 9. • Доступност технологијии број деце која је користе је у порасту. • Просечан средњошколац је почео да користи интернет са 13 година, просечан старији основношколац са 11 година, а просечан ученик 4. разреда основне са 7 година. Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност дигиталног насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д. Кузмановић, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2013. Садашње стање у Србији
- 10. • Наставници миследа већина ученика када су на интернету играју игрице (99% наставника се са овим сложило), • гледају спотове, филмове (97% наставника), • посећују социјалне мреже (93% наставника), • снимају музику, серије, филмове (92%), • причају преко четова (89%). Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност дигиталног насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д. Кузмановић, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2013.
- 11. • Извештај: Компјутери,ученици и учење – повезивање, ОЕЦД 2015. • Експанзија приступа интернету за 25% највећа у 5 земаља међу којима је Србија • Више од 30% ученика је први пут приступило интернету након што су напунили 13 година – после 2009. • Проценат ученика у Србији који 2012. године има бар један рачунар код куће је виши него ОЕЦД просек, са значајним напретком у односу на 2009. ПИСА 2012, 46 земаља
- 12. • Највише временапроводе за рачунаром када су код куће и током викенда. • У школи ученици у Србији мање користе ИКТ од ОЕЦД просека. • 46% ученика у Србији не користи рачуанре у школи. • Игрице са једним играчем и онлајн групне игре су најпопурарније у Србији у поређењу са свим другим земљама. • У Србији, више ученика игра игрице него што користи електронску пошту.
- 13. ИКТ образовна политика •Примена ИКТ у образовању је једна од најсложенијих и веома динамичних дисциплина која се чини једноставном. • ИКТ треба да буде уграђен кроз све предметне садржаје. • Ако се не уведу иновативна окружење за учење, ученици ће почети да уче на другом месту.
- 14. Србија – Смернице Дефинишуциљана улагања на националном нивоу Правни оквир Институције Принципи Активности
- 15. Смернице НПС • 2експерта, 5 чланова ИКТ комисије • 7 структурираних интервјуа - 24 испитаника • 3 онлајн упитника - 139 наставника • 18 експерата дало писане коментаре • 5 месеци јавна расправа • Усвојене на седници НПС дец. 2013. • 109 страна • 71 препорука
- 16. Састанци, скупови, дискусије,сарадња....
- 17. Очекивања • Деца најмлађегузраста ће све више користити ИКТ. • ИКТ постаје део стратегије установе. • Пратиће се ИКТ индикатори у образовању. • ИКТ ће бити све више заступљен у инстриментима којима се регулише рад у образвању. • Образовање наставника кључно. • Мотивисан, образован, дигитално копметентан наставник.
- 18. Сажетак Смерница • Промовисатипедагошку употребу ИКТ-а • Јачати капацитете наставника за организацију мешовите (хибридне) наставе комбиновањем наставе у учионици са онлајн активностима, како би се повећала мотивација ученика и ефикасност учења. • Створити услове да употреба ИКТ постане саставни део наставне праксе у свим предметима. Предвидети употребу ИКТ школским курикулумом и посебно истаћи могућност примене технологије у оквиру појединачних предмета у основним и средњим школама.
- 19. • Адекватан удеоасистивних технологија у укупној ИКТ инфраструктури школа и користити алате који омогућују равноправно учешће особа са инвалидитетом у образовању. • Обезбедити да улога ИКТ, дефинисана у циљевима и исходима образовања, прати улогу коју ИКТ има у професионалној пракси и свакодневном животу, као и будућу динамику развоја и примене ИКТ у мери у којој је то могуће.
- 20. • Разрадити одрживмодел успешне интеграције ИКТ на нивоу школске установе који је комплементаран или замењује постојеће иницијативе (нпр. кроз обавезан програм за планирање примене ИКТ, кроз процену електронске зрелости школа и др.) • Оставити више простора да школе саме планирају избор технологије и начин примене у настави, између осталог и тако да ученици могу да доносе и користе своје уређаје у школи.
- 21. Праведност • При планирањудаљег улагања у ИКТ приоритетно разматрати специфичне потребе школа у руралним и географски изолованим областима, нарочито у издвојеним одељењима као и о ученицима лошијег социо-економског положаја.
- 22. Стабилно и континуирано финансирање– свеобухватано • Подстицати школе на што активнији и отворенији приступ према образовним потенцијалима ИКТ (приликом прикупљања средстава, планирања ресурса, размене искустава, усавршавања запослених, ангажовања ученика, итд.). • Пример Недеља програмирања
- 23. Стручни тим задигитално и онлајн учење • Национални извештај о развоју онлајн и дигиталног учења. • Оквир дигиталних компетенција наставника. • Препоруке за инфраструктурно улагање у ИКТ у образовним установама. • Модел за самоевалуацију и процену електронске зрелости школе.
- 24. Европски оквир дигиталних компетенција •У контексту перманентног образовања. • Једна од кључних компетенција. • 2 године, 150 експерата, 10 скупова. • Циљ је коришћење дигиталних алата, самоуверено, креативно и уз критички осврт. • У фокусу су сигурност, безбедност и приватност.
- 25. Дигитална компетенција • Упоредостицање вештина, ставова и зњања о томе како се користе ИКТ алати, зашто их користимо, шта су предности а шта ризици. Оквир • 5 области • 21 компетенција • 3 нивоа постигнућа
- 26. 1. Информација Ова областсе односи на опис знања, умења и ставова који се тичу тражења, процене, чувања и управљања информацијама и подацима. - Назив компетенције - Опис компетенције - Опис три нивоа знања, вештине, става за сваку компетенцију
- 27. 2. Комуникација Ова областописује начин интерекције уз помоћ технологије, дељење информација и садржаја, грађански дигитални активизам, норме понашања и управљање дигиталним идентитетом.
- 28. 3. Стварање садржаја Оваобласт се односи на развој дигиталног садржаја, употребу постојећих садржаја за стварање новог, питања ауторских права и лиценцирања, стварање новог знања у дигиталној сфери и програмирње.
- 29. 4. Безбедност Ова областсе бави заштитом уређаја, података, дигиталног идентитета, здравља и околине.
- 30. 5. Решавање проблема Оваобласт описује спремност и способност да се реше технички проблеми и да се приступи иновативном и креативном коришћењу технологије као и да се буде спреман за процену сопствених потреба за стицањем нових знања.
- 31. ПРИМЕР • Област: информација •Опис компетенције: прикупљање, обрада, разумевање и критичка процена информације • Ниво знања: основни, средњи, напредни • Пример знања: зна да евалуира медијски садржај • Пример вештина: уме да се односи према садржају који му је наметнут • Пример става: Критички сам настројен/a према информацијама које проналазим и проверавам њену поузданост и порекло.
- 32. Алати за учењеу онлајн окружењу • Постоји преко 2000 алата за учење у онлајн окружењу. • Алати се периодично мењају као и њихова популарност у онлајн заједници. • У Србији најпопуларнији: Мудл и Фејсбук • Према годишњем истраживању за 2014. одабрано је 100 најпопуларнијих према гласовима 1,038 стручњака из 61 земље.
- 33. Првих 10 1. Twitter 2.Google Docs/Drive 3. YouTube 4. PowerPoint 5. Google Search 6. WordPress 7. Dropbox 8. Evernote 9. Facebook 10. LinkedIn
- 34. Прилике за стручноусавршавање
- 35. Moodle Moot –пријавите рад, слушате друге
- 36.
- 37. eTwinning, deo Erazmus+(330 000 nastavnika, 45 000 projekata)
- 38. Нове технологије уобразовању, 26. и 27. фебруар 2016. Београд 4000 посетилаца 176 пријава 150 предавања 50 компанија
- 39.
- 40. Учествујете на активностимана сајму.
- 41. Погледајте снимке прекосајта British Council-a.
- 42.