Са Трибине "Савремене образовне технологије - ИКТ у настави", трибина одржана у Зрењанину, 4. децембра 2015. године. Аутор презентације: мр Данијела Шћепановић

1. СМЕРНИЦЕ ЗА
УНАПРЕЂИВАЊЕ УЛОГЕ
ИКТ У ОБРАЗОВАЊУ
Трибина: Савремене образовне технологије - ИКТ у
настави
Данијела Шћeпановић
Аналитичар образовне политике

2. О чему ћемо говорити
• Европски контекст
• Место образовне технологије у образовним
политикама ЕУ
• Радна група за дигитално и онлајн учење
Европске комисије
• Национални контекст - НПС Смернице
• Стручни тим

3. ЕУ интеграције и ИКТ
• Образовање у примарним правним
документима ЕУ.
• ...“одговорност држава чланица за
наставни садржај и начин на који су
образовни системи организовани, као
и њихову културну и језичку
разноликост”.
Члан 165. Уговора о функционисању Европске уније, бивши члан 149. Уговора
о оснивању Европске заједнице
Фокус на сарадњи и размени

4. Тематски фокус, члан 165.
• популаризација језика држава чланица,
• мобилност студената и наставника,
• сарадња између образовних установа,
• размена искустава у вези са
заједничким питањима,
• развој образовања на даљину,
• развијање европске димензије у спорту.

5. • Нове вештине за нове послове
• Мера 68 Дигиталне агенде
• Саопшетње: Промишљање образовних
активности, улагање у вештине ка бољим
социо-економским исходима
• Саопштење: Отварање образовања
Политике су дефинисане – циљана улагања
ЕК саопштења и мере за развој примене ИКТ
у образовању – финансирање пројеката

6. ЕУ и Србија
• Отворени метод координације
• Еразмус +
• Хоризонт 2020
• ЕУ програми
• ИПА пројекти

7. Отворени метод координације
• Радна група за дигитално и онлајн учење ЕК
• Препоруке о новим трендовима, отворени
образовни ресурси, ауторска права,
искуства земаља чланица...
• Оквир дигитално компетентне установе
• Европски оквир дигиталне компетенције
грађана
• Оквир дигиталне компетенције
наставника

8. Садашње стање у ЕУ
• Више од 60 % деветогодишњака у ЕУ похађа
школе које нису дигитално опремљене.
• Између 50 % и 80 % ђака и студената у
државама ЕУ никада не користе дигиталне
књиге, софтвер с вежбама, аудио записе-
подкаст, симулације или едукативне игре.
• Само 30% ученика у ЕУ дигитално
компетентно.
Survey of schools: ICT in education: benchmarking access, use, attitudes to
technology in Europe's schools, 2012, EUN

9. • Доступност технологији и број деце која је
користе је у порасту.
• Просечан средњошколац је почео да
користи интернет са 13 година, просечан
старији основношколац са 11 година, а
просечан ученик 4. разреда основне са 7
година.
Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност
дигиталног насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д.
Кузмановић, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у
Београду, 2013.
Садашње стање у Србији

10. • Наставници мисле да већина ученика када су
на интернету играју игрице (99% наставника се
са овим сложило),
• гледају спотове, филмове (97% наставника),
• посећују социјалне мреже (93% наставника),
• снимају музику, серије, филмове (92%),
• причају преко четова (89%).
Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност дигиталног
насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д. Кузмановић, Институт за
психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2013.

11. • Извештај: Компјутери, ученици и учење –
повезивање, ОЕЦД 2015.
• Експанзија приступа интернету за 25%
највећа у 5 земаља међу којима је Србија
• Више од 30% ученика је први пут приступило
интернету након што су напунили 13 година
– после 2009.
• Проценат ученика у Србији који 2012. године
има бар један рачунар код куће је виши него
ОЕЦД просек, са значајним напретком у
односу на 2009.
ПИСА 2012, 46 земаља

12. • Највише времена проводе за рачунаром
када су код куће и током викенда.
• У школи ученици у Србији мање користе ИКТ
од ОЕЦД просека.
• 46% ученика у Србији не користи рачуанре у
школи.
• Игрице са једним играчем и онлајн групне
игре су најпопурарније у Србији у поређењу
са свим другим земљама.
• У Србији, више ученика игра игрице него што
користи електронску пошту.

13. ИКТ образовна политика
• Примена ИКТ у образовању је једна од
најсложенијих и веома динамичних
дисциплина која се чини једноставном.
• ИКТ треба да буде уграђен кроз све
предметне садржаје.
• Ако се не уведу иновативна окружење за
учење, ученици ће почети да уче на другом
месту.

14. Србија – Смернице
Дефинишу циљана
улагања на
националном нивоу
Правни оквир
Институције
Принципи
Активности

15. Смернице НПС
• 2 експерта, 5 чланова ИКТ комисије
• 7 структурираних интервјуа - 24 испитаника
• 3 онлајн упитника - 139 наставника
• 18 експерата дало писане коментаре
• 5 месеци јавна расправа
• Усвојене на седници НПС дец. 2013.
• 109 страна
• 71 препорука

16. Састанци, скупови, дискусије, сарадња....

17. Очекивања
• Деца најмлађег узраста ће све више користити
ИКТ.
• ИКТ постаје део стратегије установе.
• Пратиће се ИКТ индикатори у образовању.
• ИКТ ће бити све више заступљен у
инстриментима којима се регулише рад у
образвању.
• Образовање наставника кључно.
• Мотивисан, образован, дигитално
копметентан наставник.

18. Сажетак Смерница
• Промовисати педагошку употребу ИКТ-а
• Јачати капацитете наставника за организацију
мешовите (хибридне) наставе комбиновањем
наставе у учионици са онлајн активностима, како би
се повећала мотивација ученика и ефикасност
учења.
• Створити услове да употреба ИКТ постане саставни
део наставне праксе у свим предметима.
Предвидети употребу ИКТ школским курикулумом и
посебно истаћи могућност примене технологије у
оквиру појединачних предмета у основним и
средњим школама.

19. • Адекватан удео асистивних технологија у
укупној ИКТ инфраструктури школа и
користити алате који омогућују
равноправно учешће особа са
инвалидитетом у образовању.
• Обезбедити да улога ИКТ, дефинисана у
циљевима и исходима образовања, прати
улогу коју ИКТ има у професионалној
пракси и свакодневном животу, као и
будућу динамику развоја и примене ИКТ у
мери у којој је то могуће.

20. • Разрадити одржив модел успешне
интеграције ИКТ на нивоу школске установе
који је комплементаран или замењује
постојеће иницијативе (нпр. кроз обавезан
програм за планирање примене ИКТ, кроз
процену електронске зрелости школа и др.)
• Оставити више простора да школе саме
планирају избор технологије и начин примене
у настави, између осталог и тако да ученици
могу да доносе и користе своје уређаје у
школи.

21. Праведност
• При планирању даљег улагања у ИКТ
приоритетно разматрати специфичне
потребе школа у руралним и географски
изолованим областима, нарочито у
издвојеним одељењима као и о ученицима
лошијег социо-економског положаја.

22. Стабилно и континуирано
финансирање – свеобухватано
• Подстицати школе на што активнији и
отворенији приступ према образовним
потенцијалима ИКТ (приликом
прикупљања средстава, планирања
ресурса, размене искустава, усавршавања
запослених, ангажовања ученика, итд.).
• Пример Недеља програмирања

23. Стручни тим за дигитално и онлајн
учење
• Национални извештај о развоју онлајн и
дигиталног учења.
• Оквир дигиталних компетенција
наставника.
• Препоруке за инфраструктурно улагање у
ИКТ у образовним установама.
• Модел за самоевалуацију и процену
електронске зрелости школе.

24. Европски оквир дигиталних
компетенција
• У контексту перманентног образовања.
• Једна од кључних компетенција.
• 2 године, 150 експерата, 10 скупова.
• Циљ је коришћење дигиталних алата,
самоуверено, креативно и уз критички
осврт.
• У фокусу су сигурност, безбедност и
приватност.

25. Дигитална компетенција
• Упоредо стицање вештина, ставова и
зњања о томе како се користе ИКТ алати,
зашто их користимо, шта су предности а
шта ризици.
Оквир
• 5 области
• 21 компетенција
• 3 нивоа постигнућа

26. 1. Информација
Ова област се односи на опис знања, умења и
ставова који се тичу тражења, процене,
чувања и управљања информацијама и
подацима.
- Назив компетенције
- Опис компетенције
- Опис три нивоа знања, вештине, става за
сваку компетенцију

27. 2. Комуникација
Ова област описује начин интерекције уз
помоћ технологије, дељење информација и
садржаја, грађански дигитални активизам,
норме понашања и управљање дигиталним
идентитетом.

28. 3. Стварање садржаја
Ова област се односи на развој дигиталног
садржаја, употребу постојећих садржаја за
стварање новог, питања ауторских права и
лиценцирања, стварање новог знања у
дигиталној сфери и програмирње.

29. 4. Безбедност
Ова област се бави заштитом уређаја,
података, дигиталног идентитета, здравља и
околине.

30. 5. Решавање проблема
Ова област описује спремност и способност
да се реше технички проблеми и да се
приступи иновативном и креативном
коришћењу технологије као и да се буде
спреман за процену сопствених потреба за
стицањем нових знања.

31. ПРИМЕР
• Област: информација
• Опис компетенције: прикупљање, обрада,
разумевање и критичка процена информације
• Ниво знања: основни, средњи, напредни
• Пример знања: зна да евалуира медијски
садржај
• Пример вештина: уме да се односи према
садржају који му је наметнут
• Пример става: Критички сам настројен/a
према информацијама које проналазим и
проверавам њену поузданост и порекло.

32. Алати за учење у онлајн окружењу
• Постоји преко 2000 алата за учење у онлајн
окружењу.
• Алати се периодично мењају као и њихова
популарност у онлајн заједници.
• У Србији најпопуларнији: Мудл и Фејсбук
• Према годишњем истраживању за 2014.
одабрано је 100 најпопуларнијих према
гласовима 1,038 стручњака из 61 земље.

33. Првих 10
1. Twitter
2. Google Docs/Drive
3. YouTube
4. PowerPoint
5. Google Search
6. WordPress
7. Dropbox
8. Evernote
9. Facebook
10. LinkedIn

34. Прилике за стручно усавршавање

35. Moodle Moot – пријавите рад,
слушате друге

36. Питате

37. eTwinning, deo Erazmus+ (330 000
nastavnika, 45 000 projekata)

38. Нове технологије у образовању, 26.
и 27. фебруар 2016. Београд
4000 посетилаца
176 пријава
150 предавања
50 компанија

39. Пратите конференцијски програм.

40. Учествујете на активностима на
сајму.

41. Погледајте снимке преко сајта British
Council-a.

42. Хвала!
@nelaonline