Основни појмови и терминолошке одреднице

1. Основни појмови и
терминолошке одреднице
Дражен Симоновић – МАС учитељ

2. 1. Како се ИКТ могу употребити у
образовном процесу?
• У образовном процесу ИКТ се могу употребити као:
• Средство за комуникацију и избор наставних садржаја,
• Средство за креирање образовних садржаја,
• Средство за унапређење процеса наставе и обуке,
• Истраживачки инструмент и
• Инструмент за подршку вредновања и управљања.

3. 2. Шта је рачунарски облак?
• Рачунарски облак је модел информационог система, у којем је
комплетна ИКТ инфраструктура, апстрахована и понуђена
корисницима у виду интернет сервиса (Вујин, 2013: 13).

4. 3. Наведите организације у Републици
Србији које се баве применом и развојем
ИКТ-а у Србији.
• Министарство просвете, науке и технолошког развоја
• Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација
• Завод за унапређење образовања и васпитања
• Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
• Академска мрежа Републике Србије

5. 4. Шта је дидактичко-информатичка
иновација и када је можемо применити у
настави?
• Према Бранковићу (2005), можемо рећи да под појмом дидактичко-
информатичке иновације подразумевамо само оне промене и новине
које су научно верификоване, који осавремењују васпитање и
образовање и повећавају његову ефикасност.

6. 5. Наведите критеријуме конститутивности
дидактичко-информатичких иновација.
• Основне критеријуме конститутивности дидактичко-информатичких
иновација чине:
• Теоријска утемељеност,
• Експериментална проверљивост и доказаност
• Васпитно образовна ефикасност
• Примнљивост у васпитно образовном раду

7. 6. Наведите дефиницију образовне
технологије.
• Према Д. Мандићу, дефиниције образовне технологије се могу поделити у две
основне групе:
• Дефиниције по којима се образовна технологија схвата као наука која
се доминантно бави проучавањем карактеристика и могућности
примене дидактичких медија у функцији постизања квалитета
образовања
• Дефиниције по којима се образовна технологија доминантно бави
пручавањем наставних метода, облика и организације рада у функцији
подизања квалитета образовања.

8. 7. Како се образовна телевизија може
применити у образовању?
• Образовна телевизија се у савременој настави може примењивати на
различите начине:
• Телевизија отвореног круга
• Телевизија затвореног круга
• Веб телевизија
• Open IPTV

9. 8. Шта је мултимедиј?
• По Галберту мултимедија је „комбинација хардвера, софтвера и
меморјских технологија инкорпорираних да обезведе мултисензорску
информациону средину“.
• За Фелдмана мултимедија представља интеграцију података, текста,
свих врста слика и звкуа унутраједне дигиталне информационе околине.

10. 9. Наведите медијуме за мултимедију.
• Мултимедијалне компоненте или медијуми за мултимедију разни су облици
мономедијског записа.
• Основни медијуми приказивања и носиоца информација за мултимедију су:
• Текст
• Графика
• Звук
• Видео и
• Анимација.

11. 10. Шта је дигитални јаз?
• Дигитални јаз је термин који се односи на неједнакости у квалитетном
приступу новим технологијама и способности производње квалитетних
садржаја као и икључењу дрштвено запостављених слојева који су
притуни у свим европским земљама.
• „Дигитални јаз је термин који се у литератури користи да означи
изузетно неравномерну расподелу могућности приступа интернету која
данас постоји у свету, а која јасно прати глобалну економску поделу
између богатих и сиромашних земља и региона.“ (Глочевски,
Миловановић,2004: 28)

12. 11. Наведите и опишите стилове учења
ученика.
• Стил учења је карактеристични начун на које особа приступа школском
учењу и студирању.
• На основу начина пријема информација разликују се ученици који
лакше уче када чују, када виде, додирну или изведу одговарајућу
активност.
• Неки уче тако што прво савладају делове градива, а неки тако што прво
савладају целину па делове градива. Индуктивни и дедуктивни стил
учења.

13. 12. Како се знање схвата у дидактици?
• У дидактици , знање се схвата као компонента образовања, као
систем научно проверених, логички повезаних чињеница и
генерализација о природи, друштву и човеку , које је појединац
схватио и усвојио.
• Знања могу бити теоријска, емпиријска, индивидуална и колективна,
експлицитна и инплицитна, научна и здраворазумска итд.

14. 13. Шта је обука?
• Појам обука ужи је од појма образовања и односи се на развој уских
компетенција и способност.
• Милосављевић (2002) истиче да је „обука учење и усвајање вештина
и спретности, општих и посебних без којих се не могу вршити
практичне активности“.

15. 14. Шта је образовање на даљину?
• Образовање на даљину је инструкциони начин рада, кој се бира када
предавач или ученик, студент, полазник курса, нису на истом месту,
може се релаизовати путем дописних студија, аудио, видео и
рачунарских технологија.

16. 15. Опишите однос образовања на даљину и
педагошких теорија учења.
Теорија Циљ
Однос са образовањема на
даљину
Бихејвиоризам
Учење је скуп промена које се дешавају у појединцу под дејством
догађаја у окружењу
Кликни овде
Когнитивизам
Самовољна унутрашња активност која зајтева памћење, мотивацију
перцепцију, пажњу и енергију
Кликни овде
Конструктивизам
Учење је индивуцуалан процес, у коме ученик преузима одговорност
за своје учење док наставник пружа подршку.
Кликни овде
Конективизам
Нефомално учење је кључни елемент за осигурање протока
информација у умреженом друштву
Кликни овде

17. 16. Шта је дигитална компетенција?
• Дигитална компетенција је једна од осам темељних компетенција за
целоживотно образовање које је одредила Европска унија, како би
успешно одговорила изазовима развоја друштва знања и светског
тржишта.
• Дигитална компетенција односи се на оспособљеност за сигурну и
критичку употребу информационо – комуникационе технологије за
рад, у личном и друштвеном животу како и у комуникацији.

18. 17. Наведите и опишите фазе образовања
наставника за употребу ИКА-а.
• Према правилнику о сталном стручном усавршавању наставника,
васпитача и стручних сарадника, који је усвојен 2015 године стручно
усавршавање наставника спроводи се кроз активност које организује
установа у којој је настаник запошљен, надлежно Министарство, сам
наставник у складу са личним планом или кроз похађање одобрених
програма обука и стручних скупова.

19. 18. Како се будући наставници
оспособљавају за стицање дигиталних
компетенција?
• На већини факултета за образовање наставника у оквиру студијског програма
имају предмете који се односе на примену ИКТ-а у настави.
• Постоје изборни предмети на основним студијима, из области премене ИКТ-а
у настави.
• На мастер студијима даје се и један изборни предмет из ове области
• Значи поред предмета на основним студијима имају и предмете на мастер
студијима који се односе на примену ИКТ-а у настави, а такође, могуће је и да
ученици који сматрају да поседују одређено знање из ове области упишу и
изборни предмет из овог предметног подручија.

20. КРАЈ

21. Телевизија отвореног круга
• Припрема се у телевизијским студијима (регионалне телевизије), једног
центра, намењена је гледаоцима свих подручја која могу пратити тај
програм, даје се у исто време, претендује да има шире општеобразовно
значење, ширу културну мисију и универзалнију прихваћеност.

22. Телевизија затвореног круга
• Телевизија затвореног круга припрема се, стручно – педагошки
обликује и представља слушаоцима ужег региона, одређеног узраста и
емитује у систему затворене мреже, нпр једна школа, факултет...

23. WEB телевизија
• WEB телевизија се интензивније користи од почетка овог века, са
повећањем брзине интернет приступа.

24. OPEN IPTV
• Интернет протокол телевизија, је нова генерација телевизије,тј. Нов
начин дистибуције телевизијског програма.

25. Бихејвиоризам
• Потребно је истаћи исходе учења ради самовредновања
• Кориснике је потребно тестирати како би се утврдило јесу ли
остварили исходе учења
• Материјал за учење треба да подстиче учење
• Потребно би обезбедити повратне информације како би могли
пратити свој ради и по потреби предузели корективне поступке

26. Когнитивизам
• Треба примењивати стратегије које од корисника захтевају више нивое учења
• Потребно је да информације буду мањег обима како би се избегло
преоптерећење у току памћења
• Онлине материјали треба да погодују различитим стиловима којима
корисници уче
• Потребно је употребити стратегије за повећање мотивације корисника
• Укључити симулације стварних ситуација у наставне лекције

27. Конструктивизам
• Корисницима треба понудити активности које подстичу размиљање с обзиром на то
да је учење активан процес
• Треба подстциати сарадничко учење јер рад у групу омоућава учење од других
корисника и ближе је животним ситуацијама
• Кориниси треба да граде властито знање и преузму иницијативу у учењу и
интеракцији са осталима
• У материјале за учење треба уводити што више примера блиским ученицима
• Полазницима треба оставити довољно времена за размишљање
• Учење треба да је интерактивно како би се остварили виши нивои учења

28. Конективизам
• Учење и знање почивају на различитости мишељења
• Учење је порцес повезивања спцијализованих информација
• Потребно је одржавање контитнуитета како би се подстакло учење
• Кључна вештина је спосоност да се види веза имеђе подручија, концепата и идеја
• Одлучивање шта учити тј разумевање долазних информација и одабир релевантних
• Сврха конектвинистичких активности у учењу је тално и ажурно знање