Odgovor na zadatak 2

1. Kako se IKT mogu upotrebiti u
obrazovnom procesu?
Mogu se upotrebiti kao sredstva za komunikaciju i izbor
nastavnih sadrzaja, sredstva za kreiranje obrazovnih sadržaja,
sredstva za unapredjenje procesa nastave i obuke, istraživački
instrument, instrument za podršku vrednovanja i upravljanja.

2. Sta je računarski oblak?
To je model informacionog sistema, u kojem je kompletna IKT infrastruktura
apstrahovana i ponuđena korisnicima u vidu internet servisa.

3. Navedite organizacije u republici Srbiji koje se bave
primenom i razvojem IKT-a u Srbiji
To su : Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Zavod za unapređivanje
obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja

4. Šta je didaktičko-informatička informacija i
kada je možemo primeniti u nastavi?
Didaktičko-informatičke inovacije su one promene i novine koje su naučno
verifikovane, koje osavremenjuju vaspitanje i obrazovanje i povećavaju
njegovu efikasnost.

5. Navedite kriterijume konstitutivnosti
didaktičko-informatičkih inovacija?
To su : održani naučni skupovi, okrugli stolovi i tematske rasprave o
određenoj inovaciji ; objavljene naučne monografije o relevantnim
problemima koji pripadaju inovaciji ; kvalitet i kvantitet teorijskih radova iz
podrucja određene inovacije ; empirijska istraživanja dometa i ograničenja
određene inovacije ; razrađeni metodički postupci za primenu inovacije ;
objavljivanje bibliografije radova iz područja određene inovacije.

6. Navedite definiciju obrazovne
tehnologije?
Obrazovna tehnologija je korišćenje tehnologije u funkciji unapređenja
obrazovanja. To je sistematski iterativni proces za dizajn instrukcije ili obuke.
Za obrazovnu tehnologiju koristi se i termin instrukciona ili nastavna
tehnologija.

7. Kako se obrazovna televizija moze
primeniti u obrazovanju?
Može se primeniti kao televizija otvorenog kruga priprema se u televizijskim
studijima jednog centra, namenjena je gledaocima svih područja koja mogu
pratiti taj program, daje se u isto vreme i ima šire opšte obrazovno značenje
i širu kulturnu misiju. I televizija zatvorenog kruga priprema se, stručno-
pedagoški oblikuje i predstavlja slušaocima užeg regiona, određenog
uzrasta i emituje u sistemu zatvorene mreže.

8. Sta je multimedija?
To je pojam koji vezujemo za medijsku interakciju više medijalnih izvora. Ti
izvori mogu biti video, zvuk, tekst, animacija ili neki drugi izvor pri čemu je
centralni medijum računar.

9. Navedite medijume za multimediju
To su : tekst , grafika, zvuk, video i animacije.

10. Šta je digitalni jaz?
Digitalni jaz je termin koji se odnosi na nejednakosti u kvalitetnom prisustvu
novim tehnologijama i sposobnosti proizvodnje kvalitetnih sadržaja kao i
isključenju društveno zapostavljenih slojeva.

11. Navedite i opišite stilove učenja
učenika
Na osnovu načina prijema informacija razlikuju se učenici koji lakše uče kad
čuju – auditivni stil, kad vide – vizuelni stil, kad dodirnu – taktilni stil i kad
izvedu odgovarajuću aktivnost – kinetički stil.

12. Kako se znanje shvata u didaktici?
U didaktici znanje se shvata kao komponenta obrazovanja, kao sistem
naučno proverenih, logički povezanih činjenica i generalizacija o prirodi,
društvu i čoveku, koje je pojedinac shvatio i usvojio.

13. Šta je obuka?
Pojam obuka je uži od pojma obrazovanja i odnosi se na razvoj uskih
kopetencija ili sposobnosti. Prema Milosavljeviću obuka je učenje i usvajanje
veština i spretnosti, opštih i posebnih bez kojih se ne mogu vršiti praktične
aktivnosti.

14. Šta je obrazovanje na daljinu?
To je instrukcioni način rada koji se bira kada predavač i korisnik nisu na
istom mestu. Može se realizovati putem dopisnih studija, audio, video i
računarskih tehnologija.

15. Opišite odnos obrazovanja na daljinu
i pedagoških teorija učenja
Bihejviorizam – neke od implikacija bihejviorističkog pristupa obrazovanju na
daljinu su : potrebno je korisnicima istaći ishode učenja radi
samovrednovanja ; korisnike treba testirati kako bi se proverilo jesu li ostvarili
ishod učenja ; materijal za učenje treba da podstiče učenje ; potrbno je
učenicima obezbediti povratne informacije kako bi mogli da prate svoj rad.
Kognitivizam – implikacije kognitivističkog pristupa u obrazovanju na daljinu
su : treba primenjivati strategije koje od korisnika zahtevaju više nivoe učenja
; informacije treba da budu manjeg obima kako bi se izbeglo opterećenje u
toku pamćenja, online materijali treba da pogoduju različitim stilovima
učenja ; potrebno je upotrebiti strategije za povećanje motivacije korisnika i
uključiti simulacije stvarnih situacija u nastavne lekcije

16. Konstruktivizam – u obrazovanju na daljinu podrazumeva : korisnicima treba
ponuditi aktivnosti koje podstiču razmišljanje ; podsticati saradničko učenje ;
korisnici treba da grade vlastito znanje i preuzmu inicijativu u učenju, u interakciji
sa ostalima ; u materijale za učenje treba uvoditi primere koji su bliski učenicima ;
polaznicima treba ostaviti dovoljno vremena za razmišljanje ; učenje treba da je
interaktivno kako bi se ostvarili viši nivoi učenja
Konektivizam ističe značaj digitalnih uređaja, hardvera, softvera i mrežnih veza u
procesu učenja. Simens smatra da učenje i znanje počivaju na različitosti mišljenja ;
učenje je proces povezivanja specijalizovanih informacija potrebno je održavanje
kontinuiteta kako bi se podstaklo učenje ; ključna veština je sposobnost da se vidi
veza između područja, koncepta i ideja ; razumevanje dolaznih informacija i odabir
relevantnih ulazi u proces učenja ; svrha konektivističkih aktivnosti u učenju je
tačno i ažurno znanje.

17. Šta je digitalna kompetencija?
Digitalna kompetencija odnosi se na osposobljenost za sigurnu i kritičku
upotrebu informaciono-komunikacione tehnologije za rad u ličnom i
društvenom životu kao i u komunikaciji. Njeni ključni elementi su osnove IKT
veštine i sposobnosti : upotreba računara za pronalaženje, procenu,
skladištenje, stvaranje, prikazivanje i razmenu informacija kao i razvijanje
saradničkih mreža putem interneta.

18. Navedite i opišite faze obrazovanja
nastavnika za upotrebu IKT-a
Obrazovanje za upotrebu IKT-a sastoji se od četiri faze :
1. Detekcija potencijala IKT-a u nastavnom radu (nastavnik ovladava znanjima i
veštinama za unapređenje nastavnog rada korišćenjem alata za
produktivnost i komunikaciju).
2. Nastavnik uči da koristi IKT – ova faza podrazumeva izgradnju kopetencija
za unapređenje tradicionalnih metoda nastave upotrebom multimedija.
3. Nastavnik razume gde i kad treba da koristi IKT – nastavnici se
osposobljavaju za kreiranje nastavnog okruženja koje je podržano web
alatima.
4. Nastavnik se specijalizuje za korišćenje određenih alata – nastavnik kreira
inovativna digitalna nastavna okruženja ovladava sistemima za upravljanje
učenjem i mogu da upravljaju novim okruženjima za učenje.

19. Kako se budući nastavnici osposobljavaju
za sticanje digitalnih kompetencija?
Većina fakulteta u okviru studijskog programa za obrazovanje nastavnika
razredne nastave ima dva obavezna nastavna predmeta iz oblasti primene
IKT-a u obrazovanju. To su nastavni predmeti Informatika u obrazovanju i
Obrazovna tehnologija. Nastava na ovim predmetima realizuje se kroz
vežbe i predavanja. Broj izbornih predmeta na osnovnim studijama iz oblasti
primene IKT-a u nastavi kreće se od jednog do četiri, a master studije nude
najčešće jedan izborni predmet iz ove oblasti.