Uloga psihologije u razvoju obrazovne tehnologije

1. Obrazovnom tehnikom i tehnologijom bave se
psiholozi, informatičari, tehnolozi, sociolozi, filozofi,
inženjeri, filmski i TV stručnjaci i pedagozi.
Istraživanja, eksperimenti i teorijska tumačenja
procesa učenja od strane poznatih psihologa postavili
su temelje obrazovnoj tehnologiji i dali psihološko-
pedagoško opravdanje njene primene.
Četiri su osnovna teorijska i filozofska okvira koji se
mogu sresti u literaturi obrazovne tehnologije. To su
bihejviorizam, kognitivizam, konstruktivizam i
konektivizam.
1.5. Uloga psihologije u razvoju
obrazovne tehnologije
29.3.2020. P1: 1/6

2. Koncepcija obrazovne tehnologije, bar u početku, bila
je zasnovana na bihejviorističkoj teoriji učenja, tj.
bihejviorističkoj psihologiji po kojoj procesi
podučavanja i učenja u najvećoj meri zavise od raznih
stimulusa kojim se može upravljati. Što je upravljanje
efikasnije, efikasnije je i učenje, a upravljati se može
raznim uslovima i stimulusima koji uslovljavaju i
omogućavaju učenje.
Ovaj teorijski okvir je razvijen na početku dvadesetog
veka na osnovu eksperimenata sa učenjem kod
životinja koje su izvodili Pavlov, Torndajk, Tolman Hal,
Skiner i mnogi drugi. Mnogi psiholozi su koristili ove
eksperimente kako bi opisali ljudsko učenje.
1.5. Uloga psihologije u razvoju
obrazovne tehnologije
29.3.2020. P1: 2/6

3. Kognitivna nauka predstavlja interdisciplinarne
studije načina kako se informacije predstavljaju i
transformišu u ljudskom mozgu. Sastoji se od različitih
naučnih disciplina poput psihologije, veštačke
inteligencije, filozofije, neuronauke, nauke o učenju,
antropologije, sociologije i obrazovanja.
Važno je istaći da su računarske nauke i informatika
imali veliki uticaj na razvoj kognitivizma. Kognitivni
koncepti radne memorije (poznate još i kao
kratkotrajno pamćenje) i dugotrajne memorije
omogućeni su istraživanjima i tehnologijama u oblasti
računarskih nauka.
1.5. Uloga psihologije u razvoju
obrazovne tehnologije
29.3.2020. P1: 3/6

4. Konstruktivizam je teorija učenja i obrazovna
filozofija koja se razmatra od početka devedesetih
godina dvadesetog veka. Predstavlja teoriju znanja
koja smatra da ljudi stvaraju znanje i smisao
(značenje) na osnovu svog iskustva.
Konstruktivističko okruženje za učenje zahteva od
učenika da iskoriste prethodna znanja i iskustva kako
bi formulisali nove, povezane i/ili adaptirane koncepte.
Kod ovog koncepta uloga nastavnika je da olakša
stvaranje sopstvenog znanja kod učenika i da ga u
tome usmerava.
1.5. Uloga psihologije u razvoju
obrazovne tehnologije
29.3.2020. P1: 4/6

5. Konektivizam predstavlja teoriju učenja digitalnog
doba. Razvijen je od strane Džordža Simensa i Stefana
Dounsa i zasnovan je na analizi ograničenja
bihejviorizma, kognitivizma i konstruktivizma.
Jedan aspekt konektivizma je korišćenje mreže
čvorova i veza kao centralne metafore za učenje.
Čvorovi su sve ono što može da se poveže sa drugim
čvorom: informacije, podaci, osećanja, slike...Učenje
se posmatra kao proces stvaranja veza (konekcija)
između čvorova i razvijanje mreže.
1.5. Uloga psihologije u razvoju
obrazovne tehnologije
29.3.2020. P1: 5/6

6. Hvala na pažnji!
29.3.2020. P1: 6/6