2010.godina

1. 1
ВИША ШКОЛА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Наташа Анђелковић
ИСТРАЖИВАЊЕ
СТАВОВА ВАСПИТАЧА
О ИНФОРМАЦИОНОЈ
TЕХНОЛОГИЈИ У ПРЕДШКОЛСТВУ
-дипломски рад-
Ментор:
мр Гордана Мијаиловић
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
фебруар 2010.

2. 2

3. 3
Захваљујем на подршци
проф мр Гордани Мијаиловић,
Вишој школи за образовање васпитача у Сремској Митровици и
Удружењу васпитача Београда
Савезу васпитача Србије.

4. 4

5. 5

7. 7
Садржај:
Садржај:............................................................................................................................................ 7
1. ПРЕДМЕТ И ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА..........................................................................11
1.1. Предмет истраживаоа .......................................................................................................11
1.2. Значај истраживаоа............................................................................................................11
2. НЕКА ОД ПРЕТХОДНИХ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................................13
2.1. Истраживаое ставпва наставника п значају дидактичкп инфпмратичких инпвација у
настави .............................................................................................................................................13
2.2. Истраживаое „ИКТ у настави шкпла у Србији, преглед стаоа, перспективе развпја''.14
2.3. Истраживаое ''Упптреба инфпрмаципнп кпмуникацијских технплпгија у Републици
Србији 2009.''...................................................................................................................................15
2.4. Истраживаое пбављенп у пквиру прпграма „Teachers Training on ICT in Education“
(TTICTE).............................................................................................................................................16
3. СТАВОВИ И ЧИЊЕНИЦЕ ОД УТИЦАЈА НА ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ....................19
3.1. Планпви е-пбразпваоа у Србији и предшкплствп ...........................................................19
3.2. Ппшти ставпви и чиоенице................................................................................................20
3.3. Напредак предшкплскпг васпитаоа и пбразпваоа и прпфесипнални развпј васпитача
20
3.4. Утицај инфпрмаципне технплпгије на васпитнп пбразпвни рад васпитача и знаоа
пптребна васпитачу.........................................................................................................................21
3.5. Раскпрак између свакпдневнпг живпта деце и пбразпвнпг система.............................23
4. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА.................................................................................25
4.1. Циљ истраживаоа...............................................................................................................25
4.2. Задаци истраживаоа ..........................................................................................................25
5. ДЕФИНИЦИЈА ОСНОВНИХ ПОЈМОВА...........................................................................27
6. ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА ............................................................................................31
6.1. Пснпвна хипптеза................................................................................................................31
6.2. Ппмпћне хипптезе...............................................................................................................31
7. МЕТОДЕ, ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ.........................................................................33
7.1. Метпде истраживаоа .........................................................................................................33
7.2. Технике и инструменти истраживаоа...............................................................................33
8. ОРГАНИЗАЦИЈА И ТОК ИСТРАЖИВАЊА....................................................................35
9. НАЧИН ОБРАДЕ ПОДАТАКА ............................................................................................37
10. ОПИС УЗОРКА ........................................................................................................................39
10.1. Занимаое испитаника ....................................................................................................39
10.2. Старпсна структура испитаника .....................................................................................39
10.3. Степен пбразпваоа.........................................................................................................40
10.4. Гпдине стажа у струци ....................................................................................................40

8. 8
11. ОСНОВНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА....................................................................43
11.1. Приступ нпвим технплпгијама у ппрпдици васпитача.................................................43
11.2. Кпришћеое рачунара и интернета у ппрпдици ...........................................................44
11.3. Разлпзи кпји спречавају васпитаче да кпристе рачунар и интернет у ппрпдици......45
11.4. Рачунар у вртићу – присутнпст и местп.........................................................................45
11.5. Инфпрматичка пбука васпитача.....................................................................................46
11.6. Заинтереспванпст за стицаое нпвих знаоа и примену инфпрмацине технплпгије у
васпитнп пбразпвнпм раду ............................................................................................................47
11.7. Пптребе васпитача за ппремаоем вртића инфпрмаципнпм технплпгијпм ..............48
11.8. Кпришћеое инфпрмаципне технплпгије у припреми, реализацији и евалуацији
васпитнп пбразпвнпг рада .............................................................................................................49
11.9. Кпришћеое различитих мпгућпсти инфпрмаципне технплпгије у васпитнп
пбразпвнпм раду васпитача...........................................................................................................50
12. СТАВОВИ ВАСПИТАЧА О ИНФОРМАЦИОНОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ У
ПРЕДШКОЛСТВУ..........................................................................................................................53
12.1. Прве у рангу прихваћених тврдои (прпсечна пцена 4.4)............................................53
12.2. Друге у рангу прихваћених тврдои (прпсечна пцена 4.3):..........................................54
12.3. Трећа у рангу прихваћених тврдои (прпсечна псена 4.1):..........................................55
12.4. Четврте у рангу прихваћених тврдои (прпсечна пцена 4.0): ......................................56
12.5. Две најмаое прихваћене тврдое (прпсечна пцена 2.0) .............................................57
13. ОПШТИ ОДНОС ВАСПИТАЧА ПРЕМА ИНФОРМАЦИОНОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ....61
13.1. Ставпви васпитача према ппзитивнп фпрмулисаним тврдоама из упитника ..........61
13.2. Ставпви васпитача према негативнп фпрмулисаним твроама из упитника.............61
13.3. Пптшти пднпс васпитача према инфпрмаципнпј технплпгији у предшкплству........62
14. УТВРЂИВАЊЕ МЕЂУЗАВИНОСТИ ПОЈЕДИНИХ РЕЗУЛАТА ИСТРАЖИВАЊА .
.....................................................................................................................................................63
14.1. Гпдине старпсти, стажа у струци, степена пбразпваоа и кпришћеое рачунара......63
14.2. Ппвезанпст степена пбразпваоа васпитача са ппштим ставпм п инфпрмаципнпј
технплпгији у предшкплству ..........................................................................................................64
14.3. Стварна ппремљенпст вртића рачунарима и местп где се рачунари налазе............64
15. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ...............................................................................................67
16. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ И ТАБЕЛЕ...................................................................................69
Прилог..............................................................................................................................................97
Литература.................................................................................................................................. 102

9. 9
ИСТРАЖИВАЊЕ
СТАВОВА ВАСПИТАЧА
О ИНФОРМАЦИОНОЈ
TЕХНОЛОГИЈИ У ПРЕДШКОЛСТВУ

10. 10
1.

11. 11
1.ПРЕДМЕТ И ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА
1.1. Предмет истраживања
Сталан развој информационе технологије неминовно доводи до нових
захтева према оспособљавању васпитача да примењују информациону
технологију у професионалном развоју и васпитно образовном раду.
Предмет овог истраживања јесте утврђивање степена у којем су васпитачи
упознати са информационом технологијијом, степена у којем је користе у
свакодневном животу и васпитно образовном раду и ставова које имају према
информационој технологији у предшколству.
Истраживање покушава да утврди тренутно стање и одговори на питања
везана за:
Пристутност информационе технологије у породици и радном месту
васпитача.
Коришћење информационе технологије од стране васпитача (у
породици и у свакодневном васпитно образовном раду).
Начин на који користе ифнормациону технолгију у васпитно
образовном раду.
Мотивацију васпитача за стицање и проширивање знања о коришћењу
информационе технологије у васпитно образовном раду.
Информатичку обуку васпитача.
Ставове васпитача о информационој технологији у предшколству.
1.2. Значај истраживања
Већина истраживања у области информационе технологије у образовању
бави се вишим нивоима образовања, често искључући предшколски образовни
систем, иако је оно почетни и темељни део јединственог образовно система и
иако је оно закорачило у еру информационе технологије.
Држава и државни органи разумеју неопходност улагања у област е-
образовања. Често се, у званичим докуметима, говори о модернизацији
образовног система на свим нивоима. Међутим, планови, реализације и јавне
изјаве релевантних званичника и стручњака, поводом овог питања, често не
укључују у довољној мери и предшколство.
Данашњи васпитачи стичу одређена информатичка знања током свог
школовања али се недовољно пажње посвећује примени тих знања у пракси.
Такође, недовољно пажње се посвећује сталном стручном усавршавању васпитача
у овој области, информатичкој едукацији васпитача који у свом редовном
школовању нису прошли информатичку едукацију и стварањем одговарајућих

12. 12
материјалних и других услова за примену информационе технологије у васпитно
образовном раду.
Један од разлога за овакав став и недовољно укључивању предшколства у
процесе и планове у оквиру е-образовања у Републици Србији јесте и недовољна
истраженост различитих факотра у оквиру информационе технологије у
предшколству.
Истраживање је значајно јер ће указати да ли постоје, а делимично и
колики су, расурси у предшколству у области развоја е-образовања. Подаци попут
оних колико васпитача примењује рачунар у припреми или реализацији васпитно
образовног рада, колико васпитача имају позитиван сатав према примени
информационе технологије у васпитно образовном раду, колико васпитача
сматра да је неопходна већа подршка друштва и државе за информатичку
едукацију васпитача и др. биће скромни, али вредни показатељи за све који делују
у оквиру планова е-образовање у Србији.

13. 13
2.НЕКА ОД ПРЕТХОДНИХ ИСТРАЖИВАЊА
Већина претходних истраживања информационе технологије у
образовању бавила се искључиво информационим технологијама на вишим
нивоима образовања. Мали је број оних истраживања, код нас и у свету, који
су се бавили предшколством посебно, или у оквиру већег истраживања о
информационој технологији у обарзовању.
Ослонац за покретање и реализацију овог истраживања представљају
четири истраживања, чији резултати ће, делимично, бити описани и упоређени са
резултатима овог истраживања.
2.1. Истраживање ставова наставника о значају
дидактичко инфомратичких иновација у настави
Ово истраживање реализовано је на узорку од 739 наставника из 15
основних школа Републике Српске 2000/2001 године1. Један део тог
истраживања, тачније, питања о ставовима наставника о дидактичко
информатичким иновацијама у настави су, скоро у потпуности, преузета у овом
истраживању са васпитачима.
Анализа поменутог истраживања у Републици Српској показала је да су
наставници исказали позитиван општи однос према дидактичко информатичким
иновацијама у настави.
Најмање је била прихваћена тврдња: „Не бих примењивао-ла дидактичко
информатичке иновације у настави ни под каквим условима'':
87.28% наставника није се сложило са овом тврдњом тј. исказало је
спремност да примењује дидактичко информатичке иновације у
настави.
Најприхваћенија позитивна тврдња наставника је: „Волелео-ла бих да у
својој школи имам више могућности за примену дидактичко информатичких
иновација у настави“.
84.5% натавника прихватило је ову тврдњу.
Овим истраживањем дошло се до многих закључка и података, од којих се
могу издвојити следећа:
68.33% наставника никада није користило рачунар у настави,
7.84% је то чинило понекада,
1
др Данимир Мандић, Дидактичко-информатичке иновације у образовању, Медиаграф,
Београд, 2003

14. 14
2.70% често и
2.30% наставника је веома често користило рачунар у настави.
На питање: „Да ли су им у настави потребни рачунари?“, добијени су
следећи одговори:
70% наставника изјаснило се позитивно,
7.8% да није сигруно,
9.6% да им рачунари нису потребни, а
11.77% наставника није одговорило наово питање.
2.2. Истраживање „ИКТ у настави школа у Србији, преглед
стања, перспективе развоја''
Ово истраживање реализовано је 2009. године на узорку од 4918
просветних стучњака из 112 школа широм Србије. Од поменутих 112 школа њих
71 биле су основне школе. Из овог истраживања могу се издвојити следеће
чињенице:
83% просветих радника изјавило је да има рачунар код куће, што
„указује да просветни радници имају развијену свест о потреби за
рачунаром у савременом животу“2. Аутори овог истраживања упоређују
овај податак са податком Републичког завода за статистику из 2008.
године, према којем 40.8% домаћинстава у Србији поседује рачунар.
На питање: „Да ли примена рачунара у настави подиже ниво мотивације и
постигнућа ученика?“,
65.51% наставника одговорило је потврдно,
3.31% негативно,
28.98% је било колебљиво, а
2.20% упитника је било без одговора на ово питање.
На питање: „Да ли сте имали прилику да се стручно усавршавате на неком
од акредитованих програма стручног усавршавања из области рачунарства и
информатике?'',
42.35% испитаника одговорило је потврдно,
55.35% негативно а
без одговора је било 2.3%.
2 Икт у настави школа у србији, преглед Стања, перспеткиве развоја, Удружење професора
информатике Србије, мај 2009.
http://upissrbije.edu.rs/

15. 15
Исто истраживање утврдило је и следеће резултате:
22.02% испитаних наставника не користи интернет а њих .
22.77% наставника има приступ интернету у кући.
84.26% наставника сматра да стручно усавршавање просветних
стучњака из области рачунарске писмености треба да буде обавезно,
бесплатно и приоритетно питање просветних власти.
2.3. Истраживање ''Употреба информационо
комуникацијских технологија у Републици Србији 2009.''
Ово истраживање рализовано је на узорку од од 2400 домаћинстава, 2400
појединаца и 1152 предузећа, спроведено је на територији Републике Србије
током 2009. године. Из овог истраживања могу се издвојити следећи подаци:
46.8 % домаћинстава у Србији поседује рачунар а
9.3% лаптоп.
36.7% домаћинстава поседује интернет прикључак.
49.3% испитаника користило је рачунар у последња три месеца а
44.7% никада није користило рачунар. Од испитаника који су користили
рачунар у последња три месеца њих
77.3% има више и високо образовање.
Резултати овог истраживања указују на међузависност коришћења
рачунара у последња три месеца и пола и старости испитаника. Жене мање
користе рачунар него мушкарци. Најбројнији корисници рачунара су млади до 24
године а затим старији узраста од 25 до 54 године.
Из овог итраживања могу се издвојити и следећи подаци:
73.6% испитаника никада није похађало неки курс у вези са
коришћењем рачунара.
38.1% испитаника користило је интернет у последња три месеца од тога
o 72.9% је оних са вишим и високим образовањем, а
56.4 % испитаника никада није користило интернет.

16. 16
2.4. Истраживање обављено у оквиру програма „Teachers
Training on ICT in Education“ (TTICTE)
Програм ТТICTE3 реализован је у Грчкој пошто се схватило да, и поред
добре информатичке инфраструктуре и одговарајућих софтвера просветни
радници имају потешкоћа да на ефекисан начин примењују информациону
технологију у образововном раду. Министарство образовања Грчке је, у сарадњи
са Европском комисијом, покренуло велики број пројеката у оквиру програма
ТТICTE. Програм је коштао 240 милиона € и био спроведен током 2002. и 2003.
године обухватајући едукацијом 84.000 васпитача, учитеља и наставника
основних и средњих школа.
Ово истраживање реализовано је у оквиру дела наведеног програма и том
приликом прикупљени су резултати 1620 испитаника.
6.8% oвих испитаника чинили су васпитачи деце узраста од 5 година.
Из овог итраживања могу се издвојити следећи подаци:
58.8% просветна радника има рачунар у својој кући.
32.4% просветна радника има интернет конекцију.
49.0% никада није користило рачунар.
38,2% просветна радника завршило је неку обуку за рад на рачунару.
Генерални закључак овог истраживања јесте да највећи број предшколских
радника има позитивне ставове према информационој технологији у образовању.
Истраживањем се дошло и до других закључака, од којих се истичу:
Ставови просветних стучњака према информационој технологији
зависе од врсте образовања којом се баве и њиховог пола.
Одређени степен међузависности уочен је и између година радног
стажа, поседовања рачунара у кући и раније обуке за рад на рачунару, са
позитивним ставом према информационој технологији.
Васпитачи предшколске деце, иако у већини припадају групи
испитаника која има позитиван став према информационој технологији,
у најмањој мери користе информациону технологију за припрему и
реализацију васпитно образовног рада односно 1.3% у односу на нпр.
учитеље који информациону технологију користе у настави у 8.1%
испитаних случајева.
3 3
Examining teachers’ beliefs about ICT in education: implications of a teacher preparation
programme, Teacher Development, Vol. 11, No. 2, July 2007, pp. 149–173
http://www.scribd.com/doc/15081673/Examining-Teachers-Beliefs-About-ICT-in-Education
и Factors affecting teachers viwes and perceptions of ICT in education, Athanassios Jimoyiannis,
Department of Socila and Educational Policy, Uniersity of Peloponnese, Vassilis Komis, Department of
Earlu Childhod Education, Uniersity of Patras, Greece

17. 17
74.8% свих испитаника овог истраживања није навело ни један софтвер
који користе у васпитно образовном раду.
Осим поменутих истраживања, на интернету се могу пронаћи бројна
друга истраживања и анализе, која се, на овај или онај начин, баве
информационом технологијом у образовању. Овде ћемо навести неколико
текстова који се баве сличном тематиком:
ICT integration and teachers' confidence in using ICT for teaching and
learning in Queensland state schools, Australasian Journal of Educational
Technology
2006, 22(4), 511-530;
A review of the research literature on barriers to the uptake of ict by
teachers, British Educational Communications and Technology
Agency(Becta),June 2004;
Evaluating the Use of ICT in Education: Psychometric Properties of the
Survey of Factors Affecting Teachers Teaching with Technology (SFA-T3).
Papanastasiou, E. C., & Angeli, C. (2008), Educational Technology & Society,
11 (1), 69-86.

18. 18

19. 19
3.СТАВОВИ И ЧИЊЕНИЦЕ ОД УТИЦАЈА НА
ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
3.1. Планови е-образовања у Србији и предшколство
Република Србија је 2005. године усвојила Стратегију развоја
информатичког друштва4 која, једним својим делом, говори о е-образовању.
Стратешки приоритети у области е-образовања Републике Србије су следећи:
Подизање нивоа знања и вештина за коришћење ИКТ код најшире
полулације;
Изградња модерног образовног система који је пирлагођен потребама
информационог друштва;
Подстицање истраживања и развоја;
Обезбеђење приступа информацијама о природном, културном и
научном наслеђу;
У оквиру стратешког приоритета: „Изградити образовни ситем усклађен
са потребама информатичког друшва“ дефинисане су следеће иницијативе :
Ускладити образовни наставни програм са потребама информационог
друшва.
Оспособити наставне кадрове.
Обезбедити ресурсе ИКТ за модерно образовање.
У оквиру поменутог стратешког приоритета дефинисани су следећи
циљеви:
Модернизовати образовни систем на свим нивоима, који ће испунити
потребе информатичког друшва, нарочито побољшати способности за
критичко размишљање, за тимско решавање проблема, за употребу
модрених ИКТ алата итд.
Спровођење нових наставних програма коришћењем нових метода
учења заснованих на ИКТ.
Подршка модернизацији образовних наставних програма, школама
обезбедити приступ интернету, омогућити отворено образовање на
даљину, омогућити коришћење метода и алата за е-учење.
4
Преузето са сајта Министарства за телекомуникације и информатичко друштво Републике Србије
са сајта на адреси:
http://www.mtid.sr.gov.yu/naslovna.1.html

20. 20
3.2. Општи ставови и чињенице
На приступ проблему овог истраживања указују и следећи ставови и
чиењенице:
Познавање и коришћење (примена) информацине технологије
неопходно је за развој и напредак сваког друштва, дела друштва или
појединца.
Предшколско образовање је део образовног ситема који припрема децу
за оно што их чека у даљем животу, оно је темељ будућег развоја а
потенцијали за развој и напредак сваког појединца граде се управо у
овом периоду.
Ранијим истраживањима потрђена је велика присутност рачунара у
дечијем искуству, утврђено је време које деца проводе уз њих и узраст
када су способна да их самостално корсите5.
Адекватном применом информационе технологије могуће је повећати
мотивацију у процесу учења, суштинско разумевање градива које се учи,
активно учење, сарадњу и тимски рад, приступ информацијама,
кретивност деце и васпитача и сарадњу са родитељима.
Утврђено је да примена информационе технологије може имати
позитивне и негативне утицаје на дете, дечији развој и васпитно
образовни процес и да, у том смислу, образовни кадар има велику
одговорност у подстицању позитивних, а смањивању негативних
утицаја информационе технологје и медија на дете.
''Један од основних услова прихватања свих промена у животу
појединца, па тако и увођења иновација у наставу, заснован је на
усклађености промена са ставовима појединица.''
Став је релативно трајан, позитиван или негативан однос према некој
појави односно објекту става. Став, према својој психолошкој структури,
поред когнитивне (сазнајне)и емоционалне (афективне) компоненте,
укључује вољну компоненту односно спремност за акциу и на тај начин
може утицати на понашање. Однос између става и понашања је врло
сложен и понашање није увек у потпуности у складу са ставом.
3.3. Напредак предшколског васпитања и образовања и
професионални развој васпитача
Даљи развој и напредак предшколског образовања зависиће, поред
осталог, и од тога колико су васпитачи мотивисани и оспособљени да користе
информацину технологију у свом професионалном развоју и васпитно
образовном раду и од тога колико је држава спремана да улаже у одговарајућу
информатичку едукацју васпитача.
5 Наташа Анђелковић, Дете и рачунар у породици и дечијем вртићу, Беокњига & Савез информатичара
Воводине, 2008.

21. 21
До овог закључка се може доћи уважавањем чињенице да живимо у свету у
којем информацијске и комуникацијске технологије заузимају све значајније
место у нашим свакодневним животима и у којем брз развој технологија доводи
до промена у свим деловима друштва па и у свим деловима образовања.
Колико је значајно користити информационе технологије и ресурсе и
сервисе који се налазе на Интернету говори и податак да су Уједињене нације
2003. године развој ових технологија и приступ интернету уврстиле међу осам
развојних циљева за унапређивање животног стандарда свих људи на планети.
Једноставно речено, ко данас има приступ информацијама, ко их први
спроведе у дело, ко зна да користи предности информационе технологије тај се
развија и много бржим корацима иде напред. То важи, како за читава друштва,
тако и за појединце.
3.4. Утицај информационе технологије на васпитно
образовни рад васпитача и знања потребна васпитачу
Предшколско образовање је део општег образовања. Можемо рећи да оно
припрема децу за оно што их чека у даљем животу. Као што децу, у вртићима,
преипремамо за касније усвајање читања и писања, исто тако их, кроз игру,
уводимо у свет коришћења рачунара у едукативне сврхе. Рачунар и
информациона технологија поседују могућност да, већ на предшколском узрасту,
изврше снажан утицај на процсе васпитно образовног рада. на изузетно ефектан
начин.
Да би, овај задатак, са успехом обављали, неопходно је да васпитачи прођу
кроз процес специфичне едукације и примене информационе технологије у
пракси, кроз рад са децом.
Под специфичном едукацијом подразумева се потреба да васпитачи
овладају основним информатичким знањима, специфичним информатичким
знањима и основним теоријским знањима о могућностима примене
информационе технологије у раду са децом, утицајима које она може да оствари
на поједина подручја дечијег развоја, опасностима од њене неадекватне примене
итд.
Примена информационе технологије у пракси рада са децом треба бити
логичан наставка едукације васпитача у којој ће они учити како да код деце
развију вештине за самосталну употребу ове технологије, прилагођено њиховом
узрасту и како да информациону технологију примењују у дидактичке сврхе у
свакодневном васпитно-образовном раду и интегришу у овај рад односно,
повезују са свим другим областима васпитно-образовног рада, васпитно-
образовним циљевима и задацима и садржајима.

22. 22

23. 23
3.5. Раскорак између свакодневног живота деце и
образовног система
Данас постоји велики број релевантних података о присутности медија,
нарочито телевизије и информационе технологије у животу данашњег детета,
времену које оно проводи уз медије и времену када је способно да потпуно
самостално користи рачунар, у складу са својим потребама. Ови подаци су само
део чињеница које јасно указују на неизбежност и потребу да мењамо нашу
образовну праксу и смањимо раскорак који постоји између свакодневног живота
данашње деце и постојећег образовног система.
Неусклађеност чиниоца који постоји у троуглу који чине породица, медији
и образовне установе, а у чијем центру је дете, мора бити превазиђена како би се
смањили негативни, а повећали позитини утицаји медија и, у ужем слислу,
информацине технологије на дете.
Када размишњамо о том раскораку, морамо уважити и чињеницу да се
данашња деца по многим особеностима и условима у којима живе разликују од
некадашње. (Табела 1). За разлику од некадашње деце, данашња деца живе у
''убрзаном свету'' (убрзанијем него што су живела некадашња деца), ствари веома
често раде не по реду већ случајним, насумичним приступом (насупрот приступа
„корак по корак'' који је карактерисао некадашњу децу), често прате и раде више
ствари одједном, орјентисани су више на графику него на текст, више на игру
него на учење и функционишу са мање самоталности и више повезаности са
другима.
Некадашња деца Данашња деца
Уобичајена (устаљена) брзина Убрзање
Корак по корак (по реду, редом) Случајни, насумични приступ
Линеаран процес Паралелан процес
Прво текст Прво графика
Орјентација на рад Орјентација на игру
Самоталност Поезаност са другима
Табела 1: Један поглед на некадашњу и децу савременог доба

25. 25
4.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА
4.1. Циљ истраживања
Циљ овог истраживања је да се изврши анализа тренутног стања
оспособљености и могућности васпитача да примењују информацину технолгију
у професионалном развоју и васпитно образовном раду и изврши критичка
анализа њихових ставова и фактора који могу бити од утицаја за наставак развоја
области примене информацоне технологије у васпитно образовном раду и
професионалном развоју васпитача.
4.2. Задаци истраживања
У оквиру дефинисаног циља могу се издвојити следећи задаци
истраживања:
Испитати ставове васпитача према информационој технологији у
предшколству.
Испитати степен оспособљености васпитача за коришћење
информационе технологије и њену примену у свакодневном животу и
васпитно образовном раду са децом.
Испитати мотивацију васпитача за информатичко едуковање и примену
информационе технологије у васпитно образовном раду.
Направити корелацију добијених резултата са резултатима претходно
наведених истраживања.
Утврдити да ли постоји корелација ставова васпитача и неких других
факотра обухваћених истраживањем, попут година старости, година
стажа, приступа рачунару и интернету у кући, претходним
информатичким образовањем, применом у васпитно образовном раду
са децом и сл.

27. 27
5.ДЕФИНИЦИЈА ОСНОВНИХ ПОЈМОВА
Под појмом информационе технологије поразумевају се, на првом месту,
рачунари, а затим и штампачи, скенери, дигитални фото апарати, интернет...
''Информациону технологију можемо схватити као повезивање и
интегирсање рачунара у многа подручја људскога деловања различитим
методама и средствима, која се могу применити за прикупљање, пренос, обраду,
складиштење и приказивање података''6.
Примена и интеграција информационе технологије у раду васпитача са
предшколском децом је начин на који се информацина технологија користи у
васпитно обрзовном раду, а који има за циљ подизање квалитета свих сегмената
васпитно образовног рада, позитиван утицај на различите области развоја детата
и развој његове медијске кулутре.
Постоје, у основи, три начина коришћења рачунара у образовању7:
рачунар као учитељ
o дрил и вежбање (за понављање и утврђивање)
o туторски програми,
o симулације и стварање модела,
o решавање проблема и
o образовне игре,
рачунар као корисничко средство за рад
o претраживање података,
o обрада текста,
o примењени програми,
o компјутерски вођено учење,
o компјутер као инструмент или лабораторија и
рачунар као средство које корисник користи како би учио себе и
друге
Овај начин коришћења рачунара подразумева високи степен
интерактивног рада корисници-рачунар, да би као крајњи циљ био програмски
пакет из прве или друге групе примене рачунара у образовању.
6
Prof. dr. sc. Đorđe Nadrljanski, Dr. sc. Mila Nadrljanski, Osnove Informatike, fakultet Sveučilišta, 2007.
Sveučilište u Splitu
7
Подела коју је описао Tejlor, у тексту „Information Technologies and Basic Learning: Reading, Writing,
Science and Mathematics”

28. 28
Процес овог заједничког стварања васпитача, деце и родитеља, коме треба
тежити у примени и интеграции информационе технологије у васпитно
обрзовном раду састоји се из неколико фаза:
истраживање: проналажење информације на web сајтовима,
коришћење Интернета за добијање информација од других људи,
претраживање докумената, преузимање слика, преузимање видео
материјала...;
комуникација: пишемо писмо-мејл некоме, размењујемо наша искуства
са другима, прикупљамо податке за израду заједничког електронског
материјала и размењујемо прикупљене ресурсе (васпитачи, деца и
родитељи једне групе, деца и васпитачи и родитељи више група),
постављамо информације на web сајт, блог..., дискутујемо о ономе што
смо радили, размењујемо мишљења користећи Интернет (четовање,
разговор у реланом времену..);
организација прикупљених података и њихвое анализа: приказујемо
прикупљене податке на различите начине, сортирамо, анализирамо и
упоређујемо, налазимо сличности и разлике;
процес заједничког стварања и публиковања зеједничких
продуката: делимо продукте наших истраживања и активности са
другима, информишемо друге о васпитно образовном раду, правимо
наше е-новине, правимо е-портфолио васпитно образовног рада и
одређених тема, правимо мултимедијалне презентације, електронске
књиге, видео материјал, уређујемо садржаје web странице, блога..;
Питање које можемо поставити јесте колико је присутна примена
информационе технологије у васпитно образовном раду васпитача, који ресурси
са интернета се највише користе и који начин примене информационе
технологије је најприсутнији у појединим случајевима.
На пример, заједничко стварање електронских књига васпитача и деце
указује на високи степен интерактивног васпитно образовног рада уз помоћ
информационе технологије.
Електронска књига прави се у програму Power Point. Њене значајне особине су:
Да деца могу бити активни учесници у њеном стварању и мењању.
Мотивише разне дечије активности и подстиче учења.
Може да подстакне на активност целу групу деце.
Може се користити у индивидуалном раду.
Могуће ју је потпуно прилагодити жељеним циљевима.
Отворена је за различите идеје, тражи и подстиче креативност
стварања.
Дете самостално може да ''листа'' ову књигу.
Дете може да контролише оно што жели да види и чује.
Лако се чува за касније генерације.
Могуће ју је , временом, дорађивати.

29. 29
Може се делити са родитељима, другом децом, (резањем на цд-е,
слањем преко Интернета...).
Прогам ’’Power Point’’ погодан је за стварање електронске књиге јер се у
њему:
Могу користити дечији цртежи (скенирани и настали у неком од деци
прилагођених програма).
Могу користити слике и фотографије (скениране, добијене
фотоапратима, камерама, преузете са Интернета).
Може се користити текст (који се може појављивати слово по слово).
Може се користити зук и различити звучни ефекти.
Могу се корстити покретне слике –филм.
Сви поменути елементи могу се на различите начине комбиновати у
једној електронској књизи и повезивати линковима. Линкови
омогућавају да притиском на жељено место (слику,текст) у
електронској књизи покренемо жељену акцију, програм, звук, другу
слику... што пружа изванредне могућности за стварање доброг
интерактивног едукативног материјала.

31. 31
6.ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА
6.1. Основна хипотеза
На основу циља и задатак истраживања могуће је постаиви следећу
хипотезу:
Васпитачи су закорачили у свет примене информационе технологије у
професионалном развоју и васпитно образовном раду и имају позитиван став
према информационој технологији у предшколству, али нису довољно
оспособљени да је примењују у васпитно образовном раду нити за то имају
адекватне услове.
6.2. Помоћне хипотезе
Васпитачи у предшколству, попут других просветних стучњака, у већем
проценту имају контакт са рачунарима и интернетом у кући од просека
Републике Србије.
Васпитачи имају претежно позитиван општи став према информационој
технологији у предшколству.
У највећем броју случајева васпитачи немају адекватне услове нити су у
довољној мери едуковани да примењују и интегришу информациону
технологију у свом раду и сматрају да им је, у том погледу, неопходна
већа материјална и друга подршка од стране надлежних ограна.
Васпитачи су, мотивисани да стичу нова информатичка знања и
примењују информациону технологију у васпитно образовном раду.
Један број васпитача примењује информациону технологију и ресурсе са
интернета у свом раду.

33. 33
7.МЕТОДЕ, ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ
7.1. Методе истраживања
„Методе означавају пут и начин истраживања. То је приступ прикупљању
података у истраживању и скуп одговарајућих техника којима се обавља
прикупљање података. Технике се одрађују као поступци у прикупљању података.
Инструменти су алат који се у тим поступцима користи.'' 8
Ово истраживање заснива се на утврђивању тренутног стања и његовој
анализи. Уважавајући предмет, циљ и задатке истраживања, коришћена је
дескриптивна метода истраживања.
Након прикупљања података, вршено је њихово интерпретирање и
упоређивање како би се дошло до одређених закључака и утврђивање
међузависности између појединих појава. Тиме је у ово истраживање укњучена и
метода коју поједни аутори означавају „каузалном“ методом, а која је врло често
део дескриптивне методе.
7.2. Технике и инструменти истраживања
У овом истраживању користиће се техника анкетирања и скалирања. У
оквиру ових техника примениће се, као инструменти истраживања, упитник и
скала ставова.
Техника анкетирања је „поступак прикупљања података о појави коју
истражујемо, путем писменог одговарања учесника анкете на постављена
питања“9.
Упитник или анакетни лист (анкета) је инструмент који користимо када
примењујемо технику анкетирања. Упитник који се користи у овом истраживању
у себи садржи питања затвореног, отвореног и комбинованог типа.
Техника скалирања је техника која се најчешће користи за испитивање
ставова и мишљења о некој појави.
8
др Живка Књаја, Изводи из методологије педагошких истраживања, Сремска Митровица, 2006.
9
Исто како и под бројем осам.

34. 34
Скале за мерење ставова су инструмент који користимо када
примењујемо технику скaлирања. Према начину контруисања скала за мерење
ставова и начину одговарања на тврдње у скали, постоје различите скале за
мерење ставова.
У овом истраживању користи се сумациона (Likertova) скала за мерење
ставова. Ова скала састоји се од серије тврњи са којима се испитаници слажу, не
слажу или имају неодлучан став према њима, истовремено изражвајући степен
слагања и неслагања са предложеним тврњама. Овај степен слагања или
неслагања изражва се у петостепеној скали која се састоји од тврдњи: потпуно се
слажем, углавном се слажем, слажем се и не слажем се, углавном се не слажем и
уопште се не слажем.

35. 35
8.ОРГАНИЗАЦИЈА И ТОК ИСТРАЖИВАЊА
Најважнији проблеми које је требало решити пре приступа истраживању
везани су за:
потребу организвоања оваквог итраживања,
откривању ресурса на које би се могло ослонити у постављању хипотеза
истраживања и анализи добијених резулата,
одређивање адекватних техника и инструмената и налажење оних на
које би се могло ослонити и, на крају, није било без значаја,
обезбеђивање адекватне подршке и адекватних материјалних и
временских услова за спровођење истраживања.
Потреба за организовањем овог истраживања проистекла је из чињенице
да је за све нивое образовања, па и за предшколство, постало важно следити
развој савеременог е-друштва и е-образовања. Та потреба је у директној вези са
потребом иновирања васпитно образовног рада васпитача кроз примену и
интеграцију информационе технологије у васпитно образовном раду, на начин да
се допринесе квалитету тог рада и оствари позитиван утицај не дете и дечији
развој.
Теоријски оквир овог истраживања, односно ресурси на које оно ослања,
јесу многоброни и проистичу из вишегодишње посвећности овој тематици,
сталном истраживању и проширивању знања у овој области. Међутим, најважнији
ослонац овом истраживању представљала су три истраживања чији су
испитаници били наставници из Републике Српске, образовни кадар из Грчке, као
и последње истраживање информатичког друшва Србије, организованог од
стране Републичког завода за статистику Ребулике Србије. Поред теоријског
ослонца, ова три истраживања представљала су и ослонце за израду адекватног
инструмента истраживања.
Обезбеђивање подршке за реализацију овог истраживања текло је у оквиру
Удружења васпитача Београда, Савеза васпитача Србије и Центра за развој и
примену науке технологије и информатике.
Да би се истраживање спровело било је потребно израдити план или
пројекат истраживања. „Израда пројекта истраживања омогућује да:
сачинимо преглед сопствених мисли
направимо скуп и редослед онога што је потребно урадити
предвидимо тешкоће у истраживању
учинимо процес планирања начина истраживања видљивим за себе и
друге

36. 36
припремимо документациону основу за сарадњу и донаторство у
истраживању.“10
Истраживање је урађено у неколико етапа:
избор теме и циља истраживања – јун 2009.
проучавање литературе потребне за истраживање – од јуна 2009.
израда пројекта истраживања – септембар 2009.
обезбеђивање подршке за истраживање –октобар - новембар 2009.
прелиминарно истраживање – новембар 2009.
главно истраживање – децембар 2009.
интерпретација резулатата – децембар 2009. и јануар 2010.
писање извештаја – јануар и фебруар 2010.
10
др Живка Крњаја, Изводи из методике педагошких истраживања, Сремска
Митровица, 2006.

37. 37
9.НАЧИН ОБРАДЕ ПОДАТАКА
Обрада података у овом истраживању вршена је уз помоћ програма за
израду база података и програма за статистичку обраду на персоналном
рачунару. Извршена је најпре квантитативна а затим и квалитативна обрада
добијених података.
Подаци су се најрпре уносили у рачунарски програм у одређене категорије,
затим је вршено њихово пребројавање и графичко приказивање. С обзиром на
пригодност узорка и његову величину обрада података вршила се у домену
израчунавања броја тј. процената (с обзизом да је број испитаника 100), и
средњих вредности (просека).
Питања у сумационој скали за мерење ставова била су и позитивно и
негативно постављена. Најитезивније слагање са негативним ставом значило je
најитезивнији негативни став према информационој технологији у
предшколству. Супротно од тога, најитезивније слагање са позитивним ставом
значило je позитиван став према информационој технологији у предшколству.
Због тога су ове деве врсте питања у сумационој скали најпре одвојено
анализиране, а затим и спојене у заједничку анализу тј. општи став васпитача
према информационој технологији.
Квантитативна обрада ставова васпитача вршила се тако што је сваком
ставу придружена одговарајућа нумеричка вредност према направљеној кодној
листи. Став који је био најитезивније позитиван бележен је цифром 5 а
најитезивније негативан став бележен је цифром 1. Добијена скална вреност,
односно аритметичка средина за сваки став у цињу потпуније анализе општег
односа васпитача према информационој технологији у предшколству сврставана
је у одређене категорије по скалним вреностима приказаним у тебели бр. 2.
Табела 2: Одређивање општег односа васпитача према скалним
вреностима
Интезитет става Скална вредсност
Изразито негативан До 1.50
Умерено негативан Од 1.51 до 2.50
Колебљив Од 2.51 до 3.50
Умерено позитиван Од 3.51 до 4.50
Изразито позитиван Од 4.51 до 5.00

38. 38
На овај начин је било могуће израчунати просечну оцену става свакога
појединца према одређеној појави и информационој технологији у предшколству
у целини и израчунати и графички приказати ставове свих испитаних васпитача
према информационој технологији у предшколству. Исти начин обраде података
коришћен је у поменутом истраживању из Републике Српске.
На сличан начин вршила се и обрада резултата скале учеталости
коришћења појединих облика информационе технологије у васпитно образовном
раду васпитача.
У неким вршила се статистичка обрада података које је имала за циљ
откривање веза између појава које се истражују. На тај начин анализирана је
зависност стпена образовања, година старости и година стажа са коришћењем
рачунара у пордоцици и васпитно образовном раду и стварана заступљеност
рачунара у вртићима.

39. 39
10. ОПИС УЗОРКА
Истраживање је реализовано на узорку од 100 васпитача. Испитаници су
чинили пригодан узорак с обзиром да је испитивање извршено на стручним
сусретима ''Васпитачи васпитачима'' које је децембра 2009. године организовао
Савез васпитача Србије. За потребе овог истраживања узорак је случајним
избором узет из три одвојене групе у којима су васпитачи слушали презентоване
радове и у којима су били васпитачи из различитих крајева Србије. У том узорку
било је:
25% испитаника из Београда а осталих
75% испитаника из других градова и места широм Србије.
Табела 3, графикон 1
10.1. Занимање испитаника
Испитанике су чинили:
94% васпитача,
5% директора-васпитача и
1% помоћника директора-васпитача.
10.2. Старосна структура испитаника
Сви испитаници су женског пола.
3% васпитача је млађе од 26 година,
6% има од 26 до 30 година старости,
14% васпитача има од 31 до 35 година
11% има од 36 до 40 година
14% од 41 до 45 година старости,
19% од 46 до 50 година,
11% од 51 до 55 година и
2% васпитача има преко 55 година.
20% васпитача није одоворило на ово питање.
Просек година старости испитаних васпитача је 41.78 године.
Табела 4, графикон 2

40. 40
Поређење са истраживањима:
 Старосну структуру испитаних васпитача можемо упоредити са старосном
структуром испитаних наставника из истраживања које је обавило
Удружење професора информатике 2009. године у Републици Србији према
којем је:
63% наставника млађе од 45 годинина.
10.3. Степен образовања
70% васпитача има више образовање,
5% има високо академско обрзовање,
10% високо струковно образовање,
9% је на дошколавању за високо академско а
6% је на дошколавању за високо струковно.
Просечан број година васпитача који су на дошколовању или имају
високо образовање износи 37.34 година.
Табела 5, графикон 3
10.4. Године стажа у струци
n gh54% испитаника ради до 15 година у струци,
42% испитаника ради преко 15 година у сруци.
36.1 износи просек година старости оних до 15 година рада у сруци.
Табела 6, графикон 4
Поређење са истраживањима:
 Истраживање наставника у Републици Српској дало је следеће резултате:
34.49% наставника има до 15 година рада у сруци а
64% наставника преко 15 година рада у струци.
 Резулати поменутог итраживања у Грчкој су следећи:
40.2% просветних радника има до 15 година радног стажа, а
60.6% преко 15 година радног стажа.
 Резулатати истраживања наставника у Републици Србији 2009. године
указали су на следећу старосну структуру наставника:

41. 41
38.35% наставника има до 10 година рада у струци
31.80% наставника има од 10 до 20 година рада у струци
28.99% наставника има преко 20 година рада у струци.

43. 43
11. ОСНОВНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
11.1. Приступ новим технологијама у породици васпитача
Подаци добијени овим истраживањем о присуству информационе
технологије у породицама васпитача су следећи:
83% испитаних васпитача имају персонални рачунар у кући ,
32% испитаника има преносиви рачунар,
84% васпитача има приступ интернету од куће
83% васпитача има дигитални фото апарат,
61% има штампач, а
35% скенер.
9% васпитача нема рачунар у кући.
Табела 7, графикон 5
Поређење са истраживањима:
 Поменуте резултате можемо поредити са подацима Републичког завода за
статистику из 2009. године прама којима:
46.8% домаћинстава у Србији поседује рачунар а
36.7% домаћинстава у Србији има интернет прикључак.
 Затим са резултатима поменутог истраживања у Грчкој 2002/2003 према
којем:
58.8% просветних радника има рачунар у својој кући и
 резултатима истраживања ''ИКТ у настави школа у Србији...'' према којем:
83% наставника има рачунар код куће и
76.92% има приступ интернету у кући.
Закључак:
Степен присуства рачунара и интернета у породицама васпитача упућује на
закључак да су они, у већини, отворени за информациону технологију и схватају
њен значај у савременом животу.

44. 44
11.2. Коришћење рачунара и интернета у породици
75% испитаних васпитача изјавило да је рачунар користило у последња
три месеца.
13% испитаника никада није користило рачунар.
69% испитаних васпитача је користило интернет у последња три
месеца а
16% никада није користило интернет.
Табеле 8 и 9. графикони 6 и 7
Поређење са истраживањима:
 Ове податке можемо поредити са резултатима Републичког завода за
статистику из 2009. године, према којем је:
49.3% испитаника користило рачунар у последња три месеца,
44.7% испитаних грађана Србије никада није користило рачунар,
38.1% испитаника користило интернет у последња три месеца (од тога
72.9% је оних са вишим и високим образовањем) и према којем је
коришћење рачунара у последња 3 месеца повезано је са годинама
старости испитаника. Млађи испитаници више користе рачунар.
 Такође, ове податке можемо поредити са подацима испитивања обављеног
у Грчкој, пема којем:
49.0% васпитача, учитеља и наставника запослених у просвети никада
није користило рачунар (у 2002/2003 години),
 и са подацима најновијег истраживања ''ИКТ у настави школа у Србији...''
према којем:
13.20% наставника никада није користило рачунар.
Закључак:
Може се закључити да васпитачи у највећој мери јесу корисници рачунара и да, у
овом погледу, не заостају за својим колегама који раде у вишим ступњевима
васпитно образовног система.

45. 45
11.3. Разлози који спречавају васпитаче да користе рачунар
и интернет у породици
Испитани васпитачи су у одговору на отворено питање: „Шта вас спречава
да чешће користите рачунар и интернет?“, најчешће за разлоге наводили
недостатак времена, недовољно информатичко знање, спору интернет везу и
недовољно познавање језика. На ово отворено питање васпитачи су углавном
наводили више од једног разлога. Учесталост навода је следећа:
32% испитаника је навело разлог „недостатак времена“,
21% „недовољно информатичко знање“,
10% „спора интернет веза“,
6% „непознавање језика“ а
3% „недостатак приступа рачунару“ (заузет рачунар од стрене других
чланова породице).
Графикон 8
11.4. Рачунар у вртићу – присутност и место
73% васпитача је изјавило рачунар постоји у вртићу у којем раде.
Поређење са истраживањима:
 Истраживање обаљено у Републици Срској 2002/2003 године дало је
разултате према којима је:
51.82% наставника изјавило да њихова школа поседује рачунар.
 Испитивање наставника у Републици Србији 2009. године дало је податке
према којима:
30.5% наставника има приступ интернету у свом кабинету.
Закључак:
Према броју васпитача који су изјавили да рачунар постоји у њиховом вртићу
могли бисмо закључити да су вртићи доста добро опремљени информационом
технологијом. Међутим, слабост овако тумачених података је што се ослања на
изјаве васпитача не водећи рачуна o стварном броју и карактеристикама

46. 46
рачунара нити о томе да ли више васпитача ради у истом вртићу. Због тога је у
делу „Утврђивање међузависности појединих резулата истраживања“, а на основу
других прикупљених података из овог истраживања, дат јаснији одговор на то
колика је стварна опремљеност вртића рачунарима и где су они смештени, као и
одговор на питање „Да ли место на којем је смештен рачунар у вртићу одређује и
начин његове употребе у васпитно образовном раду?''.
11.5. Информатичка обука васпитача
46% испитаних васпитача је изјавило да су у оквиру свог редовног или
вандредног школовања прошли кроз неки облик наставе везан за
информациону технологију.
34% испитаника изјавило да је похађало неки курс или семинар за
обуку на рачунару,
25% испитаника је навело курс, односно семинар, који су прошли, од
тога 24% је навело да је прошло основни курс коришћења рачунара а
1% да курс везан за примену мултимедије у васпитно образовом раду.
6% испитаника изјавило је да је своја информатичка знања стицало
самостално и уз помоћ пријатеља и породице.
36% испитаних васпитача изјавило је да њихова предшколска установа
шаље васпитаче на рачунарску обуку.
Табела 10, графикон 9
Оговори на отворена питања из упитника:
 На отворено питање о „ставу према завршеној обуци“ испитани васпитачи,
су у већини одговарали
да су задовољни и да је обука била корисна за њих и њихов рад.
Такође, један број испитаника је напоменуо да схватају да знања која су
добили морају да проширују и надограђују тј. да су стечена знања била
почетна знања која морају да употребљавају и даље развијају.
 На питање: „Које особине би требало да има добар програм инфомратичког
едуковања?“, васпитачи су одговарали:
„корисни савети и програми за рад у групи али реални, практични а не
само теоретски,
употребљив, примењиви у пракси, да је по принципу од једноставног ка
сложеном, функционалан, са доста садржаја које бисмо могли
употребити у раду са децом, што више пратичних примера и вежби,
користан за рад у пракси, програми које би могли користи у раду са
децом до 3 до 7 година,
бојење на компјутеру, прича по сликама, коришћење интернета

47. 47
прилагођен почетницима, јасан раyмљив, са јасним инструкцијама,
садржајан, детаљан, едукативан,
основна теоријска знања као базу, пуно праксе у оним пословима коју су
потребни за рад, пуно практичних вежби, прилагођен потребама у раду,
јасан кратак и са понављањем, са приказаом радиница из свих области,
да полази од могућности и предзнања појединца,
јасно и прецизно предавање приступачно васпитачима, приступачне
цене, стрпљив, стучан предавач, рачунар за свакога појединачно“.
Поређење са истраживањима:
 Наведене податаке можемо упроредити са подацима истраживања ''ИКТ у
настави школа у Србији.'' према којима је:
42,35% испитаника одговорило потврдно на питање „Да ли сте имали
прилику да се стручно усавршавате на неком од акредитованих
програма стручног усавршавања из области рачунрсва и инфорамтике?“
Закључак:
Проценат васпитача који је завршио неки облик стручног усавршавања из
информатике мањи је од процента наставника који су имали прилику да се
стручно усравршавају у области информатике. Већина васпитача који су прошли
неки курс или семинар изјавили су да су прошли основни курс коришћења
рачунара. На отворено питање: „Које особине би требало да има добар програм
инфомратичког едуковања?“ добијени су одговори који јасно указују да васпитачи
желе такав курс или семиинар који би им пружио знања како и на који начин да
примене информациону технологију у васпитно образовном раду.
11.6. Заинтересованост за стицање нових знања и примену
информацине технологије у васпитно образовном раду
81% васпитача одговорило позитивно на питање „Када би имали
прилику да стичете нова знања о примени информационе технологије у
васпитно образовном раду са децом, да ли бисте желели да стичете ова
знања?“
76% испитаника је одговорило позитивно на питање: „Када би Вас
стимулисали и подстицали, да ли бисте примењивали информациону
технологију у васпитно образовном раду са децом?“
77% испитаника је одговорило позитивно на питање: „Да ли бисте, када
би рачунар био у Вашој радној соби, желели да га користите у васпитно
образовном раду са децом?“
Графикон 10

48. 48
Поређење са истраживањима:
Резулатати истраживања у Републици Српској дали су следеће резулате:
69.41% настаника изјавило је да би користили рачунар уколико би им
био доступан у школи,
75.35% настаника примењивало би рачунар у својој настави, када би их
стимулисали,
Закључак:
Можемо закључити да већина васпитача има позитивну унутрашњу и спољашњу
мотивацију за стицање нових знања о примени информационе технологије у
васпитно образовном раду и показује спремност да информациону технологију
примени у васпитно образовном раду.
11.7. Потребе васпитача за опремањем вртића
информационом технологијом
90% васпитача је одговорило да им је у васпитно образовном раду
потребан дигитални фото апарат
78% да им је потребан штампач, а
77% да им је потребан рачунар.
Графикон 11
Закључак:
Већина испитаних васпитача, изнела је став да су им у раду потребни дигитални
фото апарат, штампач и рачунар. Тиме су јасно поаказали своју мотивисаност да
користе информациону технологију у васпитно образовном раду и потребу за
бољим опремањем вртића информационом технологијом.

49. 49
11.8. Коришћење информационе технологије у припреми,
реализацији и евалуацији васпитно образовног рада
5% васпитача изјавило је да веома често користи рачунар у припреми,
реализацији и евалуацији васпитно образовног рада
10% често,
34% понекад,
30% никада,
2% је изјавило да није сигруно колико често користи рачунар у
припреми, реализацији и евалуацији васпитно образовном раду, а
19% васпитача није дало одговор на ово питање.
25% васпитача изјавило је да користи рачунар само у реализацији
васпитно образовног рада.
37% васпитача је изјавило да користи интернет у припремама за
активности са децом.
30% испитаника користи информациону технологију за прећење и
евалуацију васпитно образовног рада.
83%, васпитача користи дигитални фото апарат у припреми,
реализацији и евалуацији васпитно образовног рада са децом. Од овог
процента њих 58% је изјавило да дигитални фото апарат користе често
и веома често.
80% васпитача није навело програме које користе за припрему,
реализацију и евалуацију васпитно образовног рада. Преосталих 20%
васпитача је навело да за потребе васпитно образоног рада највише
користи Power Point, 11%.
Табела 11, графикон 12
Поређење са истраживањима:
 Према резултатима поменутог истраживања у Републици Срспској:
2.3% наставника је изјавило да веома често користи рачунар у настави,
2.7% често
7.8% понекад
68.3% никада
2.4% није сигурно а
16.37% наставника није дало одговор на ово питање.
 Резултати поменутог истраживања у Грчкој су следећи:
74.8% предшколских радника није навело програме које користи у
настави и васпитно обрзовном раду,

50. 50
Закључак:
Предшколство је закорачило у свет информационе технологије, на шта указују
подаци о коришћењу дигиталног фото апарата, рачунара и интернета у
припреми, рализацији и евалуацији васпитно образовног рада. Треба истаћи да је
25% испитаних васпитача навело да користи рачунар у реализацији васпитно
образовног рада. Међутим, недовољно ненавођење програма који се
употребљавају у васпитно образовном раду указују да могућности информационе
технологије у васпитно обрзовном раду васапитача нису у довољној мери
искоришћене.
11.9. Коришћење различитих могућости информационе
технологије у васпитно образовном раду васпитача
У циљу ближег одређивања начина на који се информациона технологија
користи у васпитно образовном раду васпитача и утврђивање орјентисаности
васпитача према одређеним ресурсима које поседује информациона технологија и
интернет, тражени су одговори на питања: „Колико често сте, у припреми,
реализацији и евалуацији васпитно образовног рада са децом користили: куповне
едукативне цд-е, цд са игрицама за децу, слике преузете са интернета, текстове
са интернета, видео материјал преузет са интернета, аудио материја преузет са
интенета, бојанке са интернета, радне листове са интернета, едукативне
програме за децу преузете са интернета, програме за резање цд-а и електронске
књиге направљене зајено са децом?''.
Проценат испитаних васпитача који често, веома често и понекад користе
различите могућности информационе технологије у васпитно образовном раду
су:
62% испитаника користи куповне едукативне програме за децу
56% програме за резање на цд
51% текстове са интернета
50% слике преузете са интернета
41% цд-е са игрицама за децу
36% аудио материјал праузет са интернета
36% бојанке преузете са интернета
34% видео материјал преузет са интернета
31% едукативне програме за децу преузете са интернета
22% радне листове преузете са интернета и

51. 51
9% електронске књиге које васпитачи праве заједно са децом.
Табела 13
Закључак:
Важно је уочити да незнатан проценат васпитача (9%) користи
информациону технологију на начин да ствара електронске књиге заједно са
децом, што представља високи степен интерактивног рада у коришћењу
информационе технологије. Сви остали наведени начини коришћења
информационе технологије (уколико нису укључени у прављење електронске
књиге или е-материјала које васпитач прави заједно са децом) могу указивати на
то да се информациона технологија користи за подршку традиционалном,
класичном васпитно образовном раду. Такође, треба уочити да су се питања
фокусирала на оно што се користи, не улазећи дубље у анализу на који начин се
користи, да ли се користи самотално и сл.