1. ЛЛизозоми ,изозоми ,
пероксизоми и вакуолепероксизоми и вакуоле
биљне ћелијебиљне ћелије
органеле у којима се складиштеорганеле у којима се складиште
хидролитички ензимихидролитички ензими
Центриоле,Центриоле,
цитоскелетцитоскелет

2. ЛИЗОЗОМИ
1. Примарни лизозоми
настају у Голџијевом
комплексу
2.Фагоцитоза
3. Лизозом се стапа са
фагозомом
4. Лизозом се стапа са
митохондријом
5. Мали молекули
настали дигестијом
испуштају се у
цитоплазму
6. Несварени материјал
се избацује изван ћелије

3. 500 nm
Figure 7-13 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Лизозом
Материјал
који се
разлаже
ЛИЗОЗОМИЛИЗОЗОМИ

4.  Лизозоми (Лизозоми (lisa =lisa = разлагањеразлагање; soma =; soma = тело; ''органеле затело; ''органеле за
варење'') су органеле кесастог облика, обавијеневарење'') су органеле кесастог облика, обавијене
једноструком мембраном (види слику).једноструком мембраном (види слику).
 Испуњене су ензимима за унутарћелијско варењеИспуњене су ензимима за унутарћелијско варење
макромолекула.макромолекула.
– Познато је око 40 различитих хидролитичких ензима којеПознато је око 40 различитих хидролитичких ензима које
лизозоми могу да садрже (протеазе, липазе, нуклеазе,лизозоми могу да садрже (протеазе, липазе, нуклеазе,
фосфатазе и др.).фосфатазе и др.).
 ЛизозомиЛизозоми могу битимогу бити::
– примарни ипримарни и
– секундарни лизозом.секундарни лизозом.
 Примарни лизозомиПримарни лизозоми су тек формиране кесице (вакуоле)су тек формиране кесице (вакуоле)
испуњене ензимимаиспуњене ензимима које настају у Голџијевом апаратукоје настају у Голџијевом апарату..
– У примарним лизозомима немаУ примарним лизозомима нема материјаматерија на које ензими делујуна које ензими делују
па су они неактивни.па су они неактивни.
 ОкоОко материјаматерија којкојее треба да будтреба да будуу сваренсваренее, образује се, образује се
везикула названавезикула названа фагозомфагозом,,
 секундарни лизозомсекундарни лизозом настајенастаје ккада се примарни лизозомада се примарни лизозом
споји са фагозомомспоји са фагозомом у коме ензими делују на супстрат иу коме ензими делују на супстрат и
разграђују га.разграђују га.

5. Пиноцитоза
Аутофагија
Ћелија или
страно тело
Оштећена органела
Ћелија
Figure 7-14 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Примарни
лизозом
Фагоцитоза
Када ендоцитозом у ћелију уђе неки страни
крупан молекул или читава ћелија (нпр.
бактерија), око ње се учешћем ћелијске
мембране образује везикула (фагозом). Фагозом
се спаја са примарним лизозомом и настаје
секундарни лизозом у коме се страни материјал
разграђује.

6. Улоге лизозомаУлоге лизозома
 одбрана ћелија од микроорганизамаодбрана ћелија од микроорганизама
– (вируси у ћелију улазе пиноцитозом, а(вируси у ћелију улазе пиноцитозом, а
бактерије фагоцитозом) који се у лизозомимабактерије фагоцитозом) који се у лизозомима
варе; због тога лизозома има пуно уваре; због тога лизозома има пуно у
леукоцитима који имају способност фагоцитозе;леукоцитима који имају способност фагоцитозе;
један леукоцит може да захвати и до двадесетакједан леукоцит може да захвати и до двадесетак
бактерија.бактерија.
 варење дотрајалих, оштећених иливарење дотрајалих, оштећених или
непотребних молекула или делова ћелијенепотребних молекула или делова ћелије уу
којој се лизозом налази процесомкојој се лизозом налази процесом
аутофагијеаутофагије;;
– тада се око материјала који треба да будетада се око материјала који треба да буде
сварен образује аутофагозом, који се затимсварен образује аутофагозом, који се затим
спаја са примарним лизозомом; делове који суспаја са примарним лизозомом; делове који су
настали овим варењем ћелија употребљава занастали овим варењем ћелија употребљава за
нове синтезе у случају гладовања ћелија јенове синтезе у случају гладовања ћелија је
принуђена да лизозомима разложи сопственепринуђена да лизозомима разложи сопствене
делове који нису дотрајали;делове који нису дотрајали;

7. ЈОШ НЕКЕ МЕМБРАНСКЕ ОРГАНЕЛЕ
Слични пероксизомима али се налазе само код биљака.
Код слатководних протиста. Улога у избацивању вишка воде.
Акумулирају токсичне пероксиде (нпр. водоник-пероксид) и садрже
специјализовани ензим за њихову разградњу.
ПЕРОКСИЗОМИ
ГЛИОКСИЗОМИ
КОНТРАКТИЛНЕ
ВАКУОЛЕ

8. 100 nm
Figure 7-12 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Мембрана
пероксизома
Лумен
( )унутрашњост
пероксизома
ПЕРОКСИЗОМИПЕРОКСИЗОМИ

9.  Пероксизоми су мале, једноструком мембраномПероксизоми су мале, једноструком мембраном
окружене везикулеокружене везикуле
 Садрже ензиме за оксидацију масних киселина иСадрже ензиме за оксидацију масних киселина и
аминокиселина, при чему се као споредан производаминокиселина, при чему се као споредан производ
јавља водоник-пероксид (по томе су добили име).јавља водоник-пероксид (по томе су добили име).
 Отрован водоник-пероксид се у њима разлаже на воду иОтрован водоник-пероксид се у њима разлаже на воду и
кисеоник.кисеоник.
 Претпоставља се да је једна од улога пероксизомПретпоставља се да је једна од улога пероксизом
ослобађање топлоте као производа разградње маснихослобађање топлоте као производа разградње масних
киселина које су богате енергијом (не ствара се АТП,киселина које су богате енергијом (не ствара се АТП,
већ се ослобађа топлота).већ се ослобађа топлота).
 Пероксизомима, који су својствени животињскимПероксизомима, који су својствени животињским
ћелијама, одговарајућелијама, одговарају глиоксизомиглиоксизоми у биљним ћелијама,у биљним ћелијама,
мада их доста цитолога сматра једном те истоммада их доста цитолога сматра једном те истом
органелом.органелом. ГлиоГлиоксизоми се налазе у семенима која суксизоми се налазе у семенима која су
богата уљима и омогућавају раст клице тако што јојбогата уљима и омогућавају раст клице тако што јој
обезбеђују енергију разградњом масних киселина.обезбеђују енергију разградњом масних киселина.

10. 1 µm
Figure 7-15 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Вакуола
ВАКУОЛЕВАКУОЛЕ

11.  Поред пластида, вакуоле су органелеПоред пластида, вакуоле су органеле
карактеристичне искључиво за биљну ћелију.карактеристичне искључиво за биљну ћелију.
 Обавијене су једностуком мембраном названомОбавијене су једностуком мембраном названом
тонопласттонопласт..
 Ћелија може имати 1-2 веће вакуоле или већи бројЋелија може имати 1-2 веће вакуоле или већи број
ситних вакуола, што зависи од старости ћелије.ситних вакуола, што зависи од старости ћелије.
 Младе ћелије садрже већи број ситних , док зрелеМладе ћелије садрже већи број ситних , док зреле
ћелије имају једну крупну, централно постављенућелије имају једну крупну, централно постављену
вакуолу која потискује цитоплазму уз ћелијски зид.вакуолу која потискује цитоплазму уз ћелијски зид.
 Вакуоле су биљни лизозоми јер садржеВакуоле су биљни лизозоми јер садрже
хидролитичке ензиме.хидролитичке ензиме.
 Осим тога, улога им је у складиштењу хранљивихОсим тога, улога им је у складиштењу хранљивих
материја и давању чврстине ћелији (сок у вакуолиматерија и давању чврстине ћелији (сок у вакуоли
одржава ћелијски тургор напетост).одржава ћелијски тургор напетост).

12. 200 µm
Figure 7-35 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Centriola
ЦЕНТРОЗОМ –ЦЕНТРОЗОМ –
ЦЕНТРИОЛЕЦЕНТРИОЛЕ

13.  Део цитоплазме близу једра који садржи парДео цитоплазме близу једра који садржи пар
центриола, постављених међусобно подцентриола, постављених међусобно под
правим углом, назива се центрозом.правим углом, назива се центрозом.
 Центрозом је органела која нема мембрану иЦентрозом је органела која нема мембрану и
није присутан у ћелијама биљака (осим некухније присутан у ћелијама биљака (осим некух
алги и раставића) и јајним ћелијама сисараалги и раставића) и јајним ћелијама сисара
(човека).(човека).
 Центриоле имају облик цилиндра чији је зидЦентриоле имају облик цилиндра чији је зид
изграђен од 9 група по 3 микротубулеизграђен од 9 група по 3 микротубуле
(микроскопски ситне цевчице) – види слику.(микроскопски ситне цевчице) – види слику.
 Улога центриола је у организацији деобногУлога центриола је у организацији деобног
вретена које омогућава кретање хромозомавретена које омогућава кретање хромозома
за време ћелијске деобе.за време ћелијске деобе.

14. ЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТ
(ЦИТОСКЕЛЕТ)(ЦИТОСКЕЛЕТ)

15.  Цитоскелет је изграђен од преко 20 врстаЦитоскелет је изграђен од преко 20 врста
цитоплазматичних протеина којицитоплазматичних протеина који
омогућавају промену облика ћелије,омогућавају промену облика ћелије,
кретање органела и саме ћелије као икретање органела и саме ћелије као и
међусобно повезивање ћелија.међусобно повезивање ћелија.
 Протеини цитоскелета су распоређени такоПротеини цитоскелета су распоређени тако
да граде решеткуда граде решетку
 Она обавија све органеле и простире се окоОна обавија све органеле и простире се око
њих прожимајући читаву ћелију.њих прожимајући читаву ћелију.
 Решетка уједињује органеле и цитоскелет уРешетка уједињује органеле и цитоскелет у
јединствен системјединствен систем

18. КОМПОНЕНТЕ ЦИТОСКЕЛЕТА
Особина Микротубуле Микрофиламенти
Интермедијарни
филаменти
Структура
Шупље цевчице које
формирају спирално
сложени протеин
Два протеинска ланца
спирално увијена
Протеински фибрили
умотани као нит у каблу
Протеинске
подјединице
Тубулин Актин Фиброзни протеин
Основна функција
Одржавање облика
ћелије, померање
хромозома и органела
Одржавање и мењање
облика ћелије,
мишићна контракција,
ћелијска покретљивост,
ћелијска деоба
Одржавање облика
ћелије, држање
органеле на месту

19.  ММикрофиламентиикрофиламенти ((лат. filamentuм = конац,лат. filamentuм = конац,
нит) чији је основни састојак протеиннит) чији је основни састојак протеин
актин;актин;
 ММолекули актина се удружују у два ланцаолекули актина се удружују у два ланца
спирално увијена један око другог и градеспирално увијена један око другог и граде
актински филамент (види слику);актински филамент (види слику);
 УУ мишићним ћелијама се налазе имишићним ћелијама се налазе и
миозински филаменти изграђени одмиозински филаменти изграђени од
молекула протеина миозина.молекула протеина миозина.

20.  ММикротубулеикротубуле (микроцевчице) су у облику(микроцевчице) су у облику
шупљег цилиндра;шупљег цилиндра;
 у ћелији се могу налазити каоу ћелији се могу налазити као
појединачне или груписане у снопове;појединачне или груписане у снопове;
 изграђене су од протеина тубулина;изграђене су од протеина тубулина;

21.  ППрелазнирелазни (интермедијерни) филаменти(интермедијерни) филаменти добилидобили
су име по томе што им је пречник нешто већи одсу име по томе што им је пречник нешто већи од
микрофиламената, а мањи од пречникамикрофиламената, а мањи од пречника
микротубула; колико је за сада познато, имају ихмикротубула; колико је за сада познато, имају их
само животињске ћелије; граде их веомасамо животињске ћелије; граде их веома
различити протеини.различити протеини.

22. Бичеви и цилијеБичеви и цилије
 Грађу сличну центриолама имајуГрађу сличну центриолама имају цилијецилије
(трепље) и флагеле (бичеви)(трепље) и флагеле (бичеви) – дугачке,– дугачке,
танке структуре које полазе са површинетанке структуре које полазе са површине
многих еукариотских ћелија и покривенемногих еукариотских ћелија и покривене
су ћелијском мембраном.су ћелијском мембраном.
 Грађа им је иста, а разликују се само уГрађа им је иста, а разликују се само у
дужини – флагеле су дуже. (Прокариотидужини – флагеле су дуже. (Прокариоти
такође имају флагеле али другачијетакође имају флагеле али другачије
структуре.)структуре.)
 Помоћу њих се крећу једноћелијскиПомоћу њих се крећу једноћелијски
организми (бичари и трепљари међуорганизми (бичари и трепљари међу
прозоама) као и сперматозоиди многихпрозоама) као и сперматозоиди многих
животиња па и човека.животиња па и човека.

23. Cilija Flagela
(bi )č
50 µm 1 µm
Figure 7-38 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

24. ЛитератураЛитература
 http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija
 Grozdanović-Radovanović, Jelena:Grozdanović-Radovanović, Jelena:
Citologija, ZUNS, Beograd, 2000Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Тања Берић, Гордана Субаков-
Симић, Пеђа Јанаћковић –Симић, Пеђа Јанаћковић –
Биологија 1 уџбеник биологије заБиологија 1 уџбеник биологије за
први разред гимназије, Логос,први разред гимназије, Логос,
Београд, 2014. Коришћени суБеоград, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде узслајдови са цедеа који иде уз