2. Живот и дело Јосипа Броза Тита
Јосип Броз Тито- био је вођа и стратег југословенске социјалистичке револуције
и народноослободилачког рата, први и доживотни председник Социјалистичке
федеративне републике Југославије и Савеза комуниста Југославије, један од
оснивача покрета несврстаних.
Рођен је 25. маја 1892. године (25. мај се слави
као Дан младости) у Кумровцу, као син Фрање и
Марије Броз.
Основну школу завршио је у Кумровцу, а
браварски занат у Сиску. Као млад металски
радник приступио је напредном радничком
покрету.
Тражећи посао, био је у Немачкој и Чешкој где је
стекао знање језика. Године 1913. отишао је у
Беч, а затим у Загреб на одслужење обавезног
војног рока. У војсци је усавршио војну вештину.
Сл.1. Маршал Тито
3. • На рат који је избио 1914. год. гледао је као могућност за ослобађање од
терета Будимпеште и Беча. На путу у Галицију са својим пуком, био је
затворен у Петроварадинску тврђаву зато што је говорио против рата. Јануара
1915. год. отишао је на Карпате, где је његов пук претрпео велике губитке, а
одатле, у пролеће 1915. год. у Галицију. Послат је на Руски фронт, где је био
и тешко рањен. Остао је у болници тринаест месеци. Тамо је научио руски
језик. 1917. год. придружио се Интернационалној црвеној гарди где је остао
више месеци и учествовао у Октобарској револуцији. Када се вратио у Омск,
оженио се Пелагијом Белоусовом са којом је имао троје деце: Златицу, Хинка
и Жарка, од којих су прво двоје умрли у Великом Тројству. 1920. се вратио у
Кумровец где је сазнао за мајчину смрт. Постаo jе члан Комунистичке партије
Југославије (КПЈ) са којом учествовао у борбама за права радника. Због свог
залагања више пута је хапшен и злостављан. У познатом “Бомбашком
процесу” смело је заступао кимунистичка убеђења. Као заслугу за своју борбу
1937. год. је постао генерални секретар КПЈ-а. Под његовим руководством
КПЈ је постала снажна револуционарна организација, способна да покрене
народ у борби против фашизма и његових слуга.
Сл.2. Титова родна кућа
Сл.3. Тито 1928.год.
4. На приступ власти силама Осовине (Тројном пакту) 25. марта 1941. народ и
партија одговарају масовним протестима 27. марта под паролама: “Боље рат-
него пакт!” , “Боље гроб-него роб!”. После капитулације 6. априла 1941. партија
и Тито позивају на јединство и борбу за слободу.
На саветовањима Централног
комитета комунистичке партије
Југославије (ЦККПЈ) одржаним у
мају и јуну издат је позив на
уништење непријатеља, а 4. јула на
састанку Политбироа ЦККПЈ је
одлучено да отпочне свенародни
рат против окупатора. Јула 1941.
отпочео је устанак и народна
револуција под руководством
комунистичке партије и Тита.
Предводио је партизане у
легендарним биткама на Неретви,
Сутјесци, код Дрвара и др.
Сл.4. Тито и Др Рибар у рату,1943. год.
5. Тито и чланови ЦК спровели су у дело значајне замисли о стварању
Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), чије је
прво заседање одржано 26. новембра 1942. у Бихаћу, а 29. новембра 1943. у
Јајцу је одржано друго заседање, на коме су донесене историјске одлуке о
стварању будућег уређења државе и именовању Тита за првог председника и
маршала. 1944. после неуспелог напада на Дрвар и Тита, Врховни штаб се сели
на острво Вис. Са Виса је вођена изузетна жива међународна активност нове
Југославије. Највише преговора је вођено између Тита и Черчила. Он је 6.
авруста 1944. отпутовао у Италију где је имао низ састанака са страним
делегацијама, а неколико са самим Черчилом, са којим се највише спорио о
послератном уређењу Југославије и положају краља са којим није хтео да се
састане.
По повратку на Вис одмах је предузео опсежне мере у
циљу ослобођења Србије. Ослобођењем Београда 20.
октобра 1944. Тито и врховни штаб се селе у престоницу.
Наредио је да се крене у офанзиву за ослобођење читаве
државе. За непуна два месеца, од 20. марта 1945, када је
отпочела општа офанзива, до 15. маја, сасвим је сломљен
отпор непријатеља, што је значило крај рата у
Југославији. Данас се 9. мај слави као Дан победе.
Сл.5. Један од најпознатијих
Титових портрета
6. Тито посвећује све своје снаге изградњи и учвршћењу нове
независне социјалистичке државе народа Југославије, засноване
на демократском федеративном принципу, на правилно решеном
националном и социјалном питању, на равноправности, братству
и јединству, на слободном самоопредељењу народа и њиховој
заједничкој борби у ослободилачком рату. На челу Партије и
владе, Тито са својим сарадницима успешно решава животно
важне задатке нове социјалистичке заједнице у најтежим
условима разрушености и крајњег сиромаштва народа и земље
тек изашле из рата: ослобађа земљу полуколонијалног положаја и
зависности од иностраног капитала и иностранства уопште,
спроводи одузимање имовине државних непријатеља, аграрну
реформу, решава социјално-политичке проблеме и уклања
експлоатацију човека од човека и некадашње велике социјалне
разлике између слојева грађанства итд.
7. Године 1952. Тито се оженио Јованком Будисављевић, која је тада била активни
официр Југословенске народне армије.
У настојањима за осигурањем мирног развитка земље, маршал Тито је, као
Врховни командант оружаних снага, инспиратор стварања народне армије,
општенародне одбране и друштвене самозаштите, револуционарне армије
градитеља социјализма у миру, довољно снажне да се, заједно с народом,
супростави сваком нападачу који би угрозио границе социјалистичке
Југославије. Тито је у исто време и васпитач припадника Армије и носилац
војне мисли која, чувајући колективни дух оспособљава сваког појединца за
самосталну борбу и сналажење у условима евентуалног савременог рата.
Сл.7. Грб Југославије
Сл.6. Карта Југославије
8. После 122 дана борбе за живот највећег и највољенијег човека у историји наше
земље, 4. маја 1980. године, у 15:05h преминуо је Јосип Броз Тито.
По његовој жељи сахрањен је на средини Куће цвећа, окружен зеленилом.
Сл.8. Титова сахрана
Сл.9. Титов споменик у Кући
цвећа
Сл.10. Титова сахрана
9. “Смрт зависи од тога како је неко живео. Ако сте
урадили нешто корисно, то ће вас надживети. Ако је
неко имао неку корисну улогу у животу, чак и тада
свијет неће кренути низбрдо када он умре. Оно што
је он урадио, заувјек ће остати. Ту много зависи од
тога шта је неко урадио за државу или народ.
Историја је дугачак процес. Људи никада не
заборављају шта је било добро код неког државника.
Они ће се увијек сјећати оног доброг у његовим
дјелима. Постоји пословица: срећан је онај који
вјечно живи. То, у ствари, значи да је он учинио
нешто добро.”
Тито
