Ми и онидруги:
О стереотипима и слици другога
Александар Тодосијевић, професор историје
ОШ „Бранко Радичевић“, Батајница
2.
Образовање и млади
•Истраживања спроведена међу младима о познавању
прошлости показала су да слабо познају историју.
• Јак утицај медија на формирање ставова, моралних и
етичких норми.
• Стереотипи, предрасуде у јавном говору нашле су своје
место и у настави.
• „Kриза наставе историје“
(пораст снага екстремне
деснице у Европи, ксенофобија,
угожена основна људска права,
велики мигрантски токови са
Истока, тероризам у „срцу
Европе“)
Талас - „Die Welle“
3.
Циљеви и злоупотребе
•Фактор помирења, прихватања,
разумевања и поверења међу
народима;
• Унапређење вредности као што су
толеранција, разумевање, уважавање
различитости, људска права;
• Чинилац изградње «демократских
вредности» на основама заједничког
историјског и културног наслеђа,
обогаћеног кроз различитости;
• Развој интелектуалних способности
ученика потребних за критичку и
одговорну анализу и тумачење
информација, кроз дијалог, трагање за
историјским сведочанствима и
отворену расправу која се заснива на
мултиперспективности, посебно кад је
реч и контроверзним и осетљивим
питањима...
• Средство идеолошких
манипулација, пропаганде -
користити се за заговарање
идеја нетолеранције,
национализма, ксенофобије,
расизма и антисемитизма;
• Кривотворење или
састављање лажних
сведочанстава, статистичких
података, монтираних слика
итд;
• Стриктно везивање за један
догађај да би се оправдали
или прикрили други;
• Изразито националистичку
верзију прошлости која може
да створи поделу «ми»-«они» .
4.
Стереотипи
• У свакодневномговору присутне су формулације да су
неки народи добри, а неки лоши, да су мушкарци добри, а
жене лоши возачи, да су деца из града добри ученици, а
деца са села лошији...
• СТЕРЕОТИПИ су превише поједностављени начини
размишљања о одређеним појавама или групама људи
(према занимању, националности, вери, раси, друштвеној
класи, сексуалној оријентацији и свим другим поделама
које вреде за људе)
5.
Како настају стереотипи?
•Због чињенице да живимо у комплексном свету, у којем је
неопходно стално учење, са оправдањем да немају
времена за учење, упознавање, стицање властитог искуства,
људи су склони да ствари поједноставе, искриве, те да
генерализују слику о некоме или нечему. На тај начин
ставови о људима и појавама прерастају у стереотипе.
• Формирање стереотипа темељи се на:
- поједностављивању
- претеривању или искривљавању
- генерализацији
- представљању културалних карактеристика као 'природних'
6.
Разликаизмеђустереотипаи предрасуда
• Заразлику од стереотипа, који могу да буду и негативни и
позитивни, ПРЕДРАСУДЕ су негативни судови или
мишљења о некој особи, групи или појави створени пре
реалног, директног искуства с том особом, групом или
појавом или без познавања или истраживања чињеница о
томе.
• Предрасуде стичу током живота
социјалним учењем, и то најчешће
путем учења по моделу.
• Улога родитеља и наставника
7.
Ми и Они
•Стереотипи настају на подлози предрасуда, као посебан
вид процењивања заснованог на погрешним,
искривљеним или измишљеним представама о некој
појави, поједину или групи.
• Стереотипи, као крајње поједностављене представе о себи
и другима добијају на значају у време великих политичких,
идеолошких, верских или других сучељавања различитих
заједница, претварајући се у опасно пропагандно оружје.
• Предрасуде постају «несвесни» део идеологије једног
друштва.
• Подела Ми и Они, сведена је на оштро разграничен однос
два супротстављена принципа: Ми (позитивног) и Они
(негативног).
8.
Слике из прошлости
•Историјска свест један е од најважнијих темља система
вредности једног друштва.
• Представа о томе „како смо Ми прошли у историји“ утиче
на формирање слике о „Себи“ и „Другима“.
• Слико „о прошлости“ формира се у зависности од потреба
садашњости.
• У XIX веку владајуће елите на Балкану суочиле су се са
задатком формирања „националних држава“.
• Османска власт имала је најтрајнији и најјачи утицај на
Балкану.
• Балкански народи углавном имају негативан однос према
османском наслеђу.
