2. ПРВЕ
ПОСЛЕРАТНЕ
ГОДИНЕ
Након рата, Југославија је остала порушена,
гладна, са општом несташицом намирница.
У решавању ових проблема до 1948. године
помагала је Управа Уједињених нација за
помоћ и обнову.
3. РАДНЕ АКЦИЈЕ
Масовне радне акције на којима су учествовали бројни
становници као и војска и омладина, биле су честе појаве у
обнови порушене земље.
4. КОНФИСКАЦИЈА И
НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА
Комунистичка власт је хапсила и отпуштала са посла стари административни
апарат, конфисковала њихову имовину, а неке и убијала.
Национализација је одузимање приватне својине и претварање у државно
власништво: фабрике, банке, локална индустрија, хотели...
У приватном власништву остале су мале занатске и услужне радње као што су
пекаре и слично.
Бели двор на Дедињу Вила Бор на Дедињу – Јованкина вила
5. АГРАРНА РЕФОРМА
Аграрном реформом одузета је земља свима који су
поседовали преко 25 хектара обрадивог земљишта.
Од одузете земље стварана су пољопривредна добра.
Несташице са прехрамбеним производима решаване су
тачкицама и боновима за снабдевање.
7. РЕАЛИЗАЦИЈА СПОРАЗУМА
ТИТО - ШУБАШИЋ
СпоразумиТито-Шубашић на Вису и Београду током 1944. предвиђали су да
се образује јединствена влада и намесништво као и проширење АВНОЈ-а и
стварање Привремене народне скуштине.
Једина опозиција КПЈ били су посланици Демократске странке на челу са
Миланом Гролом.
Политичке странке уједињене у Народни фронт водила је Комунистичка
партија Југославије.
Милан Грол Јосип Броз Тито Иван Шубашић
8. ИЗБОРИ ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ
(ЗА ТИТА ИЛИ ЗА КРАЉА)
Избори су расписани за 11. новембар 1945.
Бирачко право по први пут добијају и жене.
Ћорава кутија.
90% гласова добила је листа Народног фронта са Титом на челу.
9. УКИДАЊЕ МОНАРХИЈЕ
Монархија је укинута 29. новембра 1945.
За првог председника изабран је Јосип Броз Тито.
Краљу Петру II Карађорђевићу је забрањен повратак у земљу.
10. ПРВИ УСТАВ ФНРЈ
Устав је донет 31. јануара 1946. године.
Држава је федеративна заједница равноправних народа.
У њеном саставу је пет нација и шест република.
Муслимани, односно, Бошњаци су по овом уставу
сматрани за део српског или хрватског народа.
11. САРАДЊА СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ
До 1948. Југославија има добре односе са Совјетским Савезом.
Добри односи су и са: Албанијом, Бугарском, Румунијом,
Мађарском и Грчком.
Лоши односи су са Италијом и Аустријом.
Тито потписује Уговор о пријатељству у Москви Молотов, Стаљин и Тито у Москви, август 1945.
12. СУКОБ СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ
Јосип Броз Т ито Јосиф Висарионо в и ч
Стаљи н
Информациони биро је основан 1947. у Пољској са циљем усклађивања политичких
потеза чланица бироа.
Резолуцијом бироа 1948. оптужена је КПЈ иТито за одступање од социјализма и
непријатељство према СССР-у.
13. САРАДЊА СА ЗАПАДОМ
Излаз из кризе Југославија тражи у сарадњи са западним земљама,
посебно САД.
Од 1948-1956. они који су били за Стаљина и СССР власт шаље у
логоре на Голом отоку, Светом Гргуру, Угљану и Рабу.
Нормализација односа са Совјетским Савезом уследила је након
Стаљинове смрти 1953.
Затвор Голи оток Затвор Голи оток
14. САМОУПРАВЉАЊЕ У
ЈУГОСЛАВИЈИ
Уводи се Законом о управљању привредним
предузећима 1950. године.
Државна својина прелази у друштвену којом треба да
управљају радници.