1. Краљевина Југославија
Краљевина Југославија је била држава на Балкану
која је постојала од 1. децембра 1918. до Другог
светског рата.
Заузимала је територију данашњих држава Србије,
Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и
највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу
монархије се налазила династија Карађорђевића.
2. Границе и положај Краљевине
у Европи
• Краљевина СХС се граничила
на северозападу са Италијом и
Аустријом, Мађарском и
Румунијом на северу, Бугарском
на истоку, Грчком и Албанијом
на југу, а на западу је излазила
на Јадранско море.
• Карту Краљевине Југославије
можете видети ОВДЕ.
3. Бановине
• Дравска бановина, седиште Љубљана (1929—1941)
• Бановина Хрватска, седиште Загреб (1939—1941)
• Врбаска бановина, седиште Бања Лука (1929—1941)
• Дринска бановина, седиште Сарајево (1929—1941)
• Зетска бановина, седиште Цетиње (1929—1941)
• Дунавска бановина, седиште Нови Сад (1929—1941)
• Моравска бановина, седиште Ниш (1929—1941)
• Вардарска бановина, седиште Скопље (1929—1941)
• Град Београд, са Земуном и Панчевом чине засебну административну
јединицу.
Као уступак Хрватима у Југославији, Бановина Хрватска је настала 1939.
спајањем Приморске и Савске бановине, са појединим деловима Врбаске,
Зетске и Дунавске бановине.
4. Настанак Краљевине
• Након краја Првог светског рата и
распада Аустроугарске монархије
створили су се услови за стварање
државе која би окупила Јужне Словене
који су живели на подручју Србије, Црне
Горе и словенских делова
Аустроугарске.
• Проглашење нове државе је обавио
регент Александар I Карађорђевић, у
име свог оца краља Петра I 1. децембра
1918. под именом Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца.
• Званични језици : Српско-хрватско-
словеначки.
• Облик владавине : Парламентарна
монархија. Грб КраљевинеСХС
Химна КраљевинеСХС
5. • Прва влада и избори
Прва влада Краљевине СХС формирана је 20.
децембра 1918.
На њеном челу је био радикал Стојан Протић.
Њен задатак био је да
припреми изборе за уставотворну скупштину.
• Политичке странке у
Краљевини СХС
-Народна радикална странка
-Демократска странка
-Хрватска сељачка странка
-Комунистичка партија Југославије
-Словенска људска странка
-Југословенска муслиманска организација
6. Привремено представништво
• Одмах након уједињења, преговори
између Народног вијећа Државе
Словенаца, Хрвата и Срба и српске владе
су резултовале споразумом око нове
владе којом би председавао Никола
Пашић.
• Нова привремена влада је створена 20.
децембра 1918.
• Пошто је Демократска странка
предвођена Љубомиром Давидовићем
заговарала врло централизован програм,
неколико хрватских делегата је прешло у
опозицију. Међутим, ни радикали нису Љубомир Никола Пашић
били срећни пошто су имали само три Давидовић
министра наспрам 11 Демократске
странке и 16. августа 1919. Стојан Протић
је поднео оставку. Љубомир Давидовић је
онда основао каолицију са
Социјалдемократском странком.
7. Видовдански устав
• Видовдански устав је први устав
јужнословенске државе, тачније Краљевине
СХС. Име је добио по датуму доношења, 28.
јуну 1921. године. Важио је до 6. јануара
1929. године.
• Процес усвајања Видовданског устава
показаће велике политичке сукобе у новој
држави. Иако су постојали ранији планови о
доношењу устава, Устав је на крају донет
тесном већином и прегласавањем на
националној основи. За устав је гласало 223
посланика Уставотворне скупштине
(Радикална странка, Демократска странка,
Вошњакови земљорадници, Југословенска
муслиманска организација и Национална
турска странка). Против је било 35
посланика (социјалисти, републиканци и
Српска земљорадничка странка) а
апстинирао је чак 161 посланик - Хрватска
републиканска сељачка странка
(бојкотовала од почетка рад скупштине),
Комунистичка партија Југославије, Народни
клуб и Југословенски клуб.
Прва страна устава
8. Атентат у скупштини
• У пролеће 1928, Стјепан Радић и Светозар
Прибићевић су водили огорчену борбу против
усвајања Нептунске конвенције са Италијом.
• На скупштинској седници 20. јуна 1928. године
Пуниша Рачић, српски политичар из Црне Горе, је
пиштољем пуцао на посланике Хрватске сељачке
странке,притом је ранио њеног вођу Стјепана
Радића, који је смртно рањен преминуо након месец
дана.На лицу места су погинули Стјепанов брат
Павле и посланик Стјепан Басаричек.
• После овога, хрватска опозиција се комплетно
повукла из скупштине, изјавивши да се неће Стјепан Радић
вратити у скуптшину у којој је убијено неколико
њених посланика.
9. Шестојануарска диктатура
• Дана 6. јануара 1929. године,
користећи као изговор
политичку кризу коју су изазвала
убиства, краљ Александар је
укинуо Видовдански устав,
распустио Народну скупштину и
завео личну диктатуру, којом се
забрањује рад свих политичких
странака и синдиката.
• Такође је 3. октобра променио
име државе Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца у
Краљевина Југославија,
прогласио идеологију
„интегралног југославенства“ и
променио унутрашњу поделу са
33 области на 9 бановина.
10. Марсејски атентат
• Атентат у Марсеју на краља Александра I
Карађорђевића се одиграо у уторак, 9.
октобра 1934. године, приликом његове
званичне посете Француској, у Марсеју,
на тргу Берзамски, у 16 часова и 20
минута.
• Атентатор, Владо Черноземски,
пореклом Бугарин, припадник Унутрашње
македонске револуционарне
организације (скраћено ВМРО), усмртио
је краља Александра са четири метка, а
једним је лакше ранио француског
министра иностраних послова Луја
Бартуа, који је услед неадекватне
медицинске помоћи искрварио и умро.
• Око атентата су сарађивали усташе и
ВМРО, који нису желели да Хрвати и
Македонци (који су сматрани Бугарима)
живе у краљевини Југославији него у Атентат на краља
независним државама Македонији и
Хрватској.
11. Влада Милана Стојадиновића
• После првих парламентарних избора
одржаних после смрти краља
Александра, 1935. године, Милан
Стојадиновић је образовао владу, у којој
је већину имала је већину имала
Југословенска радикална заједница.
• 1937. године потписао је политички
споразум са Италијом, да би се 1938.
године састао са Адолфом Хитлером. У
исто време Стојадиновић је желео да
остане у добрим односима са старим
савезницима Француском и Великом Милан Стојадиновић
Британијом.
• На новим изборима одржаним 1938.
године, Стојадиновић је упркос
пољуљаном угледу однео тесну победу
над Удруженом опозицијом, на чијем
челу је био вођа ХСС Влатко Мачек.
13. Мала Антанта
• Мала Антанта је био војни савез
Југославије, Чехословачке и
Румуније који је постојао од
1920. до 1938. Узрок њеног
формирања био је страх од
евентуалног покушаја Аустрије
и/или Мађарске да војним
нападом поврате територије
које је Аустроугарска раније
имала.
Конференција министара
спољних послова Мале антенте
у Београду 1932.
14. Бановина Хрватска
• Срби су желели да се данашња
Македонија, Војводина, Црна Гора
уједини са српским земљама, док су
Хрвати тражили Далмацију и део
Војводине. Обе стране су тражиле
територију данашње Босне и
Херцеговине. Експанзија нацистичке
Немачке 1938. је дала нови
подстрек напорима да се реше ови
проблеми. Кнез Павле је 1939.
именовао Драгишу Цветковића за
новог премијера, са циљем
постизања споразума са хрватском
опозицијом. Према овом споразуму,
Владко Мачек је постао
потпредседник владе Југославије и
сворена је аутономна Бановина
Хрватска са својим сабором.
Границе бановине.
