Heroine u ratu i secanju anastasija_kocic

1. Хероине у рату и сећању
Анастасија Коцић 4/г
Уметничка школа Ниш

2. Челичне ратнице
•’’Ја сам их гледао на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у
болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале
рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се
на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа и у којима се
масовно умирало од глади и зиме.
•Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха!
Није било жртве које оне не би могле да поднесу за своју Отаџбину. То
су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре,
мојих ратних другова, којима је Отаџбина била преча од живота и које
су, бирајући између понижења и смрти, изабрале смрт.
•Није у то време било француског официра који не би радо, у знак
најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових јунакиња. Оне
су својом храброшћу и својом патњом задивиле свет.“
Анри Барби

3. Српске хероине у Великом рату
Рад Анастасије Коцић, 2014. година

4. Како историја види женски допринос
који су имале жене у стварању историје?
Који су мотиви жена за ступање у војску?
•За њих кажу да су лепши и слабији пол, да су ћерке, жене, сестре и мајке,
домаћице, али када се јави прилика, оне исто тако лако постају ратнице и
без проблема обављају све мушке послове у њиховом одсуству.
•Циљ ми је да прикажем положај и улогу жена у Првом светском рату,
како оних које су остале у селима и градовима, тако и хероина попут
Милунке Савић, Софије Јовановић, Василије Вукотић, Милице Миљанов,
Антоније Јаворник... У тој херојској епопеји српског народа започетој 1914.
посебну улогу је имала жена. Велики рат мења слику Србије пустошећи је и
у материјалном и у људском смислу, односећи невероватан број живота, а
са згаришта се попут феникса диже једна нова Србија и једна нова српска
жена.

5. Како историја види женски допринос
који су имале жене у стварању историје?
Који су мотиви жена за ступање у војску?
•Желим да представим и кажем шта су говориле, мислиле и чиниле
Милунка Савић, Надежда Петровић, Ружица Петровић, Јелена
Димитријевић, Софија Јовановић, Василија Вукотић, Милица Миљанов,
Антонија Јаворник... Ово су само нека од имена жена која су обележила
ратне године и дале свој допринос током Првог светског рата.

6. Положај и улога жена
у Србији у време пред
почетак и за време трајања рата
• Први пут је забележено значајније учешће жена у ратним
операцијама. Жена која се латила оружја, обукла униформу и
прикључила војсци, раме уз раме са мушким саборцима, надалеко
превазилази уобичајену друштвену слику жене као мајке, сестре,
супруге, односно појединца који, према традиционалном начину
поимања, треба да буде заштићен, а не да узима активно учешће у
одбрани других

7. Положај и улога жена
у Србији у време пред
почетак и за време трајања рата
•Намера ми је да осликам просечне и мање просечне жене на
врхунцу светског ратног сукоба :
•жена грађанка и жена са села
•жена као директна учесница ратних сукоба – војник и као
припадница санитетских мисија
•анонимне жене и оне које су се прославиле учешћем у Првом
светском рату

8. Мотиви за борбу
• Мотив је био патриотизам и
жеља да се учествује у одбрани
отаџбине. Изласком на поприште
сукоба су показале да су исто
тако храбре, физички спремне и
способне за борбу као и њихови
мушки саборци
Јужна Србија-време Великог рата

9. Мотиви за борбу
• У сваком рату жене су најчешће
настрадали цивили, па је било и
масовних примера оних које су
одлазиле на фронт у страху од
одмазде или одбијајући да буду
жртве окупационих власти (жене
из Топличког округа, међу којима
је била и Јелена Шауловић,
прослављена хероина)
Јужна Србија-време Великог рата

10. Свет жене у рату
• Немогуће је адекватно проценити којој
је групацији жена за време Првог
светског рата било најтеже.
• Чини се да су жене са села поднеле
један од највећих терета свакодневног
живота под окупацијом. Оставши скоро у
потпуности без мушке радне снаге, оне
су поднеле највећи део тешког физичког
посла, али јој је нова позиција у
патријархалном кругу донела извесно
социјално ослобођење.

11. Свет жене у рату
• Преузимањем нових врста одговор-
ности положај сеоске жене у тради-
ционалној задружној породици полако
се мењао. Сеоска жена је била једна од
најчешћих жртава ратних злочина
окупационих власти. Нарочита зверства
забележена су у Мачви, Подрињу, а
касније и у Топличком округу.

12. • У српским градовима су се
водиле директне борбе или
су били под окупацијом.
Већински део становништва
градова чинили су жене, деца
и стари, који су у паузама
бомбардовања излазили из
склоништа и одржавали
макар привид нормалног
живота.
Свет жене у рату

13. «Заборављене у долини смрти«...
Телеграм о објави Светског рата
• Женa чиновник, преко чијих је руку прошао
телеграм који је објавио рат
• Ружица Петровић, удата Црепић, рођена је
1893. године у Крагујевцу и у родном граду је
завршила два разреда Учитељске школе. Пријави-
ла се за Поштанско-телеграфску школу 1912, коју је
успешно је завршила и у децембру исте године
постављена је за привременог поштара при
поштанско-телеграфској станици Крагујевац. Дола-
ском Врховне команде у Крагујевац, као одличан
морзиста, одређена је за рад само на армијским
линијама. Касније је премештена у Београдску
дирекцију пошта и телеграфа.

14. Телеграм објаве рата Аустро-угарске
Србији 1914. чува се у Архиву Србије
‘’...ми смо са зебњом очекивали све горе и горе вести, и у ноћној тишини, у нашој станици у
Крагујевцу, прекинути звук релеа замењивао је наш пригушени јецај и плач…’’
Телеграфске депеше су летеле с
краја на крај Европе, свуда су се
врло произвољно тумачиле, дола-
зило је до невероватних грешака у
преводу. Углавном, свет се котрљао
ка великој кланици...

15. Наше жене су и у рату
испуниле своју дужност
• Телеграм о објави рата Србији писан латиницом, исправно је дешифровала
телеграфисткиња Ружица Петровић-Црепић и проследила у Ниш
председнику српске владе Николи Пашићу. О тренутку када је стигао
историјски документ у Крагујевац, сведочила је Ружица Петровић-Црепић:
• ‘’Сви смо претрнули од страха и узбуђења. Настао је тајац и ја сам сам
пошла ка тастеру – и села за апарат. Док сам примала телеграф, управник
станице и шеф војног телеграфа, читајући адресу коју сам већ примила,
нису знали коме треба упутити, пошто ни сами нису знали у оном
тренутку седиште Краљевске Владе, а телеграм је био упућен Министру
Спољних послова, Београд. Када сам телеграм примила, споразумели су се
старешине да га предаду Врховној команди’’

16. Да злочине над
хероинама не прекрије тама
• Феномен жене-ратнице био је занимљив не само као искорак из
оквира патријархалне културе и васпитања, већ и због чињенице да су
жене у рату често надмашивале мушке саборце по јунаштву и
сналажљивости. Kако су у рату жене најчешће настрадали цивили,
велики је број оних које су одлазиле на фронт не желећи да буду
немоћне пред налетом окупатора, али је и често мотив био патриотизам.
Женска популација је у великој мери била незаштићена, нарочито током
1916. и 1917.

17. Словенка славом овенчана
дванаест рана, дванаест одликовања
• Антонија- Саша Јаворник (Наталија
Бјелајац)- Словенка по националности,
наредник српске војске у Првом светском
рату, носилац Карађорђеве звезде, стигла је
у Крагујевац 1912. године, неколико месеци
пред почетак балканских ратова. Похађа
болничарски курс и као војна болничарка
служи у ХI пешадијском пуку „Карађорђе“ у
коме је био и њен стриц. Са српском војском
прошла је сва ратишта: Косово, Македонију,
Куманово, Скопље и Тирану, као болничарка.

18. Са пушком у руци,
ратовала је у првој борбеној линији
Заробила је читаву батерију бугарских
војника са топовима и добила своје прво
одликовање – Златног Милоша Обилића. У
Првом светском рату Антонија се бори раме
уз раме са српским војницима на Церу, Дрини
и Колубари, и поново је одликована Златном
Обилићевом медаљом.
Највеће одликовање Карађорђеву звезду с мачевима добила је када
је сама заробила 30 бугарских војника на Кајмакчалану). Пријавила
се под лажним именом Наталија Бјелајац, да би заштитила породицу
у Марибору од аустријске одмазде.

19. Милунка Савић
• Милунка Савић - Жена херој са 13
светских и највиших српских
одликовања. Сећање на њу треба
стално да се обнавља у свакој
српској кући, да се млади надахњују
вредностима које је ова јунак-жена
раскошно показивала не само у
рату, већ и у миру.

20. Милунка, најодликованија жена
Првог светског рата и
„наша енглескиња” Флора Сендс
Међу борцима Гвозденог пука истакле су
се и две даме, Милунка Савић и Флора
Сендс. Биле су једине жене одликоване
Карађорђевом звездом. Милунка је уче-
ствовала у свим ратовима од 1912. године
а Флора од 1914. када је из Енглеске стигла
у Србију.
Жене ратнице нису у подвизима заостајале за мушким саборцима.
Милунка је рањена девет пута, а Флора, као обичан војник, прешла је
преко Албаније и била на Солунском фронту. Одликована је бројним
српским одликовањима а народ ју је са поносом звао „наша
Енглескиња”.

21. Српски понос-Милунка Савић
Између два светска рата Милунку Савић су
поштовали широм Европе. На сусрете с ратним
друговима одлазила је у шумадијској народној
ношњи, а на њеним грудима блистао је низ
највиших одликовања. Познавала је Арчибалда
Рајса, Флору Сенс, генерале Гепрата, Д’Епереа...
Иако без школе, говорила је и писала енглески и
француски, не нарочито, али довољно добро да
равноправно комуницира са саборцима, па и да
се с њима дописује.

22. Занимљивост
Током свечаности у Солуну, на провоцирање
француских официра може ли да баци бомбу
десет корака, Милунка је узела флашу коњака
тежине две ручне бомбе и бацила је на
удаљеност од 40 метара. За ово је од генерала
Мауриција Сараја добила 18 боца најскупљег
коњака. Одбила је понуду да се пресели у
Француску и добије њихову војну пензију. И
остала је у Србији.
Милунка Савић-
рад Анастасије Коцић

23. Јединствена по
храбрости и родољубљу

24. Надежда Петровић
Надежда Петровић - Прва жена ратни
фотограф у Србији, добровољна болни-
чарка Дунавске дивизије, једна од најзна-
чајнијих српских сликарки. Као једна од
оснивача Кола српских сестара, Надежда
је боравила на ратиштима од избијања
Првог балканског рата у октобру 1912.
године, до краја Другог балканског рата,
а онда поново за време Првог светског
рата, све до 1915. године када је, радећи у
ваљевској болници, умрла од тифуса.

25. Надежда Петровић-
рад Анастасије Коцић

26. Надежда Петровић - Ратни фотограф
и сликар, болничарка и хуманиста

27. Јелена Димитријевић - поетеса
Јелена Ј. Димитријевић - „Српска орхидеја”,
болничарка, песник, приповедач, романсијер,
пејзажист, репортер.
Као једна од најобразованијих жена свог времена,
била је (1881) најмлађа управна чланица Подружи-
не Женског друштва у Нишу, болничарка за време
Балканског рата, управна чланица Кола српских
сестара, песникиња која је прва употребила дија-
лекат, у овом случају нишки. За време Балканског
рата била је милосрдна сестра у Београду, а Први
светски рат затекао ју је у Немачкој, одакле се,
преко Швајцарске, Италије и Грчке вратила у
домовину.

28. Мага Магазиновић —
прва жена новинар
•У Балканским ратовима Мага је болничарка,
Први светски рат јој односи оба брата, ради
као болничарка у Крагујевцу и Врању, а супруг
Геземан са српском војском прелази Албанију
и одлази у Швајцарску. Она је донела модеран
плес у Србију, прва жена новинар почетком
прошлог века у тек основаном дневном листу
Политика.
•Рад Маге Магазиновић оставио је дубок траг у
поимању модерног плеса, еманципације жена
и родној равноправности.

29. Анка Ђуровић Црвенчанин
„српска мајка“
• Анка Ђуровић Црвенчанин рођена је 1850.
године, а послом болничарке почела је да се
бави када је имала 26 година. Када је започео
Први светски рат Анка Ђуровић је већ била у
поодмаклим годинама. Али године јој нису
сметале да се препусти ратном вихору,
кренувши за тројицом својих синова који су
били мобилисани за српску војску. Своју
храброст и пожртвованост демонстрирала је
на фронту несебично помажући рањенима.

30. Софија Јовановић
„српска Јованка Орлеанка’’
Лепотица и херој, ратница и дама,
добровољац и наредник српске војске у
ратовима од 1912 до 1918. године, жена
коју су Французи назвали "српска
Јованка Орлеанка". Ратни другови
наденули су јој име Софроније,
матуранткиња из Београда, одликована
много пута, пријавила се у добровољце
одмах по избијању рата 1914.

31. Софија Јовановић
„српска Јованка Орлеанка’’
Имала је ту част да лично пободе српску
тробојку на аустроугарску караулу у
Земуну, у току привременог ослобођења
Земуна. Са војском се повлачила преко
Албаније и прикључила борцима на
Солунском фронту. Била је рањавана,
изгубила је део стопала и остала инвалид.
За јунаштво је добила 13 одликовања. Њен
лик нашао се и на немачкој дописници с
натписом "Дама-војник у борби 1912.
године", а слика у униформи објављена је
на илустрацији париског "Малог журнала"
с потписом "Хероина Србије“.

32. Наша Јованка Орлеанка

33. Василија Вукотић
хероина на штиту
• "Црногорска вила" - памћена по
храбрости, скромности и посвећено-
сти слободи и части српског народа
• Храбра Василија је преживела
људску кланицу, страхоте, патње,
страх, глад и болест у једној од
најсветлијих битака у историји Србије
и Црне Горе, чувеној Мојковачкој
бици 1915. године. Храброшћу се
истицала једина жена учесник тог
крвавог и судбоносног догађаја.

34. Василија Вукотић
хероина на штиту
„Да није било оног крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни
Васкрса на Кајмакчалану”
Пуних 45 дана Црногорци су бранили
положаје и одступницу српској
војсци по цичи зими, чије трупе су
касније успеле да прођу кроз Скадар
и ту сачекају савезничке бродове
који су их одвезли до Крфа.

35. Милица Миљанов
скромна дама гвозденог срца
• Милица Миљанов је још једна од кћери
чувених црногорских војсковођа, која се у
Великом рату латила пушке. Кћи Марка
Миљанова пријавила се у добровољце 1914.
године, у животном добу када се и
мушкарци ослобађају војне обавезе.
Осветлала је образ Миљанових храброшћу.

36. Mabel En Sent Kler Stobart
• Руководила је пољском болницом, пратила
српске ратнике преко Албаније
• Објавила је књигу "Огњени мач у Србији и
другде", коју је посветила престолонаследнику
Александру Карађарђевићу и српском народу.
У књизи је причала о дружењу са Србима и
приказала Србина као сељака-војника који није
суров и окрутан, дивљак жељан борбе, већ
човек који воли своју породицу и отаџбину.

37. Шкотланђанка
др Кетрин Мекфејл, лекар
Завршила је медицину у Глазгову и дошла
у Србију када је нашем народу било
најтеже и после тога остала с њим иако је
мислила да ће остати само шест месеци, у
Србији је живела пуних 25 година. За то
време је прво у Београду, а потом и у
Сремској Каменици, отворила прву дечју
болницу
др Мекфејл, радећи у Србији преживела
тифус, заробљеништво и интернирање.

38. Драга Љочић
прва жена лекар у Србији
Године 1878. је дипломирала у Цириху и била
промовисана за доктора медицине, хирурги-
је, бабичлука и очних болести. Имала је само
24 године када је постала прва жена лекар
код Срба, а и прва од свих Југословенки.
Прва жена лекар у Србији, једна од оснивача
Српског лекарског друштва, активна учесница
у свим нашим ратовима за ослобођење,
учествовала је у свим ратовима које је Србија
водила од 1876. до 1915. године
У Првом светском рату је са српском војском
доживела све страхоте преласка Албаније.

39. др Драгиња Бабић,
прва Српкиња доктор медицине
Др Драгиња Бабић - одликована је Орденом
Светог Саве 4. реда 1913. године.
У време када су сви бежали из Ваљева Драгиња
се вратила у родни град Ваљево, који је био
симбол хуманости, да помогне оболелима. Ту
је, несебично се жртвујући за друге, и сама
оболела од пегавог тифуса. Умрла је са непуних
29 година. Драгиња Бабић је умрла међу првим
лекарским жртвама тада у Ваљеву, убрзо су од
пегавог тифуса умрли и лекари Павле Војтех и
Селимир Ђорђевић, Надежда Петровић и
други.

40. Јелена Шауловић Бојовић
Јелена Шауловић је била страх и трепет за
зулумћаре широм Радан планине по којој је
војевао њен Гајтански одред. Већ 1917. године
креду и таблу замениће пушком, да у
комитским четама Косте Војиновића у Топли-
чком устанку брани народ од бугарског зулума.
Прикључила се добровољцима, који су по
дурмиторским врлетима ратовали против
аустроугарског окупатора. Од последица рања-
вања, тешког и исцрпљујућег војевања, Јелена
се убрзо разболела и умрла 1921. године, тек
закорачивши у 26. годину. Постхумно је одлико-
вана Крађорђевом звездом с мачевима.

41. „Први весник из поробљене Србије“ на
Солунском фронту - била је учитељица
из Ужица Љубица се с пушком у руци
прикључила српској војсци на
положајима. Учествовала је у пробоју
Солунског фронта 15. септембра 1918.
године, одликована Златном медаљом
за храброст „Милош Обилић“. Доктору
Арчибалду Рајсу је испричала сва своја
сазнања о злочинима окупатора над
Србима.
Љубица Чакаревић

42. Љубица Чакаревић
„Док су ми превијали ране на ногама,
говорила сам о страдању у отаџбини, о
окупаторским војницима који пале
српске домове, хапсе и прогоне старце,
жене, чак и децу… Чинило ми се да свака
моја реч изазива у њима нестрпљење да
већ једном крену у пробој Солунског
фронта.“

43. Границе људске издржљивости
Ленка Рабасовић
Ленка Рабасовић из села Биоске на
обронцима Таре, брзо је научила да рукује
пушком, ножем и бомбом и храбро се
борила у свим окршајима са непријатељем.
По потреби је, чак и прерушена, извршава-
ла курирске задатке, по планини и по
насељима под аустроугарском окупацијом.
Налазила се и у Ужицу са Љубицом
Чакаревић, од које је добијала информаци-
је о дешавањима на ратишту.

44. Делфа Иванић
Српска сликарка, добротворка и заједно са
Надеждом Петровић идејни творац Кола
српских сестара и прва потпредседница Кола.
За неуморни рад на помоћи и еманципацији
жена, због пожртвованости и храбрости и
хуманости испољене током Голготе, Делфа
Иванић је 1920. године постала прва жена у
Краљевини Југославији која је добила високо
међународно признање, „Медаљу за
милосрђе Флоренс Најтингејл“. Она је
пренела преко Албаније и сачувала писмо
болничарке Љубице Луковић, председнице
Кола српских сестара.

45. Закључак
• Време је показало да су српске хероине, ратнице, болничарке, уметнице,
књижевнице помериле многе границе, како у начину живота, тако и у раду
и стварању, ратовању, писању. Жене су итекако заслужиле своје место у
причи о Првом светском рату. Ове неправедно потиснуте хероине су дале
велики допринос борбама и својом храброшћу заслужиле да их се сећамо.
“Сећање на ово време је кључ за отварање врата живота, док нас заборав
присиљава на стално полагање рачуна и сурово понављање лекција, како у
животу, тако и у историји. Ово је аутентични приказ смутних времена и
болних догађаја“ – ово је тек почетак приче..

46. За разлику од „жена које су владале светом“,
ово је прича о женама које су служиле Србији.

47. Литература
1.Добровољка Милунка Савић, српска хероина, 2013 – В.Голубовић, П.
Павловић, Н. Пеђић;
2.Распеће Србије, 2014 – Ратомир Дамјановић;
3.Између две сузе, 2008 – Зорица Сарах Митић;
4.Србија у Великом рату 1914-1918, 2013 – М. Радојевић и Љ. Димић;
5.Архивске фотографије: интернет и приватни цртежи

48. Хвала на пажњи!