ми и они други 2

1. Ми и они други:
Друштвена историја
(историја свакодневног живота
локалних заједница)
Александар Тодосијевић, професор историје
ОШ „Бранко Радичевић“, Батајница

2. Историјакао наукаи наставнипредмет
• Историја јесте друштвена (хуманистичка) наука. Историја не
пружа само знање о прошлости, већ утиче на опште
образовање и развој ученика, (човека), у смислу што
рационалнијег сазнања о себи и другима.
1. Наука, односно наставни предмет, која ученицима објашњава
појмове из друштвене теорије и праксе (држава, владар,
демократија …)
2. Наука која уз српски језик и географију, пружа основе за
изградњу идентитета (националног, културног итд)
3. Наука која пружа елементарну политичку писменост и
политичку културу.
4. Наука која треба да васпитава за демократију, мир и
толеранцију, објашњавањем појмова као што су: рат, мир,
избори, странке, опозиција, историјски процес, …
5. Наука која пружа основе за усвајање националних,
регионалних, европских и светских културних вредности

3. Историја свакодневног живота
• Настава усмерена ка упознавању с различитим елементима
свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана,
образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд.
• Упознавање с основним елементима свакодневног живота у
прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и Европе
у целини, с намером да се уоче њихови заједнички
именитељи и упознају различитости које постоје у датом
историјском контексту, као и у односу на савремено доба у
којем ученик живи.
• Подстицање радозналости, креативности и истраживачког
духа код ученика. Ученици треба да се оспособе да
формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају
елементарним процедурама прикупљања историјске грађе,
као и да развију критички однос према њој.

4. Циљ изучавања друштвене историје (историје
свакодневног живота) је проширивање знања
из области опште културе и оспособљавање
ученика да, кроз упознавање с начином
живота људи у прошлости, боље разумеју свет
и време у коме живе.
Ученици би требало да
се упознају са
специфичностима
динамике културних
промена и да
науче како да сагледају
себе у контексту
"другог", да би
сопствени идентитет
што
потпуније интегрисали у
шири контекст
садашњости.

5. „Мали човек“ у прошлости
• Наставни планови и програми, уџбеници, ...
• Школска пракса темељи се на усвајању непотребних
информација.
• Информација, бројке, статистика...
• Садржаји наставних јединица лишени су лица, личне приче,
емоције...
• Из незнања произилазе стереотипи, мржња, расизам,
ксенофобија и хомофобија ...
• Овакава концепција историје занемарује улогу «малог човека»
– како је његов живот изгледао у одрђеном историјском
тренутку
• За изучавање мултикултуралног друштва, најбољ перспектива
промишљања прошлости – кроз историју свакодневног
живота.

6. Мултикултуралносткаоистраживачкиизазов
• Промишљање историје из угла појединца чини историју
релевантнијом и показује историјски тренутак у „животу
малог човека“, а не само владара, државника, војсковођа, ...
• Историју не чине само ратови, склапања мировних уговора,
устави, ...
• Улазећи у живот „малог човека“ можемо показати карактер
одређене државе и система, али и како су одређене верске
и етничке заједнице живеле на одређеној територији.
• „Апстрактна“ историја добија конкретне садржаје увођењем
тема као што су: детињство, забаве, обичаји, положај жена, ...