6. ПРОФЕСИОНАЛНИ РЕВОЛУЦИОНАР
• КПЈјеконцентрисаласвојереволуционарнеснагенафабричкерадникеуиндустријализованијим
подручјима Хрватскеи Словеније,подстичућиштрајкове исличнеакције.
• 1925. сепреселиоуКраљевицу, гдејепочеодаради убродоградилишту инадаљимактивностима
КПЈ.Броз јеорганизовао синдикалнеорганизацијеубродоградилиштима и биоизабран као
представниксиндиката.Годинуданакаснијеводио јештрајк набродоградилишту, аубрзо након
тога јеотпуштен.
• 1926. добија посаоуфабрици.
• Марта 1927. написаојечланакукојемсежали наексплоатацијурадникауфабрици, анаконшто је
почеодасезалажезаправарадникадобио јеотказ.
• маја1927. изабран засекретараОбласногодбораСавеза металаца и заорганизацијскогсекретара
ГрадскогкомитетаКПЈза Загреб,убрзо затим јеухапшен.Наконшто судржаниодређеновремебез
суђења,Брозјеотпочео штрајк глађусведокнијеодређендатум суђења.Осуђенјеначетири
месецазатвора.
7. • ПонаређењуКПЈ,Брозсеније јављао суду,уместотогаје отишао уилегалу уЗагреб,гдесе
представљао као техничар уинжењерској индустрији, ауствари је радио наконтактирању
чланова КПЈ.
• Након штоје предложено дацео Централни комитет хрватског огранка буде отпуштен, нови ЦК
је изабран саБрозомкаоновим генералним секретаром. Брозје успео даорганизује многе
нереде маја тегодине, након чега је био ухапшен изатворен 14дана.
• јуна 1928.водио је противрежимске демонстрације поводом убиства вођа ХСС-а уНародној
скупштини Краљевине Југославије. Ухапшен јепоново уавгусту као потенцијални
комунистички терористадаби након овог хапшења био малтретиран идржан тримесеца у
притвору пре него што мусесудило у новембру 1928. заилегалне комунистичке активности
када је осуђен на5година робије.
8. ЗАТВОР
• Наконпресуде,његовасупругаисинсусевратили уКумровец,али се
Пелагија изненадавратила назадуСовјетскиСавезпајењенсинса
Јосипомодрастао поразнимсвратиштима.
• ПодоласкууЛепоглавскизатвор, Брозјезапосленнаодржавању
електричногсистема.ПоследвеипогодинеуЛепоглави, Брозјеоптужен
запокушајбекстваипребаченуМариборски затвор гдеједржану
самицинеколикомесеци.Наконпотпуногодслужењаказне,пуштенје,
самода бибио изнова ухапшендаодслужичетири месецазатвора које
јеизбегао 1927.
• Коначно јепуштенмарта 1934.
• Почеткоммаја, добио јенаређењеКПЈдасеврате својим
револуционарним активностима гдесепоновопридружио Централном
комитетуКомунистичкепартије Хрватске.
• ХрватскиогранакКПЈјебио употпуномрасулу, а ситуација севеома
погоршалабекствомИзвршногКомитета КПЈуБечодаклесуусмераване
даљеактивности. Токомнареднихшестмесеци,Брозјепутовао
неколикопутанарелацији Загреб-Љубљана-Бечкористећи лажне
пасоше.
• Будући дагајетражила полиција, користио јеразнепсеудониме,
укључујући „Руди” и„Тито”. Кадајеписаочланкезастраначкеновине
1934. користио јепсеудоним„Тито” икаснијегазадржао.
9. ОДЛАЗАК ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ
• 1934.јеодржантајни састанакКПЈнакомејеТито изабран зачлана Политбироа. Политбиро језатим
одлучио дагапошаљеуМосквудаизвештава оситуацији уЈугославији да бифебруара1935. Тито
стигао уКоминтерну.
• СтупиојеуконтактсаПелагијомиЖарком,алисеубрзо заљубио уАустријанку, ЈохануКениг,која
јебила позната подименомЛуција Бауер. Кадајесазналазаовувезу,Пелагијасеразвела од Тита у
мају1936. аТито сејевенчаосаЛуцијом.
• Тито јерадио натомедаКоминтерна вишенеради наразбијању земље,идауместотогабрани
интегритет Југославије против нацизмаифашизма.
• 1936.Тито севратио уМоскву.Уто време,Стаљиновавеликачистка јебила утоку, астрани
комунистипопутТита ињегових југословенскихсународникасубили посебнорањиви. Међутим, пре
негошто јеЧистка заиста почела,Тито јевраћен уЈугославијуда регрутуједобровољце
заИнтернационалнебригаде.
• ИницијалнипокушајдапошаљедобровољацеуШпанијупотпунојепропао,а скоросвидобровољци
суухапшениизатворени.Тито језатим отпутовао уПариз, гдејеорганизовао путдобровољаца
уФранцуску.
• Упериодуодмајадоавгуста 1937,Тито јепутовао неколикопута измеђуПариза иЗагреба
организујући кретањедобровољаца истварање засебнеКомунистичкепартије Хрватске.
10. ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР КПЈ
• Титоје добио поруку од КПЈ даимсепридружи уПаризу иу
августу1937. постао је вршилац дужности генералног секретара
КПЈ.
• 1937.је организовао демонстрације, изражавајући солидарност са
Французима против нацистичке Немачке. Протестни маршје
окупио око 30.000људи, да бикасније прерастао упротестпротив
неутралне политике Стојадиновићеве владе уЈугославији.
• Умарту1938.ТитосевратиоуЈугославију из Париза. Стигавши у
Југославију неколико дана уочи Аншлуса,он је саставио жалбу
којом је осудио овај поступак, којом сеКПЈпридружила и
социјалдемократама исиндикатима.
• 24.августа. одлази уМоскву
• По доласку, увидео једа сусвијугословенски комунисти били
означени каосумњиви.Скоро свенајистакнутије вође КПЈ је
ухапсио и погубио. Ињеговао бивша жена Пелагија ињегова
тадашња супруга Кениг суухапшене као „империјалистички
шпијуни”, иако суобе касније пуштене.
11. НАРОДНО ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ
• 6.априла 1941. немачке,мађарскеи италијанскеснагеотпочеле
суинвазију наЈугославију.
• 10. априла 1941. Кватерник јепрогласиоНезависнуДржаву Хрватску,а
Тито јенасвеовоодговорио формирањемВојногкомитетапри
Централном комитетуКПЈ. Нападнутасасвихстрана, Југословенска
војскајебрзо поражена.
• ОкупацијаКраљевинеЈугославије затеклагајеуЗагребу,одаклеје
маја1941. отишао уБеоград,да биусмераваоприпремезадизање
устанка.
• Главништаб Народноослободилачких и партизанскиходреда
Југославије (НОПОЈ)формиранјеу јуну,аЦК КПЈ поставио јеТита за
врховног командантавојних снагазаослобођење земље.
• Тито јепреговарао саДражомМихаиловићем 19. септембра1941. осавезу
партизана ичетника,али супреговорипропализбогвеликеразликеу
циљевимањихових покрета.
• Тито иМихаиловић сусепоновосрели 27. октобра да јошједномпокушају
дапостигнуспоразум,алисусесложилисамоокосекундарнихпитања.
• 26. и27.септембрадонесенесудирективезадаљиразвој устанкапод
јединственимвођством Врховногштаба НОПОЈи главних штабова по
земљамаипокрајинамаЈугославије.
