2. УЗРОЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ: апсолутизам
краља Луја XVI, раскошан живот
племства и свештенства, тежак живот
сељака и радника, незадовољство
буржоазије високим порезима.
У Француској постојала три сталежа:
ПРВИ – племство, ДРУГИ - свештенство
који су чинили 10% становништва и
ТРЕЋИ (буржоазија, сељаци и радници).
3. ПРОСВЕТИТЕЉИ: кроз политичко
деловање, уметност и науку извршили
припрему револуције. Најзначајнији
просветитељи: Монтескије, Волтер и Жан
Жак Русо.
Монтескје
Волтер
Жан Жак Русо
4. Године 1789. Француска банкротирала,
краљ сазвао Скупштину државних сталежа
да би добио нове порезе и зајмове.
Представници трећег сталежа одбили
краљеве предлоге, прогласили Народну
скупштину и почели самостално да доносе
одлуке.
Краљ почео да окупља војску.
5. Побуна народа који 14. јула 1789. заузима
затвор – тврђаву Бастиљу – ПОЧЕТАК
РЕВОЛУЦИЈЕ.
Освајање Бастиље
6. Народна скупштина укида феудализам и
доноси Декларацију о правима човека и
грађанина – слобода, једнакост и
приватна својина (la liberté, l'égalité, la
propriété).
7. УСТАВ ИЗ 1791. ГОДИНЕ: Француска
остала монархија са ограниченом влашћу
краља.
Противници револуције уз помоћ
феудалних држава изводе војну
интервенцију.
Револуционари хапсе краља и погубљују
га на гиљотини.
8. Уставом из 1793. године Француска
постала република, власт преузели
Јакобинци – представници ситне и средње
буржоазије – вођа Робеспјер.
9. У време јакобинске диктатуре од 1793 –
1795. године погубљено више хиљада
противника револуције.
Године 1795. власт преузела крупна
буржоазија – влада Директоријума. До
1799. године Француска напредовала.
Године 1799. власт преузео способни
генерал Наполеон Бонапарта – крај
револуције.
10. ЗНАЧАЈ ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ:
напредне идеје француске револуције
послужиле су другим народима Европе да
у својим земљама изведу револуције и
тиме дефинитивно укину феудалне односе.
