Берлински зид(нем. Berliner Mauer),
првобитно изграђен 1961, а срушен у
недељама након 9. новембра 1989. Био је
најпознатији део Источнонемачког
пограничног система и симбол Хладног
рата.
3.
Идеју оизградњи зида донела
је источнонемачка влада Валтера
Улбрихта и одобрио совјетски вођа Никита
Хрушчов. Зид је био дуга баријера
између Западног Берлина (који је
припадао Савезној Републици Немачкој) и
Демократске Републике Немачке (која је
често називана Источна Немачка), који је
чврсто затворио границу између Источног и
Западног Берлина у периоду од 28 година.
Зид је саграђен са намером да се
заустави одлив радника и успостави
економски биланс.
4.
Након Другогсветског рата, Немачка је била
подељена на четири окупационе зоне.
Престоница Берлин, се налазио унутар
совјетске окупационе зоне и био је
седиште Савезничког контролног већа. Берлин
је био подељен на четири окупационе зоне, а
совјетски сектор је био највећи. Иако је
намера била да окупационе силе заједнички
управљају Немачком у границама из 1947,
почетак хладноратовских напетости је довео
до тога да се француска, британска и
америчка зона уједине у Савезну Републику
Немачку (и Западни Берлин) 1949, искључивши
совјетску зону која је постала Немачка
Демократска Република (и Источни Берлин)
исте године.
Од 1948,Западна Немачка се развила у
капиталистичку државу са “социјалном
тржишном економијом” и вишестраначким
парламентарним сиситемом.
Док је Источна Немачка постала најбогатија и
најнапреднија држава у Источном блоку,
многи њени становници су желели на запад
због политичких слобода и економског
просперитета.
-Стуб на некадашњој граници
две Немаче
7.
Изградња 45километара баријере око три
западна сектора је почела у недељу 13.
августа 1961. у Источном Берлину. Баријеру су
изградили источнонемачки војници и радници,
не укључујући директно Совјете. Баријера је
изграђена на територији Источне Немачке да
би се осигурало да не пређе у Западни
Берлин на неком месту. Ако би неко стајао
на западноберлинској страни баријере, а
касније и зида, он је заправо стајао на
територији Источног Берлина. Она је физички
поделила град и комплетно окружила
Западни Берлин.
Зид јебио дугачак преко 155 километара.
Јуна 1962. су почели радови на другој
паралелној огради 91 метар даље у
унутрашњост, док су куће између ограда
срушене, а њени становници расељени.
Ничија земља је створена између две
баријере, која је постала позната под
именом „стаза смрти“. Она је била посута
песком, чинећи тиме лакшим уочавање
отисака стопала који су оставили бегунци;
није пружала заклон, била је минирана и
најважније је да је пружала брисан простор
отварању ватре са осматрачких торњева.
10.
Током година,зид је прошао кроз четири
одвојене фазе:
Првобитна жичана ограда (1961)
Побољшана жичана ограда (1962–1965)
Бетонски зид (1965–1975)
Погранични зид 75 (Grenzmauer 75 (1975–1989)
11.
Током постојањазида је било око 5.000
успешних бекства у Западни Берлин.
Различити извештаји тврде да је убијено или
192 или 239 људи који су покушали да пређу, а
много више њих је рањено.
Рани успешни пребези су укључивали људе
који су прескакали првобитну бодљикаву
жицу или искакали из прозора станова дуж
зида, али се ово окончало када је зид
побољшан. Каснији успешни преласци су
укључивали дуге тунеле, клизање низ жице у
ваздуху, летење једрилицама и једног човека
који је прошао врло ниским спортским
колима испод барикаде у Тачки Чарли.
12.
Најпознатији неуспешнипребег био је
онај Петера Фехтера, који је погођен и
остављен да крвари до смрти наочиглед
западних медија 17. августа 1962 године.
Последња особа која је убијена док је
покушавала да пређе границу је био Крис
Гуефрој 6. фебруара 1989. године.
13.
Мађарска је23. августа 1989. године уклонила
погранична ограничења са Аустријом и у
септембру је више од 13.000 Источних Немаца
побегло кроз Мађарску. Масовне демонстрације
против владе у Источној Немачкој су почеле у
јесен 1989. године. Десетина хиљада становника
Источног Берлина је чуло изјаву Шабовског и
похрлило ка зиду тражећи улаз у Западни Берлин.
Изненађени и надјачани граничари су обавили
много грозничавих телефонских позива са својим
претпостављенима, али је постало јасно да не
постоји начин да задрже велику масу грађана
Источне Немачке без употребе војске и смртне
силе, а значајно малобројнији стражари су били
опремљени само за редовне стражарске
дужности.
14.
Стражари ивлада Источне Немачке нису
желели да користе силу, па је у сусрет маси
стража на крају попустила, отворивши
пролазе и дозволила људима кроз њих са
мало или без провере идентитета. Усхићене
Источне Берлинце су ускоро поздравили
Западни Берлинци са друге стране у
слављеничкој атмосфери. Зато се 9.
новембар сматра даном пада зида. У
данима и недељама које су следиле, људи су
долазили до зида са маљевима да покупе
сувенире, уништивши дугачке делове зида у
том процесу.
15.
Западним Немцимаје дозвољено путовање
са визом почевши од 23. децембра 1989.
године. До тада су могли посећивати Источну
Немачку само под рестриктивним условима,
који су укључивали тражење визе неколико
дана или недеља раније. Пад зида је био први
корак ка уједињењу Немачке, које је званично
окончано 3. октобра 1990. године.
Неки миследа би 9. новембар био
прикладан немачки национални празник,
пошто обележава емоционалну
источнонемачке мирне револуције и датум
проглашења прве немачке
републике, Вајмарске републике 1918.
године. Ипак, 9. новембар је такође
годишњица злогласне Кристалне
ноћи 1938. године, и зато је изабран 3.
октобар. Део ове одлуке је било то што је
источнонемачка влада желела да се
оконча уједињење пре него што би
Источна Немачка могла да обележи 41.
годишњицу свог оснивања 7. октобра 1990.
године.
