Катарина Барјактаревић

1. БУБРЕЗИ
Катарина Барјактаревић 1-2
.

2. .
• Бубрези су парни органи, који представљају
централни део уринарног система.
• Смештени су у ретроперитонеалном простору
на задњем зиду абдомена, и налазе се са обе
стране кичменог стуба (у висини 12. грудног и 1.
и 2. слабинског пршљена).
• Десни бубрег, потиснут јетром, постављен је
мало ниже у односу на леви.

3. .
• Има облик шупљег зрна пасуља, чија је
конкавна ивица окренута ка кичменом стубу.
• Бубрег одраслог човека тежи око 140-150g и
има величину стиснуте песнице. Нормалне
димензије су 3х6х12 цм.
• Медијална страна овог органа садржи улазни
отвор или бубрежни хилус, који води у
бубрежну дупљу (sinus renalis), а кроз који
пролазе крвни и лимфни судови, нерви и
мокраћовод.

4. ,• Бубрег је спреда покривен паријеталним
перитонеумом, а осим тога са свих страна га
окружују три омотача: бубрежна фасција (која
облаже и надбубрежну жлезду), масна чахура
(capsula adiposa) и фиброзна чахура (capsula
fibrosa).

5. ГРАЂА БУБРЕГА
• Ако се бубрег расече од врха до дна, макроскопски се могу
уочити две карактеристичне зоне: спољашња зона или кора
и унутрашња зона или срж.
• Кортекс је тамније боје и има зрнасту структуру, а медула је
пругаста и светлија.
• Главни део сржи људског бубрега чини 10-18 реналних
(Малпигијевих) пирамида, чије су базе окренуте ка
спољашњој ивици, а врхови према хилусу.
• Са базе реналних пирамида у кору се пројектују пругасте
структуре или медуларни зраци (Ферајнове пирамиде). Од
једне пирамиде израста 400-500 медуларних зрака, а оне се
третирају као део коре бубрега (заједно са правим
кортикалним паренхимом).
,
Главни
део
сржи
људск
ог
бубрег
а чини
10-18
реналн
их
(Малп
игијев
их)
пирам
ида,
чије су
базе
окрену
те ка
споља
шњој
ивици,
а
врхови
према.

6. -

7. • Врхови пирамида (папиле) садрже тзв. решеткасто поље са
10-20 папиларних отвора, путем којих се мокраћа из сржи
излива у мале бубрежне чашице.
Спајањем две-три мале чашице настају велике бубрежне
чашице,а оне се отварају у бубрежну карлицу и мокраћовод.
Кора бубрега састоји се од паренхима између реналних
пирамида и капсуле (бубрежни лавиринт), као и дела
паренхима који продире између пирамида (Бертинијеве
колумне).
Бубрег се може поделити на мање морфолошке целине:
лобусе и лобулусе.
Лобус чини једна Малпигијева пирамида са делом коре
изнад њене базе и деловима суседних колумни, а лобулус
чини један медуларни зрак и делови лавиринта који га
окружују. .

8. .

9. • Нефрон (nephron) је основна морфолошка и функционална
јединица бубрега.
• Сваки бубрег се састоји од преко милион нефрона и сваки од њих
може потпуно самостално да ствара мокраћу. Човек може да
живи док му је функционална барем 1/3 нефрона.
• Нефрон се састоји од бубрежног телашца (корпускула) и
бубрежног тубула.
• Корпускул је почетни део нефрона лоптастог облика, који има
дијаметар око 200μm и састоји се од гломерула и Боуманове
капсуле.
• Гломерул представља сплет густо збијених капилара (у облику
клупка), који повезује доводну са одводном артериолом. Место
уласка аферентне и изласка еферентне артериоле се назива
васлукарни пол гломерула.
• Насупрот њему се налази уринарни пол, на коме се исфилтрирана
крвна плазма (примарна мокраћа) одводи у бубрежне тубуле. Око
читавог гломерула се налази Боуманова капсула изграђена од два
листа.
• НЕФРОН

10. • Спољашњи или паријетални лист капсуле ограничава
бубрежни корпускул и одваја га од околног паренхима, а на
васкуларном полу прелази у унутрашњи или висцерални
лист.
• Између њих се налази интеркапсуларни простор, у који се
филтрира примарна мокраћа (ултрафилтрат крви).
• Капилари гломерула су фенестрираног типа, без дијафрагме
и 500 пута су пропустљивији од обичних соматских капилара.
• Током старења организма број функционалних нефрона се
постепено смањује, тако да у 80. години многи људи имају
само 40% од почетног броја нефрона.
• Осим тога њихова популација се смањује и при повредама,
обољењима и сл, а бубрег нема изражену способност
регенерације.
.,

12. УЛОГА БУБРЕГА
• Бубрези имају читав дијапазон по живот значајних улога и
утичу на рад свих осталих органа и организма у целини.
• Основна функција ових органа је формирање коначне
мокраће, али поред тога они имају вишеструку улогу у
одржавању хомеостазе у организму.
• То подразумева: регулацију равнотеже воде и електролита,
регулацију осмоларности телесних течности и концентрације
електролита,регулацију ацидо-базне равнотеже, излучивање
отпадних продуката метаболизма и штетних хемикалија,
регулацију артеријског притиска, секрецију различитих
хормона, синтезу глукозе.

13. • На основу патофизиолошких механизама настанка
појединих група бубрежних обољења, извршена је подела
бубрежних болести на гломерулске и негломерулске.
• У прву групу спадају нефритиси и нефротски синдром, а у
другу групу васкуларне, тубулоинтерстицијске и тубулске
болести.
• Ова подела је следећа: уремија, акутни нефритиски синдром,
нефротски синдром, бубрежна инсуфицијенција, хронична
бубрежна инсуфицијенција, инфекција уринарног тракта,
опструктивна болест уринарног тракта, функцијски дефекти
бубрежних тубула, камен и песак, ендемични нефритис,
циститис, акутна бубрежна инсуфицијенција.
БОЛЕСТИ БУБРЕГА

14. . Акутна бубрежна инсуфицијенција Полицистични бубрег
Камен у бубрегу Полицистична болест бубрега