Phyllum:
Mollusca
• Мекушци (лат. Моллусца) су водене, ређе копнене
  животиње, са меким [лат. моллис = мекан] телом и
  љуштуром која га штити. Свака класа мекушаца има
        Opšte karakteristike
  посебан план грађе, али све класе имају заједничке
  следеће особине:

   – билатерално су симетрични организми;
   – тело има се састоји од: главе, утробне кесе, плашта, стопала
     и љуштуре;
   – нервни систем је ганглионеран;
   – крвни систем је отвореног типа;
   – целом је слабо развијен и налази се само око срца и полних
     жлезда;
   – екскреција се врши метанефридијама, које крајње производе
     метаболизма из целома одводе у плаштану дупљу;
   – дишу помоћу шкрга [шкржни филаменти са трепљама], плућа
     или целом површином тела.
Плашт plašt
• Обавија утробну
  кесу
• Као велики кожни
  набор затвара
  плаштану дупљу
• У плаштаној дупљи
  се налазе шкрге,
  задњи део црева,
  отвори бубрежних и
  полних органа
• Набор плашта лучи
  рожну љуштуру око
  тела
Perikardijalna duplja metanefridije

                                             Plaštana duplja
          Polne žlezde
                                                škrge
     Radula




Digestivni trakt                                     stopalo
Нервни систем
• Ганглионаран – парови ганглија
  повезаних међусобно и од којих
  нерви полазе у разне делове тела
• Неколико пари ганглија:
  – Главене
  – Стопаоне
  – Бочне (бочно од црева)
  – Утробне
Варење
• Дигестивни тракт почиње усним
  отвором
• Радула (“треница”) – у ждрелу.
  Служи за уситњавање хране
  јер се на њој налазе ситни
  зубићи
• Ждрело се наставља у једњак
  који прелази у средње црево
  које се развија у желудац. У
  средње црево се улива пар
  крупних жлезда које
  представљају примитивну јетру
• Средње црево прелази у задње
  црево које се излива у
  плаштану дупљу аналним
  отвором
Дисање
• Шкрге смештене у плаштаној дупљи код
  водених облика
• Код копнених се развијају плућа која су
  пореклом од измењене плаштане
  дупље
Крвни систем и
      циркулација
• Отворен крвни систем
• Срце је смештено у целому
  (перикардијалној дупљи)
• Крв из шкга доспева у преткоморе, а
  потискивана контракцијама одводи
  се срчаном артеријом и разлива у
  шупљине и ЛАКУНЕ око разних органа
  и ткива
Излучивање
• Бубрези изграђени од
  метанефридија
• Метанефридије: изувијане цевчице
  које се почетним делом отварају
  преко левкастог отвора у телесну
  дупљу
Размножавање
• Раздвојених полова или
  хермафродити
• Директно развиће или ларва
  трохофора и велигер ларва
Класификација

• Regnum: Animalia
• Phylum. Mollusca (Linnaeus, 1758)
  – Classis:   Aplacophora
  –   Classis: Polyplacophora - hitoni
  –   Classis: Monoplacophora
  –   Classis: Gastropoda - puževi
  –   Classis: Cephalopoda - glavonošci
  –   Classis: Bivalvia - školjke
  –   Classis: Scaphopoda
Classis: Aplacophora
Classis:   Polyplacophora -
             hitoni
Classis: Gastropoda -
              puževi
• ЉУШТУРА
 – Из једног дела
 – Редукована или потпуно ишчезла (код
   паразитских врста или оних који пливају)
 – За љуштуру је причвршћен мишић којим се
   тело увлачи у њу
 – На задњем делу стопала постоји поклопац
   којим се затвара улаз у љуштуру (гротло). Код
   копнених пужева поклопца нема него излучују
   кречну опну пред зиму или када наступи суша
• ГЛАВЕНИ РЕГИОН
 – Један или два пара пипака
 – На дужем пару су очи
 – На краћем пару хеморецептори и
   механорецептори за додир
• СТОПАЛО
 – Снажно развијено, пљоснато и мишићаво
 – Код копнених доња површина је богата
   слузним жлездама и прекривена трепљама
 – Крећу се тако што прво излуче слуз преко које
   пливају трепљама, а стопало извијањем
   помаже у кретању
• ISHRANA
 – Biljojedi
 – Saptofiti
 – Mesožderi (pljuvačne žlezde sadrže
   hlorovodoničnu kiselinu koja razlaže
   ljušture drugih mekušaca kojima se hrane;
   neki poseduju otrovne žlezde čijim
   sadržajem ubijaju plen)
 – Paraziti bodljokožaca
• RASPROSTRANJENJE
 – Morski puževi golaći – živih boja i sa
   različitim izraštajima; vrlo lepe i živopisne
   životinje stanovnici koralnih grebena
 – Kopneni puževi – vinogradski i baštenski
   puž (Helix pomatia), puževi golaći,
   uglavnom biljojedi
Classis: Gastropoda - puževi
                                 Phyllidiella
                                 pustulosa




   Notodoris minor

                       Hypselodoris zebra
   Phyllidea elegans
Classis: Gastropoda -
                 puževi
Charonia variegata




                                Cassis flammea




               Cypraea tigris
Classis: Bivalvia -
        školjke
• ЉУШТУРА
 –Два капка са “бравицама” за
  затварање
 –Унутрашња површина
  љуштуре производи седеф
• СТОПАЛО
 – Бочно спљоштено, у виду клина
 – Продукује еластичне нити за
   причвршћивање
 – Мишићи затварачи љуштуре
• СИФОН
 – На задњем делу тела ивице
   плаштаних набора су приближене и
   извучене у два отвора
 – Кроз њих вода улази и излази из
   плаштане дупље
• ГЛАВЕНИ РЕГИОН
 – Редукован услед слабог или
   никаквог кретања
 – Немају ни чулне органе ни радулу
• РАЗМНОЖАВАЊЕ
 – Одвојени полови
 – Спољашње оплођење
 – Имају ларвални стадијум
   (трохофора, велигер ларва)
Classis: Bivalvia - školjke
                 Chama sp.)




                              Spondylus varius

Tridacna gigas
Classis:Cephalopoda -
       glavonošci
• ЉУШТУРА
 – Код првобитних је била
   спољашња (Наутиллус)
 – Услед велике покретљивости и
   грабљивог начина исхране
   љуштура се редукује и повлачи
   као остатак у унутрашњост
   тела (“сипина кост”)
• ГЛАВЕНИ РЕГИОН
 – Изузетно добро развијен
 – Пар крупних очију (најсложеније
   код бескичмењака и најсличније
   кичмењацима)
 – Постоји унутрашњи главени
   скелет у виду хрскавичаве чауре
   који штити главени регион
 – Венац пипака са пијавкама око
   уста за хватање плена или
   кретање (пузање)
– ЛОКОМОЦИЈА
 • Крећу се помоћу млазног
   погона. Карактеристичан
   орган ЛЕВАК
– ОДБРАНА
 • МАСТИЉАВА КЕСА
– ЛУМИНИСЦЕНЦИЈА
Classis:Cephalopoda -
       glavonošci




  Nautilus sp.



                 Octopus briareus
Classis:   Cephalopoda -
           glavonošci




Octopus luteus


                 Sepioteuthis sepioidea
Classis:Cephalopoda -
       glavonošci
  Sepia latimanus
Classis: Scaphopoda

007phyllummollusca 110202153017-phpapp02

  • 1.
  • 2.
    • Мекушци (лат.Моллусца) су водене, ређе копнене животиње, са меким [лат. моллис = мекан] телом и љуштуром која га штити. Свака класа мекушаца има Opšte karakteristike посебан план грађе, али све класе имају заједничке следеће особине: – билатерално су симетрични организми; – тело има се састоји од: главе, утробне кесе, плашта, стопала и љуштуре; – нервни систем је ганглионеран; – крвни систем је отвореног типа; – целом је слабо развијен и налази се само око срца и полних жлезда; – екскреција се врши метанефридијама, које крајње производе метаболизма из целома одводе у плаштану дупљу; – дишу помоћу шкрга [шкржни филаменти са трепљама], плућа или целом површином тела.
  • 3.
    Плашт plašt • Обавијаутробну кесу • Као велики кожни набор затвара плаштану дупљу • У плаштаној дупљи се налазе шкрге, задњи део црева, отвори бубрежних и полних органа • Набор плашта лучи рожну љуштуру око тела
  • 4.
    Perikardijalna duplja metanefridije Plaštana duplja Polne žlezde škrge Radula Digestivni trakt stopalo
  • 5.
    Нервни систем • Ганглионаран– парови ганглија повезаних међусобно и од којих нерви полазе у разне делове тела • Неколико пари ганглија: – Главене – Стопаоне – Бочне (бочно од црева) – Утробне
  • 6.
    Варење • Дигестивни трактпочиње усним отвором • Радула (“треница”) – у ждрелу. Служи за уситњавање хране јер се на њој налазе ситни зубићи • Ждрело се наставља у једњак који прелази у средње црево које се развија у желудац. У средње црево се улива пар крупних жлезда које представљају примитивну јетру • Средње црево прелази у задње црево које се излива у плаштану дупљу аналним отвором
  • 7.
    Дисање • Шкрге смештенеу плаштаној дупљи код водених облика • Код копнених се развијају плућа која су пореклом од измењене плаштане дупље
  • 8.
    Крвни систем и циркулација • Отворен крвни систем • Срце је смештено у целому (перикардијалној дупљи) • Крв из шкга доспева у преткоморе, а потискивана контракцијама одводи се срчаном артеријом и разлива у шупљине и ЛАКУНЕ око разних органа и ткива
  • 9.
    Излучивање • Бубрези изграђениод метанефридија • Метанефридије: изувијане цевчице које се почетним делом отварају преко левкастог отвора у телесну дупљу
  • 10.
    Размножавање • Раздвојених половаили хермафродити • Директно развиће или ларва трохофора и велигер ларва
  • 11.
    Класификација • Regnum: Animalia •Phylum. Mollusca (Linnaeus, 1758) – Classis: Aplacophora – Classis: Polyplacophora - hitoni – Classis: Monoplacophora – Classis: Gastropoda - puževi – Classis: Cephalopoda - glavonošci – Classis: Bivalvia - školjke – Classis: Scaphopoda
  • 12.
  • 13.
    Classis: Polyplacophora - hitoni
  • 14.
    Classis: Gastropoda - puževi • ЉУШТУРА – Из једног дела – Редукована или потпуно ишчезла (код паразитских врста или оних који пливају) – За љуштуру је причвршћен мишић којим се тело увлачи у њу – На задњем делу стопала постоји поклопац којим се затвара улаз у љуштуру (гротло). Код копнених пужева поклопца нема него излучују кречну опну пред зиму или када наступи суша
  • 15.
    • ГЛАВЕНИ РЕГИОН – Један или два пара пипака – На дужем пару су очи – На краћем пару хеморецептори и механорецептори за додир
  • 16.
    • СТОПАЛО –Снажно развијено, пљоснато и мишићаво – Код копнених доња површина је богата слузним жлездама и прекривена трепљама – Крећу се тако што прво излуче слуз преко које пливају трепљама, а стопало извијањем помаже у кретању
  • 17.
    • ISHRANA –Biljojedi – Saptofiti – Mesožderi (pljuvačne žlezde sadrže hlorovodoničnu kiselinu koja razlaže ljušture drugih mekušaca kojima se hrane; neki poseduju otrovne žlezde čijim sadržajem ubijaju plen) – Paraziti bodljokožaca
  • 18.
    • RASPROSTRANJENJE –Morski puževi golaći – živih boja i sa različitim izraštajima; vrlo lepe i živopisne životinje stanovnici koralnih grebena – Kopneni puževi – vinogradski i baštenski puž (Helix pomatia), puževi golaći, uglavnom biljojedi
  • 19.
    Classis: Gastropoda -puževi Phyllidiella pustulosa Notodoris minor Hypselodoris zebra Phyllidea elegans
  • 20.
    Classis: Gastropoda - puževi Charonia variegata Cassis flammea Cypraea tigris
  • 21.
    Classis: Bivalvia - školjke • ЉУШТУРА –Два капка са “бравицама” за затварање –Унутрашња површина љуштуре производи седеф
  • 22.
    • СТОПАЛО –Бочно спљоштено, у виду клина – Продукује еластичне нити за причвршћивање – Мишићи затварачи љуштуре • СИФОН – На задњем делу тела ивице плаштаних набора су приближене и извучене у два отвора – Кроз њих вода улази и излази из плаштане дупље
  • 23.
    • ГЛАВЕНИ РЕГИОН – Редукован услед слабог или никаквог кретања – Немају ни чулне органе ни радулу • РАЗМНОЖАВАЊЕ – Одвојени полови – Спољашње оплођење – Имају ларвални стадијум (трохофора, велигер ларва)
  • 24.
    Classis: Bivalvia -školjke Chama sp.) Spondylus varius Tridacna gigas
  • 25.
    Classis:Cephalopoda - glavonošci • ЉУШТУРА – Код првобитних је била спољашња (Наутиллус) – Услед велике покретљивости и грабљивог начина исхране љуштура се редукује и повлачи као остатак у унутрашњост тела (“сипина кост”)
  • 26.
    • ГЛАВЕНИ РЕГИОН – Изузетно добро развијен – Пар крупних очију (најсложеније код бескичмењака и најсличније кичмењацима) – Постоји унутрашњи главени скелет у виду хрскавичаве чауре који штити главени регион – Венац пипака са пијавкама око уста за хватање плена или кретање (пузање)
  • 27.
    – ЛОКОМОЦИЈА •Крећу се помоћу млазног погона. Карактеристичан орган ЛЕВАК – ОДБРАНА • МАСТИЉАВА КЕСА – ЛУМИНИСЦЕНЦИЈА
  • 28.
    Classis:Cephalopoda - glavonošci Nautilus sp. Octopus briareus
  • 29.
    Classis: Cephalopoda - glavonošci Octopus luteus Sepioteuthis sepioidea
  • 30.
    Classis:Cephalopoda - glavonošci Sepia latimanus
  • 31.