Skip to main content
Екскреторни систем
 Улога у одржању осмотске хомеостазе
 Морска звезда ће да повећава запремину у слаткој води
 Морски рак који залута у слатку воду не мења састав, нефридијама избацује воду
 Слатководни организми имају проблем како сачувати соли (хипотонична средина)
 Ракови нефридијама одржавају хомеостазу
 Рибе су покривене слојем слузи (спречава продор воде у тело)
Екскреторни систем
 Морски организми имају проблем како сачувати воду (хипертонична средина)
 Рибе се вишка соли ослобађају преко шкрга (активан транспорт)
 Ајкуле задржавају уреу у крви (концентрованија од морске воде)
 Крокодили и морске птице имају соне жлезде
Екскреторни систем
 Копнени кичмењаци имају проблем како сачувати воду
 Рептили и птице стварају малу количину получврсте мокраће
 Пустињске животиње имају веома дуге Хенлеове петље
 Пустињски глодари у носним ходницима кондензују водену пару
Екскреторни систем
 Грађа екскреторног система човека
 Бубрези
 Уретери (мокраћоводи)
 Мокраћна бешика
 Уретра (мокраћна цев)
Екскреторни систем
 Грађа бубрега
 Покривен је паријеталним перитонеумом
 Велличина 3 х 6 х 12 cm
 Тежина око 150 g
 Споља је кора
 Унутра је срж
 Бубрежне чашице
 Бубрежна карлица
 Крвни судови бубрега
Екскреторни систем
 Нефрон-основна јединица грађе бубрега
 Малпигијево телашце
 Гломерул
 Капсула
 Проксимални каналићи
 Хенлеова петља
 Дистални каналићи
 Сабирни каналићи
Екскреторни систем
 Механизам стварања мокраће
 Доводна (аферентна) атрериола
 Гломерул (филтрира се крв у капсули)
 Одводна (еферентна) артериола
 Филтрацијом у капсули настаје примарна мокраћа (око 180 литара на дан)
Екскреторни систем
 Даља судбина примарне мокраће
 Из проксималних каналића се у крв враћају (А-активно, П-пасивно)
 Глукоза (А)
 Аминокиселине (А)
 Витамини (А)
 Na, Cl (A)
 Вода (П)
 Силазни део Хенлеове петље
 Вода (П)
 Узлазни део Хенлеове петље
 Na, Cl, K (A)
 Дистални каналићи
 Na уз алдостерон (А)
 Вода уз вазопресин (П)
 Уреа (А)