Medicinska skola Banja Luka

2. Šta je to disanje i organi za disanje.
 Disanje (respiratio) je unošenje vazduha disajnim
putevima do pluća u kojima se vrši razmjena ugljen-
dioksida iz krvi sa kiseonikom iz vazduha.
 Disajni putevi dijele se na gornje i donje:
 Gornji su: nosna duplja (cavitas nasi) sa pridodatim
sinusima (sinus paranasales), ždrijelo (pharynx) i
usna duplja (cavitas oris).
 Donji su: grkljan (larynx), dušnik (trachea), glavne
dušnice (bronchi punmonales) i njegove grane.
 Pluća (pulmones) se nalaze u bočnim dijelovima
grudne duplje, obmotana plućnom maramicom
(pleura).

3. Disanje

6.  Nosna duplja je početni, prošireni dio disajnih puteva
smješten u prednjem dijlu središnjeg dijela glave.
Nosna duplja ima četiri zida i dva otvora, nosnom
pregradom je podjeljena na dvije polovine, koje se
naprijed otvaraju nozdrvama (nares).
Ispred nosne duplje, na sredini lica, nalazi se
piramidalno ispupčenje, spoljašnji nos (nasus
externus).
Unutrašnji zid nosne duplje gradi nosna pregrada
(septum nasi) koja ima tri dijela: koštani, hrskavičavi i
kožni.

8.  Paranazalni sinusi su:
 Čeoni sinus (sinus frontalis), smješten unutar čeone
kosti.
 Sitasti sinus (sinus ethmoidalis) koji leži u bočnim
masama sitaste kosti.
 Klinasti sinus (sinus sphenoidalis) smješten u šupljini
tijela klinaste kosti.
 Gornjovilični sinus (sinus maxillaris) koji se nalazi u
šupljini tijela gornje vilice.

10.  Grkljan je početni, prošireni dio donjih disajnih puteva i organ
u kome se stvara glas.
Grkljan se načlazi u središnjem dijelu prednjeg dijela vrata, u
nivou V i VI vratnog pršljena, ispod podjezične kosti, iznad
dušnika, ispred ždrijela i između lijevog i desnog režnja štitne
žljezde.
Glavne velike hrskavice grkljana su:
Štitasta (cartilago thyroidea)
Kapačna (cartilago epiglottica)
Parne zdjelaste (cartilagines arytenoideae)
Prstenasta (cartilago cricoidea).

11.  Unutrašnjost duplje grkljana obložena je sluznicom
respiratornog tipa (tunica mucosa laryngis) koja je uzdignuta
u vidu dva parna nabora.
Gornji parni nabori sluznice nazivaju se tremne, lažne glasne
žice (plicea vestibulares)
Donji parni nabori sluznice grkljana nazivaju se prave glasne
žice (plicea vocales).
Duplja grkljana (cavitas laryngis) ima na uzdužnom presjeku
izgled pješčanog sata.
Glasne žice dijele se na tri sprata:
Gornji sprat (vestibulum laryngis),
Srednji sprat, komora grkljana (ventriculus laryngis)
Donji sprat (cavitas infraglottica)
Glasnička pukotina (rima glottis) i obe glasne žice
predstavljaju organ za stvaranje glasa nazvan glotis (glottis)

13.  Dušnik je hrskavičavo-opnasti cevasti organ koji počinje
od donje ivice prstenaste hrskavice (cartilago cricoidea)
grkljana,a završava se u visini petog grudnog pršljena,
dušničkom račvom (bifurcatio tracheae).
Prednji i bočni zidovi dušnika su ispupčeni i u osnovi su
izgrađeni od hrskavičastih poluprstenova, a označene kao
hrskavice dušnika (cartilagines tracheales).
Zadnji zid dušnika (paries membranaceus) je zaravnjen
i izgrađen od mekih tkiva.
Od završne račve polaze dvije glavne dušnice (bronchi
principales)

16.  Pluća su glavni dio sistema organa za disanje, jer unutar
plućnog parenhima dolazi do razmjene gasova.
Pluća se sastoje iz dva plućna krila, desnog (pulmo dexter) i
lijevog (pulmo sinister).
Plućna krila su u cjelini obavijena plućnom maramicom
(pleura).
Svakom plućnom krilu opisuju se:
Dvije strane: spoljašna (facies costalis) i unutrašnja
(facies mediastinalis),
Baza (basis pulmonis) i vrh (apex pulmonis),
Dvije ivice: prednja (mago anterior) i donja (margo
inferior).

18.  Oba plućna krila su dubokim pukotinama podjeljena na
režnjeve pluća (lobi pulmonum)
Desno plućno krilo, je malo veće i ima dvije pukotine:
Kosu (fissura obliqua) i horizontalnu (fissura
horizontalis), koja ga dijeli na tri režnja:
Gornji (lobus superior),
Srednji (lobus medius) i
Donji (lobus inferior).
Lijevo plućno krilo posjeduje jednu,
Kosu pukotinu (fissura obliqua) i dva režnja :
Gornji (lobus superior) i
Donji (lobus inferior).

20.  Plućna maramica je serozna opna koja obavija oba
plućna krila.
Sastoji se iz dva lista:
Spoljašnji list naliježe na unutražnjost zidova
grudnog koša pa se naziva zidni list (pleura
parietalis),
Unutrašnji zid naliježe na površinu pluća od koje
se ne može odvojiti, pa se naziva drobni list (pleura
visceralis).

25. Дисањем се обављају двије основне функције:
* РАЗМЈЕНА ГАСОВА
* ТРАНСПОРТ ГАСОВА
У овим функцијама учествују поред дисајних путева још
срчано- судовни систем, крв, грудни кош са дисајном
мускулатуром и дијафрагма.
Органи за дисање
снадбијевају организам
потребном количином
кисеоника и елиминишу из
организма створени
угљен – диоксид.
ПОЛОЖАЈ ПЛУЋНИХ КРИЛА

26. Респирација или дисање може бити:
- УНУТРАШЊЕ и
- СПОЉАШЊЕ.

27. Унутрашње дисање подразумијева размјену гасова
између крви и ћелија и назива се ткивно дисање.

28. Спољашње дисање, назива се још плућно
дисање, подразумијева размјену гасова између
организма и спољашње средине и оно се одвија
у плућима.

29. Спољашње или плућно дисање обавља се
захваљујући дисајним покретима грудног
коша. Дисајни покрети обављају се у
циклусима , у такозваним респирацијама.
Једна респирација се састоји из:
-ИНСПИРАЦИЈЕ (удаха) и
-ЕКСПИРАЦИЈЕ (издаха).
-и паузе

30.  Инспиријум је активна радња, при којој се у плућа
уноси кисеоик са ваздухом
 Експиријум је пасивна радња при којој се са
издахнутим ваздухом избацује угљен-диоксид
Нормалан број респирација:
 код дјеце 20-22 / мин
 код одраслих 18-20 / мин
 код старијих особа 16-18 / мин мин

31. Одрастао човјек, при мировању,
начини у току једног минута 12 – 16
респираторних покрета. При свакој
респирацији у плућа удахне се и из
плућа издахне око 500 мл ваздуха.
Захваљујући дисајним покретима
ваздух у плућним алвеолама се
стално обнавља.
На тај начин се одржава његов
стални састав.

32. До плућних алвеола ваздух се спроводи преко
дисајних путева. У дисајним путевима се не врши
размјена гасова. Због тога се простор у дисајним
путевима назива аннатомски ,,мртви простор “.
Плућа садрже огроман број алвеола (око 300 милиона у
сваком плућном крилу).
Пречник алвеола је мали и износи свега ¼ mm, али
пошто је њихов укупан број огроман, површина свих
алвеола износи 70 квадратних метара, што чини укупну
површину кроз коју се врши размијена гасова.

33. Улоге дисајних путева
• спроводе ваздух
• пречишћавају ваздух
• загријавају ваздух
• влаже ваздух

34. Интраплеурални простор
 Између плеура постоји само потенцијални простор који
се назива интраплеурални простор, тј. Међумарамични
простор .
 Ту влада негативан притисак који држи плућа увијек у
растегнутом стању.

35. Постоји више плућних волумена:
• Тидалов или респираторни волумен
• Инспираторни резервни волумен (ИРВ)
• Експираторни резервни волумен (ЕРВ)
• Резидуални волумен

36. Плућни капацитети:
 Витални капацитет
 Тотални капацитет
 Инспираторни капацитет
 Функционални резидуални

37.  Форсирани експираторни волумен у првој секунди
(ФЕВ 1) је количина ваздуха која се максималним
вољним напором може експирисати за 1 секунд,
послије максималне инспирације.
 Овај волумен износи 80% виталног капацитета.

38. Регулација дисања
1) НЕРВНА (респираторни центри се налазе у
ретикуларној формацији кичмене мождине и моста)
2) ХУМОРАЛНА (РЕГУЛАЦИЈА КРВЉУ) – на
хуморалну регулацију утичу концетрације СО2 и H
јона, као и промјене концетрације О2 у крви

39. Хвала на пажњи!
Медицинска школа Бањалука
• Радили: Немања Мамић и Павле Ђурђевић

41. Bronhijalna astma je hronična bolest malih disajnih puteva.
Bolest nastaje kao posljedica hiperreaktivnosti i preosjetljivosti
bronhijalnih puteva na alergijske i nealergijske draži.

43. Klinička slika:
Bronhijalna astma se ispoljava napadima gušenja,sviranjem
u grudima,uz kašalj sa oskudnim iskašljavanjem sluzavo-žilavog
ispljuvka.
U toku asmatičnog napada dolazi do grča glatkih mišića
bronhiola, zatim do otoka njihove sluzokože i nagomilavanja
ljepljivog sekreta. Sve to otežava prolaz vazduha naročito pri
ekspirijumu (izbacivanju vazduha iz pluća). Smanjuje se nivo
kiseonika u arterijskoj krvi a povećava nivo ugljen-dioksida.
Asmatični napad(napad gušenja)može spontano proći ili čak
poslije uzimanja lijekova.Može biti promijenljive težine i
učestalosti,odnosno od blagih i rijetkih,do vrlo teških i učestalih
,koji se nekada završavaju statusom
astmatikusom,tj.neprekidnim i dugotrajnim napadom gušenja
koji traje preko 24 sata.

44. Astmatični napad se obično javlja noću ili pred zoru ili se
tada pogoršava. Bolesnik ima prolazni napad otežanog disanja,
kašlja i iskašljavanja. Otežano disanje (dispneja) bolesnik
oseća kao nemogućnost izdaha vazduha ili teškoća, stezanje i
bol u grudima. Otežano disanje je obično praćeno zviždanjem
u grudnom košu (vizing). Zviždnje je prisutno tokom izdaha
(ekspirijum), a često i tokom udaha (inspirijum). Disanje je
usporeno, izdah jako produžen, a udah bučan i kratak. Bolesnik
zauzima položaj u kome mu je najlakše, a to je obično sjedeći
položaj. Blijed je i obično uplašen. Nakon dispneje slijedi kašalj
sa oskudnim iskašljavanjem sluzavog i ljepljivog ispljuvka. Sa
iskašljavanjem popušta dispneja, bolesniku je lakše i često se
malo preznoji. Kašalj se javlja kod svih astmatičara. Postoje
astmatičari kod kojih je hronični kašalj (kašalj koji traje duže
od tri meseca u zadnje dvije godine) jedini simptom bolesti.

47. Alergijska astma
Nealergijska astma
Astma uzrokovana fizičkom aktivnošću
Profesionalna astma
Astma uzrokovana kašljem
Lijekovima indukovana astma
Noćna astma
Astma rezistentna na Glucocorticoide
Druga stanja koja liče na astmu

48. Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u
porodici ne znači da ćete definitivno oboljeti od astme.
Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica.
Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran
imunološki mehanizam.
Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su
acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni
antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda)
i drugi.
Porast atmosferskog zagadenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro
je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida
Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.
Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni
virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus.
U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u
donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno
menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora,
hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i
pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku
trčanja, a znatno ređe pri plivanju.

50. anamneze,
kliničke slike,
mjerenja saturacije krvi kiseonikom koja je snižena,
određivanje parcijalnih pritisaka kiseonika i ugljen dioksida
arterijske krvi (PaO2 i PaCO2),
mjerenje pH krvi,
mjerenje respiracijskih volumena spirometrom,
RTG-pluća,
mjeri se arterijski krvni pritisak
snima EKG.
Auskultacijom se čuju piskavi (wheezing) šušnjevi, naročito u
ekspirijumu, koji je inače produžen. U teškom napadu na plućima se
auskultacijom ne čuje disanje ili je ono vrlo oslabljeno, kada se radi o
“nijemim plućima“ i zahtjeva neodložnu hitnu ljekarsku intervenciju.

53. Astma je hronična bolest, koja se dugo leči. Cilj lečenja je da se
spreči već prisutna dispnoja i spreči njena ponovna pojava.
Cilj lečenja jeste uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne ili što je moguće
bolje funkcije pluća,
Kada su poznati prouzrokovači astme, izbegavanje alergena ubraja se u osnovne
mere zbrinjavanja

55. Za brzo uklanjanje tegoba koriste se:
Kratko delujući beta dva agonisti
Kratkodelujući metilksantin
Antiholinergici za inhalaciju
Kortikosteroidi u tabletama ili injekcijama
Za dugotrajnu prevenciju astme svakodnevno
se koriste:
Antiinflamatorni lekovi: inhalacioni
kortikosteroidi, kromoni i nedokromil
Dugodelujući bronhodilatatori (beta dva
agonisti i dugodelujući teofilin)
Sistemski kortikisteroidi
Od pobrojanih lekova najbolju prevenciju
daju inhalacioni kortikosteroidi. Ne treba
čekati sa njihovom primenom, jer će sprečiti
komplikacije bolesti.

56. Ako je lek nov: raspakujte lek, proverite datum upotrebe. Promućkajte par
sekundi i pritisnite pumpicu dva tri puta. Pritisnituti pumpicu par puta
trebate i kada lek stoji nekorišćen par meseci.
Protresite pumpicu (par sekundi)
Skinite poklopac
Izdahnite
Stavite pumpicu na usta
Počnite naglo i jako da uvlačite vazduh, a trenutak kasnije pritisnite
pumpicu i oslobodite aerosol. U ovom je cela fora. Potrebno je da
iskordinirate ove dve radnje kako bi što veće količina leka došla do disajnih
puteva.
Zadržite vazduh 10 sekundi da bi lek delovao. Ukoliko imate jako gušenje i
ne možete da izdržite 10 sekundi, potrudite se koliko možete.
Lagano izdaznite posle ovih 10 sekundi zadržavanja disanja. I ovo može da
bude teško, posebno ako ste u akutnom napadu.
Sačekajte par minuta, da vam se disanje unormali. Takođe potrebno je da se
otvor pumpce zagreje kako bi pustio sledeću dozu leka. Nakon uzimanja prve
doze, hladan aerosol je skupio plastiku na pumpici. Ukoliko možete sačekajte
par minuta.

57. Tri puta dnevno uzimajte po 20 kapi propolisa u
jednoj čaši tople vode, posla sata pre jela. Kod
bronhijalne astme primenjujete ovaj recept najmanje
30 do 40 dana.
eo limun kuvajte u malo vode na tihoj vatri, najviše
deset minuta. Izvadite ga iz vode, presecite na pola i
iz svake polovine iscediti sok. Sipajte sok u čašu,
dodajte glicerin i do vrha čaše sipajte med. Ako je
kašalj redak, uzimajte po kašičicu dnevno. Ako se
javlja noću, pije se kašika pre spavanja i jedna ujutru.
Mekinje poparite vrelom vodom da nabubre, pa ih
stavite na tanko platno, privijte na bronhije i ostavite
preko noći. Ove obloge bolje su od često
primenjivanih obloga od komovice, budući da su
blaže, hrane kožu i omogućavaju da se kompleks B
vitamina, koji je veoma važan za lečenje astme i
bronhitisa, upija preko kože bez ikakvih otpadnih
ostataka koji su neizbežni ako se vitamin B uzima
oralno.

58. Rezultati ankete
Poznavanje
simptoma bolesti
b.astme 30%
Ne poznavanje
simptoma bolesti
b.astme 70%