1. MOŽDANO
STABLO

2. Moždano
stablo
Sred
nji
moz
akPo
ns
Med
ulla
obl.
• Produžena
moždina (medulla
oblongata)
• Moždani ili
Varolijev most
(pons Varoli)
• Srednji mozak
(mesencephalon)

4. PRODUŽENA
MOŽDINA
(medulla oblongata)

5. • Intrakranijalni nastavak
kičmene moždine
• Sivu masu produžene
moždine čine jedra i
retikularna formacija.
–Jedra 4 para glavenih nerava:
IX, X, XI i XII,
–Maslinasto jedro, koje je
uključeno u održavanje
ravnoteže.

6. Funkcija
• “čvor života”
• Automatski centri za regulaciju
disanja, rada srca, promer
krvnih sudova, krvni pritisak
• Centri su smešteni u
retikularnu formaciju

7. Automatski centri u produženoj moždini
• Centar za udisaj– apneustički centar
– Tokom 2 sekunde spontano šalje nervne impulse na nervne
ćelije kičmene moždine koje inervišu spoljašnje međurebarne
mišiće i dijafragmu i dolazi do kontrakcije ovih mišića i do
udisaja
– Nastaje pauza od 3 sekunde, mišići se relaksiraju i za to vreme
traje izdisaj
– Ciklus se ponavlja 12 puta u minuti
• Centar za regulaciju krvnog pritiska (presorni i
depresorni)
– reguliše krvni pritisak preko regulisanja prečnika krvnih
sudova.
– Dve grupe nervnih ćelija: jedne šalju impulse za sužavanje, a
druge za širenje krvnih sudova
• Centar za regulaciju rada srca (kardioinhibitorni)
– održava vagusni tonus srca od 75 otkucaja u minuti.
– Ako se n. vagus preseče, brzina otkucaja je i do 150 u minuti

8. Autonomni centri
• ALIMENTARNI (ishrana) - centri
gutanja, povraćanja, lučenja
pljuvačke
• ODBRAMBENI: kijanja, kašljanja

9. MOŽDANI MOST
(pons Varolii)

10. • Zadebljali , srednji deo moždanog
stabla.
• Sivim masama mosta pripadaju jedra
i retikularna formacija.
–Jedra 4 para glavenih živaca: V, VI,
VII i VIII,
–Bazilarna jedra mosta u kojima se
prekidaju putevi koji polaze iz kore
velikog mozga, a završavaju se u kori
malog mozga,
–Dorzalna jedra mosta koja imaju ulogu
u akustičkoj orijentaciji.

11. VIII jedro
• Regulacija ravnoteže i položaja
glave i tela
–Prima impulse sa receptora za
ravnotežu srednjeg uha

12. Ostale funkcije
• Usklađivanje mimike lica
• Bolni stimulusi sa kože lica, uha i zuba
• Centri odbrambenih refleksa:
– Treptanje, suzenje, kašljanje, kijanje i
fonacije (puštanja zvuka kod male dece)
• Centri alimentarnih refleksa (ishrana):
– Salivacija, žvakanje, gutanje, sisanje (kod
novorođenčadi)
• Pneumotaksički centar – ograničava
udisaj i reguliše frekvencu disanja

13. SREDNJI
MOZAK
(mesencephalon)

14. • Krovne ploče (tektum)
• Moždane drške (pedunkuli
cerebri)
• U centru se nalazi Silvijev
kanal koji povezuje IV sa III
moždanom komorom

15. Krovne ploče
(tektum)
• Glavne sive mase tegmentuma su:
– Jedra 2 para glavenih živaca: III i IV,
– dva para kvržica:
• Donje slušne
• Gornje vidne
– Crveno jedro, koje pripada ekstrapiramidnom
sistemu i učestvuje u održavanju položaja i
ravnoteže i koordinaciji pokreta,
– Retikularna formacija.
• Supstancija nigra je motorni centar koji
pripada ekstrapiramidnom sistemu i bazalnim
ganglijama.

16. Funkcije
• Jedarni kompleks III kranijalnog živca
(gornje – vidne kvržice) : pokreti oka,
akomodacija sočiva, širenje zenice
• Refleks uspravljanja
• Moždane drške povezuju prednji
mozak sa ostatkom moždanog stabla
• Crveno jedro i crna supstancija
održavaju normalan tonus skeletnih
mišića, omogućavaju održavanje
normalnog položaja glave i tela u
prostoru

17. Parkinsonova bolest
• Oštećenje supstancije nigre
srednjeg mozga i to ćelija koje
luče DOPAMIN
• Nekontrolisano podrhtavanje
ruku i ukočenost mišića

18. Retikularna
formacija
Formatio reticularis

19. • Retikularna formacija je specifično
organizovana siva masa produžene
moždine, moždanog mosta, srednjeg
mozga i međumozga.
• Ona se sastoji od veoma kompleksne
mreže malih međusobno povezanih
neurona.
• Retikularna formacija ima složene
aferentne i eferentne veze sa drugim
delovima CNS i perifernim
receptorima.

20. Osobine retikularne
formacije
• Retikularna formacija je polisinaptički
sistem jer se veze između neurona
same mreže ili sa drugim aferentnim
neuronima ostvaruju preko velikog
broja sinapsi.
• U retikularnoj formaciji su prisutni
spontano aktivni neuroni koji obrazuju
centre određenih autonomnih funkcija.

23. Autonomne funkcije
retikularne formacije
• Retikularna formacija ima sledeće
autonomne funkcije:
1. Koordinacija autonomnih funkcija,
2. Podešavanje endokrine sekrecije,
3. Održavanje biološkog ritma
spavanja – budno stanje.

24. 1. Koordinacija
autonomnih fukcija
• U retikularnoj formaciji se nalaze
automatski centri za kontrolu nekih
autonomnih funkcija (disanje, rad srca,
vazomotorika) i centri određenih
autonomnih refleksa (kijanje, kašljanje,
lučenje suza, gutanje, žvakanje,
lučenje pljuvačke, sisanje i
povraćanje).
• Između ovih centara postoje uzajamne
veze.

25. 2. Podešavanje
endokrine sekrecije
• Retikularna formacija je uključena u
proces homeostaze – održavanja
stalnosti unutrašnje sredine organizma.
• Ova funkcija se ostvaruje zahvaljujući
aferentnim vezama sa senzornim
receptorima i eferentim vezama sa
hipofiziotropnim arealom hipotalamusa.

26. 3. Ulogu u biološkom ritmu
spavanje – budno stanje
• ima prvenstveno retikuloaktivirajući sistem, RAS,
koji je odgovoran za održavanje budnog stanja.

27. Somatske uloge
retikularne formacije
• Retikularna formacija ima
senzorne i motorne
somatske uloge

28. Senzorne funkcije
• se sastoje u modulaciji aferentnih signala sa
određenih receptora.
• Retikularna formacija ima inhibitorno
modulatorno delovanje na prenošenje
informacija sa receptora za bol i čini deo
unutrašnjeg sistema analgezije koji u
izvesnim situacijama smanjuje osećaj bola.
• Stimulatorno modulatorno delovanje na
aferente signale ima RAS. On kontinuirano
ekscitira neurone kore velikog mozga, čime
se poboljšava prijem senzornih informacija.

29. Osnovne motorne
uloge
1.Podešavanje tonusa
skeletnih mišića,
2.Koordinacija motorne
aktivnosti.

30. Podešavanje tonusa
skeletnih mišića
• Uticaj na tonus skeletnih mišića,
zavisno od dela retikularne
formacije, može da bude
inhibitoran ili stimulatoran.
• Ostvaruje se uvek preko
inhibitornih interneurona u
kičmenoj moždini.

31. Koordinacija motorne
aktivnosti
• Uticaj na motornu aktivnost ostvaruje se
vezama retikularne formacije sa svim
receptorima tela, sa jedne strane, i sa višim
motornim centrima, sa druge strane.
• Izvođenje najjednostavnije motorne
aktivnosti, refleksne radnje, zavisi od
položaja tela. Takođe, vršenje voljnih pokreta
zavisi od položaja tela, ali i informacija
primljenih preko senzornih receptora i
receptora čula.
• Tako, na primer, jak iznenadni zvuk može da
prekine pisanje ili neku drugu voljnu radnju.