1. МИТОЗА И МЕЈОЗА
•Јелена Богдановић
•Милијана Зец
•Иванка Грујић
•Професори: Димитријевић Радица
Димитријевић Снежана

2. МИТОЗА
• Митоза је индиректна деоба ћелија.
Основни смисао митозе је да од мајке
ћелије која има диплоидан број хромозома
добијамо две кћери ћелије које такође
имају диплоидан број хромозома. Митозом
настају соматске или телесне ћелије.
Период између две ћелијске деобе се
назива интерфаза. Интерфаза се састоји
из три периода:
• Пресинтетски период (G1)
• Синтетски период (S)
• Постсинтетски период(G2)

3. Митоза се састоји из четири фазе:
• Профаза
• Метафаза
• Анафаза
• Телофаза

4. ПРОФАЗА
• Уочавамо крупно једро са издуженим
хромозомима који су грађени од две
хроматиде. Пред крај профазе
центрозом се дели и једарна мембрана
се дезинтегрише - губи се.
хромозоми
једро
назад

5. МЕТАФАЗА
• У метафази хромозоми заузимају
екваторијалну раван. Хромозоми су
видљиви иако та фаза најкраће траје.
Формирано је деобно вретено.
Хромозоми у
екваторијалној
равни
назад

6. АНАФАЗА
• Анафаза почиње уздужном
поделом центромере чиме се
сестринске хроматиде раздвајају –
хромозом се поделио на две
хроматиде. Хроматиде, које су сада
нови хромозоми, се крећу ка половима
скраћивањем микротубула деобног
вретена.
Хромозоми
одлазе на полове
назад

7. ТЕЛОФАЗА
• Телофаза, завршна фаза митозе (грч. thelos = крај),
обухвата:
• хромозоми се декондезују (деспирализују);
• ишчезавају конци деобног вретена;
• око хромозома на половима ћелије образује се
једарни-нуклеусни овој;
• образује се једарце;
• кћерке-ћелије имају упола мању количину
цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу
у интерфазу током периода раста оне ће достићи
величину мајке ћелије.
Две кћери ћелије
са диплоидним
бројем бромозома

8. МЕЈОЗА
• Мејоза је деоба којом настају полне ћелије -
гамети. Јајне ћелије настају у јајницима од
ћелија које се зову оогоније. Сперматозоиди
настају од сперматогонија које настају у
семеним каналићима. Основни смисао мејозе
је да од мајке ћелије која има диплоидан број
хромозома добијемо четири кћери ћелије које
имају хаплоидан број хромозома. Мејоза се
састоји од мејозе I и мејозе II.

9. МЕЈОЗА I
– Мејози I претходи интерфаза у којој је, између
осталог, извршена репликација DNK. Сваки
хромозом ћелије која улази у мејозу I се састоји од
два молекула DNK (две хроматиде).
– Мејоза I се састоји из пет фаза:
– Лептотен - Профаза I
– Зиготен - Метафаза I
– Пахитен - Анафаза I
– Диплотен - Телофаза I
– Дијакинеза

10. МЕЈОЗА II
• После кратке интерфазе, обе ћелије
настале од једне ћелије мејозом I улазе
у мејозу II. Мејоза II се састоји из четири
фазе:
• Профаза II
• Метафаза II
• Анафаза II
• Телофаза II

11. ЛЕПТОТЕН
• Уочавамо крупно једро са издуженим
хромозомима који су везани уз једарну
мембрану.
назад

12. ЗИГОТЕН
• Уочавамо стварање хомологних парова
хромозома- један потиче од оца а један
од мајке.
назад

13. ПАХИТЕН
• У пахитену хромозоми се приљубљују и
стварају се услови за размену генетичког
материјала- кросинговер. Женско дете се
рађа са ооцитама које настају у диплотену,а
деоба се наставља тек у пубертету.
тетраде
назад

14. ДИПЛОТЕН
• У диплотену уочавамо раздвајање
хромозома који остају везани само
хијазмама.
хијазма
назад

15. ДИЈАКИНЕЗА
• Уочавамо да се раздвајају хомологни
парови хромозома и губи се једарце.

16. МЕЈОЗА I
• Обухвата образовање деобног
вретена и смештање парова
хомологих хромозома на екватор
ћелије, где образују
екваторијалну плочу. За разлику
од митозе, где су на екватору
ћелије били појединачни, у
метафази мејозе I налазе се
парови хомологих хромозома.
Центромере хромозома су
концима деобног вретена везане
за полове ћелије и то тако што је
један хромозом из пара везан за
један, а други хромозом за други
пол ћелије. назад

17. АНАФАЗА I
• На полове одлазе цели парови
хромозома.
назад

18. ТЕЛОФАЗА I
• Ова фаза обухвата образовање једрове
опне око хромозома на половима,
образовању једарцета и поделу
цитоплазме. Завршеном телофазом
настале су две ћелије са хаплоидним
бројем хромозома.

19. ПРОФАЗА II
• Профаза II, прва фаза митозе, одликује се
следећим дешавањима:
• хромозоми су прво кончасти, а затим се
кондезују тако да се могу лепо уочити
њихови делови: сестринске хроматиде
спојене центромером;
• парови центриола су распоређени на
половима ћелије: на сваком полу је по један
пар центриола;
• на половима ћелије, око парова
центриола, микротубубле се зрачно
распоређују градећи структуре
назване астери;
• почиње образовање деобног вретена кога
граде микротубуле нанизане једна на другу
од центриола ка екватору ћелије;
• нестаје једарни овој чиме се садржај једра
меша са цитоплазмом;
• нестаје једарце.
назад

20. МЕТАФАЗА II
• У метафази II се хромозоми
најбоље уочавају јер су максимално
кондезовани. Дешавања у овој фази
су:
• завршава се образовање деобног
вретена; конци деобног вретена се
пружају од центриола на половима
ћелије до хромозома
на екватору ћелије;
• хромозоми се налазе на екватору
ћелије где образују екваторијалну
раван (плочу).
назад

21. АНАФАЗА II
• Анафаза II почиње уздужном
поделом центромере чиме се
сестринске хроматиде раздвајају
– хромозом се поделио на два
нова хромозома. Хроматиде, које
су сада нови хромозоми, се крећу
ка половима скраћивањем
микротубула деобног вретена.
Од сваког хромозома једна
хроматида одлази на један, а
друга на други пол ћелије – тиме
се на половима налази подједнак
број хроматида. У људској ћелији,
чијих се 23 хромозома поделило
на 46 хроматиде,на полове
одлазе по 23 хроматиде које ће
дати нове хромозоме. назад

22. ТЕЛОФАЗА II
• Телофаза II, завршна фаза митозе (грч. thelos = крај), обухвата:
• хромозоми се декондезују (деспирализују);
• ишчезавају конци деобног вретена;
• око хромозома на половима ћелије образује се једарни-
нуклеусни овој;
• образује се једарце;
• на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се
равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије
(цитокинеза)
• кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-
ћелије; када уђу у интерфазу током периода раста оне ће
достићи величину мајке ћелије. Добијамо 4 кћери ћелије које
имају хаплоидан број хромозома.