МИТОЗА
•Митоза је деобателесних
ћелија је деоба телесних ћелија при којој
од једне ћелије са диплоидним бројем
хромозома настају две кћерке ћелије са
истим бројем хромозома као мајка ћелија
и истовремено међусобно истим бројем
хромозома.
http://www.youtube.com/watch?v=cvlpmmvB
_m4&feature=related
Фазе митозе
•профазу, •Фазе су поређане по
редоследу дешавања и
•метафазу, међу њима профаза траје
најдуже, а метафаза
•анафазу и најкраће. На самом
почетку митозе хромозоми
•телофазу. се уочавају као дугачки
конци, по чему је и сама
деоба добила име.
5.
ПРОФАЗАпрва фаза митозе,одликује се
следећим дешавањима:
1.хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу
лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене
центромером;
2.парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком
полу је по један пар центриола;
3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле3.на
половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно
распоређују градећи структуре назване астери;
4.почиње образовање деобног вретена4.почиње
образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане
једна на другу од центриола ка екватору ћелије;
5.нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша
са цитоплазмом;
6.нестаје једарце.
6.
У МЕТАФАЗИ -сехромозоми најбоље уочавају
јер су максимално кондезовани. Дешавања у
овој
1.завршава се образовање деобног вретена; конци
фази су:
деобног вретена се пружају од центриола на половима
ћелије до хромозома на екватору ћелије;
2.хромозоми се налазе на екватору ћелије где
образују екваторијалну раванхромозоми се налазе на
екватору ћелије где образују екваторијалну
раван (плочу); сваки хромозом
је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена
и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је
кинетохор паран; један се везује за један, а други за
супротни пол ћелије).
7.
АНАФАЗА
- почиње уздужном поделом центромере - почиње уздужном
поделом центромере чиме се сестринске хроматиде - почиње
уздужном поделом центромере чиме се
сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два
нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се
крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За
кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула
- почиње уздужном поделом центромере чиме се
сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два
нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се
крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За
кретање хроматида ка половима потроши се
неколико молекула АТП - почиње уздужном
поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају –
хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су
сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем
микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима
8.
ТЕЛОФАЗА
завршна фаза митозе,обухвата:
•хромозомисе деспирализују;
•ишчезавају конци деобног вретена;
•око хромозома на половима ћелије образује се једарни
(нуклеусни) овој;
•образује се једарце;
•на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се
равномерно подели цитоплазмана екватору ћелије се
образује деобна бразда којом се равномерно
подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза)
•кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме
од мајке-ћелије; када уђу у интерфазу током периода
раста оне ће достићи величину мајке ћелије.
9.
МЕЈОЗА
-јећелијска деоба у којој се број хромозома у
новонасталим ћелијама редукује на половину у односу
на мајке ћелије. С обзиром да се број хромозома у
кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на
пола, ова деоба се назива и редукциона.Редукција
броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној
као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома)
подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У
другој деоби, мејози 2, се обе новонастале кћерке-
ћелије (са n бројем хромозома) поделе. Крајњи
резултат мејозе су 4 кћерке-ћелије које имају
хаплоидан број хромозома и по особинама се разликују
од мајке ћелије.
10.
Фазе мејозе
У токумејозе долази до две деобе ћелије:
•мејоза I
•мејоза II.
11.
Мејоза I
•Мејози Iпретходи интерфаза у којој је, између
осталог, извршена репликација ДНК. Сваки
хромозом ћелије која улази у мејозу I се
састоји од 2 молекула ДНК (две хроматиде).
Мејоза I се састоји од 4 фазе:
•профазе
•метафазе,
•анафазе и
•телофазе.
12.
ПРОФАЗА I
Профаза мејозе1 траје дуже од профазе митозе и у њој се одвијају неки
процеси којих нема у митози.
•Дели се на 5 подфаза:
•лептотен,
•зиготен,
•пахитен,
•диплотен
•дијакинезис.
•Прва подфаза профазе 1 је лептотен. У њој почиње кондезовање
хроматида па се хромозоми уочавају као кончасте творевине везане
својим крајевима за једарни овој. Хромозом се састоји од 2 хроматиде,
али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају.
•У зиготену долази до спаривања хомологих хромозома тј. синапси. Пар
хомологих хромозома назива се бивалент или тетрада. У пахитену долази
до кросинг-овера који представља размену генетичког материјала
између несестринских хроматида хомологих хромозома. После
извршеног кросинг-овера хромозом из мајчине гарнитуре садржи део
очевог хомологог хромозома и обрнуто.
•У диплотену се хромозоми удаљавају, али се не одвајају потпуно већ
остају спојени на местима која се називају хијазме. Хијазме означавају где
се вршио кросинг-овер.
•У дијакинезису ишчезавају једарни овој и једарце.
13.
Meтафаза I
•Obuhvata obrazovanjedeobnog vretena i
smeštanje parova homologih hromozoma na
ekvator ćelije, gde orbazuju ekvatorijalnu ploču. Za
razliku od mitoze, gde su na ekvatoru ćelije bili
pojedinačni, u metafazi mejoze I nalaze se parovi
homologih hromozoma. Centromere hromozoma
su koncima deobnog vretena vezane za polove
ćelije i to tako što je jedan hromozom iz para
vezan za jedan, a drugi hromozom za drugi pol
ćelije.
14.
Aнафаза I
•Anafaza jeključna faza u mejozi I jer se u njoj redukuje
broj hromozoma. Kidaju se spojevi na
hijazmama, homologi hromozomi se razdvajaju i celi
hromozomi odlaze na suprotne polove ćelije . Koji će
hromozom otići na koji pol ćelije čista je slučajnost. Tako se
na svakom polu ćelije sada nalazi polovina od ukupnog
broja hromozoma – broj hromozoma se redukovao sa
diploidnog na haploidan. Ako se radi o ćelijama čoveka
onda po 23 hromozoma odlazi na polove ćelije, što
predstavlja jednu garnituru hromozoma. Treba naglasiti da
to nije bilo kojih 23 hromozoma, već iz svakog od 23 para
po jedan hromozom.
15.
Телофаза I
•Ova fazaobuhvata obrazovanje jedrove
opne oko hromozoma na polovima,
obrazovanje jedarceta i podelu citoplazme.
Završenom telofazom nastale su dve ćelije
sa upola manjim, haploidnim brojem
hromozoma.
16.
Мејоза II
Posle kratkeinterfaze , obe ćelije nastale
mejozom I ulaze u mejozu II – ekvacionu
mitozu. Ova deoba se vrši po već opisanom
redosledu dešavanja u mitozi. U mejozi II se
hromozomi dele na hromatide (u anafazi II) i
nastaju 4 ćelije sa haploidnim brojem
hromozoma a svaki hromozom ima jednu
hromatidu (1 molekul DNK).
17.
Значај Мејозе
•Мејозом сеодржава сталан број хромозома из генерације у
генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). Када се број
хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до
његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да
би код човека, у том случају, на крају десете генерације број
хромозома износио 23552.
•Случајан распоред мајчиних и очевих хромозома (само што они
нису чисто мајчини или очеви јер се извршио кросинг-овер)
у полним ћелијама доводи до огромне генетичке разноврсности
потомства. Тако број могућих комбинација 23 хромозома
у гаметима човека износи 2²³ ≈ 8 000 000, што значи да човек
може, према комбинацијама хромозома, да образује 8 000 000
различитих полних ћелија.
