Downloaded 30 times
Replikacija DNK
- 1.
- 2. • Генетичке информацијесе чувају у молекулу ДНК као поруке исписане нуклеотидима уместо словима. • Кроз генерације ћелија оне се преносе у неизмењеном облику процесом репликације ДНК који предходи ћелијској деоби
- 3. Репликација ДНК • Репликацијаили удвајање ДНК се одвија у једру, у синтетичком периоду ( S ) интерфазе ћелијског циклуса.
- 4. Ток репликације • Токомрепликације долази до раскидања водоничних веза између наспрамних ланаца ДНК и око сваког старог ланца ствара се нови полинуклеотидни ланац.
- 5. Ток репликације • Свакиод тих ланаца служи као матрица за синтезу новог ланца. Ређање нуклеотида у новом ланцу наспрам старог ланца врши се по принципу комплементарности. • Наспрам аденина поставља се тимин и обрнуто, односно наспрам цитозина гуанин и обрнуто.
- 6. Крај репликације • Накрају репликације добијамо два молекула ДНК који су идентични са молекулом од кога су настали. • семиконзервативан начин -Сваки молекул се састоји од једног старог и једног новог ланца нуклеотида. Тј после деобе свака ћерка ћелија добија ДНК у којој је један ланац родитељски, а други је новосинтетисани.
- 7. Ензими укључени уовај процес су: • нуклеазе – секу фосфодиестарске везе означавају место са кога ће почети репликација • Хеликазе – раскидају водоничне везе односно расплићу ланце ДНК • ДНК полимераза I, II, III – врше полимеризацију, наспрам нуклеотида у старом ланцу постављају комплементарне нуклеотиде у новом ланцу.
- 8. Грешке током репликације •Ипак се дешава да дође до грешака при репликацији оне се називају спонтане мутације и оне су извор генетичке разноврсности на којима се заснива и фенотипска разноврсност. Учесталост спонтаних мутација је од 10-4 д о10-6. Што значи да се сваки 10000 нуклеотид погрешно угради током репликације.