1. Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
ДЕТЕ СА АУТИЗМОМ
Фебруар, 2014

3. Шта је аутизам?
• Аутизам је сложени развојни поремећај који се обично
јавља током прве 3 године живота. Многи стручњаци
верују да овај проблем није изазван једним узроком.
• Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као
последица различитих фактора који утичу на развој
мозга, његову структуру и функционисање.
• Испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору,
мишљењу и разумевању социјалних ситуација
• Ради се о сложеном неуролошком поремећају који
утиче на функционирање мозга.
• Процењује се да до 50% особа с аутизмом није у стању
развити функционалан говор.

7. Шта аутизам није:
• Аутизам није ментална болест;
• Деца са аутизмом нису неваспитана деца са проблемима
у понашању;
• Аутизам не настаје због “хладних” родитеља који
недовољно обраћају пажњу на своју децу;
• Аутизам не настаје због емоционалне лишености и
стреса...
• ТАЧНО ЈЕ…
• Да су особе са аутизмом осећајне (емотивне);
• Да особе са аутизмом желе комуникацију;
• Да особе са аутизмом могу да се образују;
• Да особе са аутизмом могу да раде.

11. Рани знаци аутизма
• Код рођења уочен је мањи опсег главе, унутар 25
процената, а онда следи нагли раст главе који се већ
види у 6. месецу живота, а у времену од годину дана
досегне размену од око 80 процената.
• Беба је врло мирна и незахтевна. Видљив је повишен
тонус мишића. Спава у необичном положају.
• Дете не реагује на глас мајке / блиске особе и не
успоставља директан поглед у очи смајком / блиском
особом.
• У утрасту од 6. месеци дете се не смеје
мајци / блиској особи која га редовно негује

12. • Не воли да се мази или прихвата мажење али не
толерише да се додирује по одређеном делу тела, одбија
лагани покривач, толерише чврст стисак и воли да осети
тежину на себи и завлачи се у уске просторе.
• Могућа је и инверзија сензорне реакције нпр. да на
визуалну драж затвара уши, а на аудитивну очи.
• Избегава директан поглед у очи одвраћањем погледа
или вас гледа у уста или само рубом ока. Крајичком ока
прати догађања у околини.
• Примећује необичне детаље и ситнице, примећује
незнатне разлике а не примећује слику у целини или не
повезује делове у целину.

13. • Веома је способно у слагању пузла, али чини се да
слику слаже према разликама у облику делова, а не
према слици. Именовће различите врсте дрвећа које
види, али их неће повезати у појам шуме.
• Чини се да не уочава опасности и не показује страх пред
опасности, пење се, прилази непознатим особама и
животињама, одлута или показује претеран страх од
одвајања од тла, кретања по косини, од непознатог
простора или ситуације, боји се плишаних животиња.
• Неретко показује отпор према учењу нових вештина
и навика, а истражује и учиспонтано те лако памти само
оно што га занима. Тешко учи из примера показивања
друге особе.

15. • Пружа снажан отпор променама у свакодневним
рутинама и не толерше промену редоследа активности
или начина извођења активности.
• Поједину активност прихвата да обави искључиво с
одређеном особом или у одређено време.
• Веома тешко се спрема за излазак из куће, дуго
се спрема, оклева, тражи одређене ритуалне радње
пре поласка.
• Показује снажну присилу да нешто мора урадити везано
уз одређено место, предмет, особу или време, неке
ствари мора пребројати, папириће уситнити, неки
предмет заљуљати исл. Мора завршити акцију пре
преласка на други садржај..

16. • Има значајне тешкоће у доживљавању времена и
временској оријентацији, чак и када научи да користи
сат или календар.
• Показује значајне тешкоће у чекању или одлагању,
увођењу нове или неочекиване акције, не прихвата
промену плана без правовремене припреме, но на неке
садржаје боље реагује ако се не припрема већ „гурне“ у
ситуацију.
• Нпр. одбија ићи кући из вртића у пратњи оца уколико је
очекивало баку, не прихвата да не може ићи напоље док
не стане киша, уколико му се раније каже да иде зубару
неће отворити уста

17. • Изврсно се сналази у простору, памти трагове кретања
чак и када се чини да не обраћа пажњу на околину те
очекује да се путује увек истим путем.
• Склоно је бегу, лутању ка неком конкретном циљу,
истраживању околине. Но, има значајне тешкоће
у оријентацији на властитом телу и у односима у
простору наспрам властитог тела.
• Губи, баца или оставља путем ствари које му
нису важне, док опсесивно скупља одређене ствари или
материјале, пази на њих и често их проверава,
пребројава, тешко их даје другима. Ствари које
му сметају уништава, скида, уклања.

19. • Не обраћа пажњу на прљавост тела и стање одеће или
панично одбија упрљати прсте и не толерише малу
мрљицу или рупицу на одећи. Стално тражи исту одећу,
не толерише да је треба опрати и променити
• Преферира једноличну храну по боји, укусу или
саставу. Одбија да једе док све није уситњено или једе
искључиво храну коју може јести руком
• Трпа храну у уста, не жваће и гута велике комаде или
једе врло споро, жваће унедоглед један залогај,
• Показује значајне тешкоће у свладавању хигијенских
навика или је претерано усмеренона исте. Обавља
нужду искључиво код куће, задржава нужду сатима или
је обавља након устајања с тоалета,

20. • Има поремећен ритам спавања, спава премало
или превише у односу на вршњаке, касно заспи,
„плитко“ спава и неретко се буди или трза из сна,
вришти у сну, хода у сну.
• Игра се на необичан начин и стално понавља исте
радње. Нпр. врти се у круг, маше рукама или се игра
прстима или се љуља у недоглед,.
• Показује велике тешкоће у дружењу и игрању с другом
децом, не занима га игра друге деце или се не зна
прикључити игри вршњака.
• Не реагује или слабо реагује на одлазак или долазак
блиске особе и не показује неповерење према
непознатим особама

21. • Жељено радије тражи гласањем, показује вашом руком
или вас само води до жељеног или очекује да то знате
уместо да то каже или стално у недоглед понавља оно
што жели.
• Понавља речи које је чуо непосредно пре или давно
раније, неретко нејасно везано уз контекст али чини се с
намером да нешто изрази или привуче пажњу на нешто
• Не обраћа пажњу на емоције других, чак и блиских
особа. Смеје се без видљивог разлога или у
непримереним ситуацијама, нпр. кад би требао бити
тужан.
• Често користи властито име или замјеницу „он“ умјесто
„ја“.

23. У комуникацији са дететом васпитач
мора бити:
• Стрпљив, конкретан - избегава нејасне и неодређене
термине као што су: касније, можда, зашто си то урадио?
• Да избегава идиоме, двострука значења (двосмисленост) и
сарказам.
• Да рашчлани захтев на мање кораке (ако је то неопходно за
разумевање).
• Да гледа и слуша пажљиво и уважава одговоре.
• Да одговара позитивно на покушај (потврди, охрабри...).
• Да охрабрује питања и дечији избор увек када је могуће.
• Да унапређује комуникацију са дететом.
• Да користи гестове, моделовање и показивање
са вербализацијом.
• Посебно привући пажњу визуелно, вербално или физички.

25. Социјална подршка подразумева:
• Заштиту детета од застрашивања и задиркивања.
• Развијање другарског система, пријатељске односе на
сваком часу.
• Планирање ситуације сарадње (поделити улоге за
групни рад) како би сви могли да учествују и ситуације
у којима ће дете показати шта може и уме да уради.
• Вежбање специфичне вештине током
природних активности са вршњацима.
• Структуирање активности са дефинисаним улогама.
• Помагање деци да пронађу заједнички интерес.
• Васпитач одлучује ко ће решавати проблем или водити
процес решавања проблема.

27. Васпитач у инклузивној групи:
• Прихвата различитости;
• Посматра дете, а не његову ометеност или посебну
образовну потребу;
• Верује да су сличности међу децом много важније него
њихове индивидуалне разлике;
• Користи методе које су прилагођене индивидуалним
потребама детета;
• Прибегава модификацијама које су једноставне
и јефтине;
• Настоји да усклади права детета са сметњама у развоју
са интересима, циљевима и могућностима њихових
родитеља или старатеља;

28. • Осигурава одговарајуће место у просторији за дете са
сметњама у развоју и ствара услове да га сва деца чују и
виде;
• Одржава мирну и сврховиту атмосферу у којој ни деца
ни васпитачи нису изложени превеликом стресу;
• Обезбеђује да деца са сметњама буду саставни део
групе;
• Креира атмосферу прихватања у којој сва деца нуде и
добијају помоћ;
• Не пореди децу и флексибилан је;
• Не прати ригидно наставни план и програм и пажљиво
одговара на процес учења у својој групи;

29. • Нуди додатну помоћ, онда када је потребна појединцу
или малој групи, али је ова додатна помоћ ограничена и
ненаметљива и повлачи се чим процени да више није
потребна;
• Налази креативне начине да укључи сву децу у све
активности;
• Користи бројна јефтина визуелна помагала као и други
материјал прилагођен потребама деце;
• Проналази различите начине да процени и забележи
напредак детета

31. Јасмина Младеновић