2. Основне поделе појмова
• Анализирајући било садржаје било
обиме, или обоје, све појмове
можемо поделити на четири основна
начина:
• 1. према предмету мисли,
• 2. према садржају,
• 3. према обиму,
• 4. комбинујући садржај и обим.
3. 1а. Врсте појмова по предмету
мисли
Појмови
Физички:
књига
Психички:
радост
(предмет мисли
у простору и времену)
(предмет мисли
у времену)
Принцип поделе:
на коју димензију
стварности се
односе
Логички или
идеални:
број
(педмет мисли
ван простора и времена)
4. 1б. Врсте појмова по предмету
мисли
Појмови
Имагинарни:
ПЕГАЗ
предмет мисли
одређен нашом маштом
Реални:
КОЊ
предмет мисли
има независно постојање
Принцип поделе:(не)зависност предмета мисли од нашег замишљања
5. 2 а. Врсте појмова према
садржају
Појмови
Позитивни:
пример: активан
Негативни:
пример: неактиван
(садржајем одређујемо
присуство неке карактеристике)
(садржајем одређујемо одсуство,
недостатак нечега)
6. 2 б. Врсте појмова према
садржају
Појмови
Прости:
пример: активан
(садржајем одређујемо
само једно својство)
Сложени:
пример: радно активан
(садржајем одређујемо
више од једног својства)
7. 3. Подела према обиму
Појмови
Неквантификовани:
књига
(немају уз себе
квантификатор)
Квантификовани:
свака књига;нека књига
(имају квантификатор, тј. одредбу
на колико чланова класе из обима
појма мислимо)
8. 3а. Потподела према обиму
Квантификовани појмови
“Сви”, “сваки” или “нико”, “ниједан”
означава не класу као целину,
већ сваког члана те класе
без изузетка, чак и да је празна.
У логици “неки” значи да мислимо
бар на једног члана класе
из обима појма, односно
да класа није празна, а не
искључује да се може
односити и на све чланове.
Лично име указује да је реч
о класи с једним чланом,
а да
ми мислимо на све
чланове те класе.
Универзални или општи: уз универзални квантификатор
(у обичном говору: свака, ниједна књига;
или симолички ∀ (x) , чита се “за свако x”)
Партикуларни или посебни: уз егзистенцијални
квантификатор (у обичном говору: нека књига;
или симболички ∃ (x), чита се “постоји x”)
Сингуларни или појединачни: уз њих стоји лично име,
нпр. Логика Гаје Петровића (углавном се третира као
универзални квантификатор).
9. 3б. Потподела према обиму
Квантификовани
појмови
Недистрибуитани или
нерасподељени:
Неке књиге нису занимљиве.
Дистрибуирани или
расподељени:
Свака књига носи неку поруку.
(додељујемо или одричемо неко
својство неодређеном броју
чланова класе)
(додељујемо или одричемо неко
својство свим
члановима класе)
10. 4. Комбинована подела
• Посматрајући обим и садржај, можемо
разликовати:
• а) апстрактне и конкретне,
• б) јасне и нејасне,
• в) разговетне и неразговетне
• г) хомологичке и хетерологичке појмове.
11. 4а. Апстрактни и конкретни
појмови
• Припадност апстрактним или
конкретним појмовима је
релативна и зависи од тога
која два појма се пореде.
• По обиму конкретнији је ужи,
апстрактнији је шири.
По садржају је обрнуто –
конкретнији је посебнији и
богатији садржајем, док је
апстракнији општији и
карактеристикама
сиромашнији појам.
• Пример: сваки однос врсног и
родног појма.
Сваки тигар је мачка (али има
мачака које нису тигрови).
Мачке
12. 4б. Јасни и нејасни појмови
• Ова подела се односи на познавање,
односно непознавање целокупног обима
појма чији нам је садржај иначе познат.
• Нпр. можемо разумети садржај појма
“књиге које су радо читане” а и даље не
знати да наведемо које све књиге
задовољавају тај садржај.
13. 4в. Разговетни и неразговетни
појмови
• Уколико познајемо све карактеристике
садржаја, говоримо о разговетним
појмовима. Али, има и таквих где без
обзира што знамо обим, и даље не
можемо да прецизирамо све елементе
садржаја (нпр. филозофија, гравитациона
сила).
• Неки појмови су и неразговетни и нејасни,
попут појма љубави, добра, слободе.
14. 4г. Хомологички и
хетерологички појмови
• Уколико се појмови својим садржајем
односе и на саме себе, па су тако чланови
класе из сопственог обима, називамо их
хомологичким.
• Нпр. појам “прост” је по садржају и сам
прост, па се сврстава у сопствени обим.
Појам “сложен” је прост, па не припада
класи сложених појмова које обухвата
(тада га сматрамо хетерологичким).
