2. 1. Šta su didaktički materijali, a
šta pomoćna sredstva?
Didaktički materijali – didaktički
oblikovana neposredna stvarnost koja
omogućava detetovo odmereno
spoznavanje tokom vaspitno/obrazovnog
procesa /aktivnosti/.
Pomoćna sredstva – pomažu u
korišćenju + predstavljanju – didaktičkih
materijala u procesu spoznaje.
3. 2. Podela didaktičkog
materijala
2.1. Prema osobinama rada na
aktivnostima
demonstracioni – slike, karte, crteži,
modeli, dijapozitivi, dijafilmovi, filmovi,
kompjuteri...
aktivno/radni – udžbenici, priručnici,
enciklopedije...
4. laboratorijsko-eksperimentalni – odnose se
na različite aparate i uređaje pomoću kojih se
proučavaju prirodne zakonitosti, svojstva
materijala i dr.
manipulativni – alati, pribor...
operativni – mašine i aparati za proučavanje
procesa proizvodnje...
proizvodni – mašine i alati za proizvodni
rad...
5. 2.2. Prema načinu kako deca
percipiraju stvarnost
auditivni
vizuelni
audiovizuelni
6. 2.3. S obzirom na prostorne
dimenzije didaktičkog materijala
dvodimenzionalni
trodimenzionalni
7. 2.4. S obzirom na način prikazivanja
pojava
statičan
dinamičan
8. 3. Vizuelni didaktički materijali
U najčešće korišćen vizuelni didaktički
materijal ubrajamo: uzorke iz okolina, zbirke,
preparate, fosile, modele, makete, reljefe,
crteže, slike (umetničke, fotografije,
aplikacije), dijapozitive, dijafilomove, element-
filmove, grafička sredstva (skice, planove,
zemljopise, kalendare prirode, tablice,
vremenske trake, sheme, dijagrame,
grafikone), knjige, raznovrsne materijale za
didaktičke igre, itd.
9. Zadatak vaspitača je da osigura što
bogatiji izvor neposrednih iskustava, koja
su temelj svakog spoznavanja, mišljenja i
zauzimanja stavova. Upotreba vizuelnih
didaktičkih materijala temelji se na
činjenici da su ona manje apstraktna od
reči. Pravilna upotreba vizuelnih sredstava
pozitivno utiče na kvantitet, kvalitet,
trajnost znanja i razvoj dečijih sposobnosti.
10. Vaspitač će u svojoj pripremi za
neposredno izvođenje aktivnosti, između
ostalog, predvideti kojim će se vizuelnim
didaktičkim materijalima koristiti, kada će
ih upotrebiti i kako će ih pokazati.
Osnovno je pravilo kod korišćenja
vizuelnog didaktičkog materijala da se
pokaže tako da ih sva deca dobro vide,
kako bi ih mogli detaljno posmatrati i
iskoristiti u procesu spoznavanja.
11. 4. Trodimenzionalni vizuelni
didaktički materijali
Najčešći su:
• uzorci iz detetovog okruženja – predmeti
i prirodni objekti ili njihovi delovi tipični za
određenu skupinu predmeta. Uzorci iz
okoliša: stene, vrste tla, rude, goriva,
minerali; biljke u herbariju ili njihovi
delovi, suvi i mokri preparati životinja
(bube, ribe, mali sisavci, ptice...) ili njihovi
delovi...
12. modeli, makete i reljefi su verne kopije objekata
iz stvarnosti i vredni izvori znanja na ativnostima.
Oni su realni trodimenzionalni prikazi prirode koji
se mogu lako prepoznati. Mogu biti manji ili veći
od prirodnih, izrađeni su u veličini pogodnoj za
posmatranje, često prikazuju unutrašnjost koja se
obično ne može videti. Sa njih su nevažni delovi
uklonjeni, tako da se najvažniji mogu lakše uočiti.
Pritom se koriste boja i tekstura radi isticanja
pojedinih detalja.
13. Razlikujemo:
obične modele (uvećane ili umanjene imitacije
prirode), montažne (mogu se rasklopiti i opet
sklopiti) i preseke modela (prikazuju preseke
prirodnih elemenata). Najkorisniji su montažni
modeli;
makete možemo koristiti u vrtićima i početnim
razredima osnovne škole, ali i kasnije u
geografiji, istoriji, fizici, kemiji;
reljefi – zavičaja, opštine.
14. Vizuelne trodimenzionalne didaktičke materijale
upotrebljavamo na aktivnostima uvek kad njihova
upotreba osigurava najbolje usvajanje neke
teme.
Pri upotrebi na aktivnostima trebamo didaktički
materijal pokazati u vreme razgovora, a ne pre ili
kasnije; modeli uz razne druge materijale trebaju
videti sva deca te njima neposredno rukovati kad
god je to moguće.
15. 5. Dvodimenzionalni vizuelni
didaktički materijali
1. Slika – najčešći dvodimenzionalni
didaktički materijal na aktivnostima ali i u
svakodnevnom životu: dnevne novine,
dečiji časopisi, knjige, propagandne
poruke, ilustracije.
16. Slika ima nekoliko komunikativnih
značenja:
ona je ’’miran’’ vizuelni didaktički
materijal koji može nagovestiti pokret,
istaknuti glavnu ideju i impresiju,
može se koristiti za spoznavanje
pojedinosti ili celovitog prikaza aktivnosti.
17. 5.2. Neka didaktička pravila
prilikom odabira i pokazivanja slika
Sliku treba pokazati kako bi je sva deca dobro
videla,
dovoljno dugo izložiti da bi je deca mogla pažljivo
promatrati i na njoj uočiti bitno,
polazeći od celovitog prikaza na slici, ide se
prema detaljima, da bi se ponovno završilo s
celovitim prikazom.
Voditi računa o važnosti umetničke i didaktičke
slike kvalitetu, boji, jasnoći, veličini i zanimljivosti
slike.
18. Fotografije - česta upotreba na aktivnostima;
tematski albumi (prirodne zanimljivosti, izleti,
ekskurzije itd.).
Aplikacije - vrlo važan didaktički materijal.
Izrađuje se kao male sličice ali se kao aplikacije
mogu koristiti i pojedini prirodni objekti, kao i
fotografije. Na školsku tablu pričvršćuju se
pomoću magneta čime se celina postupno
popunjava, što privlači pažnju dece jer se prikaz
postepeno razvija.
19. 2. Mirna projekcija - omogućava
zajedničko promatranje pojedinačnog
ilustrativnog materijala onoliko dugo
koliko to zadaci na aktivnostima
zahtevaju.
Postoje različite mirne projekcije:
epiprojekcije, projekcije dijafilmova i
dijapozitiva, grafoprojekcije, Powerpoint
projekcije itd.
20. 3. Grafička sredstva - materijali koji
prenose činjenice i ideje pomoću
kombinacija crteža, reči i slika. Oni su
posebno pogodni za prikaz poruka u
skraćenom, preglednom obliku, za
prikazivanje brojčanih podataka i
određenih apstrakcija, (sheme, dijagrami,
grafikoni, skice, planovi itd.) te za
ilustraciju odnosa.
21. 4. Dinamička projekcija - omogućava
deci zajedničko posmatranje slika u
kretanju. Didaktički materijal kojim
uspešno koristimo dinamičnu projekciju na
aktivnostima je element-film.
22. Element film obično sadrži samo jedan deo
sadržaja a ređe sažetak bitnih činjenica jedne
aktivnosti ili teme te se obično ugrađuje u
strukturu aktivnosti kao jedan element te
strukture. Element film je kratak i obično traje
od tri do četiri min. On je nem tako da vaspitač
na temelju popratnog pisanog uputstva
osmišljava i stvara svoj komentar,
prilagođavajući ga deci. Element film se temelji
na slici u pokretu (vizuelnoj komponenti).
23. 5. Tekstualni didaktički materijal
obuhvata štampane materijale, a to su:
udžbenici, priručnici, članci, atlasi, čitanke,
zbirke zadataka, leksikoni, enciklopedije, i
dr.
24. Udžbenik je jedan od najraširenijih izvora
znanja, neretko i u vrtiću. Možemo ga
najjednostavnije odrediti kao knjigu u kojoj je
na poseban način prema pedagoškim,
psihološkim, didaktičkim i metodičkim
načelima prerađen sadržaj određene nauke ili
struke i prilagođena vasitanju/obrazovanju
dece u vrtiću. Savremeni udžbenik bi trebao
voditi decu do otkrivanja novih saznanja i
prestao biti samo ’’knjiga za učenje’’ i postati
’’knjiga koja uči učiti’’.
25. Priručnik za vaspitače zaokružuje
tekstualan didaktički materijal za aktivnosti
bilo koje metodike. Prvenstveno je
namenjen vaspitačima, koji im pomaže u
godišnjem planiranju rada, iako ga često
koriste i mnogi roditelji.
26. On najčešće sadrži:
određivanje zadataka pojedinih metodika
(npr. početnog formiranja matematičkih
pojmova...) kod različitih dobnih grupa;
sadržaje celina, tema i jedinica;
temeljne pojmove koje deca trebaju spoznati;
dodatne poruke vaspitačima.
27. 6. Auditivni didaktički materijali
Na aktivnostima auditivan didaktički materijal
nema tako važno mesto kao vizuelni.
Izuzmemo li vaspitačevu reč tada tom skupu
dodajemo radio emisije, kasete, CD, DVD itd.
Audiozapis omogućava reprodukciju tonova iz
prirodnog i društvenog detetovog okruženja
pomoću kasetofona i/li kompjutera. Zbog
jednostavnosti rukovanja ti se zapisi često
koriste uz istovremeno pokazivanje nekoga
vizuelnog didaktičkog materijala.
28. 7. Živa reč
Živa reč bila je osnovni izvor znanja u
tradicionalnom školi. U vrtiću to ipak nije
moguće, iako vaspitač najčešće usmenim
putem npr. prepričavanjem i sl. odgovarajuće
sadržaje prenosi/saopštava deci.
29. Živa reč deteta na aktivnostima zauzima
istaknuto mesto. Smisao detetovog
izlaganja ne sastoji se od toga da pokažu
vaspitaču koliko znaju, već da svoje
iskustvo i spoznaje ispričaju drugima. Na
taj način deca se vežbaju u izlaganju svog
iskustva, ali i u slušanju i razumevanju
svojih vršnjaka.
30. Deca će slobodnije i sigurnije nastupiti u
svom izlaganju ako vaspitač:
– izbegne propitivačku situaciju tokom
izlaganja deteta
– najavi dete kao dobrog poznavaoca teme
– zamoli dete da se kod kuće pripremi za
saopštenje
– uvede stalna mesečna saopštenja dece o
malim zanimljivostima koje su deca spoznala
u poslednje vreme.
31. Živa reč drugih ljudi je povremeni izvor
znanja (istoričar, glumac, pisac, muzičar,
sportista i sl.). Takođe, treba još
spomenuti i ljude koji deci govore tokom
njihovih poseta u ustanovama kao što su
muzej, izložba, pozorište itd.
32. 8. Audiovizuelni didaktički
materijali
Sam naziv audiovizuelni didaktički materijali
govori da se za njihovo percipiranje istodobno
koriste čula vida i sluha, te osigurava bogatija i
delotvornija komunikacija od angažovanja samo
jednog čula.
Savremeni audiovizuelni didaktički materijali
jesu nastavni film, obrazovna televizija,
videokasete, CD i DVD.
33. Nastavnim ili školskim filmom smatramo film
specijalno izrađen za nastavu/aktivnosti i
usklađen s nastavnim programom, osobinama
dece s obzirom na dob i opštim didaktičkim i
metodičkim zahevima.
Prednosti filma su:
dinamičan je, poistovećuje decu sa stvarnom
situacijom na filmu, dokument je događaja ili
pojave; može pokazati prošlost, sadašnjost i
budućnost; povećava ili smanjuje veličinu
predmeta itd.
34. Za njegovo uspešno prezentovanje na
aktivnostima važno je voditi računa o
metodičkim uputstvima. Vaspitač mora pre
svega sam videti film. Pre gledanja u sobi
deci dati osnovne informacije o filmu:
naslov filma, vreme trajanja, obraditi
nepoznate reči itd. Takođe, decu treba
upozoriti na šta valja obratiti pažnju na
filmu.
35. Nakon projekcije filma, vodi se razgovor
a ukoliko je potrebno mogu se prikazati
pojedini delovi filma, posebno one delove
koji su ostavili poseban utisak na decu ili
koji su ostali nejasni i nerazumljivi.
Isti metodički postupak vredi i za
videokasete, CD i DVD.
36. 8.1. Obrazovna televizija –
televizijske emisije
Mogućnosti televizije kao audiovizuelnog
didaktičkog materijala vrlo su velike.
Važna je njena uloga kao materijala za
približavanje stvarnosti koja nije dostupna.
Danas se televizijske emisije isto mogu
snimiti na videokasete te se u nastavnom
procesu mogu projektovati prema potrebi.
37. Pri primeni obrazovnih emisija na aktivnostima
zapažene su ove etape:
• pripremanje dece – vaspitač usmerava pažnju
dece na najvažnije delove, objašnjava pojedine
pojmove vodeći računa o predznanju dece;
• praćenje emisije – deca pažljivo prate emisiju;
• raščlanjivanje emisije – vaspitač proverava
koliko su razumeli emisiju i zadaje im pojedine
zadatke;
38. uopštavanje sadržine aktivnosti – odnosi
se na sažimanje, smišljenom spajanju i
sređivanju pojedinih podataka u skladnu
celinu;
samostalan rad dece – ogleda se u
rešavanju pojedinih zadatih zadataka na
aktivnostima ali i za domaći zadatak.
39. 9. POMOĆNA SREDSTVA
U pomoćna sredstva ubrajamo materijale,
oruđa, uređaje, aparate i dr., koja
pomažu/omogućavaju upotrebu didaktičkih
materijala. Pomoćna sredstva kojima se
služimo u vrtiću možemo prema složenosti
podeliti na: pribor za pisanje, pribor za
crtanje, eksperimentalna pomagala,
instrumenti, aparate, elektronske uređaje,
demonstraciona sredstva/pomagala.
40. 9.1. Koja je razlika između
didaktičkog materijala i pomoćnih
sredstava?
Didaktički materijali su izvori znanja,
objekt spoznavanja, sadržaj poruke koju
posredujemo deci pomoću pomoćnih
sredstava.
41. 10. OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA
Obrazovna tehnologija zaokružuje najmanje tri
elementa:
didaktički materijal,
pomoćna sredstva i postupke,
načine organizovanja aktivnosti.
OT nastoji odgovoriti na pitanja kako
primenjujemo didaktičke materijale i pomoćna
sredstva u vaspitno/obrazovnom procesu
spoznaje i razvitku dečijih sposobnosti.
42. Savremena OT integriše savremeno
koncipiran program usvajanja saznanja
(softver) i tehniku/pomoćno sredstvo (hardver)
putem koje-g program postaje dostupan
detetu.
Program integriše sadržaje, izvore znanja –
medije, koji omogućavaju dvosmernost
komunikacije, sastav zadataka kojima
podstičemo aktivnosti dece i tok usvajanja
sadržina, te instrument pomoću kojeg
vrednujemo ostvarivanje programa.
43. Elektronska učionica je posebna učionica na koju se
tehničkim uređajima pokušavaju preneti neki vaspitačevi
zadaci, kao:
– obrađivanje (izlaganje, informisanje),
– ponavljanje,
– vežbanje, i
– proveravanje sadržina aktivnosti.
Na žalost, elektronska učionica nije naišla na širu primenu
ni u našim školama (vrtićima), jer je dosta skupa, zahteva
izradu kvalitetnog programa i dodatno tehničko
osposobljavanje vaspitača, a pojavila su se i nova jeftinija
rešenja poput kompjuterske tehnologije.
