Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Језичка култура у настави

389 views

Published on

Језичка култура у настави

Published in: Education
  • DOWNLOAD FULL MOVIE, INTO AVAILABLE FORMAT ......................................................................................................................... ......................................................................................................................... ,DOWNLOAD FULL. MOVIE 4K,FHD,HD,480P here { https://tinyurl.com/yybdfxwh }
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Be the first to like this

Језичка култура у настави

  1. 1. 11 Вељко БрборићВељко Брборић Филолошки факултетФилолошки факултет Катедра за српски језикКатедра за српски језик Виминацијум, 2. 8. 2019.Виминацијум, 2. 8. 2019. ЈЕЗИЧКАЈЕЗИЧКА КУЛТУРАКУЛТУРА УУ НАСТАВИНАСТАВИ
  2. 2. 22 УВОДУВОД  Правом, однегованом и одмереном речју, тј.Правом, однегованом и одмереном речју, тј. култивисаним исказом, може се постићи и оно штокултивисаним исказом, може се постићи и оно што нам се иначе понекад чини немогућим.нам се иначе понекад чини немогућим.  Наш народ сажео је то у једну, мудру изреку:Наш народ сажео је то у једну, мудру изреку: Лепа реч и гвоздена врата отвараЛепа реч и гвоздена врата отвара (лепа реч може бити и(лепа реч може бити и изговорена и написанаизговорена и написана )) Народна пословица:Народна пословица: Човек се по беседи познајеЧовек се по беседи познаје
  3. 3. 33 ГОВОРНА КУЛТУРАГОВОРНА КУЛТУРА  Основна правила језичке културе усвајају сеОсновна правила језичке културе усвајају се у школи (у школи (мало је самоукихмало је самоуких).).  За већину популације језичко и граматичкоЗа већину популације језичко и граматичко образовање завршава се са основномобразовање завршава се са основном школом (школом (са 15 годинаса 15 година).).  Отворено је питање колико смо и јесмо лиОтворено је питање колико смо и јесмо ли језички културни.језички културни.  Најлакше и најтачније би било рећи иНајлакше и најтачније би било рећи и јесмојесмо и нисмои нисмо илиили неко јесте неко нијенеко јесте неко није ..
  4. 4. 44 ГОВОРНА КУЛТУРАГОВОРНА КУЛТУРА  У животу свакога човека, био он тога свестан илиУ животу свакога човека, био он тога свестан или не, без обзира на образовање и статус који имане, без обзира на образовање и статус који има језичка култура има важну, велику улогу.језичка култура има важну, велику улогу.  Ми смо појединачно/колективно језички (Ми смо појединачно/колективно језички (нене)културни)културни без обзира шта радимо и где радимо.без обзира шта радимо и где радимо.  Сви се свакодневно обраћамо другимаСви се свакодневно обраћамо другима (некоме) или се неко обраћа нама.(некоме) или се неко обраћа нама.  ТО ЈЕ РЕАЛНОСТТО ЈЕ РЕАЛНОСТ..  Често од нашеЧесто од наше “вештине” и “знања”“вештине” и “знања” зависи какозависи како ћемо нешто рећи или написати (ћемо нешто рећи или написати (правилно илиправилно или неправилно,неправилно, добро или лоше, успешно или неуспешно, тачнодобро или лоше, успешно или неуспешно, тачно или погрешно...или погрешно...).).  Реч има невероватно велику покретачку снагу,Реч има невероватно велику покретачку снагу, мисао казанамисао казана ““добро”добро” и казанаи казана “лоше”“лоше” потпуно супотпуно су различитеразличите или могу бити потпуно различитеили могу бити потпуно различите..
  5. 5. 55 ШТА ЈЕ ШКОЛА?ШТА ЈЕ ШКОЛА?  школашкола ж. установа за васпитање и образовањеж. установа за васпитање и образовање деце и одраслих, у којој се изграђује морална идеце и одраслих, у којој се изграђује морална и друштвена личност ученика и стиче основнадруштвена личност ученика и стиче основна писменост и основна знања из разних наука иписменост и основна знања из разних наука и вештина, односно у којој се стичу знања извештина, односно у којој се стичу знања из одређене струке; зграда у којој се таква установаодређене струке; зграда у којој се таква установа налази (налази (Речник Матице српскеРечник Матице српске).). Школа је и:Школа је и:  - похађање школе, школовање;- похађање школе, школовање;  - врста дечије игре;- врста дечије игре;  - настава у школи;- настава у школи;  -- посебан правац у науци и уметности.посебан правац у науци и уметности.
  6. 6. 66 ЗНАЧАЈ И УЛОГА ШКОЛЕЗНАЧАЈ И УЛОГА ШКОЛЕ  Школа и настава су, поред бројних задатака иШкола и настава су, поред бројних задатака и обавеза,обавеза, задужени за језичку културу ученика.задужени за језичку културу ученика.  Ваља знати како се до језичке културе стиже иВаља знати како се до језичке културе стиже и који су њени чиниоци, од којих она зависикоји су њени чиниоци, од којих она зависи ((директно и индиректнодиректно и индиректно):): – наставни планови и програми,наставни планови и програми, – уџбеници и приручници,уџбеници и приручници, – наставни часови из српског језика,наставни часови из српског језика, – наставни часови свих предмета инаставни часови свих предмета и – бројни утицаји изван школе и изванбројни утицаји изван школе и изван наставе.наставе.
  7. 7. 77 ЗНАЧАЈ И УЛОГА ШКОЛЕЗНАЧАЈ И УЛОГА ШКОЛЕ 1.1. Место школе у друштву;Место школе у друштву; 2.2. Место језичке културе у друштву;Место језичке културе у друштву; 3.3. Статус језичке културе у школи;Статус језичке културе у школи; 4.4. Место и улогаМесто и улога Српског језика иСрпског језика и књижевностикњижевности као наставног предмета;као наставног предмета; 5.5. Улога учитеља у развоју говорне културеУлога учитеља у развоју говорне културе ;; 6.6. УлогаУлога предметних наставникапредметних наставника СрпскогСрпског језика и књижевности;језика и књижевности; 7.7. УлогаУлога свих наставника у школисвих наставника у школи (од учитеља(од учитеља до наставника и професора који раде садо наставника и професора који раде са ученицима).ученицима).
  8. 8. 88 МЕСТО СРПСКОГ ЈЕЗИКА УМЕСТО СРПСКОГ ЈЕЗИКА У НАСТАВИНАСТАВИ 1.1. Српски језикСрпски језик као наставни предмет укао наставни предмет у школском систему имашколском систему има прво и најистакнутијепрво и најистакнутије местоместо (налази се на првом месту у свим(налази се на првом месту у свим школским документима и по броју часова немашколским документима и по броју часова нема оних који га надилазе).оних који га надилазе). 2. Сложеност српског језика и књижевности2. Сложеност српског језика и књижевности ((језик, књижевност и култура изражавањајезик, књижевност и култура изражавања )) и свеобухватност задатака и циљева каои свеобухватност задатака и циљева као наставног предмета дају му посебну важност.наставног предмета дају му посебну важност. 3. Српски језик и књижевност најсвестраније3. Српски језик и књижевност најсвестраније поспешују сазревање личности ученикапоспешују сазревање личности ученика ..
  9. 9. 99 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАЈЕЗИЧКА КУЛТУРА  Језичка култураЈезичка култура је усавршен степенје усавршен степен властитог говора и писањавластитог говора и писања, тј. овладавање, тј. овладавање вештином правилног, тачног и течногвештином правилног, тачног и течног исказивања властитих мисли и осећања иисказивања властитих мисли и осећања и успешне комуникације с другим члановимауспешне комуникације с другим члановима говорне заједнице.говорне заједнице.  ПисменостПисменост је степен познавања нормије степен познавања норми стандардног језика (граматичких, ортографских,стандардног језика (граматичких, ортографских, ортоепских, лексичких) и способности њиховеортоепских, лексичких) и способности њихове примене у пракси.примене у пракси.
  10. 10. 1010 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (дефиниција)(дефиниција)  Манифестује се у усвајању граматичкихМанифестује се у усвајању граматичких узуса стандардног језика.узуса стандардног језика.  Да би неко имао у свом говоруДа би неко имао у свом говору заступљене све елементе језичке културе,заступљене све елементе језичке културе, потребно је да своју говорну и писану речпотребно је да своју говорну и писану реч усагласи са нормативним захтевима какоусагласи са нормативним захтевима како у фонетици, ортоепији тако и уу фонетици, ортоепији тако и у морфологији и синтакси.морфологији и синтакси.  Без усвајања тих одлика књижевног језикаБез усвајања тих одлика књижевног језика нема потпуне језичке културенема потпуне језичке културе ((ЕнциклопедијскиЕнциклопедијски лексикон МЗ 1972: 164лексикон МЗ 1972: 164).).
  11. 11. 1111 Уџбеничка дефиницијаУџбеничка дефиниција  Особа која говориОсоба која говори књижевним језикомкњижевним језиком мора познаватимора познавати граматичку нормуграматичку норму ,, односно граматичка правила тога језика.односно граматичка правила тога језика. Исто тако мора познаватиИсто тако мора познавати лексичкулексичку нормунорму, односно правила избора, односно правила избора адекватних речи у зависности од њенеадекватних речи у зависности од њене употребе у одређеном функционалномупотребе у одређеном функционалном стилу (разговорном, административном,стилу (разговорном, административном, научном, публицистичком)научном, публицистичком)..  (Станојчић и Поповић, Граматика 1989 : 393).(Станојчић и Поповић, Граматика 1989 : 393).
  12. 12. 1212 НАСТАВАНАСТАВА  НаставаНастава представља један од многихпредставља један од многих видова васпитања (схваћеног у ширемвидова васпитања (схваћеног у ширем смислу те речи), тј. један од многих видовасмислу те речи), тј. један од многих видова намерног утицања на развитак личности.намерног утицања на развитак личности. Не подлеже сумњи да је настава обликНе подлеже сумњи да је настава облик учења, облик усвајања тековина културе.учења, облик усвајања тековина културе.  НаставомНаставом руководе учитељи и наставницируководе учитељи и наставници,, непосредно или посредно, односно особенепосредно или посредно, односно особе које већ знају и умеју оно што ученици теккоје већ знају и умеју оно што ученици тек треба да науче.треба да науче.
  13. 13. 1313 НАСТАВА ЈЕЗИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИНАСТАВА ЈЕЗИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ОСНОВНА ШКОЛА ЧАСОВА НЕДЕЉНО ЧАСОВА ГОДИШЊЕ НАСТАВА ЈЕЗИКА НАСТАВА КЊИЖ. КУЛТУРА ИЗРАЖ. ПРВИ РАЗРЕД 5 180 15 40 30 ДРУГИ РАЗРЕД 5 180 40 80 65 ТРЕЋИ РАЗРЕД 5 180 40 80 60 ЧЕТВРТИ РАЗРЕД 5 180 45 80 55 ПЕТИ РАЗРЕД 5 180 65 65 60 ШЕСТИ РАЗРЕД 4 144 50 55 40 СЕДМИ РАЗРЕД 4 144 50 55 35 ОСМИ РАЗРЕД 4 136 45 55 36
  14. 14. 1414 НАСТАВА ЈЕЗИКА У СРЕДЊОЈНАСТАВА ЈЕЗИКА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИШКОЛИ СРЕДЊА ШКОЛА НЕДЕЉНО ГОДИШЊЕ ЈЕЗИК КЊИЖ. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА ПРВИ РАЗРЕД 4 140 32 88 20 ДРУГИ РАЗРЕД 4 148 30 91 27 ТРЕЋИ РАЗРЕД 4 144 34 90 20 ЧЕТВРТИ РАЗРЕД 4 128 30 80 18 За 12 година школовања просечан ученик има укупно 1884 часова српског језика (4,4 часа недељно). Култури изражавања припада 466 часова, односно 24,7%. ЈЕЗИК + КЊИЖЕВНОСТ = КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА
  15. 15. 1515 ПРЕТПОСТАВКЕ = ЧИЊЕНИЦЕПРЕТПОСТАВКЕ = ЧИЊЕНИЦЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ОСНОВНОЈ ШКОЛИЗНАЊЕ СТЕЧЕНО У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ  Реална је претпоставка да највећи део популацијеРеална је претпоставка да највећи део популације темељно граматичко знање стиче у основној школитемељно граматичко знање стиче у основној школи..  Некима је завршетак осмог разреда и крај школовања.Некима је завршетак осмог разреда и крај школовања. ПРОБЛЕМИ НАСТАВЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИПРОБЛЕМИ НАСТАВЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ  У нашим средњим школама настави граматике иУ нашим средњим школама настави граматике и језичке културе посвећује се мало пажње. Остаје нам,језичке културе посвећује се мало пажње. Остаје нам, дакле, често само знање стечено у основној школидакле, често само знање стечено у основној школи уколико није заборављеноуколико није заборављено —— А НИЈЕ ДА СЕ НЕА НИЈЕ ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА.ЗАБОРАВЉА.  Учитељи, наставници и професори у основнојУчитељи, наставници и професори у основној школи, први су и најзначајнији чиниоци ширењашколи, први су и најзначајнији чиниоци ширења добре говорне и писане речи, тј. културедобре говорне и писане речи, тј. културе говора.говора.
  16. 16. 1616 Шта све утиче на говорну културу?Шта све утиче на говорну културу?  Покушаћемо да укратко дефинишемо и осталеПокушаћемо да укратко дефинишемо и остале чиниоце, који сваки на свој начин утичу на језичкучиниоце, који сваки на свој начин утичу на језичку културу ученика:културу ученика:  1. општа култура, а посебно језички ниво средине;1. општа култура, а посебно језички ниво средине;  2. наставни план и програм као званични документи;2. наставни план и програм као званични документи;  3. уџбеници и приручници који се користе у настави;3. уџбеници и приручници који се користе у настави;  4. стручна помоћ просветно‑педагошких служби4. стручна помоћ просветно‑педагошких служби (било оних при министарству просвете, било оних(било оних при министарству просвете, било оних институтског типа);институтског типа);  5. већ поменути наставник и његов рад — као5. већ поменути наставник и његов рад — као најважнијанајважнија карика у реализацији наставе;карика у реализацији наставе;  6. ученик на кога на различите начине утичу6. ученик на кога на различите начине утичу поменутипоменути фактори (језички ниво средине, наставнифактори (језички ниво средине, наставни план и програм,план и програм, уџбеници и приручници, различитауџбеници и приручници, различита стручна помоћ,стручна помоћ, наставник), али и породица инаставник), али и породица и окружење.окружење.
  17. 17. 1717 ШТА И КАКО ПОПРАВИТИ?ШТА И КАКО ПОПРАВИТИ?  Дакле, могуће је утицати на наставни план иДакле, могуће је утицати на наставни план и програм, стручну помоћ одговарајућих установа,програм, стручну помоћ одговарајућих установа, уџбенике и приручнике и на саме наставнике.уџбенике и приручнике и на саме наставнике.  а) Многи учитељи и наставнициа) Многи учитељи и наставници у школи својиму школи својим говором и писањем врло често руше оно штоговором и писањем врло често руше оно што наставник језика на својим часовима изгради (свинаставник језика на својим часовима изгради (сви наставници морају правилно говорити и писати);наставници морају правилно говорити и писати);  б) Изван школеб) Изван школе је поплава језичке некултуре ије поплава језичке некултуре и језичког шунда (деградирана писменост пунајезичког шунда (деградирана писменост пуна фраза, клишеа и рогобатних конструкција — уфраза, клишеа и рогобатних конструкција — у већини језичких функционалних стилова).већини језичких функционалних стилова).
  18. 18. 1818 РЕАЛНО СТАЊЕРЕАЛНО СТАЊЕ  Никада није рађено озбиљно испитивање говорнеНикада није рађено озбиљно испитивање говорне културе наставника и професора српског језика укултуре наставника и професора српског језика у нашим школама, али сви знамо да и ту има пропустанашим школама, али сви знамо да и ту има пропуста и то озбиљних.и то озбиљних.  Илустративно звучи сведочење професора ДушанаИлустративно звучи сведочење професора Душана Јовића о испитивању језика наставника (не самоЈовића о испитивању језика наставника (не само наставника језика већ и наставника других предметанаставника језика већ и наставника других предмета који су изводили наставу) у општини Рачакоји су изводили наставу) у општини Рача Крагујевачка. Од великог броја испитиванихКрагујевачка. Од великог броја испитиваних наставника, њихнаставника, њих око две стотине, само је седморооко две стотине, само је седморо имало књижевни акценат (то је 3,5%).имало књижевни акценат (то је 3,5%).  Ваља знати да је наш језик дијалекатски разуђен и даВаља знати да је наш језик дијалекатски разуђен и да је велика разлика између стандарда и дијалекта.је велика разлика између стандарда и дијалекта.
  19. 19. 1919 Улога медијаУлога медија  МедијиМедији, то није спорно, утичу негативно и ту не, то није спорно, утичу негативно и ту не видим излаз и немам решење, погубни су за језичкувидим излаз и немам решење, погубни су за језичку културу.културу.  Уколико их не поправимо, а то неће ићи ни брзо ниУколико их не поправимо, а то неће ићи ни брзо ни лако ученици ће нам културу изражавања стицатилако ученици ће нам културу изражавања стицати на улици и из јавних гласила, где је ниво језичкена улици и из јавних гласила, где је ниво језичке културе недопустиво низак.културе недопустиво низак.  Више пута је истицано да штампа, радио иВише пута је истицано да штампа, радио и телевизија морају више пажње посвећивати језичкојтелевизија морају више пажње посвећивати језичкој култури:култури: "У овим установама морају да буду заступљена сва три нивоа"У овим установама морају да буду заступљена сва три нивоа културе говора: добар говор (правилан, онај који се слаже сакултуре говора: добар говор (правилан, онај који се слаже са књижевном нормом), култивисан, оплемењен говорни изразкњижевном нормом), култивисан, оплемењен говорни израз (који је далеко од дијалеката и ослобођен сировости)..."(који је далеко од дијалеката и ослобођен сировости)..." (Дешић(Дешић 1989).1989).
  20. 20. 2020 ГОВОРНА КУЛТУРАГОВОРНА КУЛТУРА методичка литератураметодичка литература  Насупрот различитим декларативностима говорнаНасупрот различитим декларативностима говорна култура је код нас у школским програмима накултура је код нас у школским програмима на последњем месту.последњем месту. Исто је тако и у уџбеницима, а и уИсто је тако и у уџбеницима, а и у наставној пракси. То је, дакле, запуштена област.наставној пракси. То је, дакле, запуштена област.  ПоследицеПоследице су јасне у основним, средњим и вишимсу јасне у основним, средњим и вишим школама се не овлада добрим говором, а то се јасношколама се не овлада добрим говором, а то се јасно види од улице до скупштинске говорнице. Свимавиди од улице до скупштинске говорнице. Свима смета неодговарајућа кравата, несклад боја усмета неодговарајућа кравата, несклад боја у облачењу, али не и некултура говора.облачењу, али не и некултура говора.  РеторикаРеторика је још у античко време заснована каоје још у античко време заснована као вештина и врлина говора. Настава би морала да узвештина и врлина говора. Настава би морала да уз естетику, етику, логику, психологију и друге науке даестетику, етику, логику, психологију и друге науке да афирмише говорну културу у свим њеним видовимаафирмише говорну културу у свим њеним видовима - од свакодневне комуникације до најсложенијих- од свакодневне комуникације до најсложенијих говорних облика. Нужно је да настава говорнеговорних облика. Нужно је да настава говорне културе буде креативна.културе буде креативна. (С. Маринковић)(С. Маринковић)
  21. 21. 2121 НАСТАВНИЦИ И ШКОЛА НЕ МОГУ САМИНАСТАВНИЦИ И ШКОЛА НЕ МОГУ САМИ  родитељи и породица,родитељи и породица,  логопеди и отклањање муцавости и сл.,логопеди и отклањање муцавости и сл.,  страх од говора и стид,страх од говора и стид,  изглед и држање говорника,изглед и држање говорника,  вежбе гестикулације,вежбе гестикулације,  глас и дисање,глас и дисање,  паузе у говору,паузе у говору,  вежбе артикулације,вежбе артикулације,  вежбе дикције и говорне мане,вежбе дикције и говорне мане,  рецитовање,рецитовање,  вежбе гласног читања,вежбе гласног читања,  пословни разговор,пословни разговор,  расправа, препричавање, причање,расправа, препричавање, причање,  здравице и поздравни говори. ...здравице и поздравни говори. ...
  22. 22. 2222 Пример бр. 1Пример бр. 1 (јесен 2008)(јесен 2008) Занимљиви људи из моје околинеЗанимљиви људи из моје околине  Ја ћу да вам описујем о мом љутитомЈа ћу да вам описујем о мом љутитом комшији. Мој комшија најгори је човек накомшији. Мој комшија најгори је човек на свету. Воли да нас бије и зеза поготовусвету. Воли да нас бије и зеза поготову кад игра шах или билијар. Иначе кадкад игра шах или билијар. Иначе кад изгуби на билијару или на шаху он туизгуби на билијару или на шаху он ту попизди. И хоће да нас бије, а ми затопопизди. И хоће да нас бије, а ми зато бежимо да нас не би тукао.бежимо да нас не би тукао. (Митар С., шести разред Н. Београд)(Митар С., шести разред Н. Београд)
  23. 23. 2323 Пример бр. 2Пример бр. 2 (јесен 2008)(јесен 2008) Ја знам ко самЈа знам ко сам Ја знам ко сам ученик школе .......Ја знам ко сам ученик школе ....... Знам да сам мамин и татин син. Знам даЗнам да сам мамин и татин син. Знам да сам рођен 1996. Знам да сам најгорисам рођен 1996. Знам да сам најгори ученик школе.....ученик школе..... Знам да имам брата и сестре. Знам даЗнам да имам брата и сестре. Знам да имам пуно другова. Знам да ми јеимам пуно другова. Знам да ми је разредни старешина... . Знам да ми јеразредни старешина... . Знам да ми је омиљени певач Синан Сакић. Знамда миомиљени певач Синан Сакић. Знамда ми је најбољи друг милош.је најбољи друг милош. (Емир К. Шести разред, Н. Београд)(Емир К. Шести разред, Н. Београд)
  24. 24. 2424 Пример бр. 3Пример бр. 3  Уметност коју волимУметност коју волим  Уметност коју волим је заправо музика. Музика јеУметност коју волим је заправо музика. Музика је оно што развесели мене али не само мене него ионо што развесели мене али не само мене него и остале људе. Она оплемењује цео свет. Можеостале људе. Она оплемењује цео свет. Може бити народна, опера, забавна... . Једнага данабити народна, опера, забавна... . Једнага дана сам се пробудио у десет сати, моја сестра јесам се пробудио у десет сати, моја сестра је пустила музику. Тај дан је била слава, тај дан мипустила музику. Тај дан је била слава, тај дан ми је био супер и зато да би вам дан био супер. Даје био супер и зато да би вам дан био супер. Да музике не би било сви би били тужни.музике не би било сви би били тужни.
  25. 25. 2525 ПРИМЕР БР. 4ПРИМЕР БР. 4 Писмени задатак једног београдскогПисмени задатак једног београдског основца о птици совиосновца о птици сови Сова (први део)Сова (први део) Сова је птица. Она дању спава, а ноћу је потпуноСова је птица. Она дању спава, а ноћу је потпуно слепа, као слепи миш.слепа, као слепи миш. Пошто ја не знам пуно о совама, писаћу оПошто ја не знам пуно о совама, писаћу о животињи коју знам.животињи коју знам. То је крава. Крава је сисар. Она има шест страна:То је крава. Крава је сисар. Она има шест страна: горњу, доњу, леву и десну. На задњој страни јегорњу, доњу, леву и десну. На задњој страни је реп. На крају репа је једна четка. Она служи да сереп. На крају репа је једна четка. Она служи да се крава брани од мува, да не би упадале у млеко.крава брани од мува, да не би упадале у млеко. Млеко виси испод краве.Млеко виси испод краве.
  26. 26. 2626 Писмени задатак једног београдскогПисмени задатак једног београдског основца о птици совиосновца о птици сови Сова (други део)Сова (други део) На предњој страни је глава која служи да наНа предњој страни је глава која служи да на њој расту рогови. Рогови служе да би кравањој расту рогови. Рогови служе да би крава бола. Глава служи да би на њу стала уста.бола. Глава служи да би на њу стала уста. Крава једе мало, јер оно што поједе, једе дваКрава једе мало, јер оно што поједе, једе два пута. Уста служе да би крава мукала. Ако непута. Уста служе да би крава мукала. Ако не муче онда су јој уста пуна.муче онда су јој уста пуна. Мушка крава је во. Во није сисар.Мушка крава је во. Во није сисар. Мени још увек није јасно како се добијаМени још увек није јасно како се добија млеко.млеко.
  27. 27. 2727 ПРИМЕР БР. 4ПРИМЕР БР. 4 Писмени задатак једногПисмени задатак једног крагујевачког средњошколцакрагујевачког средњошколца Зимско јутро (први део)Зимско јутро (први део) Зима је једно од најлепших годишњих доба, којеЗима је једно од најлепших годишњих доба, које деца, а и старији људи воле због снега. Највишедеца, а и старији људи воле због снега. Највише због санкања, грудвања, па и због предивногзбог санкања, грудвања, па и због предивног пејзажа.пејзажа. Када ујутру устанем и погледам кроз прозорКада ујутру устанем и погледам кроз прозор предивни пејзаж зимског јутра украшава оголелепредивни пејзаж зимског јутра украшава оголеле гране. Кад не би било снега, зима би била веомагране. Кад не би било снега, зима би била веома досадна и пуста. Ја једва чекам да завршим сведосадна и пуста. Ја једва чекам да завршим све обавезе у школи, да би могао да проведем времеобавезе у школи, да би могао да проведем време што више на скијању и грудвању.што више на скијању и грудвању.
  28. 28. 2828 Писмени задатак једног крагујевачкогПисмени задатак једног крагујевачког средњошколцасредњошколца Зимско јутро (други део)Зимско јутро (други део) Зима код многих нас буди нека сећања из прошлости,Зима код многих нас буди нека сећања из прошлости, неком по добру, неком по злу. Снега никада доста,неком по добру, неком по злу. Снега никада доста, гледајући како ситне пахуљице затрпавају некадашњугледајући како ситне пахуљице затрпавају некадашњу зелену траву а и летње успомене, што више снега то ћезелену траву а и летње успомене, што више снега то ће зима боље и брже проћи. Најбољи дан у зими је првизима боље и брже проћи. Најбољи дан у зими је први јануар код којег сви славимо тако звану „нову годину“ тујануар код којег сви славимо тако звану „нову годину“ ту се најлепше види зимски пејзаж. За мене је зима самосе најлепше види зимски пејзаж. За мене је зима само када падне снег јер ујутро кад устанем зимски пејзаж мекада падне снег јер ујутро кад устанем зимски пејзаж ме одушевљава и тада сам срећан цео дан.одушевљава и тада сам срећан цео дан. Мени ће зима, а и зимско јутро вечито остати у сећањуМени ће зима, а и зимско јутро вечито остати у сећању јер највише волим да видим тај зимски пејзаж.јер највише волим да видим тај зимски пејзаж.
  29. 29. 2929 Трагични ликови у поетској прози Боре СтанковићаТрагични ликови у поетској прози Боре Станковића  Како да започнем а да још више не унесрећимКако да започнем а да још више не унесрећим оне који су већ одавно несрећни, болни и тужни?оне који су већ одавно несрећни, болни и тужни?  Како да започнем а да понижене не понизим,Како да започнем а да понижене не понизим, увређене не повредим, како да започнем када суувређене не повредим, како да започнем када су сви унесрећени, сви посустали, болесни и згажени.сви унесрећени, сви посустали, болесни и згажени. Започећу од гробља, од задушница. ШапраначкоЗапочећу од гробља, од задушница. Шапраначко гробље ја на улазу у град с јужне стране.гробље ја на улазу у град с јужне стране.  У Врање се стиже из два правца. С југа одУ Врање се стиже из два правца. С југа од Прешева и Билаче ако се пође, и севера ако у градПрешева и Билаче ако се пође, и севера ако у град улазите из Бање. Гробље помињем јер је Бора својеулазите из Бање. Гробље помињем јер је Бора своје јунаке свуда по гробљу настанио. Неки су на улазу,јунаке свуда по гробљу настанио. Неки су на улазу, други у цркви, неки крај хумки са чутурицама задруги у цркви, неки крај хумки са чутурицама за ракију, други са корпама за храну. Тамо су Белка,ракију, други са корпама за храну. Тамо су Белка, Станоја, Наза, божји људи са вечито испруженомСтаноја, Наза, божји људи са вечито испруженом руком и пијаним погледом.руком и пијаним погледом.
  30. 30. 3030 Трагични ликови у поетској прози Боре СтанковићаТрагични ликови у поетској прози Боре Станковића  Гробљанска улица, калдрмом турском поплочана и данас јеГробљанска улица, калдрмом турском поплочана и данас је таква. Њоме су најчешће пролазиле Коштана и Софка, Ташанатаква. Њоме су најчешће пролазиле Коштана и Софка, Ташана и Стана, Аница и баба Злата. Авлије свуд около зидовимаи Стана, Аница и баба Злата. Авлије свуд около зидовима ограђене са ниским капиџицима одбројавају последње дане.ограђене са ниским капиџицима одбројавају последње дане.  Коштанине песме се не чују али види се да је она одавдеКоштанине песме се не чују али види се да је она одавде потекла. Цигана много има у Врању. Цела горња чаршија јепотекла. Цигана много има у Врању. Цела горња чаршија је циганска, скоро половина града. Тамо горе под самомциганска, скоро половина града. Тамо горе под самом Крстиловицом и Пржаром је њихов вилајет.Крстиловицом и Пржаром је њихов вилајет.  Врање се сместило подно две планине с једне и Мораве с другеВрање се сместило подно две планине с једне и Мораве с друге стране. Између је месечина, дерт, севдах и песма. Између сустране. Између је месечина, дерт, севдах и песма. Између су ханови, сераји и баште. Између су лепе девојке и луди Стојан,ханови, сераји и баште. Између су лепе девојке и луди Стојан, Митке и његова Реџеповица, игра и опет гробље. А као у гробуМитке и његова Реџеповица, игра и опет гробље. А као у гробу је и у хаџи Митиној, Арсиној, Миткетовој, Јовчиној и Ташанинојје и у хаџи Митиној, Арсиној, Миткетовој, Јовчиној и Ташаниној кући. Борини јунаци су моји пријатељи. Волим их, читам, сакући. Борини јунаци су моји пријатељи. Волим их, читам, са њима патим и грцам, певам и играм, свуда су око мене.њима патим и грцам, певам и играм, свуда су око мене.
  31. 31. 3131 Трагични ликови у поетској прози Боре СтанковићаТрагични ликови у поетској прози Боре Станковића Неки ме просто прогањају. Нарочито жене. Пре свих Коштана.Неки ме просто прогањају. Нарочито жене. Пре свих Коштана. Зашто је хтела, зашто кад је знала да неће моћи, да други нећеЗашто је хтела, зашто кад је знала да неће моћи, да други неће дати? Да ли је много хтела, а није смела? Млада, капка дадати? Да ли је много хтела, а није смела? Млада, капка да цунеш па да се расплачеш. Па Софка, невиђена лепотица, ацунеш па да се расплачеш. Па Софка, невиђена лепотица, а мушка рука је није такла. Заједно са њом горим и борим семушка рука је није такла. Заједно са њом горим и борим се против Мите, Марка, Томче, лудог Ванка, штитим је у амаму одпротив Мите, Марка, Томче, лудог Ванка, штитим је у амаму од преких погледа, у цркви на венчању држим детињу руку с њомпреких погледа, у цркви на венчању држим детињу руку с њом заједно да дарови не спадну. Машем по пепелу и гризем навекзаједно да дарови не спадну. Машем по пепелу и гризем навек усне рујне. Могла је све, није имала ништа. А тек Ташана саусне рујне. Могла је све, није имала ништа. А тек Ташана са лудим Парапутом? Која је то казна Божја? Таква казна може самолудим Парапутом? Која је то казна Божја? Таква казна може само од људи да стигне.од људи да стигне.  Затварам врата на Коштаниној колиби и заједно дворим њеногЗатварам врата на Коштаниној колиби и заједно дворим њеног оца Јовчу који излуде, о Боже, за својим рођеним дететом. Уоца Јовчу који излуде, о Боже, за својим рођеним дететом. У надницу идем са Станом, несуђеном Којиницом са Аницомнадницу идем са Станом, несуђеном Којиницом са Аницом одбијам просце и браним и њу и себе од покојника који никадодбијам просце и браним и њу и себе од покојника који никад неће доћи. Наводњавам башту са Цветом у ноћи и слушамнеће доћи. Наводњавам башту са Цветом у ноћи и слушам Стојанову жалну песму док месечина пали и греје, не да мира.Стојанову жалну песму док месечина пали и греје, не да мира. Са Назом на капији гробља захваљујем и стискам испруженуСа Назом на капији гробља захваљујем и стискам испружену руку. Са свима њима Евине грехе испаштам и ћутим, проклеторуку. Са свима њима Евине грехе испаштам и ћутим, проклето дуго ћутим.дуго ћутим.
  32. 32. 3232 Трагични ликови у поетској прози Боре СтанковићаТрагични ликови у поетској прози Боре Станковића  Стојана не волим. Све је заслужио. Само је за себе хтеоСтојана не волим. Све је заслужио. Само је за себе хтео најбоље. Знам засигурно да га Коштана није волела, нинајбоље. Знам засигурно да га Коштана није волела, ни Цвета. Митке плаче, куне, лоше му. А коју није погледајаЦвета. Митке плаче, куне, лоше му. А коју није погледаја само туј неје имаја, Стамболке, Арнаутке, Реџеповице исамо туј неје имаја, Стамболке, Арнаутке, Реџеповице и Циганке. А шта је Коштана имала? Шта његова жена која сеЦиганке. А шта је Коштана имала? Шта његова жена која се гнуша и одриче је се. Не цитирам критичаре јер умејугнуша и одриче је се. Не цитирам критичаре јер умеју страшно да погреше. Па они више жале Марка, Миткета,страшно да погреше. Па они више жале Марка, Миткета, Тому и Јовчу, Миту и Коју.Тому и Јовчу, Миту и Коју.  Где се чуло, разбрало да отац хоће са ћерком да живи,Где се чуло, разбрало да отац хоће са ћерком да живи, да отац прода дете своје, да матори лисац Митке зада отац прода дете своје, да матори лисац Митке за девојкама јури или свекар да са снахом својом спава. Отацдевојкама јури или свекар да са снахом својом спава. Отац сина да жени у дванаестој години па да се не зна ко је комесина да жени у дванаестој години па да се не зна ко је коме брат, отац, свекар, син.брат, отац, свекар, син.  Томча мучи Софку, на живој жеравици је пече. Арса туђеТомча мучи Софку, на живој жеравици је пече. Арса туђе дете удаје за Асана, Тома јединца сина хоће да убије збогдете удаје за Асана, Тома јединца сина хоће да убије због Коштане. А његова Тодора је била најлепша девојка у целојКоштане. А његова Тодора је била најлепша девојка у целој околини, па опет му мало.околини, па опет му мало.
  33. 33. 3333 Трагични ликови у поетској прози Боре СтанковићаТрагични ликови у поетској прози Боре Станковића  Хаџи Мита по други пут дошао да унесрећи својуХаџи Мита по други пут дошао да унесрећи своју “Софкицу”, о лицемерја! Подли поп живу Ташану затвара у“Софкицу”, о лицемерја! Подли поп живу Ташану затвара у гроб и свети јој се, а све у име љубави, док Која Станугроб и свети јој се, а све у име љубави, док Која Стану једва и познаде од “силне” љубави. Аница не сме да сеједва и познаде од “силне” љубави. Аница не сме да се поново уда само зато што мора да поштује покојника когапоново уда само зато што мора да поштује покојника кога никада није ни волела.никада није ни волела.  Завршавам причу уз напомену да се скоро ништа нијеЗавршавам причу уз напомену да се скоро ништа није променило од Боре до данас. Град је пун Бориних јунакињапроменило од Боре до данас. Град је пун Бориних јунакиња само што о њима нико не пише.само што о њима нико не пише.  Моја прабаба остала је удовица у двадесет другојМоја прабаба остала је удовица у двадесет другој години и никада се није преудала. Баба ништа није бољегодини и никада се није преудала. Баба ништа није боље прошла од Цоне хаџи-Трифунове, а мајка од Софке. У дедипрошла од Цоне хаџи-Трифунове, а мајка од Софке. У деди препознајем Миткета у оцу Тому, у брату Стојана. Којапрепознајем Миткета у оцу Тому, у брату Стојана. Која судбина мене чека? Можда ћу избећи Софкину судбину,судбина мене чека? Можда ћу избећи Софкину судбину, али увела ружа сигурно постајем, осећам то, видим и чујем.али увела ружа сигурно постајем, осећам то, видим и чујем.  ((Оливера СтанојевићОливера Станојевић , Пољопривредна школа “Рајко Боснић”, Неготин), Пољопривредна школа “Рајко Боснић”, Неготин)
  34. 34. 3434 УМЕСТО ЗАКЉУЧКАУМЕСТО ЗАКЉУЧКА 1.1. Упркос неспорним сазнањима и сталнимУпркос неспорним сазнањима и сталним тврдњама да нам је језичка култура ученика, атврдњама да нам је језичка култура ученика, а не само ученика, већ и највећег дела популацијене само ученика, већ и највећег дела популације на недопустиво рђавом нивоу.на недопустиво рђавом нивоу. 2.2. Задатак друштва у целини, просветних власти,Задатак друштва у целини, просветних власти, наставника и школе је да језичку културунаставника и школе је да језичку културу ученика поправљају.ученика поправљају. 3. Није добро и неће бити добро ако се у наредним3. Није добро и неће бити добро ако се у наредним годинама језичка култура додатно запостави.годинама језичка култура додатно запостави. 4. Мање важно је колико брзо ћемо ићи напред од4. Мање важно је колико брзо ћемо ићи напред од оног да не стојимо у месту или назадујемо.оног да не стојимо у месту или назадујемо.
  35. 35. 3535 УМЕСТО ЗАКЉУЧКАУМЕСТО ЗАКЉУЧКА 5. Однос школе и језичке културе је као5. Однос школе и језичке културе је као однос сетве и жетве.однос сетве и жетве. 6.6. Наравно, између сетве и жетве има шта да се ради, сетве ће бити док је народа и док је језика. 7. Народ ће бити и писмен и усмен, с језичком културом или без ње, и то је боље него да буде мутав. 8.Садашњи ученици ће брзо одрасти, то није спорно, ми им понешто културно дугујемо.

×